<article><p>Ima jedan otrov. Tu bočicu, kao neželjeni dar, dobijamo svi. I to jako rano. Ako nas nauče tada ili ako sami naučimo kasnije da je samo zatvorenu smestimo na policu, na velikom smo dobitku. Bićemo pošteđenih brojnih muka. Ako je pak otvorimo, omirišemo, probamo, preživećemo ali će taj život u mnogo čemu biti promašen. Detoksikacia je naporna i traje dugo. Taj otrov se zove mišljenje drugih. Čvrsto je povezan sa načinom na koji doživljavamo sebe i u podlozi je kompleksa niže vrednosti. A utisak je da je doba u kojem živimo dušu dalo za stalnu borbu sa nesigurnošću. Retki će priznati da s tim kompleksom žive ali on se vrlo lako prepoznaje – kompleks niže vrednosti.</p><p>Kompleks niže vrednosti je stanje, koje je 1907. godine prvi opisao psiholog Alfred Adler. Američko udruženje psihologa definiše ga kao osnovni osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti koji može dovesti do ponašanja u rasponu od povlačenja, ukorenjenog u strahu i stidljivosti, do prekomerne kompenzacije preterane konkurencije i agresije.</p><p>Kompleks inferiornosti odnosi se na duboko ukorenjeno uverenje da smo suštinski neadekvatni ili inferiorni u odnosu na druge. Pojedinci mogu stalno da se upoređuju sa drugima i da se osećaju nesposobnim da postignu uspeh ili sreću – kažu psiholozi.</p><p>Ova osećanja neprimerenosti u odnosu na druge koja karakterišu kompleks inferiornosti mogu biti stvarna ili zamišljena. Ako ostanu neprepoznata mogu se razviti u dublja osećanja neadekvatnosti i izazvati razne druge simptome, navodi se u nekim studijama.</p><p>Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje ne koriste termin kompleks inferiornosti, već to stanje nazivaju hroničnim niskim samopoštovanjem. Iako to nije stanje koje se može dijagnostikovati prema „Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje“, ovaj način razmišljanja i dalje se prepoznaje kao izvor velike tuge.</p><p>Kako se sa kompleksom niže vrednosti  živi i kako se pobeđuje, sa Milanom Nikolićem razgovaraju Anđelka Stević Žugić - glumica, Biljana Slavković - psihoterapeutkinja i Jovanka Lalović - porodična psihotrapeutkinja.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FDDwikK9suuT%2F&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>MTS 122, SBB 22, Supernova 22, Total TV 22, Yettel 11.</h2><h2>Tabu, petak u 21.00, na Insajder televiziji.</h2><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Ima jedan otrov. Tu bočicu, kao neželjeni dar, dobijamo svi. I to jako rano. Ako nas nauče tada ili ako sami naučimo kasnije da je samo zatvorenu smestimo na policu, na velikom smo dobitku. Bićemo pošteđenih brojnih muka. Ako je pak otvorimo, omirišemo, probamo, preživećemo ali će taj život u mnogo čemu biti promašen. Detoksikacia je naporna i traje dugo. Taj otrov se zove mišljenje drugih. Čvrsto je povezan sa načinom na koji doživljavamo sebe i u podlozi je kompleksa niže vrednosti. A utisak je da je doba u kojem živimo dušu dalo za stalnu borbu sa nesigurnošću. Retki će priznati da s tim kompleksom žive ali on se vrlo lako prepoznaje – kompleks niže vrednosti.</p>
<p>Kompleks niže vrednosti je stanje, koje je 1907. godine prvi opisao psiholog Alfred Adler. Američko udruženje psihologa definiše ga kao osnovni osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti koji može dovesti do ponašanja u rasponu od povlačenja, ukorenjenog u strahu i stidljivosti, do prekomerne kompenzacije preterane konkurencije i agresije.</p>
<p>Kompleks inferiornosti odnosi se na duboko ukorenjeno uverenje da smo suštinski neadekvatni ili inferiorni u odnosu na druge. Pojedinci mogu stalno da se upoređuju sa drugima i da se osećaju nesposobnim da postignu uspeh ili sreću – kažu psiholozi.</p>
<p>Ova osećanja neprimerenosti u odnosu na druge koja karakterišu kompleks inferiornosti mogu biti stvarna ili zamišljena. Ako ostanu neprepoznata mogu se razviti u dublja osećanja neadekvatnosti i izazvati razne druge simptome, navodi se u nekim studijama.</p>
<p>Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje ne koriste termin kompleks inferiornosti, već to stanje nazivaju hroničnim niskim samopoštovanjem. Iako to nije stanje koje se može dijagnostikovati prema „Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje“, ovaj način razmišljanja i dalje se prepoznaje kao izvor velike tuge.</p>
<p>Kako se sa kompleksom niže vrednosti &nbsp;živi i kako se pobeđuje, sa Milanom Nikolićem razgovaraju Anđelka Stević Žugić - glumica, Biljana Slavković - psihoterapeutkinja i Jovanka Lalović - porodična psihotrapeutkinja.</p>
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Fp%2FDDwikK9suuT%2F&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen=""></iframe></div></div></div>
<h2>MTS 122, SBB 22, Supernova 22, Total TV 22, Yettel 11.</h2>
<h2>Tabu, petak u 21.00, na Insajder televiziji.</h2>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

tv-najava

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

TV najava

TV najava: Tabu - Kompleks niže vrednosti

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation