<article>Kad se dete rodi, svaki roditelj oseća brigu, a roditelji prevremeno rođenih beba i strah. U prvim danima života bebe kojoj je imuni sistem slab, roditeljima je potrebna psihološka podrška, koje nema u bolnici. Kada je pre devet godina rodila Ognjena, Anu Anufrijev, članicu Udruženja roditelja prevremeno rođene dece Srbije „Mali Div”, savetovala je prijateljica, takođe mama prevremeno rođene bebe.„Ideš na institut i ne gledaš u druge inkubatore, gledaš samo u svoj inkubator, priđeš inkubatoru, nemoj da se plasiš, tamo postoji rupa, stavi slobodno… Znate, kad vidite onolike cevčice, vi se uplašite, beba je jako mala, vi pomislite da ćete je priklještiti ako ruku stavite unutra. Te savete nisam čula od psihologa. Mislim da mi je bio potreban psiholog”, priča Ana Anufrijev.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fn4QKKquo_XA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>U Udruženju „Mali div” smatraju da bi mame prevremeno rođene dece u porodilištu trebalo izdvojiti od mama koje su bebe rodile u terminu, a koje im donose više puta na dan.„Borimo se za to da posete budu što duže, u nekoj narednoj budućnosti da posete budu 24 sata, da se omogući svim majkama koje mogu da budu u bolnicama pored svojih beba, da se zaista vreme posete što je moguće duže održi”, ističe Ana Anufrijev.Marija Radovanović takođe je prevremeno rodila blizance, ali u Americi, gde sistem omogućava konstantnu komunikaciju mama sa medicinskim osobljem.„Svaki roditelj je 95 posto vremea uplašen, da li će to dete iz bolnice izaći okej. Tako da je jako važna komunikacija sa njima, i mogućnost da pozoveš telefonom 24 sata dnevno u bilo kom trenutku, da će uvek neko da podigne telefon: Ja sam mama te i te dece, možete da mi date sestru na brzinu. Ako je zauzeta, zvaće me za pet minuta. Počev od toga, do toga da kada odem tamo mogu da sedim koliko god hoću, sa svojom decom, pored svoje dece, niko mi ne kaže idi kući”, objašnjava Marija. U Sjedinjenim Američkim Državama postoji program za prevremeno rođene bebe „Early steps”, koji podrazumeva da medicinsko osoblje jednom nedeljno, na sat vremena, posećuje bebe kod kuće, kako bi pratili njihov razvoj. Postoje i posebni vrtići gde, umesto vaspitača, prevremeno rođenu decu čuvaju medicinske sestre. Tako se i roditeljima daje šansa za povratak normalnom životu.„U tom vrtiću se daje svaka vrsta terapije koja je detetu potrebna. Našem detetu je potrebna fizikalna, govorna i okupaciona terapija jer je on zakasnio u razvoju sa hiljadama stvari. Njemu rade terapiju svetlom, rade mu fizikalne terapije, dolaze u vrtiće. Ti ako imaš troje male dece ti sa njima ne možeš da izađeš na kraj. Ako hoćeš plus da radiš, tek je nemoguće. Vrtići su preskupi a moje dete ne može u običan vrtić”, navodi Marija. Postoje i stvari koje i roditeljima i prevremeno rođenim bebama znače, a ne koštaju mnogo. To su heklane hobotnice, koje se na odeljenjima neonatologije već godinama stavljaju u inkubatore pored prevremeno rođenih beba. Bebe se drže za pipke koji podsećaju na pupčanu vrpcu i tako ne čupaju sonde koje im pomažu u lečenju. Bolnicama ih šalju žene koje ih dobrovoljno prave. Jedna od njih je i Vesna Cvetković.„Kad krenete da radite, ne samo što vi brojite i što obraćate pažnju na svaku petlju, isključite se iz nekih dnevnih stvari i odete u neko drugo razmišljanje da će to nekome ipak da pomogne i da će nekoga da obraduje”, kaže Vesna.Mali-veliki divovi, kako se nazivaju prevremeno rođene bebe, hobotnice nose kući, po izlasku iz bolnice. Kao simbol borbe koja je tek počela.Izvor: Insajder</article>

Kad se dete rodi, svaki roditelj oseća brigu, a roditelji prevremeno rođenih beba i strah. U prvim danima života bebe kojoj je imuni sistem slab, roditeljima je potrebna psihološka podrška, koje nema u bolnici. Kada je pre devet godina rodila Ognjena, Anu Anufrijev, članicu Udruženja roditelja prevremeno rođene dece Srbije „Mali Div”, savetovala je prijateljica, takođe mama prevremeno rođene bebe.
„Ideš na institut i ne gledaš u druge inkubatore, gledaš samo u svoj inkubator, priđeš inkubatoru, nemoj da se plasiš, tamo postoji rupa, stavi slobodno… Znate, kad vidite onolike cevčice, vi se uplašite, beba je jako mala, vi pomislite da ćete je priklještiti ako ruku stavite unutra. Te savete nisam čula od psihologa. Mislim da mi je bio potreban psiholog”, priča Ana Anufrijev.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fn4QKKquo_XA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
U Udruženju „Mali div” smatraju da bi mame prevremeno rođene dece u porodilištu trebalo izdvojiti od mama koje su bebe rodile u terminu, a koje im donose više puta na dan.
„Borimo se za to da posete budu što duže, u nekoj narednoj budućnosti da posete budu 24 sata, da se omogući svim majkama koje mogu da budu u bolnicama pored svojih beba, da se zaista vreme posete što je moguće duže održi”, ističe Ana Anufrijev.
Marija Radovanović takođe je prevremeno rodila blizance, ali u Americi, gde sistem omogućava konstantnu komunikaciju mama sa medicinskim osobljem.
„Svaki roditelj je 95 posto vremea uplašen, da li će to dete iz bolnice izaći okej. Tako da je jako važna komunikacija sa njima, i mogućnost da pozoveš telefonom 24 sata dnevno u bilo kom trenutku, da će uvek neko da podigne telefon: Ja sam mama te i te dece, možete da mi date sestru na brzinu. Ako je zauzeta, zvaće me za pet minuta. Počev od toga, do toga da kada odem tamo mogu da sedim koliko god hoću, sa svojom decom, pored svoje dece, niko mi ne kaže idi kući”, objašnjava Marija.&nbsp;
U Sjedinjenim Američkim Državama postoji program za prevremeno rođene bebe „Early steps”, koji podrazumeva da medicinsko osoblje jednom nedeljno, na sat vremena, posećuje bebe kod kuće, kako bi pratili njihov razvoj. Postoje i posebni vrtići gde, umesto vaspitača, prevremeno rođenu decu čuvaju medicinske sestre. Tako se i roditeljima daje šansa za povratak normalnom životu.
„U tom vrtiću se daje svaka vrsta terapije koja je detetu potrebna. Našem detetu je potrebna fizikalna, govorna i okupaciona terapija jer je on zakasnio u razvoju sa hiljadama stvari. Njemu rade terapiju svetlom, rade mu fizikalne terapije, dolaze u vrtiće. Ti ako imaš troje male dece ti sa njima ne možeš da izađeš na kraj. Ako hoćeš plus da radiš, tek je nemoguće. Vrtići su preskupi a moje dete ne može u običan vrtić”, navodi Marija.&nbsp;
Postoje i stvari koje i roditeljima i prevremeno rođenim bebama znače, a ne koštaju mnogo. To su heklane hobotnice, koje se na odeljenjima neonatologije već godinama stavljaju u inkubatore pored prevremeno rođenih beba. Bebe se drže za pipke koji podsećaju na pupčanu vrpcu i tako ne čupaju sonde koje im pomažu u lečenju. Bolnicama ih šalju žene koje ih dobrovoljno prave. Jedna od njih je i Vesna Cvetković.
„Kad krenete da radite, ne samo što vi brojite i što obraćate pažnju na svaku petlju, isključite se iz nekih dnevnih stvari i odete u neko drugo razmišljanje da će to nekome ipak da pomogne i da će nekoga da obraduje”, kaže Vesna.
Mali-veliki divovi, kako se nazivaju prevremeno rođene bebe, hobotnice nose kući, po izlasku iz bolnice. Kao simbol borbe koja je tek počela.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Završava se mesec posvećen prevremeno rođenim bebama: Roditelji traže veću podršku države (VIDEO)