Dragi: Smanjiti zavisnost EU u oblasti kritičnih sirovina i kupovati evropsko oružje

U delu izveštaja o smanjivanju zavisnosti kada je reč o kritičnim sirovinama, navodi se da je njihova ponuda koncentrisana u rukama nekoliko proizvođača, što stvara dva rizika za Evropu, a prvi je volatilnost cena, što sputava odluke o investiranju. 

“Na primer, iako je ovo ekstreman slučaj, cena litijuma se povećala 12 puta protekle dve godine, da bi onda ponovo izgubila 80 odsto vrednosti, što je sprečilo otvaranje konkuretnog rudnika u Evropi”, stoji u izveštaju, prenosi Juropijen Vestern Balkans. 

Druga vrsta rizika po Evropsku uniju je činjenica da se kritične sirovine mogu iskoristiti kao geopolitičko oružje, jer je veliki deo ekstrakcije i obrade koncentrisan u državama sa kojima EU nije strateški usklađena. 

“Kina je, na primer, najveći pojedinačni obrađivač nikla, bakra, litijuma i kobalta i pokazala je volju da upotrebi svoju tržišnu moć”, naveo je Dragi.

 Kako bi smanjila ove zavisnosti, ukazao je, EU mora da razvije pravu “spoljnu ekonomsku politiku” zasnovanu na obezbeđivanju kritičnih sirovina, a takođe mora da iskoristi potencijal svojih domaćih sirovina kroz rudarenje, recikliranje i inovaciju. Izveštaj u tom kontekstu ponovo navodi primer litijuma. 

“Iako trenutno nema aktivnih operacija rudarenja litijuma u EU, nekoliko litijumskih projekata je u razvoju ili u naprednoj fazi istraživanja, a pet do deset rudnika je planirano da se otvori do 2030. godine. Iako se očekuje da će tražnja za litijumom porasti zbog porasta tržišta e-mobilnosti, domaća ponuda litijuma bi mogla da pokrije 50 do 100 odsto tražnje do 2030”, piše u izveštaju. 

Dodaje se i da treba povećati istraživanje i razvoj, kako bi se našli substituti za kritične sirovine. 

“Američke tehnološke kompanije, na primer, nedavno su putem veštačke inteligencije razvile novi materijal, koji bi mogao da zameni 70 odsto sadržaja litijuma u baterijama”, navodi se. 

Dragi u izveštaju predlaže i načine na koji EU može da poveća ekonomsku konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu, u sve nesigurnijem međunarodnom okruženju. 

Ključne preporuke su povećavanje investicija u ekonomiju EU za 800 milijardi evra, smanjivanje regulative, integracija tržišta kapitala, zajedničke javne nabavke u sektoru odbrane i trgovinska agenda EU koja će povećati njenu samostalnost. 

Nalaze izveštaja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uvrstiće u prioritete rada Komisije u narednih pet godina, prenosi ovaj list. 

U izveštaju, pod nazivom “Budućnost evropske konkurentnosti”, navodi se da dolazi do promene globalne paradigme i da se čini da era ubrzane svetske trgovine prolazi. 

Kompanije iz Evropske unije suočavaju se sa većom konkurencijom iz inostranstva i sa manjim pristupom inostranim tržištima. 

“Geopolitička stabilnost opada, a naše zavisnosti su se pretvorile u naše ranjivosti”, piše u izveštaju.

 Do 2040. godine predviđa se da će svake godine radna snaga u Evropskoj uniji da se smanjuje za dva miliona ljudi, zbog čega je potrebno osloniti se na produktivnost kako bi se ubrzao rast. 

“Ukoliko Evropa ne postane produktivnija, biće prinuđena da bira. Nećemo moći istovremeno da postanemo lideri u novim tehnologijama, uzor klimatske odgovornosti i nezavistan igrač na svetskoj sceni, nećemo moći da finansiramo naš socijalni model i moraćemo da smanjimo neke, ako ne i sve naše ambicije”, piše Dragi. 

Izveštaj je identifikovao tri oblasti u kojima treba da se preduzmu akcije za održivi rast, a prva je sustizanje Kine i SAD u oblasti inovacija, pre svega u naprednim tehnologijama. 

Druga oblast je zajednički plan za dekarbonizaciju i konkurentnost. Kako se navodi u izveštaju, najjeftiniji način na koji EU može da stigne do tog cilja je da se osloni na uvoz ovih tehnologija iz Kine. 

Međutim, navodi se dalje, konkurencija iz Kine, koja ima državnu podršku, predstavlja pretnju evropskoj čistoj tehnologiji i automobilskim industrijama. 

Treća oblast u kojoj treba preduzeti korake je povećanje sigurnosti i smanjivanje zavisnosti, na primer u oblasti kritičnih sirovina i digitalne tehnologije.

Najviše novca za odbranu Evropska unija troši kupovinom u Sjedinjenim Američkim Državama, a umesto toga, njene članice trebalo bi da favorizuju sopstvenu industriju naoružanja kada kupuju oružje, naveo je bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi u svom izveštaju o konkurentnosti EU.

Podstaći vlade da kupuju evropsko naoružanje

Mnoge članice EU se ubrzano naoružavaju nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali 78 odsto od 75 milijardi evra, koliko su članice EU potrošile na odbranu između juna 2022. i juna 2023, otišlo je van bloka, a 63 odsto je otišlo u SAD, naveo je Dragi, prenosi Politiko.  

Kupovina iz SAD "u nekim slučajevima može biti opravdana, jer EU nema neke proizvode u svom katalogu“, istakao je Dragi, ali je dodao da "u mnogim slučajevima postoji evropski ekvivalent ili bi mogao brzo da bude dostupan“. 

Iako Evropa pravi sopstvenu opremu, kao što su avioni "Eurofajter" i "Rafal" ili borbeni tenk "Leopard 2 A7+", mnoge zemlje to kupuju iz inostranstva. 

Zemlje od Holandije do Nemačke, Poljske, Rumunije, Belgije, Danske, Češke i druge planiraju da kupe stelt lovac "Lokid Martin F-35".  

Poljska je od Seula kupila raketne artiljerijske sisteme "Čunomo", lake borbene avione FA-50, tenkove K2 "Blek panter", K9 Tander 155 mm samohodne haubice i još mnogo toga, a sada je i Rumunija na tržištu sličnih sistema, dok južnokorejske kompanije imaju velike planove za ostatak Evrope, naveo je Dragi.  

On je ukazao da evropske kompanije za proizvodnju oružja imaju problema sa povećanjem proizvodnje oružja i municije kako bi zadovoljile potražnju iz nacionalnih programa i za snabdevanje Ukrajine, a odgovor je bolje usmeravanje toka gotovine.  

Dragi je pozvao na „značajne mehanizme podsticaja“ kako bi podstakli vlade da kupuju evropsko naoružanje. 

Jedan pristup mogao bi biti da se finansiranje poveže sa mehanizmima kriterijuma podobnosti, kao što su oni koji već postoje u Evropskom odbrambenom fondu (EDF) i u predloženom programu Evropske odbrambene industrije (EDIP).  

Izveštaj je, takođe, pozvao zemlje da urade bolji posao u zajedničkoj potrošnji i zajedničkim nabavkama, kako bi se prevazišlo malo i fragmentirano odbrambeno tržište Evrope. Zato je Dragi rekao da bi blok trebalo da poveća obim svojih kompanija za proizvodnju oružja tako što će dozvoliti "konsolidaciju namenske industrijske, tamo gde je to potrebno“. 

 Kao primer, naveo je da se od 1990. odbrambena industrijska baza SAD smanjila sa 51 vodeće kompanije na samo pet.  

"Odbrambena industrija bloka takođe bi trebalo da dobije bolji pristup finansijama EU "kako bi mobilisala privatni kapital“, rekao je Dragi. 

Na primer, kreditne politike Evropske investicione banke trebalo bi da podržavaju odbrambene investicije. 

Izvor: FoNet