On je izabran na plenarnoj sednici EP na kojoj su izabrani i drugi izvestioci za Zapadni Balkan, a na toj funkciji zameniće bivšeg slovačkog poslanika u EP iz redova Evropske narodne partije (EPP) Vladimira Bilčika, koji se nije kandidovao na izborima održanim za EP u junu 2024. godine.&nbsp;
Izvestioci u EP su, između ostalog, odgovorni za pisanje izveštaja o stanju u državama kandidatima, o kojima se najpre razmatra na sednici Odbora za spoljne poslove, a potom i na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta, gde se i glasa o izveštajima.&nbsp;
Poslanici SD biće zaduženi i za Albaniju, izvestilac za Bosnu i Hercegovinu i takozvano Kosovo biće iz Evropske narodne partije (EPP), za Crnu Goru iz grupe Obnovimo Evropu (Renew), dok će izvestilac za Severnu Makedoniju biti iz grupe Zeleni.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju izabran Tonino Picula

Miščević je na predstavljanju Plana rasta za Zapadni Balkan i Reformske agende Srbije kazala da će pažnja biti usmerena na poboljšanje vladavine prava kojim neće biti zanemaren socio-ekonomski rast.
Predstavljanu Plana rasta prisustvovali su šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre i Nacionalniog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković.
"Do kraja godine moramo ispuniti sedam zahteva, a prvi prioritet, koji je tako postavljen u Reformskoj agendi, biće sprovođenje preporuka ODIHR-a. Zatim je tu i ponovni izbor saveta REM-a što je obaveza iz izmenjenih zakona koji su usvojeni krajem prošle godine", kazala je ona.
Žofre je kazao da će u roku od narednih nedelju dana Evropska komisija usvojiti reformske agende država regiona Zapadnog Balkana i da se radi na tome da Srbija dobije isplatu od sedam odsto od ukupnih 1,58 milijardi evra predviđenih Planom rasta.&nbsp;
"Za isplatu novca potrebno je da se u Parlamentu Srbije usvoje dva neophodna zakona koja će omogućiti da se ove reforme dešavaju u indikativnom vremenskom periodu", kazao je on.
Žofre je dodao da je usvajanje Reformske agende pozitivan korak koji je Srbija napravila ka punopravnom člnastvu u Evropskoj uniji.
Koordinatorka NKEU Bojana Selaković rekla je da civilno društvo nije u potpunosti zadovoljno načinom na koji je proces izrade Reformske agende tekao, jer smatraju da je mogla biti ambicioznija.
"Proces donošenja Reformske agende bio je opterećen kratkim rokovima, donet u poslednjim nedeljama mandata Evropske komisije i bilo je primera da različiti akteri utiču na taj proces. Nismo u potpunosti zadovoljni kako je tekao, ali takođe razumemo faktore ograničenja i tu je odgovornost podeljena sa EK", kazala je ona.&nbsp;
Ona je dodala da će Nacionalni konvent biti uključen u monitoring, kako sprovođenja Reformske agende tako i širih efekata koje ono ima.
"Reformska agenda je od nesumljivog značaja i očekujemo da to bude realizovano u zadatim rokovima", kazala je ona.
Izvor: Beta

Miščević: Srbija do kraja godine sprovodi preporuke ODIHR-a u okviru Reformske agende

"Godinama unazad, desetine hiljada građana i građanki Srbije predvode masovne proteste čvrsto se protive destruktivnom projektu rudarenja litijuma od strane kompanije Rio Tinto. Njihova poruka je jasna: zdravlje naše planete i dobrobit zajednica moraju imati prednost nad korporativnim profitom", navodi se u saopštenju. 
 
Partija evropska levica navodi da je projekat deo "opasnog trenda multinacionalnih kompanija da eksploatišu ranjive države zarad profita", zanemarujući dugoročne posledice po životnu sredinu i lokalno stanovništvo, posebno za vodene resurse Srbije. 
 
"Moramo naglasiti da je uloga Evropske unije u ovom projektu podjednako problematična. Podržavajući Rio Tinto i promovišući širenje rudarenja litijuma u regionu, EU je saučesnik u neokolonijalnom pristupu koji daje prednost korporativnim interesima nad potrebama lokalnog stanovništva. Ovo je izrazito 
veliko odstupanje od proklamovane posvećenosti Evropske unije održivosti i ljudskim pravima", piše Evropska levica. 
 
Dodaje da bi Srbija, umesto da se oslanja na destruktivne ekstraktivističke industrije, trebalo da "u prvi plan stavi održive modele razvoja koji 
promovišu obnovljive izvore energije i poljoprivredu". 
 
"Odupiranje ovom destruktivnom projektu vidimo kao imperativ. Moramo stajati u solidarnosti sa narodom Srbije koji se bori da 
zaštiti svoju zemlju, vodu i način života. Protivljenjem rudniku branimo i pravedniju i održivu budućnost za sve", navodi se u saopštenju.
Evropska levica, koja je zastupljena i u Evropskom parlamentu, a čiji je deo i Politička platforma Solidarnost, okuplja progresivnije političke snage, kako iz EU, tako i iz drugih delova Evrope.
Izvor: Beta&nbsp;

Evropska levica solidarna sa građanima Srbije: Uloga EU po pitanju litijuma je problematična

Na referendumu opterećenom optužbama o ruskom mešanju, što je Kremlj "kategorično" odbio, glasači su podržali, sa 50,08 odsto, da se put ka pridruživanju EU unese u Ustav kao državni cilj, pokazuju rezultati posle prebrojanih više od 98 odsto glasova. 
 
 Više sati je od sinoć "ne" bilo u prednosti, ali sa prebrojavanjem glasova dijaspore to preokrenulo.
 
 U Moldaviji je juče održan<a href="https://insajder.net/prenosimo/aktuelna-predsednica-moldavije-maja-sandu-vodi-na-predsednickim-izborima"> prvi krug predsedničkih izbora</a> i istovremeno referendum o upisivanju u Ustav orijentacije zemlje ka članstvu u EU.
 
 U prvoj reakciji noćas, kada su preliminarni rezultati pokazivali da je 53 odsto glasača bilo protiv EU, proevropska predsednica Maja Sandu koja se kandovala za drugi mandat, osudila je "napad bez presedana na demokratiju" i obećala da se "neće povinovati".
 
 "Kriminalne grupe koje deluju zajedno sa stranim silama neprijateljskim prema našim nacionalnim interesima napale su našu zemlju udarimo od desetina miliona evra, lažima i propagandom da bi uhvatili našu zemlju u zamku nesigurnosti i nestabilnosti", rekla je ona novinarima.
 
 Sandu, koja je okrenula leđa Moskvi posle invazije na susednu Ukrajinu i u Briselu podnela kandidaturu svoje zemlje za ulazak u EU, zakazala je referendum da bi se ozvaničila njena strategija i učvrstila "sudbina" bivše sovjetske republike od 2,6 miliona stanovnika.
 
 Sandu (52) vodi u prvom krugu izbora sa gotovo 42 odsto glasova, suočiće se 3. novembra u drugom krugu, sa Aleksandrom Stojanogluom (57) bivšim tužiocem koga podržavaju ruski socijalisti. On je sa 26 odsto glasova ostvario bolji rezultat od očekivanog. 
 
 Francuski politikolog i stručnjak za region Floran Parmantije je komentarisao da čak ako 'da' za EU prevlada na kraju, tesan rezultat iako neće dovesti u pitanje pregovore o pridruživanju EU, na neki način slabi proevropsku sliku stanovništva i vođstva Maje Sandu. 
 
 Analitičar smatra da sa ovakvim rezultatom pobeda Sandu u drugom krugu daleko od osigurane. Misli da bi brojni mali kandidati mogli da pruže podršku Stojanogluu u drugom krugu i da se udruže "svi protiv Sandu". 
Izvor: Beta

Na referendumu u Moldaviji 'da' članstvu u EU ipak tesno prevladalo, pokazuju gotovo finalni rezultati

Na pitanje šta će Albaniji biti najveći izazov na putu ka članstvu u EU, Andoni kaže – početak – jer Albanija, za razliku od Srbije i Crne Gore, pregovore počinje po novoj metodologiji.&nbsp;
"Zbog nove metodologije, Albanija će odjednom otvoriti četiri ili pet poglavlja i moraće da se suoči sa problemom korupcije, organizovanog kriminala, kao i što će imati problema sa ekonomskim i fiskalnim pitanjima. Naša vlada je uradila dobar posao kada je reč o ekonomskim reformama, međutim one nisu dale rezultate kojima smo se nadali“, rekao je Andoni.&nbsp;
Analitičar iz Tirane ipak misli da će posebno teška poglavlja za Albaniju biti ona o poljoprivredi i o životnoj sredini.&nbsp;
"Mislim da će reforme u tom delu naići na veliki otpor“, ocenio je Andoni.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-weSAdQ4UfI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Teme

Albanija počela pregovore o članstvu u EU, ali građani nisu optimistični (VIDEO)

Fon der Lajen je takođe pohvalila kontroverzne sporazume EU sa Tunisom i zajednički rad sa libijskim vlastima, koji podrazumeva evropsko finansiranje ovih zemalja da zadrže migrante na njihovim teritorijama, što je naišlo na osudu grupa za ljudska prava.
''Trebalo bi da istražimo moguće načine napredovanja u pogledu ideje o razvoju centara za povratak van EU, posebno s obzirom na novi zakonski predlog o povratku'', napisala je predsednica EK.
Lideri EU trebalo bi da se sastanu u četvrtak i petak na samitu o migracijama, nakon što je komisija saopštila da će predložiti nove mere, prenosi Gardijan.
Ilegalni migranti koji su stigli u Evropu prošle godine činili su manje od trećine od milion ljudi koji su stigli 2015. godine, ali to dalje utiče na izbore u većini evropskih zemalja i podstiče birače krajnje desnice.
Nemačka, Francuska, Danska, Švedska, Austrija, Italija i Slovenija uvele su granične kontrole kako bi suzbile dolaske ilegalnih migranata.
Sporazum Italije sa Albanijom, zemljom kandidatom za članstvo u EU, je da ona bude domaćin migracionim centrima za obradu zahteva muškaraca koji traže azil koji žele da uđu u Uniju.
Prvi migranti koji će biti poslati u Albaniju u okviru kontroverznog sporazuma o migraciji trebalo bi da stignu sutra.
Sporazum Italija-Albanija, za koji udruženja za ljudska prava kažu da je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, potpisali su italijanska premijerka Đorđa Meloni i njen albanski kolega Edi Rama u novembru prošle godine.
Izvor: Tanjug

Fon der Lajen pozvala na razmatranje mogućnosti slanja migranata u zemlje van EU

"Ove reformske agende je Savet odobrio prošle nedelje. U suštini prve isplate očekujemo već ovog meseca. To je plan. To takođe znači da sada otkucava sat da zemlje kandidati počnu da sprovode reforme kako bismo mogli da napredujemo sa daljim isplatama", rekao je Varhelji na konferenciji za novinare u Luksemburgu, nakon Međuvladine konferencije EU-Albanija.
On je dodao da <a href="https://insajder.net/prenosimo/amandman-u-ep-sredstva-iz-plana-rasta-za-zapadni-balkan-usloviti-uskladivanjem-sa-spoljnom-i-bezbednosnom-politikom-eu">Plan rasta za Zapadni Balkan</a> obezbeđuje dodatna ulaganja u sve oblasti u kojima su potrebna suštinska ulaganja za sprovođenje svih reformi koje su neophodne za članstvo u EU, ali da je za to potrebno učešće kandidata.
"To znači da moramo imati reformsku agendu od svakog od njih, skicirajući šta će sve da urade do kraja ovog finansijskog perioda, u suštini do kraja 2027", rekao je Varhelji i dodao da nedostaje samo još da se odobri reformska agenda Bosne i Hercegovine.
On je rekao da će na kraju aktuelnog višegodišnjeg finansijskog okvira, odnosno za naredne tri i po godine, zajedno sa Ekonomskim i investicionim planom, kojim se mobiliše trećina BDP-a celog regiona, postojati intenzitet pomoći Zapadom Balkanu koji je uporediv sa trenutnim kohezionim i strukturnim fondovima EU, što znači 90 odsto intenziteta pomoći po glavi stanovnika u regionu.
"To znači da posle toga neće biti izgovora osim spremosti za pridruživanje EU", rekao je Varhelji i izrazio nadu da će se, uz Plan rasta, ubrzati sve reforme neophodne za članstvo u EU.&nbsp;
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je juče da isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan mogu da počnu do kraja godine jer će ove nedelje biti usvojeno pet od šest reformskih agendi partnera sa Zapadnog Balkana.
Prethodno su prošle nedelje zemlje članice EU dale zeleno svetlo za reformsku agendu Srbije, čime je otvoren put za početak predfinansiranja tokom mađarskog predsedavanja, objavila je tada Mađarska kao predsedavajuća Savetu EU.
"Reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije odobrene su u skladu sa novim Instrumentom za reformu i rast, vrednim šest milijardi evra", navelo je mađarsko predsedavanje na svom nalogu na društvenoj mreži Iks.
Nakon usvajanja Reformske agende u Komitetu za IPA, u kojem su predstavljene sve države članice EU, trebalo bi da bude doneta Odluka o sprovođenju Evropske komisije, koja se očekuje sutra.
Za Srbiju bi, prema metodologiji Evropske komisije, prva tranša trebalo da bude u iznosu od oko 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će joj biti na raspolaganju do kraja 2027. godine, odnosno u naredne nešto više od tri godine, ukoliko ostvari sve što je reformskom agendom predviđeno, saopštilo je ranije Ministarstvo za evropske integracije.
Vlada Srbije usvojila je 3. oktobra Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza sve pokrenute reforme, onako kako su već trasirane u pregovorima o članstvu sa EU.
Pripremljen je u saradnji institucija Republike Srbije, njih 37 i Evropske komisije, kao odgovor na ponudu Evropske unije za ubrzane pripreme za članstvo kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan.&nbsp;
Reformska agenda Srbije obiman je strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi oni koraci, odnosno mere, koje će institucije Srbije preduzeti kako bi se brže napredovalo u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU, a sa druge strane i povukao novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast.
U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera.
Do kraja godine Srbija treba sa EU da usaglasi i da ratifikuje u Narodnoj skupštini i dva finansijska instrumenta, koji će biti sastavni deo Plana rasta, što je uslov da Srbija povuče sredstva namenjena našoj državi.
U Reformskoj agendi navedeni su posebno i opšti uslovi kao što je vladavina prava, koja je primarni uslov za bilo kakav dijalog svih sa Evropskom unijom, uz dodatni preduslov specifičan za Beograd i Prištinu, koji se odnosi na konstruktivni pristup dijalogu između Beograda i Prištine.
Izvor: Tanjug

Varhelji: Prve isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan očekuju se ovog meseca

Novi četvorogodišnji plan podeljen je u šest stubova, od kojih će CEFTA implementirati tri: slobodno kretanje robe, slobodno kretanje usluga i horizontalne mere u trgovini, saopštila je CEFTA.&nbsp;
Plan ima za cilj da otključa potencijal regiona povećanjem trgovine, investicija i otvaranjem vrata za ubrzanu integraciju u Jedinstveno tržište EU.
Pored trgovine i proširenja tržišta, na Samitu su razmatrani i hitni izazovi povezani sa Zelenom agendom i energetskom povezanošću.
CEFTA sporazumi i novi Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište bili su u fokusu desetog Samita Berlinskog procesa.
Kako je navedeno, lideri Berlinskog procesa sa Zapadnog Balkana i pojedinih država članica Evropske unije okupili su se u ponedeljak u Berlinu kako bi obeležili desetogodišnjicu Berlinskog procesa i razgovarali o ključnim inicijativama usmerenim ka podsticanju ekonomske integracije, povezanosti i održivosti.&nbsp;
Tokom Samita, sporazumi CEFTA su istaknuti kao revolucionarno postignuće koje će omogućiti uspešnu implementaciju trenutnog Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište.&nbsp;
Vršilac dužnosti direktora Sekretarijata CEFTA Danijela Gačević izrazila je zahvalnost Nemačkoj i ostalim učesnicima Berlinskog procesa na podršci u usvajanju CEFTA sporazuma.&nbsp;
"Svaki od ovih sporazuma donosi niz konkretnih koristi za naše građane i privredu, bez kojih slagalica Zajedničkog regionalnog tržišta nije kompletna. Ipak, ovo je tek početak. Lideri su jasno izrazili želju za još većim rezultatima, a CEFTA je odlučna da ih isporuči", rekla je ona.
Izvor: Tanjug

Usvojen Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište 2025-2028, sa šest stubova

Reč je o Klasteru 1-Osnove, koji obuhvata pet pregovaračkih poglavlja, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu i oblasti koje se tiču funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave i ekonomskih kriterijuma. &nbsp;	
Nakon međuvladine konferencije Albanija - EU, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je na konferenciji za novinare da je ubrzanje procesa proširenja EU prema Zapadnom Balkanu na vrhu agende mađarskog predsedavanja Savetu EU i naglasio da je u evropskom interesu da se ubrza proširenje EU na Zapadni Balkan. 	
"S druge strane potrebno je preduzeti hitne korake kako bi se održao kredibilitet politike proširenja. Smatramo da je politika proširenja jedna od najvažnijih politika EU", rekao je Sijarto. 	
Istovremeno je ocenio da je neprikladno to što je "prosečno vreme čekanja zemalja kandidata na Zapadnom Balkanu" promašilo 15 godina i istakao da sada mora da se ubrza procedura proširenja EU. &nbsp;
"S druge strane, većina država članica obično govori da proširenje mora da bude proces zasnovan na zaslugama. Ovo je izraz koji čujemo prilično često, a zasluge su ovde", rekao je Sijarto. &nbsp;	
Albanski premijer Edi Rama ocenio je da je otvaranje Klastera 1 "važan dan od istorijskog značaja za Albaniju i njen narod", ali i za EU. &nbsp;	
"EU je potrebna Zapadnom Balkanu onoliko koliko je Zapadnom Balkanu potrebna EU", rekao je Rama i dodao da je jedna stvar ista među svih šest partnera sa Zapadnog Balkana, a to je da žele da budu deo ove unije. &nbsp;	
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji istakao je da je proširenje jedan od tri prioriteta "jer bez proširenja EU ne može da ojača" i ukazao na značaj Plana rasta za Zapadni Balkan za ubrzavanje procesa proširenja. &nbsp;	
Nakon što je 2020. godine uvedena revidirana metodologija za pregovore o pristupanju, pregovaračka poglavlja su podeljena u šest tematskih klastera: osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i kohezija i spoljni odnosi. 	
Pregovori o klasteru 1 otvaraju se prvi i zatvaraju poslednji, a napredak u &nbsp;okviru ovog klastera određuje ukupan tempo pregovora. 	
Ovo je druga međuvladina konferencija između EU i Albanije otkako je ta zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU 2014. godine. 	
Evropske integracije Albanije ranije su bile povezane sa evropskim integracijama Severne Makedonije, ali su ambasadori država članica EU u septembru ove godine odlučili da odvoje put Tirane i Skoplja ka članstvu u EU zbog spora Skoplja i Bugarske, koji je uticao na napredak Tirane u procesu pristupanja EU.
Izvor: Tanjug

Albanija otvorila prvi klaster u pregovorima o članstvu u EU

Prema podacima iz 19 zemalja članica koje je prikupila EEA u 2021. godini, oko 37 odsto površinskih voda Evrope ima barem dobar ekološki status, dok 29 odsto ima dobar hemijski status, prenosi londonski Gardijan.
Inicijalni rok za postizanje cilja EU je produžen do 2027. godine, ali podaci sugerišu da će ovaj rok biti propušten sa velikim odstupanjem.
"Stanje voda u Evropi nije dobro. Naše vode se suočavaju sa velikim nizom izazova koji prete bezbednosti voda u Evropi", izjavila je Lina Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA.
Izveštaj EEA je otkrio da poljoprivredne aktivnosti imaju najveći uticaj na površinske i podzemne vode Evrope, jer se previše vode crpe dok se istovremeno ispušta previše zagađenih otpadnih voda, a navodi se i uticaj termo-elektrana koje ispuštaju toksične čestice.
Izvor: Tanjug

EU