<article><p>U proteklih deset godina ubijeno 300 žena. To je, kako kaže ministar Žigmanov, činjenica sa kojom se ne smemo miriti.<br/> <br/> "Mi smo usvajanjem, ratifikovanjem tzv. Istanbulske konvencije još 2013. godine vrlo jasno označili nasilje, svaki oblik nasilja nad ženama kao društveno kažnjivo delo. I u tom smislu je čitava pravna nadgradnja koja je usledila u proteklih deset godina vrlo jasno isticala u svojim zakonskim rešenjima, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, Zakonu o antidiskriminaciji, u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, da je svaki oblik nasilja koji je rodno zasnovan, jasno iskazano krivično delo koje se mora sankcionisati", rekao je Žigmanov.<br/> <br/> Ipak, pitanje je primene ovih zakona.<br/> <br/> "Sa jedne strane problem je sa primenom zakona, sa druge strane problem je, kako bih rekao, jedna vrsta kulture nasleđa patrijarhalnih obrazaca, mizoginije koja je često stereotipno prisutna, raširenom agresijom kojoj vidimo da smo svedoci", rekao je Žigmanov.<br/> <br/> Kako kaže sagovornik, još uvek ne postoji popis nasilnika - ni onih koji su osuđeni za seksualno uznemiravanje, ni onih koji su odgovorni za <a href="https://insajder.net/emisije/tabu/tabu-femicid-i-mizogina-kultura-jxj4il7l">femicid-ubistvo žena</a>. <br/> <br/> "Vođenje jedinstvenog registra i onih koji su nasilnici, i onih koji su izvršili femicid, da bi se imala racionalna slika, tačna, kada je u pitanju broj onih koji vrše nasilje. Vi sada imate situaciju da zbog nepostojanja tog registra, nevladine organizacije mahom vode evidenciju o tome koja je žena ubijena iz razloga rodno zasnovanog nasilja. To bi po nama trebalo da vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova", rekao je Žigmanov.<br/> <br/> Ministar je istakao i važnost mehanizama zaštite, dislociranja iz veza gde se nasilje vrši, naglasivši da oni moraju biti deo sveukupnih politika. To znači i više kapaciteta za smeštaj žena žrtava nasilja.<br/> <br/> "Naravno, mi imamo slabosti kada su u pitanju izgradnja tih politika, imamo slabosti kada su u pitanju mehanizmi zaštite", rekao je Žigmanov.<br/> <br/> Govorio i kampanji protiv femicida koju započinje Ministarstvo u kojoj kako kaže, žele ukazati na alarmantno stanje kada je u pitanju broj ubijenih žena koji se godinama ne smanjuje.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8in8-hJxJFc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>Narativi funkcionera moraju biti prilagođeni demokratskim vrednostima</h2><p>Uprkos naporima države u vidu donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, potom osnivanja Saveta za sprečavanje porodišnog nasilja Vlade Srbije, i javnom govoru i dalje je prisutna relativizacija ovog problema. Problem postoje još veći kada problem nasilja nad ženama relativizuju javni funkcioneri. Slučaj narodnog poslanika Vladimira Đukanovića, koji je rekao da žene nasilje prijavljuju četvrtkom da bi mogle da se provode preko vikenda dok su im muževi u pritvoru, nije naišao na adekvatnu osudu predstavnika najviših državnih institucija. Na pitanje da li bi reakcija i makar izvinjenje bili dovoljni za početak borbe protiv te opasne prakse, Žigmanov kaže da bi govorima visokih državnih funkcionera morali biti primereni demokratskim vrednostima. </p><p>"Kultura dijaloga, narativi u govorima, naročito visokih državnih funkcionera, onih koji vrše vlast moraju biti primereni demokratskim vrednostima, moraju biti u oblandi temeljnih vrednosti ljudskih prava i u tom smislu sigurno da ne bi bile poruke koje bi, nećemo reći, opravdavale, ali iskazivali razumevanje za određenu vrstu bilo kakvog agresivnog čina, od verbalnog pa do fizičkog, u tom smislu", odgovorio je Žigmanov.<br/> <br/> Na dodatno pitanje o tome da li vrednosti o kojima govori prepoznaje u govoru onih čija funkcija ima posebnu težinu, ministar ocenjuje da je jedan deo prostora javnosti u tom smislu "upristojen".<br/> <br/> "Videli smo da je jedan deo prostora javnosti u tom smislu upristojen. Videli smo da se obazrivije, opreznije govori. Naravno da u svakom društvu imate one koji iskaču iz modela pristojnog govora, da imate slučajeve kada se na neprimeren način obraća nekome, da su prisutni sadržaji koji vređaju po nacionalno-etničkom, rodnom osnovu, reproduciraju se određeni stereotipi, koji sigurno nisu prihvatljivi. Ali to sa druge strane ne bi trebalo da stavi u senu sve one napore koje činimo kada je u pitanju upristojenje političke kulture u Republici Srbiji, naročito kada su u pitanju nosioci vlasti", odgovorio je ministar.</p><p><a href="https://insajder.net/teme/porazni-podaci-o-broju-zena-ubijenih-u-srbiji-da-li-se-borba-protiv-femicida-svodi-na-prebrojavanje-zrtava-video">Podsećamo da je dvadeset i sedam žena ubijeno od početka godine</a>.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>U proteklih deset godina ubijeno 300 žena. To je, kako kaže ministar Žigmanov, činjenica sa kojom se ne smemo miriti.<br>
<br>
"Mi smo usvajanjem, ratifikovanjem tzv. Istanbulske konvencije još 2013. godine vrlo jasno označili nasilje, svaki oblik nasilja nad ženama kao društveno kažnjivo delo. I u tom smislu je čitava pravna nadgradnja koja je usledila u proteklih deset godina vrlo jasno isticala u svojim zakonskim rešenjima, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, Zakonu o antidiskriminaciji, u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, da je svaki oblik nasilja koji je rodno zasnovan, jasno iskazano krivično delo koje se mora sankcionisati", rekao je Žigmanov.<br>
<br>
Ipak, pitanje je primene ovih zakona.<br>
<br>
"Sa jedne strane problem je sa primenom zakona, sa druge strane problem je, kako bih rekao, jedna vrsta kulture nasleđa patrijarhalnih obrazaca, mizoginije koja je često stereotipno prisutna, raširenom agresijom kojoj vidimo da smo svedoci", rekao je Žigmanov.<br>
<br>
Kako kaže sagovornik, još uvek ne postoji popis nasilnika - ni onih koji su osuđeni za seksualno uznemiravanje, ni onih koji su odgovorni za <a href="https://insajder.net/emisije/tabu/tabu-femicid-i-mizogina-kultura-jxj4il7l">femicid-ubistvo žena</a>. <br>
<br>
"Vođenje jedinstvenog registra i onih koji su nasilnici, i onih koji su izvršili femicid, da bi se imala racionalna slika, tačna, kada je u pitanju broj onih koji vrše nasilje. Vi sada imate situaciju da zbog nepostojanja tog registra, nevladine organizacije mahom vode evidenciju o tome koja je žena ubijena iz razloga rodno zasnovanog nasilja. To bi po nama trebalo da vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova", rekao je Žigmanov.<br>
<br>
Ministar je istakao i važnost mehanizama zaštite, dislociranja iz veza gde se nasilje vrši, naglasivši da oni moraju biti deo sveukupnih politika. To znači i više kapaciteta za smeštaj žena žrtava nasilja.<br>
<br>
"Naravno, mi imamo slabosti kada su u pitanju izgradnja tih politika, imamo slabosti kada su u pitanju mehanizmi zaštite", rekao je Žigmanov.<br>
<br>
Govorio i kampanji protiv femicida koju započinje Ministarstvo u kojoj kako kaže, žele ukazati na alarmantno stanje kada je u pitanju broj ubijenih žena koji se godinama ne smanjuje.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8in8-hJxJFc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<h2>Narativi funkcionera moraju biti prilagođeni demokratskim vrednostima</h2>
<p>Uprkos naporima države u vidu donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, potom osnivanja Saveta za sprečavanje porodišnog nasilja Vlade Srbije, i javnom govoru i dalje je prisutna relativizacija ovog problema. Problem postoje još veći kada problem nasilja nad ženama relativizuju javni funkcioneri. Slučaj narodnog poslanika Vladimira Đukanovića, koji je rekao da žene nasilje prijavljuju četvrtkom da bi mogle da se provode preko vikenda dok su im muževi u pritvoru, nije naišao na adekvatnu osudu predstavnika najviših državnih institucija. Na pitanje da li bi reakcija i makar izvinjenje bili dovoljni za početak borbe protiv te opasne prakse, Žigmanov kaže da bi govorima visokih državnih funkcionera morali biti primereni demokratskim vrednostima.&nbsp;</p>
<p>"Kultura dijaloga, narativi u govorima, naročito visokih državnih funkcionera, onih koji vrše vlast moraju biti primereni demokratskim vrednostima, moraju biti u oblandi temeljnih vrednosti ljudskih prava i u tom smislu sigurno da ne bi bile poruke koje bi, nećemo reći, opravdavale, ali iskazivali razumevanje za određenu vrstu bilo kakvog agresivnog čina, od verbalnog pa do fizičkog, u tom smislu", odgovorio je Žigmanov.<br>
<br>
Na dodatno pitanje o tome da li vrednosti o kojima govori prepoznaje u govoru onih čija funkcija ima posebnu težinu, ministar ocenjuje da je jedan deo prostora javnosti u tom smislu "upristojen".<br>
<br>
"Videli smo da je jedan deo prostora javnosti u tom smislu upristojen. Videli smo da se obazrivije, opreznije govori. Naravno da u svakom društvu imate one koji iskaču iz modela pristojnog govora, da imate slučajeve kada se na neprimeren način obraća nekome, da su prisutni sadržaji koji vređaju po nacionalno-etničkom, rodnom osnovu, reproduciraju se određeni stereotipi, koji sigurno nisu prihvatljivi. Ali to sa druge strane ne bi trebalo da stavi u senu sve one napore koje činimo kada je u pitanju upristojenje političke kulture u Republici Srbiji, naročito kada su u pitanju nosioci vlasti", odgovorio je ministar.</p>
<p><a href="https://insajder.net/teme/porazni-podaci-o-broju-zena-ubijenih-u-srbiji-da-li-se-borba-protiv-femicida-svodi-na-prebrojavanje-zrtava-video">Podsećamo da je dvadeset i sedam žena ubijeno od početka godine</a>.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Žigmanov: Registre o nasilnicima treba da vodi MUP, a ne nevladine organizacije (VIDEO)

Žigmanov: Registre o nasilnicima treba da vodi MUP, a ne nevladine organizacije (VIDEO)

Tagovi: