Zima poseban izazov za beskućnike (VIDEO)
Ekonomska nesigurnost poslednjih godina pogoršala je problem beskućništva u mnogim svetskim metropolama. Iako Beograd nije pogođen kao neki drugi gradovi u svetu, problem je prisutan – i vidljiv. Hiljade ljudi dnevno prođe podzemnim prolazom na beogradskom Zelenom vencu, gde spavaju oni kojima je plafon prolaza jedini krov nad glavom. Zima je za beskućnike poseban izazov – to je period kada najviše trpe i zavise od socijalnog sistema i solidarnosti društva.
Ne zna se tačan broj ljudi u Srbiji koji nemaju krov nad glavom. Oni koji se najviše bave tim pitanjem – gradske institucije i civilni sektor - zbog različitog definisanja pojma beskućništva, daju oprečne podatke. Ni prošlogodišnji popis nije odgovorio na to pitanje, jedino je poznato da je najviše beskućnika u Beogradu.
"Procena onih na terenu, kao što je ADRA i nekih drugih organizacija je da ih ima nekoliko hiljada samo u Beogradu", izjavio je za Marker Igor Mitrović iz organizacije ADRA.
"Prema zvaničnim podacima koje imamo primarnih beskućnika u Beogradu ima oko 150, to je podatak iz 2011. godine međutim on se slaže sa statistikom i brojem beskućnika kojima mi pružamo pomoć", kazala je s druge strane Aleksandra Čamagić, sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda.
Iz Grada kažu da ne dovode u sumnju podatke nevladinih organizacija, već da oni prate samo takozvane primarne beskućnike – odnosno ljude bez ikakvog krova nad glavom, ne i one koji žive u neformalnim i nehigijenskim naseljima. Ipak, gradske institucije i civilni sektor saglasni su da su problemi beskućnika mnogo vidljiviji zimi.
"Oni koji su već narušenog zdravlja i narušenog mentalnog zdravlja i otežanog pristupa uslugama, oni su zimi ostavljeni tu da prežive dan za danom. Mi ne znamo koliko njih strada - nažalost znamo da strada a brojke nemamo. Znamo da ono što dožive i prožive zimi im oteža život u nastavku godine jer već roviti u zdravlju stradaju još više", rekao je Mitrović.
Kako bi se ublažili problemi beskućnika tokom zime, Grad je u saradnji sa Crvenim krstom u decembru otvorio dnevni prihvatni centar, a krajem godine i prvo prenoćište za one bez krova nad glavom. Međutim, reč je o privremenim ustanovama, sa ograničenim kapacitetima.
"Grad mora naći način u saradnji sa državom i civilnim sektorom kako ne samo da se poveća kapacitet, već i kako da se pridruži tim uslugama smeštaja i ono što je potrebno od usluga - psiholozi i socijalni radnici jer to kada ih primite na jedno mesto – to je samo deo potreba koje zadovoljavaju. Ostaje nerešeno pitanje i zimi i leti kako da oni imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, veliki broj njih nema knjižicu, nikada nije ni imao i nema dokumenta, što je njihovo pravo i potreba", dodao je Mitrović.
U Gradu kažu da sve rade kako bi beskućnike uveli u sistem socijalne zaštite – da dobiju najpre lična dokumenta, a onda i druge vidove podrške: novčanu pomoć i usluge nacionalne kuhinje. Međutim, kada je reč o korišćenju usluga, iz Grada ukazuju i na drugi problem.
"Situacija beskućništva je jedan složen i sociološki problem. To mora da bude dvosmerna ulica i dvosmerna komunikacija. Neko da bi dobio pomoć, mora da je zatraži. Mi kada vidimo da je pomoć potrebna, mi smo spremni da uradimo sve da tu pomoć pružimo. Međutim, dok se neko ne obrati i ne kaže da želi da se smesti na ovakvo mesto ili u Prihvatilište za odrasla i stara lica, mi smo tu nemoćni", rekla je Čamagić.
Krajem prošle godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava započelo je dijalog na temu beskućništva, kako bi se pronašlo dugoročno rešenje. Do tada, poručuju predstavnici i Grada i civilnog sektora, pored postojećih usluga, solidarnost je jedan od glavnih aduta u pomoći ljudima bez krova nad glavom.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.