Život u ringu: Ostati ili otići?

U Srbiji ne postoje precizni podaci o broju ljudi koji napuštaju zemlju, niti o tome o kakvoj vrsti migracija je reč. S druge strane, izveštaji različitih međunarodnih organizacija i institucija pokazuju da Srbiju napušta značajan deo populacije i da se nalazi među 50 zemalja sa najvećom stopom migracije.

O mnogim aspektima iseljavanja, trendovima i perspektivama, za „Život u ringu” govorili su Jelena Predojević Despić sa Instituta društvenih nauka i Ivan Brkljač, direktor nevladine organizacije „Tačka povratka". 

U emisiji smo se kroz lične ispovesti upoznali sa čime su se suočavali oni koji su otišli,  ali i kako se adaptiraju oni koji su se vratili u Srbiju. Tako je novinar Radovan Borović pre 10 godina sa porodicom kupio kartu u jednom smeru za Ameriku. „Nije bilo lako spakovati život u dva kofera po drugi put, ali uvek sam sebi govorio - čovek koji je sposoban da spakuje svoj život u dva kofera je sposoban da uradi bilo šta.” Borović dodaje da se zbog odluke da napuste Srbiju nisu pokajali.

“Šta ti misliš ko si?” - i ovde i tamo

S druge strane Irina Marinković, kreativna direktorka, dočarala nam je kako je posle godina života u Americi izgledao njen povratak. „Često sam nailazila na te komentare da nije ovo Amerika, da se ovde ne rade stvari “tako”, pa su je ljudi često pitali ko zamišlja da je ona? „A isto mi se dešavalo i tamo. Tako da sam nekako prošla to sa obe strane”, kaže Irina.

Svoje utiske, starhove I nade za Život u ringu su podelili I polaznici škole stranih jezika koji se spremaju da na kraći ili duži period napuste Srbiju kao I njihovi profesori. 

Borba između emigracije i imigracije

Tačan podatak o brouj onih koji su napustili Srbiju ne postoji. Neprecizne podatke o emigraciji Jelena Predojević Despić sa Instituta društvenih nauka objašnjava time što kada napuštaju zemlju i odlaze u inostranstvo mnogi građani se zapavo ne odjavljuju iako bi po zakonu to trebalo da urade. 

Ivan Brkljač iz „Tačke povratka” navodi da su u modernom svetu migracije postale sastavni deo života: „Niko ne pita nekog Nemca zašto je otišao na neko dodatnu edukaciju u Britaniju, niti zašto se vratio. Kod nas postoji glavni narativ da ljudi kad odu da je to nešto terminalno, i da je to zauvek. To nije tako, jer 4 od 5 ljudi koji odu se na kraju vrate." Zarad potpune slike o migraciji, sagovornici emisije Život u ringu su se složili da je važno da se priča i o imigraciji, odnosno povratku iz emigracije.

Na pitanje da li država Srbija čini dovoljno da spreči dalje migracije, Brkljač kaže da država čini dosta, ali da uvek može više: „Mislim da su mnogi koraci napravljeni, i mi kao Tačka povratka i ja lično se zalažem da se još više radi na tome." 

„Najvažnije je da država omogući svima koji žele da se vrate da se ponovo integrišu, odnosno reintegracija. To je jedan od najzahtevnijih procesa, dugotrajan je i mora mnogo država da uloži i da sarađuje sa različitim akterima, nevladinim sektorima, naukom, obrazovanim ljudima. ", zaključila je Jelena Predojević Despić sa Instituta društvenih nauka.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.