Hrvatski državni vrh odao počast žrtvama logora Jasenovac
Kolonom sećanja u Jasenovcu je u prisustvu predstavnika hrvatskog državnog vrha, udruženja antifašista i preživelih logoraša, odata počast žrtvama ustaškog logora iz Drugog svetskog rata.
Predstavnici Srba i Roma, najviše stradalih naroda u tom logoru, učestvovali su u zvaničnoj komemoraciji, dok su je pripadnici jevrejske zajednice i hrvatske levice bojkotovali i organizovali odvojeno polaganje venaca.
Zvanična komemoracija je organizovana u Spomen-području Jasenovcu, kod spomenika Cvet, a učesnici su do njega stigli u koloni sećanja od Memorijalnog muzeja.
U koloni su bili i premijer Hrvatske Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković i izlaslanik predsednika Hrvatske Orsat Miljenić.
U komemoraciji su učestvovali predsednik Srpskog narodnog veća i poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac i predstavnik romske nacionalne manjine, Veljko Kajtazi.
U zvaničinom programu, nije, međutim, bilo predstavnika jevrejske zajednice, koji su i dalje nezadovljni odnosom vlasti prema kažnjavanju ustaških simbola.
Oni su vence položili uoči zvaničnog programa, kao i i predstavnici stranaka levog centra, Socijaldemokratske partije i Možemo, prenela je Hrvatska radiotelevizija (HRT).
Na pitanje hoće li ikad doći do zabrane ustaškog pozdrava, što je njihov ključni zahtev, predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus rekao je novinarima u Jasenovcu da to nije samo pitanje jevrejske zajednice, već svih naroda žrtava koje su stradale po rasnim zakonima ili zbog nacionalnosti.
"Ako ja u tome nemam podršku koju bi trebalo da imam od predstavnika Srpskog narodnog veća, od predstavnika Roma, koji su u vlasti, onda ne znam šta možemo da učinimo. Ne očekujem da će se bilo šta po tom pitanju učiniti", rekao je Kraus.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je proboju 600 preostalih logoraša Jasenovca 22. aprila 1945, od kojih je preživelo njih oko 100. Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj.
Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata antifašista i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Javna ustanova spomen područje Jasenovac dosad je prikupila imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka.
Izvor: Beta