Zašto glasači beže od tema koje im najviše znače? Na lokalnim izborima slabija izlaznost nego na republičkim
U državama sa razvijenom demokratijom, lokalne teme motivišu građane da masovnije izađu na izbore. Glasači u Srbiji, sudeći prema izlaznosti birača na prethodnim opštinskim i gradskim izborima, nisu dovoljno zainteresovani za to kakav je javni prevoz, da li imaju kanalizaciju, kakav je kvalitet grejanja, da li su uređeni parkrovi...
Prema rečima političkog analitičara Cvijetina Milivojević, na ovim izborima treba očekivati nešto manju izlaznost, nego nego na prošlim, decembarskim izborima, kada je u Beogradu, prema podacima RIK-a, izašlo 59,01 odsto glasača.
"Tada je uz republičke održan i deo lokalnih izbora u 60 gradova i opština. Većina građana je te izbore doživela kao jednu vrstu podrške ili protivljenja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“, za Insajder priča Milivojević.
Prema njegovim rečima, ako bi se desila neka velika unutrašnjopolitička ili spoljnopolitička incidentna situacija, može da se desi da se podigne motivi glasača.
Milivojević kaže da bi okidači mogli da budu rezolucija u UN, pitanje Kosova i Metohije, a možda i neka lokalna tema.
"Može da se desi neki autogol vlasti, na primer, kao što je požar na deponiji Duboko. To, takođe, može da na neki način da animira građane da izađu i da glasaju protiv vlasti. Ali, ako bude relativno mirno pre lokalnih izbora, ne očekujem da će izlaznost biti kao što je bila na prethodnim lokalnim izborima“, navodi Milivojević.
Bojkot 2020. godine
Na prethodnim lokalnim izborima 2020. godine, deo opozicije je bojkotovao izbore, pa je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Beogradu izašlo samo 38,9 odsto glasača.
U Vojvodini je pravo glasa iskoristilo 50,66 odsto upisanih glasača, a u centralnoj Srbiji 54,21 procenata.
Četiri godine ranije, kada su na izborima učestvovale sve partije, u Beogradu je izašlo 52,02 odsto glasača.
U Vojvodini je 2016. godine pravo glasa iskoristilo 59,52 odsto, a u centralnoj Srbiji 60,12 procenata.
Od uvođenja višestranačja pad izlaznosti
Profesor Fakulteta političkih nauka Veran Stančetić kaže za Insajder da se, ako se pogleda izlaznost na izbore od uvođenja višestranačja u Srbiji, uočava pad broj ljudi koji glasa i ističe da je nekoliko razloga za to.
"Jedan je demografske prirode, naime veliki broj ljudi emigrira u druge zemlje, a vrlo često su to agilni i kritički nastrojeni ljudi. Drugo, ljudi koji žive u Srbiji su intenzivno izloženi zbunjujućim pa i besmislenim informacijama i narativima koji se forsiraju kroz mnoge medije što takođe doprinosi pasivizaciji. Treće, ovome doprinosi verovatno i nedovoljna agilnost i kreativnost onih partija kojima odgovara velika izlaznost, da animiraju, naročito mlađe generacije na politički aktivizam“, za Insajder kaže Stančetić.
Prema njegovim rečima, vladajućim i etabliranim političkim partijama u suštini odgovara što manja izlaznost.
"One imaju uigranu 'mašineriju' i svoje sigurne glasače. Za njih neizvesnost dolazi od svih drugih koji ne spadaju u ovu grupu. Stoga, što je već apstinencija to je veći udeo sigurnih glasova što obezbeđuje i povoljnije ishode za ove partije. U pitanju je prosta politička matematika“, kaže sagovornik Insajdera
Stančetić ukazuje da situacija delimičnog bojkota, kakvu trenutno imamo, doprinosi zabuni i daljoj pasivizaciji potencijalno opozicionih glasača.
"Prosečnom čoveku se, slušajući prepucavanje preko medija, a manje konkretne programe, na neki način smuči politika. Stoga, odluči da više ne prati niti razmišlja o političkim dešavanjima, a posledično ni da glasa. Nasuprot njemu stoji 'partijski' vojnik koji uprkos svim 'gadostima' pouzdano glasa za svoju opciju. Nije stoga teško zaključiti kome takva situacija odgovara. Vladajuće partije ovakvom strategijom čuvaju svoju poziciju ili je čak i ojačavaju“, zaključuje Stančetić.
Rekord 2000. godine
Na lokalnim izborima 1996. godine, kada je do tada nepobediva Socijalistička partija Srbije izgubila većinu velikih gradova, u Beogradu je glasalo 62,51 odsto glasača, u Vojvodini 66,41, a u centralnom delu Srbije 67,21 odsto.
Po izlaznosti na lokalne izbore, rekord drže lokalni izbori iz septembra 2000. godine. Doduše, oni su bili vezani sa parlamentarnim i predsedničkim izborima.
Prema rezultatima Republičke izborne komisije, u Vojvodini i centralnoj Srbiji glasalo je čak 74,6 odsto glasača, dok je na beogradska birališta izašlo 70,56 procenata.
Na svakim narednim izborima, izlaznost je padala.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.