Godišnji izveštaj NATO-a: Prisustvo na Kosovu ostaje ključno za stabilnost Zapadnog Balkana
NATO je i dalje snažno angažovan na Zapadnom Balkanu, za čiju stabilnost ostaje ključno prisustvo alijanse na Kosovu, navodi se u godišnjem izveštaju generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.
U izveštaju se ukazuje da misija KFOR, predvođena NATO-om, od 1999. pomaže u održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice na Kosovu i slobode kretanja, u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim akterima.
Navodi se da je KFOR u 2023. godini imao ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti na Kosovu u vreme pojačanih tenzija i povećane nestabilnosti na severu Kosova.
"Posle nasilja u maju i septembru, saveznici su rasporedili oko 1.000 pripadnika rezervnih snaga u misiju KFOR, što je najveće pojačanje u poslednjih deset godina. To je omogućilo misiji KFOR da utrostruči broj patrola i da učetvorostruči prisustvo na severu Kosova", piše u Stoltenbergovom izveštaju.
U maju su desetine demonstranata i vojnika misije KFOR povređene na protestima lokalnih Srba, koji su se usprotivili ulasku novih gradonačelnika, etničkih Albanaca, u zgrade opština Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. U septembru je došlo do sukoba naoružane grupe Srba i kosovske policije u selu Banjska na severu Kosova.
Na kraju prošle godine, u misiji KFOR je bilo 4.487 vojnika iz 27 zemalja, uključujući raspoređene pripadnike rezervnog sastava. Najviše je vojnika iz Italije (869), za kojom slede SAD (593), Mađarska (433) i Turska (369).
"Uz KFOR, NATO je nastavio da pruža podršku u izgradnji kapaciteta bezbednosnim organizacijama na Kosovu preko svog civilno-vojnog tima sa oko 40 pripadnika iz 13 zemalja. U 2023. godini, tim je ponudio savete i pomoć u oblastima kao što su medicinska podrška, logistika, nabavka, izvršenje budžeta i upravljanje ljudskim resursima", piše u izveštaju.
Misija KFOR će doprineti održavanju bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu, u skladu sa mandatom dobijenim na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, dodaje se.
U obavljanju aktivnosti, kako se navodi, NATO sarađuje i pomaže Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i drugim međunarodnim akterima, po potrebi, radi podrške razvoju stabilnog i mirnog Kosova. KFOR takođe podržava razvoj profesionalnih, demokratskih i multietničkih bezbednosnih struktura na Kosovu.
Navodi se i da NATO ostaje posvećen podršci dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije.
"Dijalog je glavna platforma za pronalaženje rešenja koje poštuje prava svih zajednica i za izgradnju trajnog mira, koji koristi bezbednosti širom Kosova i stabilnosti širom regiona Zapadnog Balkana", dodaje se.
U izveštaju se navodi i da je Stoltenberg istakao snažnu posvećenost NATO-a misiji KFOR kada je posetio njen štab u novembru prošle godine, u sklopu turneje po Zapadnom Balkanu.
On je u novembru posetio i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, a u Severnoj Makedoniji je održao sastanak sa liderima članica NATO-a iz regiona.
"Poseta je bila snažan signal trajne posvećenosti NATO-a miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, u složenom regionalnom i globalnom bezbednosnom okruženju", navodi se.
U izveštaju piše i da NATO održava politički dijalog na visokom nivou sa Srbijom, kako bi se bavio pitanjima relevantnim za regionalnu bezbednost.
"Nastavljena je partnerska saradnja sa Vojnom kancelarijom NATO-a za vezu u Beogradu, koja pruža podršku aktivnostima Srbije u okviru programa Partnerstvo za mir", dodaje se u izveštaju.
Stoltenberg: Zemlje NATO-a treba odmah da povećaju vojnu pomoć Ukrajini
Saveznici NATO-a moraju da pokažu političku volju i da hitno povećaju isporuke oružja i vojne opreme Ukrajini, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio rezultate za 2023. godinu.
"Ukrajincima ne nedostaje hrabrosti, nedostaje im municije. Sada je vreme da saveznici mobilišu sve rezerve i pokažu političku volju da obezbede Ukrajini sve što joj je potrebno za ovu borbu... Bila bi velika istorijska greška dozvoliti (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da pobedi", naglasio je Stoltenberg, prenosi Ukrinform.
Napomenuo je da je pomoć saveznika bez presedana pomogla Ukrajini da ostane suverena država.
Ali, upozorio je on, Ukrajini je sada potrebna još veća podrška. Svaki dan odlaganja ima posledice na bojnom polju.
"Saveznici iz NATO -a ne snabdevaju Ukrajinu dovoljno municije, a posledice toga mogu se videti na bojnom polju svakog dana. To što su Rusi u prednosti u odnosu na Ukrajince je ogroman izazov. Zato su Rusi mogli da izvedu izvesnu ofanzivu tokom proteklih nedelja i meseci. Zbog toga postoji hitna potreba da saveznici donesu sve neophodne odluke za povećanje snabdevanja Ukrajine municijom. Ovo je moja poruka svim našim prestonicama", naglasio je Stoltenberg.
On je napomenuo da je, naravno, potrebno voditi računa o procesima u Kongresu SAD, jer je ova zemlja važan dobavljač oružja i municije za Ukrajinu. Ali Sjedinjene Države nisu same u tome. Evropski saveznici i Kanada takođe pružaju važnu vojnu pomoć. Ali zajedno, prema rečima šefa NATO-a, SAD, Kanada i Evropa mogu više.
"Imamo kapacitet da obezbedimo Ukrajini ono što joj je potrebno... Moramo doneti odluku i više ulagati u odbrambenu industriju i osigurati da naše vlade mogu naručiti ugovore za odbrambenu industriju. To će nam omogućiti da povećamo proizvodnju i više snabdevanja za Ukrajinu", dodao je šef Alijanse.
Stoltenberg je u Briselu predstavio Izveštaj o pregledu aktivnosti i dostignuća NATO-a u protekloj godini.
Ovaj izveštaj trebalo bi da bude Stoltenbergov poslednji na toj funkciji, jer se očekuje da saveznici uskoro postignu dogovor o njegovom nasledniku.
Izvor: Beta, Tanjug