<article>Iz Instituta Batut u odgovoru Tanjugu navode da je nadzor nad<a href="https://insajder.net/prenosimo/szo-proglasila-globalnu-vanrednu-situaciju-zbog-sirenja-virusa-majmunskih-boginja"> Mpoksom </a>uspostavljen 2022. godine i da je neprekidno na snazi, a da od tada nije bilo registrovanih slučajeva u Srbiji. Objašnjavaju da simptomi Mpoksa obično uključuju povišenu telesnu temperaturu, intenzivnu glavobolju, bolove u mišićima, bol u leđima, slabost, manjak energije, otečene limfne žlezde, najčešće na vratu, u pazuhu i/ili u preponama i kožni osip ili lezije na koži. "Osip obično počinje u roku od jednog do tri dana od početka povišene telesne temperature i može biti koncentrisan na licu, dlanovima i tabanima. Mnogi pacijenti imaju atipični osip koji počinje u genitalnoj ili perianalnoj oblasti, na ustima, i može se pojaviti u različitim fazama razvoja. Čak i jedna ili dve lezije na koži mogu da ukazuju na infekciju virusom Mpoks. Simptomi mogu da nestanu sami od sebe za dve do četiri nedelje", dodaju iz Instituta. Iz Batuta takođe ukazuju na to da lezije kože mogu da budu malobrojne ili se pak pojavljuju u velikom broju, kao i da mogu da budu veoma bolne ili praćene svrabom. Rane u ustima ili otečene limfne žlezde mogu da otežaju uzimanje hrane ili pića, što dovodi do dehidracije ili neadekvatne ishrane, a neki moraju da budu hospitalizovani da bi se ublažio bol ili sprečile komplikacije (sekundarne bakterijske infekcije, upala pluća, sepsa, zapaljenje mozga i infekcije rožnjače sa mogućim gubitkom vida) koje mogu da se pojave. "Glavna strategija prevencije<a href="https://insajder.net/prenosimo/szo-moguca-medunarodna-vanredna-situacija-zbog-majmunskih-boginja"> Mpoksa</a> je podizanje svesti o faktorima rizika i edukacija ljudi o merama koje mogu da se preduzmu u cilju smanjenja izloženosti virusu. Smanjenje rizika od prenošenja virusa sa čoveka na čoveka i kontrola epidemije podstiče se kroz epidemiološki nadzor i brzu identifikaciju novih slučajeva obolevanja", navode iz Instituta Batut. Napominju da je važna mera suzbijanja infekcije izolacija zaraženih pacijenata, bilo u zdravstvenim ustanovama ili kućnim uslovima, a da je potrebno da izolacija traje do povlačenja svih kožnih lezija. Izvor: Tanjug</article>

Iz Instituta Batut u odgovoru Tanjugu navode da je nadzor nad<a href="https://insajder.net/prenosimo/szo-proglasila-globalnu-vanrednu-situaciju-zbog-sirenja-virusa-majmunskih-boginja"> Mpoksom </a>uspostavljen 2022. godine i da je neprekidno na snazi, a da od tada nije bilo registrovanih slučajeva u Srbiji.&nbsp;
Objašnjavaju da simptomi Mpoksa obično uključuju povišenu telesnu temperaturu, intenzivnu glavobolju, bolove u mišićima, bol u leđima, slabost, manjak energije, otečene limfne žlezde, najčešće na vratu, u pazuhu i/ili u preponama i kožni osip ili lezije na koži.&nbsp;
"Osip obično počinje u roku od jednog do tri dana od početka povišene telesne temperature i može biti koncentrisan na licu, dlanovima i tabanima. Mnogi pacijenti imaju atipični osip koji počinje u genitalnoj ili perianalnoj oblasti, na ustima, i može se pojaviti u različitim fazama razvoja. Čak i jedna ili dve lezije na koži mogu da ukazuju na infekciju virusom Mpoks. Simptomi mogu da nestanu sami od sebe za dve do četiri nedelje", dodaju iz Instituta.&nbsp;
Iz Batuta takođe ukazuju na to da lezije kože mogu da budu malobrojne ili se pak pojavljuju u velikom broju, kao i da mogu da budu veoma bolne ili praćene svrabom.&nbsp;
Rane u ustima ili otečene limfne žlezde mogu da otežaju uzimanje hrane ili pića, što dovodi do dehidracije ili neadekvatne ishrane, a neki moraju da budu hospitalizovani da bi se ublažio bol ili sprečile komplikacije (sekundarne bakterijske infekcije, upala pluća, sepsa, zapaljenje mozga i infekcije rožnjače sa mogućim gubitkom vida) koje mogu da se pojave.&nbsp;
"Glavna strategija prevencije<a href="https://insajder.net/prenosimo/szo-moguca-medunarodna-vanredna-situacija-zbog-majmunskih-boginja"> Mpoksa</a> je podizanje svesti o faktorima rizika i edukacija ljudi o merama koje mogu da se preduzmu u cilju smanjenja izloženosti virusu. Smanjenje rizika od prenošenja virusa sa čoveka na čoveka i kontrola epidemije podstiče se kroz epidemiološki nadzor i brzu identifikaciju novih slučajeva obolevanja", navode iz Instituta Batut.&nbsp;
Napominju da je važna mera suzbijanja infekcije izolacija zaraženih pacijenata, bilo u zdravstvenim ustanovama ili kućnim uslovima, a da je potrebno da izolacija traje do povlačenja svih kožnih lezija.&nbsp;
Izvor: Tanjug
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Batut

Institut Batut: U Srbiji nema registrovanih slučajeva majmunskih boginja

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Institut Batut: U Srbiji nema registrovanih slučajeva majmunskih boginja

Tagovi: