Zoran Stojiljković: Vreme zborova tek dolazi (VIDEO)
Počele konsultacije o formiranju nove vlade; kakva će ona biti biti i ko će je činiti, za sada je nepoznato. Zvanično, u toku je pokušaj sastavljanja vlade od parlamentarne većine. Nezvanično, mogla bi i neka drugačija da bude formirana. I dok se priprema političko rešenje za izlazak iz višemesečne krize, građani Srbije se organizuju u zborove i na taj način pokušavaju da artikulišu probleme lokalnih zajednica. O zborovima, koje su inicirali studenti u blokadi, ali i još nekim povezivanjima koja su pokrenuli, za emisiju 3D govori politikolog Zoran Stojiljković.
“Ja da vam kažem, osnovni problem iz koga proizađe ova priča o zborovima, plenumima, samoorganizovanjem zaposlenih, štrajkovima, generalnom štrajku, legalitetu, legitimitetu, jeste kako vi da promenite na demokratski način jednu vlast koja uopšte ne pokazuje demokratske manire i to u situaciji gde ti režimi postaju sve uticajniji i brojniji u svetu. I prosto jeste sad testiranje, kad pogledamo sve unazad što smo imali nakon 2000-te ili nakon 2012-te, 13-te, 14-te, vi imate sad problem kako da široko socijalno nezadovoljstvo prelijete u političko-institucionalni okvir, nađete dovoljno širok politički kišobran i napravite promene na izborima, što je jedini regularni demokratski ishod”, napominje Stojiljković.
Kaže da smo svi videli situaciju kada proteste, kao posle Ribnikara i Dubone i Malog Orašja, vode opozicione stranke i da to posle nekog vremena izgubi zamah i završi se katastrofom na izborima.
“Mi smo sad u akutnoj fazi bolesti kada su svi ishodi mogući. Mada sa ovim protokom vremena pokazuje se da je osnovna tehnologija vladavine ili vlasti da između selektivne represije i najava popuštanja, kupuje vreme. Jer dovodite u zajednicu ljude, obustava rada u obrazovanju, pogotovo u osnovnim školama, već gubi neku svrhu i neku široku podršku. I imate situaciju da ukoliko ne normalizujete nastavu tamo negde do Uskrsa, vi ćete imati studente koji su to uradili na svoju štetu, baveći se društvenom svešću i odgovornošću, promenom situacije, na neki način školski gledano izgubljenu godinu. Tu vrstu priče pričaju oni koji su inače kupili diplome ili su se školovali mnogo duže nego četiri godine. Ali, recimo, možete imati duplu prvu godinu, što može biti dosta veliki problem”, objašnjava politikolog Stojiljković.
Na pitanje šta znače zborovi, kaže da je to pokušaj da se nađu forme koje liče na plenume, i da zborovi, za razliku od plenuma, imaju institucinalni okvir.
“Sada kada pokušavate da učinite nešto novo, da standardizujete ili ojačate taj otpor unutar civilnog društva, vi praktično vidite po ponašanju studenata da oni traže i partnere u toj zoni, da su to poljoprivrednici, da su to profesionalna udruženja. Ono što bi mogli ovi zborovi građana to je neki oblik samoorganizovanja. To ne biste mogli baš na otvorenom prostoru bez definisanja šta je okvir tog zbora, mesna zajednica, grupa, sela, deo grada ili šta god, morali biste imati neku ličnu kartu kao dokaz da ste sa te mesne zajednice i imali neku agendu i odlučivanje. Ovo jeste neka vrsta pokušaja da se neki problemi stave na dnevni red lokalnih samouprava koje ne uživaju neki kredibilitet i ugled. I isto tako jeste forma da se spreči neka pokušaj da se pobegne od strateških rasprava, da se vrate neke teme poput eksploatacije litijuma i da se, recimo, oni zatvore prema građanima umesto da imate ta javna slušanja”, smatra on.
Politikolog kaže i da su se stvari jako pomakle i da je ovaj režim postao nekredibilan.
“Neki strateški elementi ovog iscrpljenog ekonomskog i socijalnog modela nemaju podršku građana poput iskopavanja litijuma i Ekspa 2027. Zatim, korupcija je endemski prepoznata. Oko 70% ljudi u ovoj zemlji misli da je korupcija u velikoj meri razvijena. To se nekoliko puta dešavalo u zadnjih 25 godina, a ono što je iznenađujuće, prvi put je korupcija percepirana kao problem broj jedan sa 22%”, objašnjava Stojiljković.
Kada je reč o štrajku, Stojiljković kaže da je zakon o štrajkovima neka vrsta klasne borbe na terenu prava i da se ide se ka tome da se nađe neki okvir.
“Svaki sledeći put nećete imati u ovoj meri rašireno opadanje, imaćete aktivno participiranje i borbu za neka svoja prava i za nekakav okvir. Samo je procena jesmo li mi dovoljno dugo u ovom režimu osvešćivanja i da li vam ovi indikatori, nalazi i istraživanje govore nešto drugo. Ja ne mogu, studenti ne mogu, sindikati ne mogu, ne mogu ni profesionalna udruženja da reše enigmu šta je poželjna politička formula za postojeći opozicioni spektar”, smatra on.
Politikolog objašnjava da trenutna situacija u zemlji jeste priča u kojoj se ide na solidarnost, kolektivitet i zajedničke ciljeve i da se ne ulazi u kako kaže “tesnace odrađivanja prema spoljno-političkim destinacijama ili socijalnim i nacionalnim i identitetskim politikama”.
“Evropska unija igra razne igre i nije više nikakav etalon za demokratiju. Ova vrsta parade u kojoj se nešto što dugo stoji i krčka se, iznese na taj način da onemogućite kandidaturu nije nešto što bi ovi ljudi sa demokratskim sentimentom naročito mogli da pohvale. Osim toga, šta je sa ovim svrstavanjem Jadra koji naš narod većinski ne prihvata na spisak strateških mineralnih dobara o kojima razmišlja Evropska Unija? Meni se lično činilo, da je trebalo biti još malo više pritiska i sklonosti da se ovo političko polje i ovo polje društvenog pritiska i nezadovoljstva približi nekoj vrsti ideja. Režim je radio sve da kupuje vreme”, konstatuje politikolog Zoran Stojiljković.
Zaključuje sa tim da će ova vlada, htela to ili ne, morati da da pregovara o propozicijama ili pravilima igre i da mora naći način da neke stvari budu kontrolisane.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.