Zečević: EU u još nepovoljnijem položaju nakon pada vlada u Nemačkoj i Francuskoj (VIDEO)

„To su organizovane zemlje, ove vlade koje su u ostavci i dalje vode poslove. Francuski predsednik Emanuel Makron ima velika ovlašćenja u oblasti spojnih poslova i to niko ne dovodi u pitanje. On će obavljati svoje ustavne dužnosti. Taj prelazni period će se odvijati organizovano i normalno. Međutim, postavlja se pitanje koliko EU ima politički autoritet da se sada umeša, recimo, u pregovore oko Ukrajine i rata u Ukrajini. Jer, zna se da su oslabljeni režimi u Nemačkoj i u Francuskoj. Prema tome, sigurno je da će na međunarodnoj sceni Unija, koja je već prilično oslabljena u odnosu na SAD, Kinu i Rusiju, biti u još nepovoljnijem položaju, s obzirom na ovu političku krizu“, rekao je Zečević.  

Stanje u Parizu dosta komplikovano

Kako kaže, Emanuel Makron neće lako odabrati novog mandatara.

„Pred predsednikom Francuske je sada, pre svega, da odabere budućeg predsednika vlade, odnosno mandatara koji bi trebalo da formira novu vladu, i to nije lak posao. Juče su bile određene informacije prema kojima je Makron planirao da to uradi vrlo brzo, odnosno da u narednim danima odredi mandatara za predsednika vlade, što je, po nezvaničnim informacijama, čak trebalo možda da se desi do ponedeljka. Međutim, ja nisam siguran u to, stvari su dosta komplikovane i pitanje je koga Makron može u ovom trenutku da odabere. Tu su razne opcije - od liberalnog političara koji je ranije bio ministar obrazovanja, pa do nekih umerenih desničara, pominje se dosadašnji ministar unutrašnjih poslova i još neke figure umerene desnice“, navodi Zečević.

Prema njegovim rečima, postoji više opcija kada je reč o strankama koje bi mogle da formiraju novu vlast u Francuskoj.

„Sad se najviše govori o tome da bi Makron napokon mogao da pocepa tzv. Narodni front, da otcepi umerene socijaliste od Žan-Lika Melanšona, te da bi njegova koalicija mogla da formira vladu zajedno sa umerenim socijalistima i sa umerenim desničarima iz Republikanske partije. To je neka njegova zamisao u ovom trenutku i time bi izbegao krajnje desnu i krajnje levu grupaciju u francuskom parlamentu. To je jedna od mogućnosti. Druga mogućnost je da opet traži podršku Nacionalnog okupljanja Marin le Pen time što bi imenovao nekoga ko je njoj po volji. Otprilike, to su neke kombinacije sa kojima je on suočen“, objašnjava sagovornik Insajder televizije.

Veliki problemi za Marin le Pen

On dodaje da postoje i spekulacije da je u stvari Marin le Pen izazvala pad vlade, jer je ogorčena svim dešavanjima u francuskom pravosuđu, pred kojim se protiv nje vodi sudski postupak zbog pronevere evropskog novca.

„Praktično, njoj preti od marta sledeće godine da joj zabrane učešće na predsedničkim izborima 2027. godine, jer je navodno Nacionalno okupljenje nenamenski trošilo sredstva koje je dobijalo od Evropskog parlamenta. Čak joj preti možda i do pet godina zatvora, to su zahtevi tužilaštva, kao i da najmanje dve godine nema pravo da se kandiduje ni na jednim izborima. To bi odmah stupilo. Ona ima pravo i na žalbu, čak i u slučaju da bude osuđena. Međutim, tužilaštvo navodno traži da ona odmah bude suspendovana, odnosno da ne može da se kandiduje već od marta sledeće godine. I to je nju režestilo, između ostalog. Mada, naravno, to niko iz Nacionalnog okupljanja ne govori. Oni govore o tome da je predlog budžeta bio loš, da je premijer Mišel Barnije bio čovek koji nije želeo s njima da razgovora na pravi način, da je bio nadmen i da nisu mogli s njim da se dogovore“, kaže Zečević.

Objašnjava da u Francuskoj skupština ne može da se raspusti sve do jula sledeće godine, jer je to zabranjeno Ustavom, koji propisuje da za to mora da prođe godinu dana od prethodnih izbora.

„Pritom, postavlja se pitanje i kakav će tada biti odnos snaga. Sada se već govori o promeni izbornog sistema u Francuskoj - da će ovaj većinski izborni sistem zameniti proporcionalnost, sa nekim bonusom za onu stranku koja osvoji najviše glasova - 25 odsto plus poslanika, da bi se formirala kakva-takva većina. Peta republika je prilično uzdrmana. Ceo taj ustavni sistem je doveden u pitanje, čiji sam ja inače pristalica. Govori se o tome da bi Makron možda trebao da podnese ostavku, da je on uzročnik celokupne političke krize, ali on to ne želi. Kaže da je izabran do 2027. godine i da mu mandat traje. Zato je za njega jako bitno da pronađe neko prelazno rešenje do jula sledeće godine, kada će se verovatno opet razgovarati o novim izborima u Francuskoj“, ističe on.

Šolc više neće biti na čelu nemačke vlade

Kada je reč o Nemačkoj, Zečević kaže da tu nema velike neizvesnosti.

„Mislim da je najverovatnije da će koalicija hrišćanskih demokrata, CDU-CSU, opet doći na vlast. Samo je pitanje sa kim će praviti tu novu vladu. Da li će u nemački parlament ući liberali i da li će im oni biti koalicioni partner, uz verovatno Zelene, koji će opet biti u toj koaliciji, ali dominantna stranka će biti nemački demokrišćani, što znači da Olaf Šolc praktično sigurno neće više biti na čelu nemačke vlade. To je sad jedna nova situacija u Nemačkoj, koja je lišena ove neizvesnosti koja postoji u Francuskoj“, zaključio je Slobodan Zečević.

Izvor: Insajder