<article>Dok su se radile analize, podnosile primedbe, formirale se i raspuštale radne grupe, Srbija je zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije i Balkana po indeksu slobode medija."Mi smo se nadali da će do recimo sredine ove godine stići barem ovi zakoni koji su nama ključni a to su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Sada ne znam, s obzirom da ne dobijamo nikakav odgovor od države gde smo, šta smo, gde je zapelo. I na protestima najveći broj zahteva se odnosi upravo na medije i to je jeste posledica ove naše ruinirane medijske scene između ostalog i zakona koji se ne poštuju a koji su trenutno na snazi", kaže za Marker Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).Novinarska udruženja učestvovala su u izradi izmena Zakona o javnom informisanju, dokumentu koji je usaglašen krajem aprila. Tamara Filipović Stevanović navodi da su usvojeni njihovi zahtevi o transparentnijem sufinansiranju medija iz budžeta, kao i odredba po kojoj država neće moći da finansira one medijske kuće koje ne priznaju Kodeks novinara i odluke Saveta za štampu."Ova verzija koja je poslednja viđena na radnoj grupi je usaglašena u velikoj meri sa medijskom strategijom i sa stavovima novinarskih i medijskih udruženja i sindikata. Međutim, postoji jedna član koji je vrlo sporran, koji na mala ili velika vrata opet vraća državu u vlasništvo medija i to je nešto sa čime se većina novinarskih i medijskih udruženja nije složila na toj radnoj grupi. Videćemo kakav će nacrt izaći na javnu raspravu kada se to desi".Javnu raspravu čeka I novi Zakon o elektronskim medijima. Nacrtom tog zakona predviđena je bolja zaštita dece I mladih od štetnih sadržaja, strože sankcionisanje govora mržnje u elektronskim medijima I rigorozniji kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a. "Takođe smo mnogo bolje formulisali odredbe o tome šta su prekršaji i kako se izriču te mere i sada je moguće da se i finansijke mere izriču, što se takođe sve tražilo medijskom strategijom. Ipak, nije prihvaćeno ono ključno što je traženo medijskom streategijom a to je da se u momentu donošenja novog zakona promeni ceo sastav Saveta REM-a. Moja koleginica Jelena Surčulija i ja smo insistirali na tome i to piše u strategiji koja je državni dokument sa potpisom Ane Brnabić ali to nažalost u ovom trenutku nije prihvaćeno. Trebalo je da se kroz javnu raspravu sučeljavaju argumenti zašto da to ne bude prihvaćeno a zašto treba da bude prihvaćeno. Ali mi tu javnu raspravu nažalost nemamo", objašnjava Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima.Akcionim planom za primenu Medijske strategije, izmene medijskih zakona trebalo je da budu usvojene do kraja 2021. godine. Kraj juna ove godine poslednji je rok da Srbija usaglasi zakonsku regalutavu sa audio-vizuelnom direktivom Evropske unije."Srbiji je dat rok da do kraja juna usvoji taj zakon inače će biti izbačena iz programa Kreativna Evropa koji podržava, daje bespovratna sredstva za kreativnu industriju između ostalog i za medije ali veliki deo filmske industrije se finansira, vuče neka sredstva iz tog programa. Ukoliko mi a velika je verovatnoća da se nećemo uskladiti, ne znam da li će nam biti produžen taj rok, ali to onda Srbiju izbacuje iz tog programa odnosno ljudi neće moći da apliciraju za ta sredstva", navodi Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a. Profesor Rade Veljanovski dodaje da se neusvajanjem novih medijskih zakona propušta prilika za uređenje medjske scene u Srbiji. "Ta materijalna strana jeste važna ali meni je pre svega važna ova druga. Mi u našoj zemlji nećemo imati bolji zakon koji ćemo regulisati neke stvari za koje se sada vidi da nisu dobre i zbog kojih se opravdano reaguje na ulicama i u skupštini. Mi imamo pre svega tu štetu."<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fo21-VTg0rOg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Zbog čega je zaustavljen rad na usvajanju seta medijskih zakona i kada će o njima biti organizovane javne rasprave, pitanja su na koja novinari Markera nisu dobili odgovor iz Ministarstva informisanja. Prethodno su i ministar informisanja i premijerka tvrdili da su medijski zakoni prioritet Vlade Srbije. Izvor: Insajder</article>

Dok su se radile analize, podnosile primedbe, formirale se i raspuštale radne grupe, Srbija je zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije i Balkana po indeksu slobode medija.
"Mi smo se nadali da će do recimo sredine ove godine stići barem ovi zakoni koji su nama ključni a to su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Sada ne znam, s obzirom da ne dobijamo nikakav odgovor od države gde smo, šta smo, gde je zapelo. I na protestima najveći broj zahteva se odnosi upravo na medije i to je jeste posledica ove naše ruinirane medijske scene između ostalog i zakona koji se ne poštuju a koji su trenutno na snazi", kaže za Marker Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Novinarska udruženja učestvovala su u izradi izmena Zakona o javnom informisanju, dokumentu koji je usaglašen krajem aprila. Tamara Filipović Stevanović navodi da su usvojeni njihovi zahtevi o transparentnijem sufinansiranju medija iz budžeta, kao i odredba po kojoj država neće moći da finansira one medijske kuće koje ne priznaju Kodeks novinara i odluke Saveta za štampu.
"Ova verzija koja je poslednja viđena na radnoj grupi je usaglašena u velikoj meri sa medijskom strategijom i sa stavovima novinarskih i medijskih udruženja i sindikata. Međutim, postoji jedna član koji je vrlo sporran, koji na mala ili velika vrata opet vraća državu u vlasništvo medija i to je nešto sa čime se većina novinarskih i medijskih udruženja nije složila na toj radnoj grupi. Videćemo kakav će nacrt izaći na javnu raspravu kada se to desi".
Javnu raspravu čeka I novi Zakon o elektronskim medijima. Nacrtom tog zakona predviđena je bolja zaštita dece I mladih od štetnih sadržaja, strože sankcionisanje govora mržnje u elektronskim medijima I rigorozniji kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a.&nbsp;
"Takođe smo mnogo bolje formulisali odredbe o tome šta su prekršaji i kako se izriču te mere i sada je moguće da se i finansijke mere izriču, što se takođe sve tražilo medijskom strategijom. Ipak, nije prihvaćeno ono ključno što je traženo medijskom streategijom a to je da se u momentu donošenja novog zakona promeni ceo sastav Saveta REM-a. Moja koleginica Jelena Surčulija i ja smo insistirali na tome i to piše u strategiji koja je državni dokument sa potpisom Ane Brnabić ali to nažalost u ovom trenutku nije prihvaćeno. Trebalo je da se kroz javnu raspravu sučeljavaju argumenti zašto da to ne bude prihvaćeno a zašto treba da bude prihvaćeno. Ali mi tu javnu raspravu nažalost nemamo", objašnjava Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima.Akcionim planom za primenu Medijske strategije, izmene medijskih zakona trebalo je da budu usvojene do kraja 2021. godine. Kraj juna ove godine poslednji je rok da Srbija usaglasi zakonsku regalutavu sa audio-vizuelnom direktivom Evropske unije.
"Srbiji je dat rok da do kraja juna usvoji taj zakon inače će biti izbačena iz programa Kreativna Evropa koji podržava, daje bespovratna sredstva za kreativnu industriju između ostalog i za medije ali veliki deo filmske industrije se finansira, vuče neka sredstva iz tog programa. Ukoliko mi a velika je verovatnoća da se nećemo uskladiti, ne znam da li će nam biti produžen taj rok, ali to onda Srbiju izbacuje iz tog programa odnosno ljudi neće moći da apliciraju za ta sredstva", navodi Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a.&nbsp;
Profesor Rade Veljanovski dodaje da se neusvajanjem novih medijskih zakona propušta prilika za uređenje medjske scene u Srbiji.&nbsp;
"Ta materijalna strana jeste važna ali meni je pre svega važna ova druga. Mi u našoj zemlji nećemo imati bolji zakon koji ćemo regulisati neke stvari za koje se sada vidi da nisu dobre i zbog kojih se opravdano reaguje na ulicama i u skupštini. Mi imamo pre svega tu štetu."
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fo21-VTg0rOg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Zbog čega je zaustavljen rad na usvajanju seta medijskih zakona i kada će o njima biti organizovane javne rasprave, pitanja su na koja novinari Markera nisu dobili odgovor iz Ministarstva informisanja. Prethodno su i ministar informisanja i premijerka tvrdili da su medijski zakoni prioritet Vlade Srbije.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Ilustracija. Foto: Unsplash/The Climate Reality Project

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Zbog čega je stopirano usvajanje novih medijskih zakona? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation