"Što se tiče Banjaluke, mogu konkretno reći da se ovde svakog petka okupljaju studenti, njih možda petnaestak. Postoje neke inicijative u Sarajevu da se izađe simbolički u neku vrstu solidarnog protesta sa kolegama iz Beograda i cele Srbije. Ali, da je to neka masovna pojava, da osetimo taj studentski bunt u Bosni i Hercegovini, to teško", kaže za "Svet i mi" Elvir Padalović, novinar "Buke".
Podseća da je društvo u BIH podeljeno po svim mogućim šavovima – etničkim i teritorijalnim, i da je nemoguće da se sjedine u jedan masovniji bunt.
"Kao podrška kolegama u Srbiji, takođe se nedeljom ovde u Banjaluci okuplja dvadesetak ljudi koji simbolički odaju počast stradalim žrtvama u Novom Sadu. Ja bih rekao da to nije nekako masovno, da vidimo neku podršku na društvenim mrežama kolegama u Srbiji; pre svega određeni mediji prate iz minuta u munut sve što se dešava u Srbiji, i to je nekako razumljivo. To je svakako najveći događaj ove godine", navodi novinar Padalović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DXd5kO6pGGQs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Aktivista i pisac iz Crne Gore Dušan Pajović podseća za "Svet i mi", da je već prvih dana protesta u Srbiji podrška stigla sa Fakulteta za crnogorski jezik i književnost i Fakulteta dramskih umetnosti s Cetinja, a da su se kasnije priključili i Univerzitet Crne Gore sa određenim studentskim departmanima.
"Divim se studentima iz Srbije, nadamo se da će se njihovi zahtevi obistiniti, kao i da će se ta energija preliti na region protiv drugih autoritarnih režima i povodom drugih važnih tema koje imamo. Zaista se nadam da će studenti u Crnoj Gori primiti tu motivaciju da su promene moguće, kao što to trenutno osećaju studenti iz Srbije. Do sada se ne mogu pohvaliti da je tako bilo - osim nekih malih frakcija studenata - 
mnogi se nisu bunili i bavili su se nekim drugim temama. Ali, evo, imamo u četvrtak protest protiv seksualnog uznemiravanja učenika i učenica u osnovnim i srednjim školama i studenti, prvi put posle dosta vremena i godina, organizovano, s raznih fakulteta, dolaze na protest i voljni su da pruže podršku", kaže aktivista i pisac iz Crne Gore Dušan Pajović.
Siguran je da je to delimično uticaj studenata iz Srbije, "jer je nadahnjujuće ono što se trenutno dešava u Beogradu i drugim gradovima."
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Novinari i aktivisti iz regiona o protestu studenata: Nadahnjuje ono što se trenutno dešava u Srbiji (VIDEO)

U prethodna tri olimpijska ciklusa, od 2012. godine (pre prve krize u Ukrajini), u procentima, najviše je skočila plata u Severnoj Makedoniji. Na drugom mestu je Srbija – u decembru 2012. plata je bila 401 evro, a ove godine u prvom kvartalu 828 evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.&nbsp;
Što se tiče novčane mase, zahvaljujući rastu u prethodne dve godine, neto mesečna primanja najviše su skočila u Hrvatskoj – sa 725 na 1.323 evra. Hrvatski državni zavod za statistiku zabeležio je da je prosečna plata radnika u decembru 2023. godine bila 1.191 evro, a samo šest meseci kasnije, skočila je za 132 evra.&nbsp;
Od država bivše Jugoslavije, uvek su najveću platu imali radnici u Sloveniji. Prosečan Slovenac je 2012. godine mesečno je prihodovao 986 evra. Prema njihovom zavodu za statistiku, oni ovog proleća mesečno zarađuju 1.449 evra.&nbsp;
Plate su rasle i u Bosni i Hercegovini. Prosečna plata u BiH u 2012. godini bila je veća nego u Srbiji. Zarađivali su 417 evra. Sada, na kraju meseca prosečan radnik zaradi 692 evra.&nbsp;
U Crnoj Gori trenutno je prosečna plata gotovo identična kao u Srbiji – 825 evra. Međutim, pre 12 godina, radniku je na kraju meseca poslodavac na ruačun uplaćivao 487 evra.&nbsp;
Na Kosovu je trenutno prosečna plata 520 evra. Radnici u Albaniji zarađuju nešto više novca – u decembru 2023, u proseku je plata bila 578 evra.&nbsp;
Severna Makedonija je u grupi država, poput Srbije, gde je prosečna plata za 12 godina skočila više od 100 odsto. Sa 321 evra, na 657 evra, koliko je prosečna zarada ove godine. U susednoj Bugarskoj, prosečna plata je 870 evra.
<h2>Ekonomisti: Zbog inflacije ne oseća se rast zarade</h2>
Evro, ali i druge nacionalne valute su izgubile deo vrednosti za vreme korone, a kasnije zbog energetskog udara koji se dogodio 2022. kada je počela ratna kriza na Istoku Evrope. &nbsp;
„ Svi znamo da evro danas nema istu kupovnu moć kao evro pre pet godina ili koji će imati evro za dve godine. Nominalna plata je porasla 100 odsto, ali to se uskladilo i sa porastom cena. Kada vidimo kolika je bila inflacija, onda vidimo i realni rast zarade. A taj realni rast zarade zavisi od najvažnije stvari, a to je produktivnost privrede“, kaže Mihailo Gajić, ekonomista iz nevladine organizacije Libek za Insajder.
Prema njegovim rečima, u evrozoni, pa i u Srbiji, od 2017. do korone, inflacija je bila 2-3 odsto.&nbsp;
„Imali smo ogroman rast inflacije 2021. i 2022. kad je inflacija bila po 15-20 odsto godišnje. I onda je zapravo došlo do velikog rasta plata, kao posledica porasta cena. To je nominalni, a ne realni rast. Primeti se, iako primamo duplo više novca, živimo tek nešto bolje. Živi se sigurno nešto malo bolje nego 2012. godine, ali ne toliko koliko bi neko pomislio kad vidi da se prosečna plata udvostručila“, navodi Gajić.&nbsp;
Kako ističe, ono što se vidi ne samo u Hrvatskoj i Srbiji, već i u drugim državama, u prethodne dve-tri godine, postoji rast plata koji je nominalno veći od rasta produktivnosti.
"Plate rastu u određenom periodu 15 – 20 odsto, što je više nego što je kad se izračuna iznos inflacije, plus realni ekonomski rast, što onda zapravo znači da plate rastu brže od produktivnosti. Privreda ima potrebu za radnicima, a njih zapravo više nema. Prethodnih decenija oni su otišli u države Zapadne Evrope. Tu imamo i demografske promene, jer svaka generacija koja izlazi sa tržišta rada penzionisanjem, bila je mnogobrojnija od ovih novih koji ulaze na tržište rada kad završavaju školovanje“, navodi Mihailo Gajić.
Sagovornik Insajdera se osvrnuo na činjenicu da su države regiona prinuđene da uvoze radnu snagu.&nbsp;
Prema njegovim rečima, put radne snage se iscrpljuje u smislu da ljudi nalaze posao.&nbsp;
„Imamo sve manji i manji broj kandidata, naročito kandidata koji imaju ta neophodna znanja i veštine koji su potrebni privredi. Radnici imaju veću pregovaračku moć na tržištu rada. Preduzeća moraju da se više trude da privuku radnike da ponude veću zaradu“, navodi Gajić.&nbsp;
Izvor: Insajder

Kako su rasle plate na Balkanu: Nominalni skok, realni iskorak

Poslednjih dana aktuelna je tema <a href="https://insajder.net/teme/uoci-festivala-merdita-dobar-dan-pozivi-na-nasilje-i-cutanje-drzavnih-organa-na-njih-video">festivala "Mirdita Dobar dan“</a> koji će biti održan 27. i 29. juna, s pauzom &nbsp;28. kada je Vidovdan. Ovog puta, nisu desničari bili jedini koji su pozivali na sprečavanje održavanja Festivala, pridružili su im se i visoki funkcioneri vladajuće koalicije.&nbsp; Standardno, 12 godina od kada vlada Srpska napredna stranka, poznavaoci prilika znaju da ni tokom leta nema odmora kada je reč o traženju što unutrašnjih što spoljnih neprijatelja. Da je to uobičajen način ponašanja vlasti u Srbiji za Insajder kaže Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam. "Oni ne znaju drugačije da rade jer tako funkcionišu. Na tom principu oni zapravo i vladaju jer naša vladajuća struktura želi da nam uređuje živote po njihovoj meri. A po njihovoj meri nije patriotski letovati u Hrvatskoj, čak je i izdajnički graditi mostove sa Albancima kroz festivale kao što je Mirdita, nije patriotski govoriti da je u Srebrenici počinjen genocid itd. Njima trebaju zapravo neprijatelji i oni ih stalno prozivode. Potreban im je spoljni neprijatelji i kako oni prikazuju, &nbsp;naša nacija je ugrožena sa svih strana i sada je najvažnije da budemo saborni", ističe Popov.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20211126061132_61a071fcf08b3333b15e49a7jpeg.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20211126061132_61a071fcf08b3333b15e49a7jpeg" data-rendition-name="original" width="3045" height="2022" loading="lazy" alt="Krize u komšiluku u funkciji dnevne politike"> <figcaption>Aleksandar Popov(Photo: Natasa Bogovic)</figcaption> </figure>  Dodaje da je to i razlog održavanja <a href="https://insajder.net/teme/svesrpski-sabor-moleban-u-hramu-svetog-save-prisustvuju-vucic-i-dodik">Svesrpskog sabora</a> sa ključnom rečju "sabornost" kako bi se "odbranili od silnih neprijatelja" dok su kritičari označeni kao izdajnici ili "ustaše". Popov smatra da bi Srbija kao najveća država na Zapadnom Balkanu trebalo da bude faktor stabilizacije regiona, ali da to nije slučaj. Popov kao sramotnu ocenjuje izjavu predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić na televiziji Hepi da je fudbalska reprezentacija otišla na Evropsko prvenstvo u Nemačku hrvatskim avionom ističući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ušao u avion da isprati fudbalere, bio očajan i ljut zbog toga.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240422110456_0792060bdc56024488f0b8fa5cccfab3df70e73db68daa887762a8048c6f4ebd" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Ana Brnabić"> <figcaption>Ana Brnabić, foto: Srđan Ilić </figcaption> </figure>  Brnabić je rekla i da se o tome ćutalo i da je bila tajna kako se ne bi uznemirila reprezentacija pred put, kao i da se ne bi potezalo pitanje čija je to odgovornost. "Sve to je sramotno! Sramotno je i na koji se način predsednik ponašao u Generalnoj skupštini i kako je cela Vlada posmatrala &nbsp;zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici. A da ne govorimo o ovakvim izjavama Ane Brnabić. To samo govori o stepenu ulizištva i poniženja i samoponižavanja koje ljudi sebi dozvoljavaju da bi ostali na vlasti, da bi se dodvorili Vučiću. To sve prelazi svaku granicu dobrog ukusa, a da ne govorimo što etiketiraju ljude i time kada neko letuje u Hrvatskoj. Da ne govorimo ako je još nešto rekao protiv vlasti, onda se etiketiraju kao izdajnici. Sve to prelazi ne samo granicu dobrog ukusa, nego za neke ljude koji se energičnije suprotstavljaju takvom trendu to, posle postaje i pomalo i opasno", poručuje Popov u razgovoru za Insajder. Podseća i na slučaj programskog direktora NDNV-a i univerzitetskog profesora <a href="https://insajder.net/prenosimo/verbalni-napad-na-ulici-na-dinka-gruhonjica">Dinka Gruhonjića </a>koji zbog hajke zvaničnika i pojedinih medija doživljava svakodnevne pretnje na ulicama u Novom Sadu. "Moj sugrađanin Dinko Gruhonjić mesecima je tema napada, 'dežurni ustaša od najvećih izdajnika u ovoj zemlji'. Tako da, vreme u kome živimo jednostavno nije za normalne ljude. Mi živimo od krize do krize, od Oluje, i Srebrenice, i Vukovara, do drugih godišnjica, razmene oštrih reči na relaciji Beograd - Priština, Beograd - Sarajevo, Beograd - Zagreb itd.", kaže direktor Centra za regionalizam. Ističe da bi bilo normalno da se uspostavljaju dobrosusedski odnosi, a ne da postaje normalno da &nbsp;imamo kratkotrajna zatišja u prepucavanjima. "Bio je jedan period nekog hladnog mira, od onog pravoslavnog Božića kada je naša ekipa na inicijativu Pupovca i Žigmanova otišla u Zagreb. I tu je bilo nekoliko dobrih gestova, ali to ne potraje dugo i onda naravno krene njihov uobičajen način komuniciranja sa susedima. Naravno, i tamo se nađu dežurni koji će da odgovaraju i eto, takva nam je onda atmosfera i u celom regionu u kom je krajnje neugodno živeti ljudima koji bi trebali da imaju jedan stabilan i miran život i da ih je baš briga i za politiku i za sve njih", poruka je Popova. Ulje na vatru dolivaju i potezi sa svih strana - jer kako građani da razumeju kada Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju saopšti da su vlasti u Prištini ponovo zabranile direktoru Kancelarije Petru Petkoviću da poseti srpsku zajednicu na Kosovu za Vidovdan ili da glumcu Nenadu Jezdiću nije dozvoljeno da odigra predstavu na Kosovu ?&nbsp; "Našim kao i drugim nacionalistima trebaju kao hleb nacionalisti sa druge strane. Postoji zabluda da se nacionalisti međusobno ne podnose. To nije tako. Oni su potrebni kao hleb jedni drugima da bi davali argumente ovoj drugoj strani da može da napada i da time homogenizuje naciju i da ove domaće teme i probleme skloni u stranu. I da se priča o tome kako nas napadaju sa svih strana i da se moramo okupljati. Kad je reč o običnom čoveku, većina, mnogi ljudi zapravo to ne razumeju. Mnogi primaju te informacije zdravo za gotovo. Ljudi misle da ih neće lagati preko televizije, a zapravo nema dovoljno medijske pismenosti", siguran je Popov. Zato manipulacija, kako objašnjava naš sagovornik, &nbsp;prolazi kod mnogih ljudi u Srbiji, ali i u drugim državama regiona. Retki su oni koji "mućnu svojom glavom" u potrebi da su bolje informisani. A ko bi mogao da bude glas razuma u ovakvoj regionalnoj političkoj sceni?&nbsp; Glas razuma su, kako navodi Popov, &nbsp;nezavisni intelektualci i predstavnici nevladinih organizacija koji su najviše i na udaru režima.&nbsp; "To bi trebalo da bude opozicija. Međutim, na primeru o Kosovu teško ćete čuti neku iskrenu reč, jer se boje da će izgubiti glasove i da će biti &nbsp;optuženi da su izdajnici. Tako da, političari bilo da su opozicioni ili ne, po pravilu kalkulišu i od njih se ne čuje toliko tih kritičkih tonova koji se tiču nacionalizma i šovinizma koji se raspiruje. Kod nas je legalizovan izraz "Šiptar" koji je uvredljiv i prestavlja govor mrže. Aleksandar Vulin je prvi počeo da ga koristi i sad je najnormalnije da u svim medijima ili u većini medija, posebno u tabloidnim medijima ili u izjavama pojedinaca koji su na vlasti, da ta reč iako je uvredljiva za Albance &nbsp;cirkuliše. Jednostavno, prosečan građanin nije dovoljno medijski pismen da bi mogao da prepozna šta je tu laž, šta je govor mržnje i šta je raspirivanje mržnje", podvlači sagovornik Insajdera. Skeptičan je kada je reč o normalizaciji odnosa trideset godina od raspada nekadašnje Jugoslavije. Posebno, dodaje, stoga što su &nbsp;na vlasti iste one političke garniture kao i devedesetih a u Srbiji i personalno. "Teško je među njima pronaći sada nekoga ko bi pokrenuo taj proces suočavanja sa prošlošću, a onaj ko bi to mogao, to je Evropska unija koja bi trebalo više da insistira na tome, ali oni to ne rade dovoljno. Tako da tu preovlađuju nažalost i interesi. EU forsira sada iskopavanje litijuma u Srbiji i onda dok je ova vlast prisutna i spremna da to sprovede dotle će kritika na račun te vlasti biti blaga i neučinkovita. Tako da tu nema ni unutrašnje, ni spoljne snage koja bi pokrenula taj proces", skeptičan je Popov. Podseća da je početkom ovog veka bilo izvinjenja i drugih gestova, međutim to se završilo početkom prošle decenije - više takvih gestova nema i prisutna su "prepucavanja" sa svih strana. I dok su odnosi na političkom nivou katastrofalni, zahvaljujući civilnom društvu, ali i privrednicima &nbsp;i kulturnim radnicima, odnosi između društava su daleko bolji nego politički.&nbsp; "Život ide svojim tokom, niko nije ostrvo. Saradnja postoji i sve manje ima nekog odijuma kad, na primer, ideš da letuješ u Hrvatsku ili kad neko sa hrvatskim registracionim tablicama dođe ovde. Ranije je bilo i razbijanje šoferki, a sada toga skoro da i nema. Mada bi političari voleli da ima, da bi oni imali gorivo za raspirivanje mržnje i za te poruke da nije patriotski letovati na hrvatskom primorju", jasan je Popov. Poslednjih godina, povećava se trend odlaska ljudi iz Srbije na sezonski rad &nbsp;upravo u Hrvatsku tokom letnje sezone. "To je jedno prirodno stanje stvari. Ne može to zustaviti nijedna politika, ljudi idu za svojim interesima. Politika ide šumom, a mi idemo drumom kao slobodni građani koji razmišljaju svojom glavom i gledaju svoji interes", zaključuje Popov. Izvor: Insajder

Popov o "sezoni dizanja tenzija u regionu": Zabluda je da se nacionalisti međusobno ne podnose, jedni drugima su potrebni kao hleb

Trebalo je da prođe samo sedam godina, da bi se na vlast u Severnoj Makedoniji, vratila VMRO-DPMNE. Socijaldemokrate doživele su veliki poraz i to nije iznenađenje kada se uzme u obzir da je Severna Makedonija, kako navodi direktor Centra za regionalizam, Aleksandar Popov, "slaba država".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240508140520_3a97d6d497929dce2e771137db6d98b55b7fcc0505def37ddb9afa9835785e46.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240508140520_3a97d6d497929dce2e771137db6d98b55b7fcc0505def37ddb9afa9835785e46" data-rendition-name="original" width="5081" height="3166" loading="lazy" alt="Severna Makedonija Izbori "> <figcaption>Drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, foto: Tanjug/AP Photo/Boris Grdanoski)</figcaption> </figure>  Komentarišući <a href="https://insajder.net/prenosimo/vmro-dpmne-i-siljanovska-davkova-apsolutni-pobednici-izbora-u-severnoj-makedoniji">izbore u Severnoj Makedoniji</a>, Popov kaže da se "slabost zemlje" &nbsp;pokazala i time što je upravo aktuelni pobednik izbora, VMRO – DPMNE bio na vlasti sa dosta korupcije, nepoštovanja zakona, &nbsp;prisluškivanja političkih protivnika i ostalog.&nbsp; Dolaskom nove političke strukture, pravljene su, kako Popov smatra, ili greške ili nepopularni potezi kao što je dogovor sa Grčkom oko promene imena.&nbsp; "Tako da je to sve dovodilo do jačanja funkcionalističnog desnog trenda. Inače, posebno u regionu gde živimo u atmosferi nezavršenog rata, nacionalizam i populizam se dobro primaju. Ovde sve funkcioniše po sistemu spojenih sudova. Krajem prve polovine prošle decenije došao je na vlast SNS u Srbiji, HDZ u Hrvatskoj, stranke koje su bile vladajuće devedesetih, u Srbiji čak i personalno“, podseća Popov.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240512080528_8fda9525d8a6c8066e4e0d7025af04cacf249817af2004d4731d4d5ede8eb7cb.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240512080528_8fda9525d8a6c8066e4e0d7025af04cacf249817af2004d4731d4d5ede8eb7cb" data-rendition-name="original" width="1577" height="1080" loading="lazy" alt="Aleksandar Popov"> <figcaption>Aleksandar Popov Foto: Medija centar Beograd</figcaption> </figure>  Napominje da se u međuvremenu pojavio i koncept <a href="https://insajder.net/prenosimo/vulin-moramo-stvoriti-srpski-svet-da-se-ne-bi-ponovila-kozara-i-oluje">"srpskog sveta“ </a>te da je oživela ideja o podeli BiH.&nbsp; "I sve je to, čak i bez obzira na kretanja u Evropi, kretanja koja idu u pravcu jačanja desnice i bez obzira na to, ovde u regionu je bilo pogodno tlo da se ovo sve izdešava kako smo se sve više odmicali od prve decenije prošlog veka kada su bila pala i neka izvinjenja i gde je pokušano da se saniraju posledice ratova 90-ih. Sad se naprotiv vraćamo ponovo u 90-te godine i to je pogodno tlo za jačanje desnice, nacionalizma i tako dalje“, izričit je Popov. <h2>Globalni trend generalno jača i u Evropi</h2> Nije region izuzetak. Da jačanje desnice u mnogim zemljama može da naškodi celoj Evropi, upozorava glavni kandidat Socijaldemokratske partije Austrije na izborima za Evropski parlament, Andreas Šider. Sagovornik Insajdera iz Centra za regionalizam kaže da je globalni trend to što desnica u Evropi jača.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240417220444_7d883c5e3551ee39d92bb48f0e3214ca9fcc06ebbbeef15d098129b480bfbf9a.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240417220444_7d883c5e3551ee39d92bb48f0e3214ca9fcc06ebbbeef15d098129b480bfbf9a" data-rendition-name="original" width="4103" height="2735" loading="lazy" alt="Andrej Plenković, Hrvatska, izbori"> <figcaption>Andrej Plenković. Foto: Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic</figcaption> </figure>  Na naše pitanje kako razume situaciju posle hrvatskih izbora gde je izvesno da u njoj neće biti Srba i kako načelno razume “trend jačanja desnice” i da li to znači da se ceo svet zapravo kreće u retrogradnom pravcu, Popov odgovara: “Sve to nas vodi u jednu opasnu situaciju. Prvo, na delu je i u toku je jedno veliko svetsko prestrojavanje koje je započelo ratom u Ukrajini, ali čak i pre toga je počelo to veliko svetsko prestrojavanje i sad kako će sve to završiti, to je sad teško predvideti u kom pravcu sve to ide”, ocenjuje Popov. Da je aktuelni mandatar za sastav nove vlade Hrvatske, Andrej Plenković popustio zahtevima Domovinskog pokreta (DP) koji svoju politiku uveliko bazira na slabo zamaskiranoj antisrpskoj retorici, piše <a href="https://www.portalnovosti.com/antisrpsko-skretanje">hrvatski portal Novosti.</a>&nbsp; Podsećaju da će posle vlade čiju je okosnicu činila saradnja HDZ-a i predstavnika manjina, Hrvatska dobiti vladu koju će formirati HDZ i DP, uz podršku dela poslanika iz manjinskih stranaka, ali bez Samostalne demokratske srpske stranke, što je bio izričiti zahtev DP-a. U razgovoru za Insajder, upravo je predsednik SDSS - a, <a href="https://insajder.net/teme/pupovac-za-insajder-o-hrvatskoj-vladi-bez-srba-dodatan-problem-i-atak-na-gradanska-i-ustavna-prava-srpskog-naroda">Milorad Pupovac</a> to što ih neće biti u novoj vladi ocenio kao ozbiljan i veliki problem sam po sebi. No, Popov navodi da je na celokupno “skretanje u desno” nalegla nestabilnost koja inače vlada na Balkanu. “Imamo dva velikodržavna koncepta Srpski svet i veliku Albaniju. Tu je nadošla i ideja, ne ideja nego aktivnije angažovanje hrvatskih političara na virtualnim stvaranju trećeg identiteta u Bosni i Hercegovini. Dodik već ide u onom pravcu da čekamo šta će se desiti nakon izglasavanja rezolucije o Srebrenici, tako da živimo u jednom opasnom vremenu gde krajnji finalni rezultat ja teško mogu predvideti kakav će biti”, zaključuje Popov, direktor Centra za regionalizam. U susret <a href="https://insajder.net/prenosimo/evropski-parlament-u-novom-sazivu-bice-prisutniji-na-zapadnom-balkanu">izborima za Evropski parlament </a>koji se održavaju od 6. do 9. juna, pre toga će u Srbiji biti održani lokalni <a href="https://insajder.net/teme/neka-igre-pocnu-gde-ce-se-sve-glasati-na-lokalnim-izborima-2-juna">izbori</a>. Kakav god ishod da bude po pitanju izbora za EP, sasvim je sigurno da desnica navire. Što se Srbije tiče, koja nije izuzetak u priči o jačanju desnice, situacija je verovatno još i kompleksnija. U atmosferi "za" i "protiv" vlasti gotovo da se izgubila politika i bilo kakva ideologija. Prosečnom biraču teško da može da bude jasno šta mu to kao rešenje kroz svoju politiku nudi neka politička opcija bez obzira na to da li je na vlasti ili u opoziciji. A to je već samo po sebi opasno. Naginjalo ka desnici, levici ii centru, zvanično. Izvor: Insajder

Opasno jačanje desnice i u regionu

<a href="https://insajder.net/prenosimo/hiljade-ljudi-na-protestu-levo-liberalne-opozicije-u-zagrebu-dosta-je-idemo-na-izbore">Izbore</a> će raspisati predsednik Republike Zoran Milanović. 
Predsednik parlamenta Gordan Jandroković je zahvalio svim zaposlenima i svima koji su poslanicima omogućili da dobro i kvalitetno rade, što je pozdravljeno aplauzom. 
Na poslednjoj sednici sabora u ovom sazivu izglasane su izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku i Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.
 
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Raspušten 10. saziv Hrvatskog sabora

Gotovo polovina svetske populacije živi u nekoj vrsti demokratije, ali samo nepunih osam procenata u punoj demokratiji, dok više od trećine živi pod autoritatornom vladavinom, ukazuje se u izveštaju Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama. 
 
Izveštaj za 2023. "Doba sukoba" obuhvatio je 167 zemalja i teritorija koje su svrstane u potpune demokratije, manjkave demokratije, hibridne režime ili autoritarne režime. 
 
Zemlje su ocenjivane po pet kriterijuma: izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlasti, politička participacija, politička kultura i građanske slobode. 
 
 Srbija je 64. po indeksu demokratije za 2023. sa 6,33 poena pri čemu je za izborni proces i pluralizam dobila 7,83 od maksimalnih deset, za građanske slobode 7,35 , za funkcionisanje vlasti 6,07 , političku participaciju 6,67 a za političku kulturu samo 3,75 poena. 
 
 Godinu dana ranije <a href="https://insajder.net/prenosimo/srbija-pala-na-ekonomistovom-indeksu-demokratije-ostaje-manjkava-demokratija">Srbija je imala istu ocenu</a>, ali je bila na 68. mestu, a u poslednjih 15 godina Srbija je najviše poena imala 2014. i 2015. - 6,71. 
 
 Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je 52. na globalnoj listi, Hrvatska 58, Albanija 66, Severna Makedonija 72, Bosna i Hercegovina 94. 
 
 U izveštaju se navodi da je u 2023. broj zemalja klasifikovanih kao demokratije povećan za dve, na 74 , ali je globalni indeks pao na 5,23 sa 5,29 u 2022, što znači da je nastavljen trend regresije i stagnacije iz poslednjih godina. 
 
 Broj potpunih demokratija sa indeksom većim od osam ostao je isti kao godinu dana ranije - 24, dok je onih sa manjkavom demokratijom bilo 50 ili dve više nego 2022. 
 
 Od preostalih 95 zemalja, 34 su hibridni režimi, a 59 je klasifikovano kao autoritarni. 
 
 Na vrhu liste po indeksu demokratije za 2023. je Norveška (sa ocenom 9,81) a slede Novi Zeland, Island, Švedska, Finska i Danska. 
 
 Na začelju su Centralnoafrička Republika, Severna Koreja i Mjanmar i poslednji Avganistan sa samo 0,26 poena. 
 
 Gledano po regionima, najviše potpunih demokratija je u Zapadnoj Evropi, 15 od ukupno 24. Takođe, osam zemalja Zapadne Evrope nalazi se među deset najbolje plasiranih na indeksu demokratije. 
 
 U regionu Evropa i Centralna Azija, gde je i Srbija, nema punih demokratija ali je nekoliko od 16 zemalja među manjkavim, uključujući četiri kandidata za EU sa Zapadnog Balkana.
Izvor: Beta

Ekonomist: Srbija među zemljama s manjkavom demokratijom, najniža ocena političkoj kulturi

<h2>Poraz Mila Đukanovića</h2>
Milo Đukanović (61), koji je više od tri decenije dominirao političkom scenom Crne Gore, <a href="https://insajder.net/prenosimo/dukanovic-priznao-poraz-cestitao-milatovicu-i-ignorisao-novinare">poražen je u aprilu u drugom krugu predsedničkih izbora</a> od Jakova Milatovića (37), mladog ekonomiste iz političke grupacije u usponu, Pokreta Evropa sad (PES).&nbsp;
Na izborima je protiv Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS) na strani Milatovića bila celokupna opozicija. Đukanović je prihvatio poraz, predao vlast i <a href="https://insajder.net/prenosimo/glavni-odbor-dps-a-prihvatio-ostavku-dukanovica">povukao se i sa funkcije predsednika DPS</a>, ostavljajući je mladim kadrovima.&nbsp;
Usledili su vanredni parlamentarni izbori 11. juna, na kojima je pobedio vanparlamentarni Pokret Evropa sad Milojka Spajića, takođe mladog ekonomiste koji je zajedno sa Milatovićem lansirao popularni paket ekonomskih mera koji je doveo do povećanja zarada.&nbsp;
Spajić je na izborima osvojio 25 odsto glasova, posle čega su usledili dugi i teški pregovori o formiranju vlade. <a href="https://insajder.net/prenosimo/izabrana-44-vlada-crne-gore">Nova crnogorska vlada izabrana je u Skupštini 30. oktobra</a>.&nbsp;
Uprkos protivljenju zapadnih partnera, u vlast su ušle i prosrpske stranke, članice nekadašnjeg Demokratskog fronta, iako je Spajić isključivao takvu mogućnost, a lider Nove srpske demokratije <a href="https://insajder.net/prenosimo/mandic-izabran-za-predsednika-skupstine-crne-gore">Andrija Mandić izabran je za predsednika parlamenta</a>.
<h2>Suđenje Dodiku</h2>
U Sudu Bosne i Hercegovine (BiH) <a href="https://insajder.net/prenosimo/ponovo-odlozen-glavni-pretres-protiv-dodika-i-lukica">vodi se proces protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika</a>, protiv koga je Tužilaštvo BiH 11. avgusta podiglo optužnicu za neizvršavanje odluka visokog predstavnika.&nbsp;
Dodik je optužen po izmenjenom Krivičnom zakonu BiH, koji je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit i prema kojem se za neizvršavanje njegovih odluka krivično odgovara.&nbsp;
Bila je to iznuđena reakcija na odluku vlasti Republike Srpske da u entitetskom parlamentu usvoje dva zakona, o neizvršavanju odluka Ustavnog suda na teritoriji Republike Srpske i o neobjavljivanju odluka visokog predstavnika u entitetskom Služenom glasniku.&nbsp;
Šmit je poništio ta dva zakona, ali je Dodik potpisao ukaz o njihovom proglašenju, čime je počinio krivično delo za koje može biti kažnjen do pet godina zatvora i zabranom obavljanja dužnosti.&nbsp;
Iako osporava legitimitet Šmita, kao i državnog suda i tužilaštva BiH, Dodik se pojavljuje na ročištima, jer mu, u suprotnom, preti privođenje.
Dodik proces naziva "politički montiranim" i "dirigovanim" iz ambasade SAD u BiH, ocenjuje da je to ujedno i "suđenje Republici Srpskoj" i upozorava da će "BiH nestati" ako bude osuđen.&nbsp;
Dodikova odbrana je dva puta uspela da odloži glavnu raspravu, zahtevajući premeštanje suđenja u Banjaluku, kao i izuzeće Suda BiH i tužilaca koji vode predmet protiv njega.
<h2>Finansijski podsticaj Brisela za Zapadni Balkan</h2>
Zapadnobalkanskoj šestorci od sredine 2024. sleduju nova sredstva iz Brisela u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija najavila krajem maja, a detaljnije predstavila u oktobru.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/ziofre-novac-evropske-unije-za-zapadni-balkan-bice-isplacivan-u-skladu-sa-rezultatima">Plan je vredan šest milijardi evra</a>, od čega su dve milijarde grantovi, a četiri zajmovi, i obuhvata period 2024-2027.&nbsp;
Njime se regionu koji stremi Evropskoj uniji unapred nude neke prednosti članstva, ako i on ispuni neke uslove unapred, ali i veća pretpristupna pomoć.&nbsp;
Plan rasta ima četiri stuba - integraciju u jedinstveno tržište, dublju regionalnu ekonomsku saradnju, ubrzanje fundamentalnih reformi i veću pretpristupnu finansijsku podršku.&nbsp;
Njegov cilj je ekonomska konvergencija kao ključna u približavanju Zapadnog Balkana Uniji, s obzirom da nivo konvergencije između partnera iz regiona i EU ne napreduje dovoljno brzo (prosečni BDP po stanovniku izražen u kupovnoj moći u regionu je 30-50 odsto proseka EU).&nbsp;
Vlade iz regiona dobijaće na pola godine određenu sumu, zavisno od sprovedenih reformi, pri čemu će za Srbiju i Kosovo kriterijum biti i ispunjavanje obaveza iz dijaloga.&nbsp;
Ako neka ekonomija ne sprovede reforme predviđene za period od šest meseci, izgubiće pravo na novac.&nbsp;
Ekonomija koja sprovede reforme dobiće novac kao podršku budžetu, odnosno sama će odlučiti kako da ga potroši.
<h2>Pristupni pregovori sa BiH</h2>
Šefovi država i vlada članica EU odlučili su na samitu 14. decembra da <a href="https://insajder.net/prenosimo/pristupni-pregovori-sa-bih-nakon-uskladivanja-sa-kriterijumima-za-clanstvo">pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom</a> otvore kada ta zemlja ispuni kriterijume za članstvo.&nbsp;
Evropski savet je pozvao Evropsku komisiju da ga do marta 2024. izvesti o stepenu usklađenosti BiH, radi donošenja takve odluke.&nbsp;
Do poslednjeg dana se spekulisalo da će BiH dobiti otvaranje pristupnih pregovora, iako je holandska vlada ranije saopštila da će biti protiv, pošto je BiH ispunila svega dva od 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.
Posebno je izražena zabrinutost zbog retorike predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o secesiji, njegovog kontinuiranog podrivanja državnih institucija, kao i njegovih veza sa Rusijom.&nbsp;
Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto (iz Hrvatske demokratske zajednice BiH) ocenila je da Brisel "nije prepoznao" to što je BiH dala svoj maksimum u sprovođenju reformi, dok je Dodik odluku lidera EU nazvao "vređanjem zdravog razuma i potpunim obesmišljavanjem svih napora u vezi sa delovanjem BiH na putu ka EU".
Dodao je da posle odluke Brisela sa Rusijom "treba sarađivati još više". BiH je u decembru 2022. dobila status kandidata za članstvo u EU, iako u Izveštaju Evropske komisije o toj zemlji nije registrovan gotovo nikakav napredak u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije.
<h2>Bugarski uslov za Skoplje</h2>
Evropska unija je na decembarskom samitu EU odložila očekivani početak druge faze pregovora sa Severnom Makedonijom, jer vlada u Skoplju nije uspela da sprovede ustavne izmene za unošenje Bugara u Ustav.&nbsp;
Ispunjavanje te obaveze, koja je u Pregovarački okvir stavljena na insistiranje Bugarske, sprečila je najveća makedonska opoziciona partija VMRO-DPMNE, bez čijih glasova nema dvotrećinske većine u parlamentu, neophodne za promenu Ustava.&nbsp;
Severna Makedonija je u julu prošle godine u Briselu počela prvu fazu pregovora sa EU, ali da bi prešla u drugu fazu i počela da otvara poglavlja, mora da unese Bugare u Ustav.&nbsp;
Za to vladajuća koalicija Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i Demokratske unije za integraciju (DUI), vodeće partije albanske manjine, nema neophodnu podršku nacionalističke VMRO-DPMNE, koja je čvrsta u stavu da "ne pristaje na bugarski diktat".&nbsp;
Uz podsticaj evropskih i američkih zvaničnika, ali bez obezbeđene podrške opozicije, vlada Dimitra Kovačevskog je polovinom avgusta u Sobranju započela proces ustavnih izmena, ali ga je ubrzo odložila na neodređeno vreme, odnosno dok ne obezbedi dvotrećinsku većinu.
<h2>Grčka koči Albaniju na putu ka EU</h2>
Zbog spora oko Fredija Belerija, etničkog Grka koji je izabran za predsednika albanske opštine Himara, ali nije stupio na dužnost pošto je uhapšen, Atina preti da će zaustaviti Tiranu na putu ka EU.&nbsp;
Beleri je u pritvoru od maja zbog navodne kupovine glasova, nakon što je izabran za gradonačelnika Himare, mesta na jugu Albanije u kojem etnički Grci čine većinu.&nbsp;
Grčke vlasti zahtevaju da Beleri, koji ima dvojno državljanstvo, položi zakletvu i ostvari politička prava, i tvrde da je reč o političko-administrativnoj odluci, a ne o pitanju nezavisnosti sudstva.&nbsp;
Položaj i imovinska prava grčke manjine u Albaniji nisu jedino što remeti odnose Atine i Tirane. Odnose kvare i nesuglasice oko razgraničenja pomorskih područja.
Osim toga, dve članice NATO-a tehnički su još u ratu koji je Grčka objavila Albaniji 1940. pošto grčki parlament nikada nije ratifikovao odluku vlade u Atini iz 1987. o ukidanju ratnog stanja.&nbsp;
Tirana veruje da bi okončanje ratnog stanja otvorilo vrata pregovorima o reparacijama za albansku manjinu Čami, koja je posle Drugog svetskog rata proterana iz grčkog Epira, dok je mnogima konfiskovana imovina zbog navodne saradnje s okupatorima.
<h2>Jaz između Milanovića i Plenkovića</h2>
Isticanje zastave Izraela na zgradi Ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu, posle napada Hamasa 7. oktobra, ponovo je ukazalo na jaz između predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića, posebno u spoljnoj politici, gde im se nadležnosti preklapaju.&nbsp;
Ono što je za šefa vlade bio gest solidarnosti sa Izraelom, za šefa države bio je "idiotski potez". Premijer ističe da Izrael "ima pravo da se brani" ,a predsednik da nema pravo "na "osvetu i masakr".&nbsp;
Uz Izrael i SAD, Hrvatska je bila jedna od 14 zemalja koje su u Generalnoj skupštini UN 27. oktobra glasale protiv rezolucije kojom se tražilo humanitarno primirje i zaustavljanje neprijateljstva u Gazi.&nbsp;
Za vladu je to bilo opravdano, jer se u tekstu ne spominju ni Hamas ni pokolj civila, a za predsednika nedopustivo, jer je Hrvatska obeležena kao protivnik mira.&nbsp;
Dvojica najvažnijih političara u Hrvatskoj, premijer iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i predsednik iz opozicione Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), verbalno su se sukobljavali i zbog Ukrajine, ali i Kosova. Plenković je optužio Milanovića da "zauzima proruske, anti-EU i anti-NATO stavove" kada se početkom 2023. usprotivio slanju oružja Ukrajini.&nbsp;
Povod za svađu bilo je i Milanovićevo poređenje Krima i Kosova, uz ocenu da je "međunarodna zajednica Kosovo otela od Srbije", dok su ga iz vlade podsetili da je Kosovo, za Zagreb, "nezavisna država koju je Hrvatska priznala i s kojom ima diplomatske odnose".
<h2>Popis u Crnoj Gori</h2>
Posle više odlaganja i pretnji bojkotom od strane opozicije, u godini u kojoj su u Crnoj Gori održani predsednički i parlamentarni izbori, vlast je odlučila da održi <a href="https://insajder.net/teme/popis-stanovnistva-u-crnoj-gori-statisticko-pitanje-postalo-politicko-video">popis stanovništva, stanova i domaćinstava</a>.&nbsp;
Atmosfera uoči popisa pokazala je da je cenzus dominantno političko pitanje u podeljenom društvu kakvo je crnogorsko, te da je za ključne političke faktore u državi i dalje od prvorazrednog značaja nacionalno, versko i jezičko prebrojavanje, a ne ostali statistički podaci koji se popisom dobijaju.&nbsp;
Popis je trebalo da bude održan 2021. godine, ali je odložen nekoliko puta.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DfzQcQCGE6XA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Vlada prethodnog premijera Dritana Abazovića odlučila je da popis počne 1. novembra, čemu se opozicija oštro usprotivila, tvrdeći da ne postoje uslovi za kontrolu tog procesa. Uoči planiranog početka popisa, Crna Gora je još bila bez vlade u punom kapacitetu, opozicija je pretila bojkotom, a Srpska pravoslavna crkva i prosrpske partije pokrenule su kampanju da upute građane kako da se izjasne.&nbsp;
Prvi potez nove vlade premijera Milojka Spajića bilo je odlaganje popisa za decembar. Spajić je sa opozicijom i manjinskim narodima potpisao sporazum koji garantuje političku kontrolu popisa.&nbsp;
Popis traje do kraja decembra, a prosrpske partije najavljuju da će po završetku tog procesa i objavljivanju rezultata pokrenuti inicijativu za promenu Ustava u delu koji se odnosi na status jezika.
<h2>Ulazak Hrvatske u Šengen i evrozonu</h2>
Godinu na izmaku u Hrvatskoj je <a href="https://insajder.net/prenosimo/hrvatska-usla-u-sengen-plenkovic-sa-predsednicama-ek-i-slovenije-obelezio-ulazak">obeležio ulazak u Šengen i evrozonu</a>. Istovremeno ostvarenje dva glavna strateška cilja Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre deset godina obeleženo je nizom simboličnih i prigodnih aktivnosti, 1. januara.&nbsp;
I dok je velika većina građana s oduševljenjem dočekala ukidanje kontrola na granici sa Slovenijom, Mađarskom i Italijom, prelazak s kune na evro doneo je i probleme.&nbsp;
Mnogi trgovci iskoristili su prelazak na evro da dodatno podignu cene, što je naišlo na oštre kritike vlade koja je na teren poslala inspektore. To nije dalo previše rezultata, pa je vlada tokom godine više puta ograničavala cene pojedinih proizvoda da bi smanjila udar na budžet građana, budući da je 2023. zabeležena i rekordna inflacija na nivou evrozone.&nbsp;
Loša vest za Hrvatsku stigla je u oktorbu iz Slovenije, koja je odlučila da vrati granične kontrole. Privremenu odluku o pojačanoj kontoli granica Ljubljana je donela posle istog poteza Italije i to zbog većeg pritiska migranata usled pogoršanja situacije na Bliskom istoku i povećane pretnje od terorističkih napada u Evropi.&nbsp;
Dobra vest je da gužvi nema, kontrola nije uvedena na svim prelazima, a tamo gde jeste, provere su nasumične, odnosno proveravaju se vozila i putnička dokumenta samo onima za koje policija proceni da treba.
<h2>Ubistvo devojčice potreslo Severnu Makedoniju</h2>
Severnu Makedoniju je početkom decembra potreslo s<a href="https://insajder.net/teme/tragican-kraj-potrage-za-nestalom-devojcicom-iz-skoplja-ubica-pobegao-iz-severne-makedonije-priveden-njen-otac-video">virepo ubistvo 14-godišnje devojčice Vanje Đorčevske iz Skoplja</a>, posebno zbog činjenice da je među petoricom osumnjičenih i njen otac.&nbsp;
Vanja je kidnapovana 27. novembra u svojoj zgradi, kada je pošla u školu, a prvoosumnjičeni je <a href="https://insajder.net/prenosimo/ko-je-uhapseni-palevski-od-javnosti-poznatog-politicara-i-medijskog-maga-koji-siri-govor-mrznje-do-optuzbi-za-monstruozno-ubistvo-devojcice-u-s-makedoniji">Ljupčo Palevski</a>, kontroverzni biznismen, političar, čelnik minorne proruske partije i bivši vlasnik medija, protiv koga je policija ranije podnela brojne krivične prijave koje nisu procesuirane.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DgOr7U8vYebE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Nakon što je u blizini Skoplja pronađeno telo devojčice, Palevski je pobegao u Tursku, preko Srbije i Bugarske. <a href="https://insajder.net/prenosimo/uhapsen-ljupco-palevski-osumnjiceni-za-ubistvo-14-godisnje-devojcice-u-skoplju">Uhapšen je u turskom gradu Balikesir</a> i trenutno je u ekstradicionom pritvoru.&nbsp;
Isti osumnjičeni terete se da su prethodno kidnapovali i ubili 74-godišnjeg frizera Panča Žežovskog iz Velesa, jer je odbio da im da automobil za kidnapovanje devojčice.&nbsp;
U javnosti se odgovornost za zločin pripisuje nefunkcionalnom pravosuđu.&nbsp;
Američka ambasadorka u Skoplju Angela Ageler rekla je da je devojčica "platila cenu jer su institucije ostavile kriminalce koji su ubili dete da slobodno šetaju".&nbsp;
"Znalo se da su kriminalci, da su nasilni, a nisu bili hapšeni i gonjeni za prethodne zločine", kazala je Ageler.
Izvor: Beta

Deset najvažnijih događaja u regionu u 2023. (VIDEO)

Govoreći na završnoj konferenciji godine u Tirani, Rama je rekao da je tek danas "saznao da je otpisao Otvoreni Balkan'', preneo je Reporteri.&nbsp;
"Meni se ne čini da sam zatvorio bilo kakvo poglavlje, čak sam i objasnio da sam Otvoreni Balkan nije otvoren i ne zaključava ga ključem jedna osoba ili jedna strana", istakao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/rama-u-odnosima-sa-vucicem-nema-nicega-osim-onoga-sto-je-dobro-za-albaniju-i-ceo-region">Rama</a>.&nbsp;
Novinari su ga pitali o njegovoj izjavi u julu kada je rekao da je Otvoreni Balkan inicijativa da se "progura dalje Berlinski proces i da je ispunio misiju zbog koje je rođen".&nbsp;
"Nikada nisam rekao da sam zatvorio Otvoreni Balkan, to je smešan izraz. Rekao sam nešto sasvim drugo, izričit sam bio kada sam rekao da je inicijativa ispunila svoju misiju", poručio je Rama.&nbsp;
Inicijativa Otvoreni Balkan pokrenuta je oktobra 2019. godine u Novom Sadu, a potpisali su je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije, Zoran Zaev.
Izvor: Tanjug

Rama demantuje da je "zatvorio" Otvoreni Balkan

Novi zakon je izglasan u trenutku brojnih neslaganja i sukoba premijera Mađarske Viktora Orbana sa Evropskom unijom oko pitanja demokratskih prava u Mađarskoj i s ciljem da se ojača kampanja vladajaće stranke Fides uoči predstojećih izbora za Evropski parlament koji se održavaju sledećeg juna, prenosi Rojters.&nbsp;
Orban je zapretio da će staviti veto na odluku o pomoći EU Ukrajini i izrazio je protivljenje započinjanju pregovora o članstvu Ukrajine u EU na samitu u Briselu koji se održava ove nedelje.&nbsp;
U okviru novog zakona, koji je u mađarskom parlamentu usvojen sa 141 glasom "za" i 50 protiv, biće uspostavljeno posebno telo koje će istraživati i pratiti rizike od političkog mešanja.&nbsp;
Takođe, zakonom se predviđa krivično kažnjavanje stranaka ili grupa koje se kandiduju na mađarskim izborima ukoliko se dokaže da dobijaju finansijsku podršku iz inostranstva. 
 
&nbsp;
Izvor: Tanjug

region