Žrtve seksualnog nasilja u Srbiji - loš odnos sistema i osude društva (VIDEO)
Hrabre žene koje javno govore o nasilju koje su pretrpele, upozoravaju na nasilje i podržavaju one koje su prošli kroz traumatično iskustvo – zaslužuju poštovanje i podršku. Njihove priče pokazuju da nisu imale podršku sistema ili da nisu imale poverenje u institucije, pa su svoje borbe same preživljavale. Zašto se, uprkos brojnim zakonima, protokolima i potpisanom Istanbulskom konvencijom – propisi ne primenjuju u potpunosti. Nepromenjena je i društvena klima, kada je reč o seksualnom nasilju.
Zakoni su dobri ali se ne primenjuju. Rečenica koja se izgovara svakog dana. Kada je u pitanju seksualno nasilje – tu je situacija još teža jer zakonske procedure žrtvu voze u začaranom krugu stalnog preživljavanja traume.
Ključno je da se žrtvama ponudi zaštita i pomoć, poštujući traumu i posledice seksualnog nasilja tako da teret dokazivanja ne bude na žrtvi, kao i da postoji mogućnost da žrtve prijave napad kada su spremne, bez zastarevanja slučaja. Međutim, stvarnost je drugačija.
U Autonomnom ženskom centru kažu da je odnos sistema prema žrtvi seksualnog nasilja i uznemiravanja i dalje izrazito loš.
"Hrabrost je progovoriti o tom nasilju, hrabrost je prijaviti nasilje. Ako vam kažem da mi godišnje imamo tek 250 prijava seksualnog uznemiravanja a samo 14% završi osudo tog počinioca onda možete zamisliti kako je teško i prijaviti i istrati do kraja i dobiti neku satisfakciju, koji na kraju ne mora da bude odgovarajući onome šta je uložila žrtva u tom postupku i da učestvuje i da tužilaštvo dokaže da se desilo to što žrtva kaže da se desilo“, kaže Tanja Ignjatović.
Srbija je još 2013. godine usvojila Istanbulsku konvenciju tj. Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Tako je preuzela odgovornost da spreči nasilje, zaštiti žrtvu i kazni počinioca. U mnogim slučajevima je ta Konvencija samo mrtvo slovo na papiru, a ignorišu se i preporuke Saveta Evrope.
"Jedna od tih preporuka bila je da se formiraju centri ili službe koje treba da unaprede odgovor prema žrtvama seksualnog nasilja, da na jednom mestu mogu da dobiju besplatnu pravnu i psihološku pomoć, sve preglede, uzimanje svih dokaza i da budu što manje traumatizovane a da se prikupe svi dokazi koji su neophodni za krivični postupak. Naravno da država nije uradila ništa tim povodom“, navodi Tanja Ignatović jedan od primera tog ignorisanja:
Rad institucija mora da ohrabri žene i pokaže im da je pravda za njih moguća u Srbiji, da mogu da žive sigurne i oslobođene od nasilja. Javni istupi doprinose razvijanju te svesti, ali ne i osude i besprizorni komentari koji, po pravilu, uslede.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.