Kako se navodi na sajtu "Batuta" na teritoriji Mačvanskog okruga registrovan je i jedan slučaj groznice Zapadnog Nila sa verovatnim mestom zaražavanja u Grčkoj.&nbsp;
U sezoni nadzora do 17. jula ove godine u državama Evropske unije (EU) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ) prijavljeno je sedam slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji, i to u Grčkoj (4), Italiji (2) i Španiji (1).&nbsp;
Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca, a glavni prenosilac virusa je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.&nbsp;
Sezona transmisije virusa u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra.&nbsp;
U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom, Institut preporučuje primenu mera lične zaštite od uboda komaraca upotrebom repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.&nbsp;
Takođe, preporučuju nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje, a poželjno da odeća bude komotna, jer kako navode, komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.&nbsp;
Dodaju da je poželjno izbegavati boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca, u sumrak i u zoru.&nbsp;
Preporučuju i upotrebu zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta, kao i klimatizovane prostore, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen. Takođe, izbegavati područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.&nbsp;
Kako se navodi na sajtu "Batuta" smanjenje broja komaraca na otvorenom postiže se isušivanjem izvora stajaće vode i dodaju da se na taj način smanjuje broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja.&nbsp;
Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki, kao i ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.&nbsp;
U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.&nbsp;
Oni navode da se u slučaju pojave bilo kakvih simptoma, odmah treba javiti izabranom lekaru.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Batut: U Beogradu registrovan prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila

Kako se navodi, u periodu od 1. jula 2024. do 7. jula 2024. godine, registrovan je 31 slučaj morbila i to 23 na teritoriji Novog Pazara, šest na teritoriji Beograda i po jedan slučaj u Novom Sadu i Loznici.
Na teritoriji grada Beograda registrovana su 94 slučaja morbila u okviru epidemije prijavljene 22. februara. Pored toga morbili su potvrđeni i kod dva deteta sa teritorije Republike Srpske. U Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđeno je 76 slučajeva, a 20 obolelih osoba su kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva.&nbsp;
Među obolelima je 28 dece mlađe od šest godina, od kojih je 25 nevakcinisano, dvoje je primilo po jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa, 19 nevakcinisanih osoba uzrasta od 6 do 25 godina, osam potpuno vakcinisanih osoba uzrasta od 14 do 28 godina, kao i 41 osoba starija od 30 godina, od kojih je jedna potpuno vakcinisana sa dve doze vakcine protiv morbila, četiri su nepotpuno vakcinisane sa jednom dozom vakcine, jedna je nevakcinisana, a 35 je nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod sedmoro obolelih, navodi "Batut".
Izvor: Insajder

Batut: U Srbiji registrovan 181 slučaj morbila, u prvoj nedelji jula 31 zaraženi

Kada je reč o opasnim vremenskim uslovima navodi se da je reč o vremenskim uslovima koji bi mogli da predstavljaju rizik po zdravlje, povećana verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog stresa, naročito kod osetljive populacije (deca, trudnice, stari i hronično oboleli).
Kao mere zaštite navode se nošenje odeće od laganih materijala svetle boje, redovna rehidratacija tokom celog dana, kao i to da stariji teže kućne poslove obavljaju ujutru ili uveče i da ne napuštaju klimatizovani zatvoreni prostor bez preke potrebe tokom trajanja povišene spoljne temperature.
Kada je reč o potencijalno opasnim vremenskim uslovima navodi se da je neophodno preduzeti mere prevncije u slučaju namenskog izlaganja spoljašnjim uslovima.
Izvor: FoNet

Batut: U Bečeju, Kikindi, Zrenjaninu, Novom Sadu i Vršcu vremenski uslovi rizični po zdravlje

Na teritoriji grada Beograda registrovano je 68 slučajeva morbila u okviru epidemije prijavljene 22. februara ove godine. Pored toga, morbili su potvrđeni i kod jednog deteta sa teritorije Republike Srpske. &nbsp;
U Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" potvrđena su 54 slučaja, a 15 obolelih osoba su kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva. &nbsp;
Među obolelima je 21 dete mlađe od šest godina, od kojih je 18 bilo nevakcinisano, dvoje je primilo po jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa.
Nevakcinisanih je 17 osoba uzrasta od 6 do 25 godina, šest potpuno vakcinisanih uzrasta od 14 do 28 godina, kao i 25 osoba starijih od 35 godina nepoznatog vakcinalnog statusa. &nbsp;
Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod petoro obolelih.&nbsp;
Od 7. februara na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji. &nbsp;
Mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Srbije, naveo je "Batut".
Izvor: FoNet

Batut: Registrovano 106 slučajeva morbila

Od 41 slučaja morbila, 33 su potvrđena u Torlaku, dok su osam obolelih osoba porodični kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva, navedeno je u saopštenju. &nbsp;
Među obolelima je 11 dece uzrasta od jedne do pet godina, od kojih je devetoro bilo nevakcinisano, jedno je primilo jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa. &nbsp;
"Batut" navodi da je među obolelima deset nevakcinisanih osoba uzrasta od osam do 25 godina, dve potpuno vakcinisane osobe uzrasta 14 i 16 godina, kao i 18 osoba starijih od 35 godina nepoznatog vakcinalnog statusa. &nbsp;
Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod troje obolelih. &nbsp;
Male boginje registrovane su kod osobe od 46 godina sa teritorije Novog Sada, kod deteta sa teritorije Sremskog okruga, odnosno kod nevakcinisanog deteta sa teritorije Severnobanatskog okruga uzrasta 13 meseci. &nbsp;
Slučaj malih boginja potvrđen je kod osobe uzrasta 41 godinu sa teritorije Bora, dva su slučaja u Valjevu i dva u Mionici. &nbsp;
Slučaj malih boginja potvrđen je i kod osobe uzrasta 42 godine sa teritorije Vranja, nepoznatog vakcinalnog statusa. &nbsp;
Slučajevi morbila potvrđeni su i kod osoba starosti 15, 26, 30 i 33 godine iz Pančeva, Kovina i Kovačice, nepoznatog vakcinalnog statusa.&nbsp;
Izvor: FoNet

Batut: Registrovana 54 slučaja malih boginja u Srbiji

Sa ovim poremećajima zdravlja u Registru je evidentiran veći broj dečaka (1.330) u odnosu na broj devojčica (336), a u saopštenju <a href="https://www.batut.org.rs/index.php?content=2802">Batuta</a> se navodi da je cilj prikupljanja podataka o osobama sa autizmom uvid u podatke o obolelima i novoobolelima od ovog poremećaja zdravlja, po polu, uzrastu, proceni njihove funkcionalnosti i drugim karakteristikama. &nbsp;
Podaci Registara omogućavaju izradu preventivnih programa i strategija, planiranje zdravstvene zaštite (kadra, opreme i prostora), procenu opterećenja društva ovim poremećajima zdravlja i sprovođenje epidemioloških i kliničkih istraživanja.
Metodološke osnove Registra definisane su u skladu sa preporukama Konvencije o pravima deteta i Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i sa dobrom međunarodnom praksom vezanom za praćenje smetnji u razvoju koja takođe proističe iz ovih krovnih dokumenata. &nbsp;	
Osnovni preduslov za upis deteta u Registar je postojanje ozbiljnih i kompletnih teškoća u funkciji u nekom od domena koji se procenjuju ili dijagnoza, među kojima je i autizam, koje nose visok rizik teškoća u funkcionisanju, navodi se u saopštenju.
Registar koncipiran na ovaj način preduslov je za obezbeđivanje pune participacije dece i mladih sa ovim poremećajima zdravlja u društvu. &nbsp;
Evidentiranje podataka u Registru dece sa smetnjama u razvoju obavlja se u domovima zdravlja i tercijarnim zdravstvenim ustanovama u kojima se dijagnostikuju i leče ovi poremećaji zdravlja, popunjavanjem obrasca – Prijava dece sa smetnjama u razvoju. 	
Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva prepoznaje Institut za javno zdravlje Srbije kao ustanovu koja vodi Registar dece sa smetnjama u razvoju. 	&nbsp;
Institut za javno zdravlje Srbije je kroz informacioni sistem – Servis javnog zdravlja (SJZ) sredinom 2022. godine omogućio unos podataka o deci sa smetnjama u razvoju. &nbsp;	
Institut za javno zdravlje Srbije kontinuirano sarađuje sa nadležnim zdravstvenim ustanovama koje evidentiraju podatke o deci sa autizmom i drugim smetnjama u razvoju i očekuje se porast broja registrovane dece sa smetnjama u razvoju u Registru. 	
<a href="https://insajder.net/teme/svetski-dan-osoba-sa-autizmom-srbija-i-dalje-bez-registra-video">Svetski dan autizma</a> obeležava se svake godine 2. aprila, sa ciljem podizanja svesti javnosti o problemima sa kojima se sreću osobe sa autizmom i njihove porodice, podseća "Batut".
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DLA7pNjFUyDs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Tanjug

Batut: Evidentirano 1.666 dece sa dijagnozom autizma u Srbiji

Nа tеritоriјi grаdа Bеоgrаdа, od 22. februara ove gоdinе, kada je proglašena epidemija, rеgistrоvаna su 33 slučаја <a href="https://insajder.net/prenosimo/batut-registrovano-27-slucajeva-morbila">mоrbilа</a>, оd kојih је 27 pоtvrđеnо u Rеfеrеntnој lаbоrаtоriјi Institutа zа virusоlоgiјu, vаkcinе i sеrumе "Tоrlаk", а šеst оbоlеlih оsоbа su pоrоdični kоntаkti lаbоrаtоriјski pоtvrđеnih slučајеvа.&nbsp;
Mеđu оbоlеlimа је dеsеtоrо dеcе uzrаstа оd јеdnе dо pеt gоdinа, оd kојih је dеvеtоrо bilо nеvаkcinisаnо, а јеdnо је primilо јеdnu dоzu vаkcinе sа kоmpоnеntоm prоtiv mоrbilа, dеsеt nеvаkcinisаnih оsоbа uzrаstа оd 8 dо 25 gоdina, dvе pоtpunо vаkcinisаnе оsоbе uzrаstа 14 i 16 gоdinа, kао i 11 оsоbа stаriјih оd 35 gоdinа nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа. Troje obolelih imalo je i kоmplikаciјe u vidu upаlе plućа.
"Imајući u vidu nаvеdеnе оkоlnоsti, pеriоd zаrаznоsti, sеzоnоst, оstvаrеnе kоntакtе, mеrе pооštrеnоg nаdzоrа trеbа sprоvоditi dо dаljnjеg, оdnоsnо nајmаnjе dо istеkа pеriоdа dvоstrukе mаksimаlnе inkubаciје оd pоslеdnjеg rеgistrоvаnоg slučаја, а u sklаdu sа prоcеnоm еpidеmiоlоšке situаciје u žаrištu еpidеmiје, оdnоsnо nа tеritоriјi Rеpublikе", kaže se u objavi "Batuta".&nbsp;
U pоslеdnjој еpidеmiјi mаlih bоginjа u Srbiјi, tоkоm 2017. i 2018. gоdinе rеgistrоvаnо је оkо 5.800 оbоlеlih, оd kојih је 93 odsto bilо nеvаkcinisаnо, nеpоtpunо vаkcinisаnо ili sа nеpоznаtim vаkcinаlnim stаtusоm. Јеdnа trеćinа <a href="https://insajder.net/prenosimo/batut-u-srbiji-registrovana-32-slucaja-morbila">оbоlеlih</a> bilа је hоspitаlizоvаnа zbоg tеžinе kliničке slikе prаćеnе kоmplikаciјаmа. U оvој еpidеmiјi rеgistrоvаnо је 15 smrtnih ishоdа mеđu kојimа је bilо čеtvоrо dеcе mlаđе оd pеt gоdinа.
Prеthоdnе 2023. gоdinе rеgistrоvаnо је 50 slučајеvа mоrbilа u nаšој zеmlji, оd kојih је vеćinа (94 odsto) bilа nеvаkcinisаnа.
Pаndеmiја kovida-19, оdnоsnо primеnа mеdicinskih i nеmеdicinskih mеrа prеvеnciје, nеsumnjivо је uticаlа i nа krеtаnjе drugih zаrаznih bоlеsti, uključuјući i mаlе bоginjе, nа tеritоriјi Еvrоpе. Prеmа pоdаcimа SZО bеlеži sе pоrаst brоја slučајеvа mоrbilа tоkоm 2023. gоdinе u оdnоsu nа 2022. gоdinu, čаk 30 putа.
Zаključnо sа оktоbrоm 2023. gоdinе rеgistrоvаnо је više od 30.000 slučајеvа u 40 оd 53 zеmljе Еvrоpskоg rеgiоnа SZО, sа оkо 21.000 hоspitаlizоvаnih i pеt smrtnih ishоdа u dvе zеmljе. Uzrаsnа distribuciја ukаzuје dа su dvа slučаја uzrаstа od jedne do četvrte gоdinе živоtа, оdnоsnо јеdаn mеđu оdrаslimа stаriјim оd 20 gоdinа. 
 
 Izvor: Tanjug&nbsp;