Zoran Gavrilović: Ovo je borba društva da se uspostavi država (VIDEO)

Predsednik je najavio, da ako ne bude imenovao novog mandatara, ima u opciji nekoliko imena, ali je potrebna skupštinska većina. Izbori su mogući već 1. maja. Šta bi se na izborima promenilo i da li bi se išta promenilo tim izborima? 

"Mislim da smo daleko od izbora. Sa sociološke strane, mislim da svedočimo o nečem što je ubijanje države. 12 godina vlasti Aleksandra Vučića je dovelo do toga da je faktički država ubijena. Nemamo vladavinu prava, nemamo integrativne institucije. Javnost je do ovih protesta bila zamrla i kad pogledate međunarodna i domaća istraživanja, faktički država Srbija kao takva, kao vladavina prava, kao integrativna, ne postoji. Očito da ovi sudski protesti koji su inicirani ubistvom 15 osoba i dve osobe koje imaju teške povrede, su u stvari podigli javnost u potrebi za državom. I ovo što mi sad imamo ovde jeste borba društva da se uspostavi država. Ja mislim da se država Srbija počela graditi na ovim plenumima. Plenum je u stvari instrument razgovora i dogovora. Na kraju krajeva, Skupština Srbije, da ih samo prosto malo podsetim. Odluke svoje donosi u okviru odbora i plenuma. U plenumu su svi poslanici koji donose odluke", objasnio je Gavrilović.

Istraživanje javnog mnjenja 

Koliko je u ovakvom ambijentu moguće raditi relevantna istraživanja javnog mnjenja? 

"Pre godinu i po dana sam bio na Međunarodnom skupu, pošto sam član Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja. Moja tema je bila da li je moguće u autokratskim režimima i ambijentima raditi istraživanje javnog mnjenja, kada imate medije, koji su sredstvo propagande. Retki su mediji, među kojima je vaš, da u Srbiji nisu sredstvo propagande i kako kaže predsednik, da ga citiram, ne finansiraju iz istog ćupa. Znači imate sistem informisanja koji je problematičan. Druga stvar, mi nemamo ovde strukovno udruženje istraživača javnog mnjenja. Kako mi formiramo stavove? Na osnovu svojih emocija, na osnovu svog znanja, odnosno informacija, i na osnovu svojih interesa. I vi imate u istraživanjima javnog mnjenja vrlo jasnu stvar, uticaj medija. Ljudi koji veruju da se ide u dobrom pravcu informišu se preko televizija sa nacionalnim pokrivanjem. Oni koji ne veruju se informišu preko N1, Nova S, vaše televizije i Al Jazeera. Ovi prvi su nižeg obrazovanja i stariji. Vaša publika je od 20 do 45, maksimalno 50, dobro obrazovana i boljeg materijalnog statusa. Prosto imate jedan eksperiment u kome vi imate medije koji služe za kreiranje stavova. Po našim istraživanjima, u tri navrata mi smo dobijali 50% gledalaca u Srbiji koji smatraju da danas u Srbiji nije pametno govoriti ono što mislite. Ovde istraživanje javnog mnjenja ne služe za istraživanje javnog mnjenja, ona služe za kontrolisanje da li propaganda koja se sprovodi, da li gađa ciljne grupe", istako je on.

Da li očekujete prevremene izbore?

"Oni će se možda desiti, ali ja mislim da neće biti funkcionalni i mislim da je Srbija u fazi kada nama stvarno treba Ustavotvorna skupština. Iz političkog i iz pravnog razloga. Iz političkog da definišemo sebe šta smo. Jer Ustavotvorna skupština je i politički akt koji je odraz identiteta jedne zajednice. Pravni da regulišemo sve ono pravno. Mi ovde nemamo krizu političkog sistema. Mi ovde imamo paradoks. Vlada je pala, ali vladar ostao. A vladar je neko ko je neustavno u toj poziciji, zahvaljujući ovoj industriji populizma, ovom kreiranju javnog mnjenja. Znači, Aleksandar Vučić vlada kršeći član 123 Ustava Republike Srbije time što je preuzeo nadležnosti Vlade Republike Srbije. On dolazi na sednice Vlade Republike Srbije i ponaša se kao predsednik Vlade. A predsednik Vlade se ponaša kao njegov pisar", rekao je Gavrilović i dodao: 

"Imate sukob dva principa, legaliteta i legitimiteta. Ova vlast je izgubila legitimitet. Iako kaže predsednik da 48 odsto podržava SNS, vi imate funkcionalnu nelegitimnost ove vlasti jer je pod njihovom vlašću 15 ljudi poginulo - kao plod sistema korupcije. I ova zemlja, ja znam da to nije lepo čuti, ali mi smo pretposlednja zemlja na Zapadnom Balkanu po korupciji. Kosovo je iznad nas. To je međunarodna transparencija, ali isti je nalaz kada je u pitanju projekat za vladavinu prava. Znači, transparencijski indeksi su deo indikatora koja je država Srbije ugradila u nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije. Ja opet kažem, naš problem je korupcija. Vlast koja je došla na vlast pričom o borbi protiv korupcije, koristiće ono što je radio Savez za borbu protiv korupcije i njihovih  24 izveštaja, je došla u situaciju gde je uspostavila sistem korupcije".

Studenti traže da se otvori sva dokumentacija vezano za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, kako bi se pratili i tokovi novca. Koje sve  institucije će to raditi? 

"Šta je ovde problem? Imate nepoverenje u institucije. Ja mislim da studentski plenum treba da izabere predstavnike prelazne vlade jer oni su ti koji su ovo pokrenuli. Ja odem kod lekara. Meni lekar kaže dijagnozu. Ja mogu i da je ne poštujem. Mi ovo nećemo rešiti i imaćemo ponovo krizu. Jer pazite, mi smo država koja je nedovršena. Mi ne znamo gde su nam granice.  Mi smo država koja hoće u Evropsku uniju i nećemo Evropsku uniju. Mi zaista moramo da rešimo pitanje identiteta, ko smo mi. Da li smo mi članica Evropske unije ili smo Kuba na Balkanu. To treba da izaberemo i da smo svesni šta hoćemo i pta su plusevi, a šta minusi od jednog ili drugog", rekao je on.

Stanje u REM-u: Regulatorno telo ili instrument vlasti? 

Da se osvrnemo na REM. Sedam nezavisnih od 18 kandidata za Savet REM-a, povuklo svoje kandidature. Ko bi sada, i da imamo izbore, kontrolisao kako protiče i kako elektronski mediji izveštavaju - niko. Nema najvišeg regulatornog tela, nema Saveta REM-a. 

"Upravo pričamo o tome. Znači, ova vlast, lična vlast koja je progutala državu, nije kadra, niti želi da napravi ni regulatorno telo. Vlast je faktički pomogla u saradnji sa delovima civilnog društva i simulirali su proces izbora. Druga stvar, tu ima i kršenja zakona, i kažem još jednom, ova vlast ne želi institucije. I ovaj REM, ako bi se izabrao sa ovim ljudima, a koliko vidim da je to nezakonito, on bi samo imao istu funkciju starog REM-a. Evo, na primer Birodi je na tragu, da formira alternativni REM. Da imamo čitavu metodologiju i tehnologiju koja posmatra sve televizije 24 sata. Pozvaćemo studente, pozvaćemo profesore, da prosto napravimo mehanizam za praćanje televizije i da zaštitimo javni interes. Evo, na primer, jedna stvar. Kako je moguće da od 1. novembra, kad se desila nastrešnica, na televizijama sa nacionalnim frekvencijama nula puta bude pomenuto ime firme Starting u Dnevnicima. Nisu ni jednom pozvale Zorana Đajića da dođe i da priča. On je čovek ukazao na vrlo bitne informacije", objasnio je gost Insajdera. 

Da li mislite da će se nešto sad promeniti možda u izveštavanju javnih servisa, pošto radnici Radio-televizije Vojvodine pišu peticiju, odnosno traže da RTV počne da radi u skladu sa Ustavom, sa zakonima Srbije, pa smo imali onaj deo radnika RTS-a koji takođe daje neku podršku. Šta mislite o tome? 

"Mislim da REM ima tri problema. Jedan je Savet REM-a, kako će on biti izabran. Drugi je direktorka REM-a. Treći je služba za monitoring i nadzor REM-a, u kojoj se zapošljavaju ljudi koji su članovi SNS-a, odnosno ljudi koji dele propagandni materijal SNS-a. Znači, unutra ima puno problema, zaista REM je, što bi se reklo, u terminalnoj fazi. I ovaj izbor članova Saveta REM-a, koji bi mogao u budućnosti da bude, je samo deo problema. Ja sam na početku, kada je sve to počelo, bio ubeđen da će se ovako završiti", istakao je sagovornik Insajdera u emisiji 3d - Nova dimenzija dana. 

Zašto? 

"RTS i REM su stubovi mehanizma za proizvodnju legitimiteta ove vlasti. Tu se kontrolišu i filtriraju informacije uz pomoć tih fokus grupa. REM je srce ovog režima i ja ne mislim da će vlast do poslednjeg dana dati REM. Kada bude dao REM, pre će dozvoliti čiste biračke spiskove. Jer profesor Zlatko Kovačić sa univerziteta na Novom Zelandu je uradio analizu i podeljena je i predsednici Parlamenta i Nemanji Nenadiću kao predsedniku, gde se jasno pokazuje da postoje indikacije da od 2017. od kada je analizirana, postoje ozbiljni indikatori da je bilo izborne krađe. Ali da ta izborna krađa nije uticala na rezultate, odnosno da to što se pokrade na izborni dan, nego da postoje drugi faktori. Znači, regulisanje biračkih spiskova je neophodan, ali ne i dovoljan uslov", zaključio je sociolog Zoran Gavrilović.

Izvor: Insajder