Završeni javni razgovori u REM-u, obećanja sa prethodnog konkursa već prekršena (VIDEO)

Odluka o raspisavanju konkursa za petu nacionalnu frekvenciju doneta je u istom danu kada je REM, u trci između 14 kandidata, odlučio da se zbog, kako su naveli, “višestrukog benefita građana”, frekvencije ponovo dodele televizijama Pink, Hepi, Prva i B92 . Posle te odluke, broj zainteresovanih medija za nacionalno emitovanje znatno je opao, a na novi konkurs prijavele su se tek četiri televizije – BK, Kopernikus, Nova S i Kurir TV.

Prijavljene televizije su već na prethodnom konkursu ispunile tehničke I kadrovske uslove, pa su sada njihovi predstavnici izašli pred članova Saveta REM-a da još jednom brane programske elaborate. 

Prethodno su četiri nacionalne frekvencije dodeljene televizijama za koje su stručne službe REM-a godinama u izveštajima konstatovale da se ne pridržavaju elaborata na osnovu kojih su im izdate dozvole. Paradoksalno, u obrazloženju o dodeli frekvencija Savet REM-a je naveo da prekršaja nema, jer im isti taj savet, i pored nalaza stručnih službi, nikada nije izrekao kazne zbog nepoštovanja najavljenih programskih šema.

Judita Popović, članica Saveta REM navodi za Insajder da lično nije stala iza takvog obrazloženja.  

“To obrazloženje nisam ja pisala i naravno da to nije moj stav.To je stav većine. Ja smatram da je bilo mnogo prilika kada je REM mogao i morao da reaguje i da uvede neki red na toj medijskoj sceni ali to nije uradio”.

Ako izostaju sankcije i bilo kakve garancije da će kandidat posle dobijanja frekvencije i realizovati najavljene programe, postavlja se pitanje da li su elaborati sa kojima mediji konkurišu samo spisak lepih želja, bez mnogo dodira sa onim što će zaista I biti emitovano na nacionalnoj frekvenciji.

Višnja Aranđelović iz Saveta REM navodi da postojeći propisi obavezuju televizije da se pridržavaju najavljenih programa ali da je već sada očigledno da se mediji pravila neće pridržavati.   

“Propisi su se promenili u odnosu na pre 12 godina kada su dobili prve dozvole, gde to nije bila obaveza. Sada je to drugačije ali opet na primerima nekih televizija vidimo da ono što su na razgovorima obećali da je odmah prekršeno u prvih par meseci po dobijanju nove dozvole”. 

Za sada od javnih obećanja datih tokom prethodnog konkursa, poput obustavljanja prakse ličnog obračunavanja vlasnika medija sa neistomišljenicima ili najavljenog emitovanja rijalitija u kasnim večernjim satima, nema ništa. 

Kao što nema ni reakcije REM-a.

Izosatala je i analiza o tome koliko je Srbiji zaista potrebno nacionalnih emitera, odnosno koje su potrebe tržišta, kako bi se tim emiterima omogućila ekonomska nezavisnost.

“Ja mislim da bi REM morao da uradi jednu takvu analizu tržišta, da je to njegova obaveza prema televizijama koje plaćaju naknade” navodi Višnja Aranđelović, članica Saveta REM. 

S  druge strane, Judita Popović smatra da bi komercijalne televizije same morale da se izbore za svoje mesto na medijskom tržištu.

“Recimo Hrvatska ima dve nacionalne televizije. Mi ćemo imati pet, plus javne servise. To je mislim previše ali ovo su komercijalne televizije i nije potrebno da se država u toj meri brine o njihovom opstajanju na tržištu. Mislim da se tu stvari pogrešno tumače”.

Uz dodelu pete nacionalne frekvencije, REM spovodi i konkurs za dodelu frekvencija za teritoriju Beograda. Za tri gradske frekvencije prijavile su se tri televizije -  Una, Studio B I Televizija PULS iz Grocke. 

Odluka o tome ko će dobiti frekvencije očekuje se do kraja meseca.