<article>Gotovo polovina svetske populacije živi u nekoj vrsti demokratije, ali samo nepunih osam procenata u punoj demokratiji, dok više od trećine živi pod autoritatornom vladavinom, ukazuje se u izveštaju Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama. Izveštaj za 2023. "Doba sukoba" obuhvatio je 167 zemalja i teritorija koje su svrstane u potpune demokratije, manjkave demokratije, hibridne režime ili autoritarne režime. Zemlje su ocenjivane po pet kriterijuma: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlasti, politička participacija, politička kultura i građanske slobode. Srbija je 64. po indeksu demokratije za 2023. sa 6,33 poena pri čemu je za izborni proces i pluralizam dobila 7,83 od maksimalnih deset, za građanske slobode 7,35 , za funkcionisanje vlasti 6,07 , političku participaciju 6,67 a za političku kulturu samo 3,75 poena. Godinu dana ranije <a href="https://insajder.net/prenosimo/srbija-pala-na-ekonomistovom-indeksu-demokratije-ostaje-manjkava-demokratija">Srbija je imala istu ocenu</a>, ali je bila na 68. mestu, a u poslednjih 15 godina Srbija je najviše poena imala 2014. i 2015. - 6,71. Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je 52. na globalnoj listi, Hrvatska 58, Albanija 66, Severna Makedonija 72, Bosna i Hercegovina 94. U izveštaju se navodi da je u 2023. broj zemalja klasifikovanih kao demokratije povećan za dve, na 74 , ali je globalni indeks pao na 5,23 sa 5,29 u 2022, što znači da je nastavljen trend regresije i stagnacije iz poslednjih godina. Broj potpunih demokratija sa indeksom većim od osam ostao je isti kao godinu dana ranije - 24, dok je onih sa manjkavom demokratijom bilo 50 ili dve više nego 2022. Od preostalih 95 zemalja, 34 su hibridni režimi, a 59 je klasifikovano kao autoritarni. Na vrhu liste po indeksu demokratije za 2023. je Norveška (sa ocenom 9,81) a slede Novi Zeland, Island, Švedska, Finska i Danska. Na začelju su Centralnoafrička Republika, Severna Koreja i Mjanmar i poslednji Avganistan sa samo 0,26 poena. Gledano po regionima, najviše potpunih demokratija je u Zapadnoj Evropi, 15 od ukupno 24. Takođe, osam zemalja Zapadne Evrope nalazi se među deset najbolje plasiranih na indeksu demokratije. U regionu Evropa i Centralna Azija, gde je i Srbija, nema punih demokratija ali je nekoliko od 16 zemalja među manjkavim, uključujući četiri kandidata za EU sa Zapadnog Balkana.Izvor: Beta</article>

Gotovo polovina svetske populacije živi u nekoj vrsti demokratije, ali samo nepunih osam procenata u punoj demokratiji, dok više od trećine živi pod autoritatornom vladavinom, ukazuje se u izveštaju Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama. 
 
Izveštaj za 2023. "Doba sukoba" obuhvatio je 167 zemalja i teritorija koje su svrstane u potpune demokratije, manjkave demokratije, hibridne režime ili autoritarne režime. 
 
Zemlje su ocenjivane po pet kriterijuma: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlasti, politička participacija, politička kultura i građanske slobode. 
 
 Srbija je 64. po indeksu demokratije za 2023. sa 6,33 poena pri čemu je za izborni proces i pluralizam dobila 7,83 od maksimalnih deset, za građanske slobode 7,35 , za funkcionisanje vlasti 6,07 , političku participaciju 6,67 a za političku kulturu samo 3,75 poena. 
 
 Godinu dana ranije <a href="https://insajder.net/prenosimo/srbija-pala-na-ekonomistovom-indeksu-demokratije-ostaje-manjkava-demokratija">Srbija je imala istu ocenu</a>, ali je bila na 68. mestu, a u poslednjih 15 godina Srbija je najviše poena imala 2014. i 2015. - 6,71. 
 
 Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je 52. na globalnoj listi, Hrvatska 58, Albanija 66, Severna Makedonija 72, Bosna i Hercegovina 94. 
 
 U izveštaju se navodi da je u 2023. broj zemalja klasifikovanih kao demokratije povećan za dve, na 74 , ali je globalni indeks pao na 5,23 sa 5,29 u 2022, što znači da je nastavljen trend regresije i stagnacije iz poslednjih godina. 
 
 Broj potpunih demokratija sa indeksom većim od osam ostao je isti kao godinu dana ranije - 24, dok je onih sa manjkavom demokratijom bilo 50 ili dve više nego 2022. 
 
 Od preostalih 95 zemalja, 34 su hibridni režimi, a 59 je klasifikovano kao autoritarni. 
 
 Na vrhu liste po indeksu demokratije za 2023. je Norveška (sa ocenom 9,81) a slede Novi Zeland, Island, Švedska, Finska i Danska. 
 
 Na začelju su Centralnoafrička Republika, Severna Koreja i Mjanmar i poslednji Avganistan sa samo 0,26 poena. 
 
 Gledano po regionima, najviše potpunih demokratija je u Zapadnoj Evropi, 15 od ukupno 24. Takođe, osam zemalja Zapadne Evrope nalazi se među deset najbolje plasiranih na indeksu demokratije. 
 
 U regionu Evropa i Centralna Azija, gde je i Srbija, nema punih demokratija ali je nekoliko od 16 zemalja među manjkavim, uključujući četiri kandidata za EU sa Zapadnog Balkana.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

region

Ekonomist: Srbija među zemljama s manjkavom demokratijom, najniža ocena političkoj kulturi

Ekonomist: Srbija među zemljama s manjkavom demokratijom, najniža ocena političkoj kulturi

Tagovi: