„Život u ringu”: Između lošeg života i “ćuti da ne bude gore”

Upoređujući šta u potrošačkoj korpi može da se nađe danas, u odnosu na situaciju od pre godinu dana, sagovornica Života u ringu kaže: „Ako pogledate taj jednogodišnji period npr. od septembra do septembra, vi ćete videti da je prehrambena roba - voće povrće, meso, kafa, ulje i ostalo, sve "otišlo", cene su "otišle", uprosečene, statističke između 25% i 50%. Dakle, to je statistika koja je na opštem nivou i koja meri različite grupe proizvoda, ali svako od nas ima svoju ličnu statistiku kroz lične potrebe, koje kupuje i sve zavisi koje su vam se namirnice ili proizvodi našli u tome što vi najčešće kupujete, pa onda ako je to ulje - ulje je koštalo 110 dinara, sada je 200 dinara, vi vidite da je to gotovo 100% poskupljenje, itd. Ja kupujem npr. neki žuti šećer koji je koštao 79 dinara a sada košta 270 pa tu sad vidite da je to 150 % itd. U svakom slučaju mislim da je svako od građana, bez obzira na kombinaciju namirnica koje koristi, osetio značajan pad kupovne moći u svojoj potrašačkoj korpi.”

Kriza uvek donosi dodatna socijalna raslojavanja 

Politikolog Zoran Stojiljković saglasan je sa ocenom Radojke Nikoloić o poskupljenju. „Jednostavno je činjenica da su cene porasle, da imamo ovu inflaciju na godišnjem nivou, ali je ono što je sa stanovišta nekakve socijalne pravičnosti važno reći je da to nejednako pogađa različite slojeve stanovništva i da najviše pogađa ovu elementarnu potrošnju koju ne možete izbeći ni na koji način, nikakvim alternativama kad vam sve namirnice poskupljuju i da vam je daleko veći procenat, gotovo do trećine su porasle cene koje su u tzv. neizbežnoj korpi. To se odnosi na hranu, na prevoz, na svakodnevne potrepštine i za očekivati je sada sa ovom energetskom krizom i da porastu cene komunalija, koje su isto značajna stavka.” 

Profesor Stojiljković naglašava da je ovde na videlu moć statistike, jer zapravo inflacija ne pogađa sve katergoje stanovništva jednako. „Kad kažete da je inflacija 12 ili 13% onda je za ove donje socijalne slojeve ona daleko veća", kaže Stojiljković. 

Na pitanje autorke i voditeljke Života u ringu, Tamare Pupovac, o tome koliko je danas novca potrebno četvoročlanoj porodici mesečno, profesor se pozvao na istraživanje „Plata za život” koje se odnosi, kako je rekao, na čitav region koji je van EU-  „Oni su došli pre 6 meesci, pre ove krize, do cifre od 114.000 dinara, znači nešto manje od 1000 evra (je mesečno potrebno) za tročlanu porodicu. Pri čemu, kad razgovarate sa ljudima, gledate ankete, istraživanja, kad u to uključite neku minimalnu kulturnu potrošnju koja vas čini još uvek pristojnim i relativno zadovoljnim, neka vrsta amortizera da ne morate da prelazite na najjefiniju ishranu i na dosta nekvalitetnu robu i zadržavate pravo da negde i otputujete, ono što kažu "10 dana plaćenog odmora van mesta stanovanja", to više nije isto, već ispadne 2.000 evra."  

Gošća „Života u ringu” je rekla i da socijalno raslojavanje uvek prati krizu: „Svaka kriza dovodi do socijalnog raslojavanja". Radojka Nikolić je podsetila da nam je kriza 90-ih godina donela, kako je rekla, "dramatično raslojavanje", pa podsetila na onu 2008. godine koja je stvorila "novi sloj siromašnih ljudi", zatim "kovid krizu" pa završila sa aktuelnom "ukrajinskom krizom" i zaključila da svaka kriza globalno dovodi do strašnog procesa raslojavanja, pa tako dobijamo nove siromahe i nove bogataše. 

Stojiljković: Danas možete da budete istovremeno i zaposleni i siromašni

Zoran Stojiljković pak tvrdi da se u Srbiji tokom "kovid krize" desila neočekivana situacija: „U Srbiji za vreme pandemije nisu porasle nejednakost i siromaštvo, uspeli smo da ih održimo na istom nivou, zato što je došlo do preraspodele kroz ova davanja, ne sistemska, usmerena na određene grupe...". 

Ekonomska novinarka, na ovo se ubacila opaskom da upravo ta davanja sada plaćamo svi kroz inflaciju. 

„Ovaj režim je nakon 2012-2014, kad je promenio dotadašnju politiku, uspeo da uveća zaposlenost, ali ranjivu, nekvalitetnu zaposlenost, što otprilike znači da u Srbiji danas za nekih 500.000 zaposlenih, što je recimo četvrtina legalno zaposlenih, van poljoprivrede, van preduzetnika, novac koji zarađuje ih ne izvlači iz zone siromaštva. Vi danas možete da radite a da ostanete siromašni", zaključuje profesor Stojiljković.

Nikolić: Ruska nafta u strukturi prerade čini između 16 i 20 procenata  

 Kao jedna od tema emisije otvorila se i ona o tome koliko zaista koristimo rusku naftu i gde je tu zapravo problem. „Mi naftu nabavljamo jadranskim naftovodom i u tome je samo 16 do 20 % ruske nafte, ostalo je iračka nafta. Mi najmanje prerađujemo rusku naftu. Uglavnom je to iračka, azerbejdžanska nafta i imamo nešto malo iz naših izvora koji se ovde koriste u Srbiji. To je sada svedeno negde na 20%, ranije je bilo više, ali to nisu neiscrpni izvori i to se već dosta iskoristilo. Dakle, ne znači nam mnogo rusko prijateljstvo, mi zapravo naftu nabavljamo onako kako je nabavljaju i drugi", zaključuje Radojka Nikolić.  

 Skupi energenti, skupa hrana, visoke cene, inflacija i sve što ide sa tim ostaje u periodu od godinu ili dve, zaključak je „Života u ringu”.  Ostaje da verujemo da nećemo jesti embargo kolače, da ćemo izbeći restrikcije struje, da ćemo imati grejanje kao i da će poskupljenja u nekom trenutku da se zaustave.  Možda će ova kriza trajati kraće nego ostale, a možda i ne. Na nama je da verujemo da ćemo svi zajedno jednom konačno živeti pristojno, zaključila je Tamara Pupovac. 

Izvor: Insajder