<article><h2>Država postala jedini vlasnik Er Srbije</h2><p>Država Srbija je sredinom novembra <a href="https://insajder.net/teme/stratesko-partnerstvo-sa-etihadom-zavrseno-video">postala jedini vlasnik Er Srbije</a>, preuzimanjem preostalog udela od 16,4 odsto u toj aviokompaniji od Etihad ervejza iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. </p><p>Er Srbija je naslednik bivše nacionalne aviokompanije Jat ervejz (JAT) nastala 2013. godine partnerstvom države Srbije i Etihada koji je tada imao udeo od 49 odsto. Potom je udeo Etihada smanjivan u dve dokapitalicije iz budžeta Srbije. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DmrD5uaUKjJA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Er Srbija je sada najveća aviokompanija u regionu koja leti na četiri kontinenta do više od 80 redovnih i čarter destinacija u Evropi, na Mediteranu, Severnoj Americi, Aziji i Africi. </p><p>Kompanija zapošljava 1.500 ljudi, a procene su da će ove godine imati profit od oko 50 miliona evra. </p><p>U 2023. godini ta kompanija je prevezla više od četiri miliona putnika, što je najveći broj od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom.</p><h2>EPS postao akcionarsko društvo</h2><p><a href="https://insajder.net/prenosimo/elektroprivreda-srbije-je-od-danas-akcionarsko-drustvo">Vlada Srbije usvojila je u aprilu</a> Odluku o promeni pravne forme Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, u kojem država Srbija ostaje jedini vlasnik. </p><p>EPS je nastavio da obavlja delatnost javnog preduzeća na isti način kao i pre promene pravne forme, a biće zatvoreno akcionarsko društvo.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4bU4Jf-rgtw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Ukupan osnovni kapital EPS-a, koji iznosi 365,1 milijardu dinara, pretvoren je u 36.510.509 akcija, nominalne vrednosti po 10.000 dinara.</p><p>Upravljanje je organizovano dvodomno, organi društva su Skupština, koju čini jedan ovlašćeni predstavnik osnivača, (ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović), Nadzorni odbor sa sedam članova, od kojih je jedan predsednik i jedan predstavnik zaposlenih, kao i Izvršni odbor sa sedam članova. </p><p>Konkurs za izbor generalnog direktora raspisan je u avgustu, ali još nije okončan.</p><h2>Srbija dobila organizaciju izložbe EXPO 2027</h2><p>Srbija je dobila organizaciju međunarodne, <a href="https://insajder.net/teme/srbija-domacin-izlozbe-expo-2027-u-poslednjem-krugu-pobedila-spaniju-video">specijalizovane izložbe "Beograd Expo 2027"</a>, koja će se od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine održati pod nazivom "Igrajmo za čovečanstvo: Sport i muzika za sve" i biće prva te vrste u jugoistočnoj Evropi od izložbe u bugarskom Plovdivu pre više od 30 godina. </p><p>Beograd se za "EXPO 2027" takmičio sa Blumingtonom u SAD, čuvenom tajlandskom turističkom destinacijom Puket, sa gradom San Karlos de Bariloće u Argentini, a u poslednjem krugu glasanja na generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe u Parizu pobedio je špansku Malagu. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhlheNzFKQhM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Prema najavama zvaničnika, procenjuje se da će pre izložbe u velike infrastrukturne radove u glavnom gradu biti uloženo 12 milijardi evra, a sama investicija u izložbeni prostor trebalo bi da iznosi oko 300 miliona evra. </p><p>Pored prostora za "EXPO 2027", u neposrednoj blizini planirani su i novi nacionalni stadion, hoteli, izgradnja 1.500 stanova i komercijalnog prostora. Kako je planirano, ukupni izložbeni prostor u Beogradu trebalo bi da iznosi 113 hektara, a sam izložbeni prostor 83 hektara. </p><p>Ukupan procenjeni ekonomski efekat "EXPA 2027", kako su istakli zvaničnici, iznosiće 1,1 milijardu evra. </p><p>Očekuje se da se na izložbi predstavi više od 100 zemalja, a procenjuje se da bi ukupan broj posetilaca na "EXPO 2027" trebalo bi da dostigne četiri miliona.</p><h2>Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom</h2><p>Srbija i Kina potpisale su u oktobru u Pekingu <a href="https://insajder.net/teme/kina-i-srbija-celicno-prijateljstvo-osnazeno-sporazumom-o-slobodnoj-trgovini-video">Sporazum o slobodnoj trgovini</a> koji će obuhvatiti potpuno ili postepeno ukidanje carina za 10.412 srpskih i 8.930 kineskih proizvoda. </p><p>Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine. To je prvi sporazum o slobodnoj trgovini koji je Kina potpisala sa nekom zemljom iz Centralne i Istočne Evrope, čime je Srbija postala 29. država sa kojom Kina ima takav ugovor. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DGWpQKX0bKN4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Trgovinski dogovor podrazumeva da će za više od 60 odsto robe na listi carine biti u potpuno ukinute kada ugovor stupi na snagu. Za više od 16 odsto proizvoda sa liste carinske tarife postepeno će se ukidati i biće ukinute za pet godina. </p><p>Gotovo 10 odsto proizvoda obe strane za 10 godina će se izvoziti potpuno bez carina, oko četiri odsto za 15 godina. Za nešto manje od 10 odsto njih će carine nastaviti da važe i posle primene sporazuma. </p><p>Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robu vrednu 4,98 milijardi dolara, a izvezla robu više od četiri puta manje vrednosti - 1,17 milijardi dolara.</p><h2>Smena ministra privrede</h2><p>Ministar privrede Srbije <a href="https://insajder.net/teme/skupstina-izglasala-smenu-ministra-privrede-radeta-baste-video">Rade Basta smenjen je u junu 2023. godine</a>, posle manje od osam meseci provedenih na toj funkciji, a nakon što je javno iznosio stavove suprotne politici vladajuće koalicije, tražeći da Beograd uvede sankcije Moskvi zbog agresije na Ukrajinu, ali i podržavajući proteste protiv nasilja koji su se nedeljama održavali širom zemlje zbog ubistava dece u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i masakra u selima u okolini Mladenovca i Smedereva. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DATtRQ-0a2sk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Nakon nekoliko opomena i zahteva da sam podnese ostavku jer se ne slaže sa državnom politikom, lider stranke Jedinstvena Srbija Dragan Marković, čiji je Basta bio član, zahtevao je od predsednice Vlade Ane Brnabić da Basta bude smenjen, a razrešen je i svih stranačkih funkcija. Kao odgovor na to Basta je formirao novi pokret Evropski put.</p><h2>Još jedan pravac snabdevanja gasom</h2><p><a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-se-sreo-u-nisu-sa-predsednikom-bugarske-u-nedelju-pustanje-u-rad-gasnog-interkonektora-srbija-bugarska">Gasni interkonektor između Srbije i Bugarske</a> početkom decembra pušten je u rad čime je, pored gasovoda Balkanski tok, obezbeđen još jedan pravac snabdevanja tim energentom i povećana energetska sigurnost građana i privrede. </p><p>Kapacitet mu je 1,8 milijardi kubnih metara gasa, što čini oko 60 odsto sadašnjih potreba Srbije za tim energentom koji će dolaziti iz različitih izvora - Azerbejdžana, Kaspijskog regiona kao i preko terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Aleksandropolisu u Grčkoj. </p><p>Sa Azerbejdžanom je dogovorena isporuka gasa tim interkonektorom do 400 miliona kubnih metara godišnje do 2024. godine, a nakon toga te količine mogu biti i tri puta veće.</p><h2>Rekordna inflacija</h2><p>Srbija je <a href="https://insajder.net/prenosimo/rzs-medugodisnja-inflacija-u-martu-16-2-odsto">u martu imala rekordnu inflaciju od 16,2 odsto</a>, koja je od tada na opadajućoj putanji. Najveći uticaj na rast potrošačkih cena imali su poslupljenja energenata i hrane. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DA67v0F96P6U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Po proceni Republičkog zavoda za statistiku godina će biti okončana sa inflacijom od 12,6 odsto, dok će po računici ekonomista biti 12,4 odsto, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi, posle Mađarske i Turske.</p><p>Budžetom Srbije za 2024. godinu predviđena je inflacija od 4,6 odsto.</p><h2>Vanredna povišica penzija</h2><p>Vlada Srbije je <a href="https://insajder.net/prenosimo/ognjenovic-fond-pio-spreman-za-povecanje-penzija-od-1-oktobra">vanredno povećala penzije od oktobra za 5,5 odsto</a>, tako da je prosečna penzija dostigla oko 40.000 dinara. </p><p>Redovna povišica penzija od 14,6 odsto biće u januaru i tada će prosečna penzija biti 45.775 dinara. </p><p>Penzionerima je krajem novembra, u vreme predizborne kampanje, isplaćena i jednokratna pomoć od 20.000 dinara.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DvMNdDIGJv5A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>Naftovod od Mađarske do Novog Sada</h2><p>Srbija je u junu sa Mađarskom <a href="https://insajder.net/prenosimo/dedovic-i-sijarto-potpisali-memorandum-o-razumevanju-o-izgradnji-naftovoda">potpisala sporazum o gradnji naftovoda</a> od mesta Alđe do Novog Sada, čime će se povezati sa naftovodom Družba, najdužim na svetu, koji se proteže na 4.000 kilometara između Rusije i Nemačke. </p><p>Izgradnja naftovoda Mađarska-Srbija proglašen je prioritetnom investicijom i trebalo bi da počne da se realizuje krajem sledeće godine i završi u roku od 12 do 24 meseca. </p><p>EU je krajem 2022. uvela sankcije na transport ruske nafte morski putem zbog čega Beograd više nije mogao da je nabavlja Jadranskim naftovodom (JANAF), iz luka u Hrvatskoj, već se oslonio na derivate iz drugih zemalja. </p><p>Srbija ruskom naftom zadovoljavao 16 odsto potreba, skoro polovina potrebnih količina nabavlja iz Iraka, dok je 23 odsto iz sopstvenih izvora.</p><h2>Proizvodnja električne "pande" u Kragujevcu</h2><p>Direktor grupacije Stelantis Karlos Tavares potvrdio je u decembru da će njihova fabrika u Kragujevcu biti prva na Balkanu u kojoj će, posle dugogodišnje proizvodnje "fijata 500L", <a href="https://insajder.net/prenosimo/stelantis-potvrdio-da-ce-se-elektricni-fiat-panda-proizvoditi-u-srbiji">početi proizvodnja električnih vozila "panda"</a>. </p><p>Očekuje se da će prvi električni automobil iz kragujevačke fabrike izaći u trećem kvartlu iduće godine. </p><p>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni izjavio da bi Italija ponovo mogla da bude prvi i najznačajniji partner Srbije kada Stelantis započne proizvodnju električnog modela automobila u Kragujevcu, a da ta fabrika ponovo postane najveći izvoznik iz Srbije.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DcmiYF5DvENg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Izvor: <i>Beta</i></p></article>

<h2>Država postala jedini vlasnik Er Srbije</h2>
<p>Država Srbija je sredinom novembra <a href="https://insajder.net/teme/stratesko-partnerstvo-sa-etihadom-zavrseno-video">postala jedini vlasnik Er Srbije</a>, preuzimanjem preostalog udela od 16,4 odsto u toj aviokompaniji od Etihad ervejza iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. </p>
<p>Er Srbija je naslednik bivše nacionalne aviokompanije Jat ervejz (JAT) nastala 2013. godine partnerstvom države Srbije i Etihada koji je tada imao udeo od 49 odsto. Potom je udeo Etihada smanjivan u dve dokapitalicije iz budžeta Srbije. </p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DmrD5uaUKjJA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Er Srbija je sada najveća aviokompanija u regionu koja leti na četiri kontinenta do više od 80 redovnih i čarter destinacija u Evropi, na Mediteranu, Severnoj Americi, Aziji i Africi. </p>
<p>Kompanija zapošljava 1.500 ljudi, a procene su da će ove godine imati profit od oko 50 miliona evra. </p>
<p>U 2023. godini ta kompanija je prevezla više od četiri miliona putnika, što je najveći broj od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom.</p>
<h2>EPS postao akcionarsko društvo</h2>
<p><a href="https://insajder.net/prenosimo/elektroprivreda-srbije-je-od-danas-akcionarsko-drustvo">Vlada Srbije usvojila je u aprilu</a> Odluku o promeni pravne forme Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, u kojem država Srbija ostaje jedini vlasnik. </p>
<p>EPS je nastavio da obavlja delatnost javnog preduzeća na isti način kao i pre promene pravne forme, a biće zatvoreno akcionarsko društvo.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4bU4Jf-rgtw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Ukupan osnovni kapital EPS-a, koji iznosi 365,1 milijardu dinara, pretvoren je u 36.510.509 akcija, nominalne vrednosti po 10.000 dinara.</p>
<p>Upravljanje je organizovano dvodomno, organi društva su Skupština, koju čini jedan ovlašćeni predstavnik osnivača, (ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović), Nadzorni odbor sa sedam članova, od kojih je jedan predsednik i jedan predstavnik zaposlenih, kao i Izvršni odbor sa sedam članova. </p>
<p>Konkurs za izbor generalnog direktora raspisan je u avgustu, ali još nije okončan.</p>
<h2>Srbija dobila organizaciju izložbe EXPO 2027</h2>
<p>Srbija je dobila organizaciju međunarodne, <a href="https://insajder.net/teme/srbija-domacin-izlozbe-expo-2027-u-poslednjem-krugu-pobedila-spaniju-video">specijalizovane izložbe "Beograd Expo 2027"</a>, koja će se od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine održati pod nazivom "Igrajmo za čovečanstvo: Sport i muzika za sve" i biće prva te vrste u jugoistočnoj Evropi od izložbe u bugarskom Plovdivu pre više od 30 godina. </p>
<p>Beograd se za "EXPO 2027" takmičio sa Blumingtonom u SAD, čuvenom tajlandskom turističkom destinacijom Puket, sa gradom San Karlos de Bariloće u Argentini, a u poslednjem krugu glasanja na generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe u Parizu pobedio je špansku Malagu. </p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhlheNzFKQhM&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Prema najavama zvaničnika, procenjuje se da će pre izložbe u velike infrastrukturne radove u glavnom gradu biti uloženo 12 milijardi evra, a sama investicija u izložbeni prostor trebalo bi da iznosi oko 300 miliona evra. </p>
<p>Pored prostora za "EXPO 2027", u neposrednoj blizini planirani su i novi nacionalni stadion, hoteli, izgradnja 1.500 stanova i komercijalnog prostora. Kako je planirano, ukupni izložbeni prostor u Beogradu trebalo bi da iznosi 113 hektara, a sam izložbeni prostor 83 hektara. </p>
<p>Ukupan procenjeni ekonomski efekat "EXPA 2027", kako su istakli zvaničnici, iznosiće 1,1 milijardu evra. </p>
<p>Očekuje se da se na izložbi predstavi više od 100 zemalja, a procenjuje se da bi ukupan broj posetilaca na "EXPO 2027" trebalo bi da dostigne četiri miliona.</p>
<h2>Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom</h2>
<p>Srbija i Kina potpisale su u oktobru u Pekingu <a href="https://insajder.net/teme/kina-i-srbija-celicno-prijateljstvo-osnazeno-sporazumom-o-slobodnoj-trgovini-video">Sporazum o slobodnoj trgovini</a> koji će obuhvatiti potpuno ili postepeno ukidanje carina za 10.412 srpskih i 8.930 kineskih proizvoda. </p>
<p>Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine. To je prvi sporazum o slobodnoj trgovini koji je Kina potpisala sa nekom zemljom iz Centralne i Istočne Evrope, čime je Srbija postala 29. država sa kojom Kina ima takav ugovor. </p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DGWpQKX0bKN4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Trgovinski dogovor podrazumeva da će za više od 60 odsto robe na listi carine biti u potpuno ukinute kada ugovor stupi na snagu. Za više od 16 odsto proizvoda sa liste carinske tarife postepeno će se ukidati i biće ukinute za pet godina. </p>
<p>Gotovo 10 odsto proizvoda obe strane za 10 godina će se izvoziti potpuno bez carina, oko četiri odsto za 15 godina. Za nešto manje od 10 odsto njih će carine nastaviti da važe i posle primene sporazuma. </p>
<p>Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robu vrednu 4,98 milijardi dolara, a izvezla robu više od četiri puta manje vrednosti - 1,17 milijardi dolara.</p>
<h2>Smena ministra privrede</h2>
<p>Ministar privrede Srbije <a href="https://insajder.net/teme/skupstina-izglasala-smenu-ministra-privrede-radeta-baste-video">Rade Basta smenjen je u junu 2023. godine</a>, posle manje od osam meseci provedenih na toj funkciji, a nakon što je javno iznosio stavove suprotne politici vladajuće koalicije, tražeći da Beograd uvede sankcije Moskvi zbog agresije na Ukrajinu, ali i podržavajući proteste protiv nasilja koji su se nedeljama održavali širom zemlje zbog ubistava dece u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i masakra u selima u okolini Mladenovca i Smedereva. </p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DATtRQ-0a2sk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Nakon nekoliko opomena i zahteva da sam podnese ostavku jer se ne slaže sa državnom politikom, lider stranke Jedinstvena Srbija Dragan Marković, čiji je Basta bio član, zahtevao je od predsednice Vlade Ane Brnabić da Basta bude smenjen, a razrešen je i svih stranačkih funkcija. Kao odgovor na to Basta je formirao novi pokret Evropski put.</p>
<h2>Još jedan pravac snabdevanja gasom</h2>
<p><a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-se-sreo-u-nisu-sa-predsednikom-bugarske-u-nedelju-pustanje-u-rad-gasnog-interkonektora-srbija-bugarska">Gasni interkonektor između Srbije i Bugarske</a> početkom decembra pušten je u rad čime je, pored gasovoda Balkanski tok, obezbeđen još jedan pravac snabdevanja tim energentom i povećana energetska sigurnost građana i privrede. </p>
<p>Kapacitet mu je 1,8 milijardi kubnih metara gasa, što čini oko 60 odsto sadašnjih potreba Srbije za tim energentom koji će dolaziti iz različitih izvora - Azerbejdžana, Kaspijskog regiona kao i preko terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Aleksandropolisu u Grčkoj. </p>
<p>Sa Azerbejdžanom je dogovorena isporuka gasa tim interkonektorom do 400 miliona kubnih metara godišnje do 2024. godine, a nakon toga te količine mogu biti i tri puta veće.</p>
<h2>Rekordna inflacija</h2>
<p>Srbija je <a href="https://insajder.net/prenosimo/rzs-medugodisnja-inflacija-u-martu-16-2-odsto">u martu imala rekordnu inflaciju od 16,2 odsto</a>, koja je od tada na opadajućoj putanji. Najveći uticaj na rast potrošačkih cena imali su poslupljenja energenata i hrane. </p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DA67v0F96P6U&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Po proceni Republičkog zavoda za statistiku godina će biti okončana sa inflacijom od 12,6 odsto, dok će po računici ekonomista biti 12,4 odsto, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi, posle Mađarske i Turske.</p>
<p>Budžetom Srbije za 2024. godinu predviđena je inflacija od 4,6 odsto.</p>
<h2>Vanredna povišica penzija</h2>
<p>Vlada Srbije je <a href="https://insajder.net/prenosimo/ognjenovic-fond-pio-spreman-za-povecanje-penzija-od-1-oktobra">vanredno povećala penzije od oktobra za 5,5 odsto</a>, tako da je prosečna penzija dostigla oko 40.000 dinara. </p>
<p>Redovna povišica penzija od 14,6 odsto biće u januaru i tada će prosečna penzija biti 45.775 dinara. </p>
<p>Penzionerima je krajem novembra, u vreme predizborne kampanje, isplaćena i jednokratna pomoć od 20.000 dinara.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DvMNdDIGJv5A&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2>Naftovod od Mađarske do Novog Sada</h2>
<p>Srbija je u junu sa Mađarskom <a href="https://insajder.net/prenosimo/dedovic-i-sijarto-potpisali-memorandum-o-razumevanju-o-izgradnji-naftovoda">potpisala sporazum o gradnji naftovoda</a> od mesta Alđe do Novog Sada, čime će se povezati sa naftovodom Družba, najdužim na svetu, koji se proteže na 4.000 kilometara između Rusije i Nemačke. </p>
<p>Izgradnja naftovoda Mađarska-Srbija proglašen je prioritetnom investicijom i trebalo bi da počne da se realizuje krajem sledeće godine i završi u roku od 12 do 24 meseca. </p>
<p>EU je krajem 2022. uvela sankcije na transport ruske nafte morski putem zbog čega Beograd više nije mogao da je nabavlja Jadranskim naftovodom (JANAF), iz luka u Hrvatskoj, već se oslonio na derivate iz drugih zemalja. </p>
<p>Srbija ruskom naftom zadovoljavao 16 odsto potreba, skoro polovina potrebnih količina nabavlja iz Iraka, dok je 23 odsto iz sopstvenih izvora.</p>
<h2>Proizvodnja električne "pande" u Kragujevcu</h2>
<p>Direktor grupacije Stelantis Karlos Tavares potvrdio je u decembru da će njihova fabrika u Kragujevcu biti prva na Balkanu u kojoj će, posle dugogodišnje proizvodnje "fijata 500L", <a href="https://insajder.net/prenosimo/stelantis-potvrdio-da-ce-se-elektricni-fiat-panda-proizvoditi-u-srbiji">početi proizvodnja električnih vozila "panda"</a>. </p>
<p>Očekuje se da će prvi električni automobil iz kragujevačke fabrike izaći u trećem kvartlu iduće godine. </p>
<p>Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni izjavio da bi Italija ponovo mogla da bude prvi i najznačajniji partner Srbije kada Stelantis započne proizvodnju električnog modela automobila u Kragujevcu, a da ta fabrika ponovo postane najveći izvoznik iz Srbije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DcmiYF5DvENg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ekonomija

Deset najvažnijih ekonomskih događaja u Srbiji u 2023. (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Deset najvažnijih ekonomskih događaja u Srbiji u 2023. (VIDEO)

Tagovi: