<article><p>Pisac Slavoljub Stanković demistifikovao je kako se zapravo formuliše marketinška poruka tako da nosi vrednost koja je ljudima važna : „Ljudi ne kupuju, ljudi u principu i ne vole da kupuju, ne vole da im se prodaje, oni ostvaruju snove. I sve te stvari koje se nude, to su ustvari nekakvi snovi koje oni imaju. U tom smislu jogurt nije jogurt, nego zdravlje, luksuzni auto nije prevozno sredstvo nego statusni simbol, tako da kad komuniciramo mi zapravo komuniciramo te stvari.”</p><p>Psihološkinja Jelisaveta Bjelić otkrila je da važnu ulogu u našim izborima ima naša želja da pripadamo grupi, bilo da je u pitanju porodica, grupa prijaelja, ljubitelja nekog brenda ili kluba. Ona kaže da sve marketinše kampanje, pa i one političke “igraju na našu pripadnost”. „Želja za prihvaćenošću je zapravo vrlo delikatna. S jedne strane - želimo da izgledamo kao svi drugi, zato što je to socijalno poželjno, zato što se tako uklapamo, zato što je to naša grupa i zato što se osećamo prihvaćeni. S druge strane želimo da se razlikujemo od drugih, ali ne do te mere da to kod posmatrača izazove odbijanje ili loše emocije, i klackamo se nekako na toj ravni.” Ipak, ona naglašava da “koliko god mi smatrali da smo neverovatno složeni i da naš mozak radi na neverovatno složenin talasnim  dužinama, zapravo postoje vrlo jednostavne stvari - Ljudi žele da budu poštovani, ljudi žele da budu uvažavani, kad su već jednom prihvaćeni, i vrlo često naše emocije to malo pobrkaju pa je onda nešto što je socijalni status se zamenjuje sa poštovanjem, i naš je um vrlo zadovoljan: mene poštuju, zato što nosim najskuplje patike, telefon itd i naš mozak je za sad zadovoljan".</p><p>Uvaženi marketinški stručnjak Lazar Džamić podsetio je na tezu antropologa koji tvrde da postoje samo 3 razloga koji nas pokreću na akciju, a to su preživljavanje, status i nalaženje seksualnog partnera, pa objasnio kako se iz ovih potreba razvija čitav marketing.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D7-UuVsDs52M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>Nauka u službi marketinga  </h2><p>Lazar Džamić je ukazao da marketing ima zadatak da utiče na ljudske emocije, razmišljanje i ponašanje: „Nikad nismo imali globalni sistem koji je veći od toga, koji je pri tome fantastično budžetiran, sa ogromnim, fenomenalnim budžetima, i koji koristi enormnu količinu naučnog rada da bi uticao na naše emocije i na naše ponašanje, pre svega u smislu kupovine. Ponašanje u smislu - vadim novčanik i preferiram tebe umesto nekog drugog". </p><p>U emisiji su iz ugla autora reklama govorili i Dragoljub Đuričić Mićko i marketinški stručnjak Ivan Stanković. Mićko je otkrio kako se prilikom pisanja reklama uzima tzv. maketinška anamneza i na sebi svojstven način objasnio da mi zapravo dozvoljavamo da budemo izmanipulisani reklamama i obrazložio zašto. </p><p>Nezaobilazan deo marketinga, bar u Srbiji, jeste i onaj sveprisutni politički, a marketinški stručnjak, Ivan Stanković za Život u ringu pojasnio je pravila po kojima se bira idealni politički kandidat, ali i kako se opredeljuje za čitavu strategiju kampanje. </p><p>Iako profesionalci u oblasti marketinga  pojedini stručnjaci koji su bili gosti emisije priznali su da i sami nisu imuni na reklame, ta da su neretko i oni bili izmanipulisani njima. Sve što smo videli nateraće nas da razmislimo možemo li svi postati žrtve marketinga i da li je uopšte moguće biti imun na reklame.  </p></article>

<p>Pisac Slavoljub Stanković demistifikovao je kako se zapravo formuliše marketinška poruka tako da nosi vrednost koja je ljudima važna : „Ljudi ne kupuju, ljudi u principu i ne vole da kupuju, ne vole da im se prodaje, oni ostvaruju snove. I sve te stvari koje se nude, to su ustvari nekakvi snovi koje oni imaju. U tom smislu jogurt nije jogurt, nego zdravlje, luksuzni auto nije prevozno sredstvo nego statusni simbol, tako da kad komuniciramo mi zapravo komuniciramo te stvari.”</p>
<p>Psihološkinja Jelisaveta Bjelić otkrila je da važnu ulogu u našim izborima ima naša želja da pripadamo grupi, bilo da je u pitanju porodica, grupa prijaelja, ljubitelja nekog brenda ili kluba. Ona kaže da sve marketinše kampanje, pa i one političke “igraju na našu pripadnost”. „Želja za prihvaćenošću je zapravo vrlo delikatna. S jedne strane - želimo da izgledamo kao svi drugi, zato što je to socijalno poželjno, zato što se tako uklapamo, zato što je to naša grupa i zato što se osećamo prihvaćeni. S druge strane želimo da se razlikujemo od drugih, ali ne do te mere da to kod posmatrača izazove odbijanje ili loše emocije, i klackamo se nekako na toj ravni.” Ipak, ona naglašava da “koliko god mi smatrali da smo neverovatno složeni i da naš mozak radi na neverovatno složenin talasnim &nbsp;dužinama, zapravo postoje vrlo jednostavne stvari - Ljudi žele da budu poštovani, ljudi žele da budu uvažavani, kad su već jednom prihvaćeni, i vrlo često naše emocije to malo pobrkaju pa je onda nešto što je socijalni status se zamenjuje sa poštovanjem, i naš je um vrlo zadovoljan: mene poštuju, zato što nosim najskuplje patike, telefon itd i naš mozak je za sad zadovoljan".</p>
<p>Uvaženi marketinški stručnjak Lazar Džamić podsetio je na tezu antropologa koji tvrde da postoje samo 3 razloga koji nas pokreću na akciju, a to su preživljavanje, status i nalaženje seksualnog partnera, pa objasnio kako se iz ovih potreba razvija čitav marketing.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D7-UuVsDs52M&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<h2>Nauka u službi marketinga &nbsp;</h2>
<p>Lazar Džamić je ukazao da marketing ima zadatak da utiče na ljudske emocije, razmišljanje i ponašanje: „Nikad nismo imali globalni sistem koji je veći od toga, koji je pri tome fantastično budžetiran, sa ogromnim, fenomenalnim budžetima, i koji koristi enormnu količinu naučnog rada da bi uticao na naše emocije i na naše ponašanje, pre svega u smislu kupovine. Ponašanje u smislu - vadim novčanik i preferiram tebe umesto nekog drugog".&nbsp;</p>
<p>U emisiji su iz ugla autora reklama govorili i Dragoljub Đuričić Mićko i marketinški stručnjak Ivan Stanković. Mićko je otkrio kako se prilikom pisanja reklama uzima tzv. maketinška anamneza i na sebi svojstven način objasnio da mi zapravo dozvoljavamo da budemo izmanipulisani reklamama i obrazložio zašto.&nbsp;</p>
<p>Nezaobilazan deo marketinga, bar u Srbiji, jeste i onaj sveprisutni politički, a marketinški stručnjak, Ivan Stanković za Život u ringu pojasnio je pravila po kojima se bira idealni politički kandidat, ali i kako se opredeljuje za čitavu strategiju kampanje.&nbsp;</p>
<p>Iako profesionalci u oblasti marketinga &nbsp;pojedini stručnjaci koji su bili gosti emisije priznali su da i sami nisu imuni na reklame, ta da su neretko i oni bili izmanipulisani njima. Sve što smo videli nateraće nas da razmislimo možemo li svi postati žrtve marketinga i da li je uopšte moguće biti imun na reklame. &nbsp;</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Život u ringu: Između kupovine snova i prodaje želja

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation