<article><p>“Tamo gde se spaljuju knjige, tamo će se spaljivati ljudi” proročanski je napisao još krajem 19. veka nemaćki pesnik Hajnrih Hajne. Spaljivanje i njegovih knjiga na početku vladavine nacista najavilo je upravo to.</p><p>Adolf Hitler došao je na vlast 30.januara 1933. godine, a već u aprilu počelo je sprovođenje antisemitske ideologije. Najpre su bojkotovane jevrejske radnje, pa je počelo njihovo otpuštanje, ograničenje broja jevrejske dece u školama određivanjem kvota, a potom je širom Nemačke organizovano i javno spaljivanje knjiga nepodobnih autora, pre svega Jevreja, ali i socijalista i pacifista. </p><p>Sećanje nije samo stvar prošlosti, već I stvar budućnosti</p><p>Nirnberški zakoni su 1935. godine postali pravna osnova za izopštavanje Jevreja iz javnog života u Nemačkoj, zacrtali su politiku nacista i utrli put holokaustu.</p><p>Tri godine kasnije, u noći između 8. i 9. novembra napadnuto je hiljade jevrejskih sinagoga, fabrika i radnji, ubijeno je najmanje sto Jevreja, a blizu 30,000 muškaraca odvedeno je u koncentracione logore. Zbog količine slomljenog stakla koje je prekrilo ulice, događaj je nazvan eufemističkim neprimerenim nazivom – “Kristalna noć”. Predstavljao je početak nacističkog pogroma do tada nezamislivih razmera.</p><p>“Bez poznavanja Drugog svetskog rata, pa i istorije Aušvica nemoguće je razumeti I današnjicu” – kaže za Insajder Pavel Savicki, portparol Memorijalnog muzeja Aušvic.</p><p>Aušvic je bio mali grad u Poljskoj u kome je pre Drugog svetskog rata živelo 17000 stanovnika od čega su polovinu činili Jevreji. Tokom okupacije Nemci su na mestu vojnog kampa formirali logor s namerom da reše problem pretrpanih zatvora. Postao je jedno od najvažnijih oruđa terora u okupiranoj Poljskoj, a potom prerastao u najsuroviji logor u koji su dovođeni zatvorenici sa svih teritorija koje su bile pod okupacijom, pa i sa područja Jugoslavije.</p><p>“Proučavanje Aušvica je studija o čovečanstvu jer nas uči kako čovečanstvo može stvoriti ideologiju mržnje. Istorija nas uči da ne ponavljamo greške da ideologija mržnje ne nadvlada čovečanstvo” – podseća Savicki.</p><p>Na žalost, ideologije antisemitizma, rasiszma nisu nestale a u borbi protiv njih memorijalni centri igraju značajnu ulogu. Oni sprečavaju i uništavanje, manipulaciju i negiranje istorije.</p><p>Neposredni obilazak logora, gasnih komora, platformi za selekciju ljudi, više od bilo koje izložbe omogućava ljudima da osete i razumeju svu tragičnost ovog mesta na kome je u jednom period ubijano 6000 ljudi dnevno.</p><p>“Ali zbog tih različitih cifara ponekad zaboravimo da iza svakog broja, postoji osoba, postoji priča” – kaže Savicki I ističe da je Memorijalni centar Aušvic baš zbog toga značajnu pažnju posvetio sećanju na price o konkretnim ljudima, njihovim životima I stradanju.</p><p>Da bi se te price doživele u memorijalnom centru Aušvic vodiči govore 20 svetskih jezika, a kompleks koji je za javnost otvoren 77 godina, godišnje poseti oko 2 miliona ljudi. U memorijalni kompleks neprekidno se ulaže jer kako ističu “sećanje nije samo stvar prošlosti, već i budućnosti”.</p><p>Autor serijala je Žikica Stevanović, a reditelj Ivan Markov.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FDDt0ZigPfVG%2F&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2><b>„Mesta stradanja - Aušvic“, sreda u 22.00, na Insajder televiziji.</b></h2><h2><b>MTS 122, SBB 22, Supernova 22, Total TV 22, Yettel 11</b></h2><p><i>Izvor: Insajder</i></p></article>

<p>“Tamo gde se spaljuju knjige, tamo će se spaljivati ljudi” proročanski je napisao još krajem 19. veka nemaćki pesnik Hajnrih Hajne. Spaljivanje i njegovih knjiga na početku vladavine nacista najavilo je upravo to.</p>
<p>Adolf Hitler došao je na vlast 30.januara 1933. godine, a već u aprilu počelo je sprovođenje antisemitske ideologije. Najpre su bojkotovane jevrejske radnje, pa je počelo njihovo otpuštanje, ograničenje broja jevrejske dece u školama određivanjem kvota, a potom je širom Nemačke organizovano i javno spaljivanje knjiga nepodobnih autora, pre svega Jevreja, ali i socijalista i pacifista.&nbsp;</p>
<p>Sećanje nije samo stvar prošlosti, već I stvar budućnosti</p>
<p>Nirnberški zakoni su 1935. godine postali pravna osnova za izopštavanje Jevreja iz javnog života u Nemačkoj, zacrtali su politiku nacista i utrli put holokaustu.</p>
<p>Tri godine kasnije, u noći između 8. i 9. novembra napadnuto je hiljade jevrejskih sinagoga, fabrika i radnji, ubijeno je najmanje sto Jevreja, a blizu 30,000 muškaraca odvedeno je u koncentracione logore. Zbog količine slomljenog stakla koje je prekrilo ulice, događaj je nazvan eufemističkim neprimerenim nazivom – “Kristalna noć”. Predstavljao je početak nacističkog pogroma do tada nezamislivih razmera.</p>
<p>“Bez poznavanja Drugog svetskog rata, pa i istorije Aušvica nemoguće je razumeti I današnjicu” – kaže za Insajder Pavel Savicki, portparol Memorijalnog muzeja Aušvic.</p>
<p>Aušvic je bio mali grad u Poljskoj u kome je pre Drugog svetskog rata živelo 17000 stanovnika od čega su polovinu činili Jevreji. Tokom okupacije Nemci su na mestu vojnog kampa formirali logor s namerom da reše problem pretrpanih zatvora. Postao je jedno od najvažnijih oruđa terora u okupiranoj Poljskoj, a potom prerastao u najsuroviji logor u koji su dovođeni zatvorenici sa svih teritorija koje su bile pod okupacijom, pa i sa područja Jugoslavije.</p>
<p>“Proučavanje Aušvica je studija o čovečanstvu jer nas uči kako čovečanstvo može stvoriti ideologiju mržnje. Istorija nas uči da ne ponavljamo greške da ideologija mržnje ne nadvlada čovečanstvo” – podseća Savicki.</p>
<p>Na žalost, ideologije antisemitizma, rasiszma nisu nestale a u borbi protiv njih memorijalni centri igraju značajnu ulogu. Oni sprečavaju i uništavanje, manipulaciju i negiranje istorije.</p>
<p>Neposredni obilazak logora, gasnih komora, platformi za selekciju ljudi, više od bilo koje izložbe omogućava ljudima da osete i razumeju svu tragičnost ovog mesta na kome je u jednom period ubijano 6000 ljudi dnevno.</p>
<p>“Ali zbog tih različitih cifara ponekad zaboravimo da iza svakog broja, postoji osoba, postoji priča” – kaže Savicki I ističe da je Memorijalni centar Aušvic baš zbog toga značajnu pažnju posvetio sećanju na price o konkretnim ljudima, njihovim životima I stradanju.</p>
<p>Da bi se te price doživele u memorijalnom centru Aušvic vodiči govore 20 svetskih jezika, a kompleks koji je za javnost otvoren 77 godina, godišnje poseti oko 2 miliona ljudi. U memorijalni kompleks neprekidno se ulaže jer kako ističu “sećanje nije samo stvar prošlosti, već i budućnosti”.</p>
<p>Autor serijala je Žikica Stevanović, a reditelj Ivan Markov.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FDDt0ZigPfVG%2F&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen=""></iframe></div></div></div>
<h2><b>„Mesta stradanja - Aušvic“, sreda u 22.00, na Insajder televiziji.</b></h2>
<h2><b>MTS 122, SBB 22, Supernova 22, Total TV 22, Yettel 11</b></h2>
<p><i>Izvor: Insajder</i></p>

tv-najava

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

TV najava

TV najava: Mesta stradanja - Aušvic

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation