„Svaka rezolucija ima nekakvo značenje, ostaje nekakav trag na papiru, ostaju nekakve obaveze - i one koje su potpuno jasno izrečene i one koje proizilaze iz konteksta. Svaki potpisnik Deklaracije ima obaveze koje iz nje proizilaze. Očekuje se, ako taj namerava biti relevantan politički akter na regionalnom prostoru ili u komunikaciji s EU, da poštuje obaveze koje su propisane“, rekao je Đenero.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQKkoPETDW6w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
To je, inače, treći takav samit - prvi je bio avgustu 2022. u Atini, a drugi februara ove godine u Tirani. Deklaracija koja je danas parafirana, smatra sagovornik „Markera“, ne razlikuje se umnogome od one iz Tirane.
„Čini mi se da nekakvih velikih razlika nema, osim da se sad govori o mirovnom planu gospodina Zelenskog, očito je sada to pitanje početka nekakvog oblika postizanja mira, bliže nego što je bilo u februaru“, smatra Đenero.
Samit u Dubrovniku zajedno su organizovali hrvatski premijer Andrej Plenković i ukrajnski predsednik Volodimir Zelenski. Đenero podseća da je Hrvatska od početka rata u Ukrajini snažno podržavala tu zemlju.
„Hrvatska je celo vreme među onim državama članicama EU koje pokušavaju forsirati potporu Ukrajini u odbrani pred agresijom totalitarnog režima Vladimira Putina. Hrvatska je organizovala i parlamentarnu konferenciju u Zagrebu, koja je bila deo Krimskog procesa. Krimski proces je, kao što znate, pre svega fokusiran na povratak Krima u sastav Ukrajine, ali ima i svoju mirovnu dimenziju. Hrvatska je u svim donošenjima odluka unutar EU bila vrlo snažno angažovana za pomoć Ukrajini. Od početka pruža veliku humanitarnu i tehničku pomoć, transfer znanja i, u okviru svojih mogućnosti, transfer naoružanja Ukrajini kako bi se lakše branila. Hrvatska je bila među državama koje su htele učestvovati u podršci obučavanju ukrajinske vojske. Ono gde Hrvatska iz agresije Miloševićevog režima ima izrazito snažna iskustva su stvari vezane za zbrinjavanje ranjenika i tu je hrvatska Vlada htela pomagati. Na žalost, proruski predsednik Republike je blokirao taj oblik vojne pomoći“, kazao je Đenero.
Upravo je Samit u Dubrovniku i organizovan posle javne polemike i teških optužbi koje su međusobno razmenili premijer Plenković i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. Đenero kaže da Milanović i to pitanje koristi za predizbornu kampanju.
„Prvi krug izbora za predsednika Hrvatske će biti u decembru, a drugi krug u januaru iduće godine. Milanović podilazi populističkom biračkom telu koje je, kao i svuda u Evropi, prilično putinofilno. Zbog toga stvara atmosferu o nekim navodnim opasnostima, od toga da NATO ulazi otvoreno u ratni sukob u Ukrajini, da se Hrvatska nepotrebno ispostavlja u tom sukobu. Iza svega, na žalost, kao i u politikama ovih stranaka koje ne pripadaju ustavnom luku širom EU, stoji finansijska obaveza prema režimu Vladimira Putina, koja proizilazi iz finansiranja kampanje“, smatra analitičar iz Hrvatske Davor Đenero.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Hrvatski analitičar Đenero za Marker: Dubrovačka deklaracija obavezuje potpisnike (VIDEO)

Kako je prenela agencija Hina, Hrvatske vode saopštile su kako se od juče popodne nastavlja stabilizacija i osetno opadanje vodostaja na karlovačkom području.
Vodostaji reke Kupe na području Karlovca opali su za više od 120 centimetara u odnosu na maksimalne vrednosti u subotu ujutro od 840 centimetara.
Vodostaj Kupe jutros u 9 sati tako je iznosio 723 centimetra s tendencijom daljnjeg opadanja pa se u popodnevnim satima očekuje ukidanje svih mera odbrane od poplava na karlovačkom području.
Vodostaj brzo opada i u Brodarcima, gde je juče bilo poplavljeno najviše kuća, 15. Prema poslednjim informacijama, vodostaj je opao za više od dva metra.
Hrvatske vode navele su da će uprkos izuzetno visokim vodostajima reke Kupe, s obzirom na to da je 840 centimetara peti po veličini vodostaj u poslednjih 100 godina, ukupna šteta biti minimalna u odnosu na količinu pretnje. Pri sličnim vodostajima prethodnih godina zabeležene su daleko veće štete.&nbsp;
"Poplavljeno je svega 30-ak kuća, od čega 15 samo u Brodarcima, čiji stanovnici su sami tražili uklanjanje privremenog sistema zaštite od box barijera i gde se protive izgradnji trajnog zaštitnog zida", napomenuli su.
Pri tome su dodali kako su manje štete u ovako velikom vodenom talasu "dokaz da je već i samo deo sisitema koji je izgrađen u protekle tri godine znatno uticao na poboljšanje zaštite od poplava reke Kupe na ovom području".&nbsp;
Tokom današnjeg dana očekuje se i potpuno povlačenje voda u korito Save na području Zagreba, a opadaju i vodostaji Save nizvodno od Zagreba do Siska.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

U Hrvatskoj raste vodostaj Kupe u Baniji, uvedene vanredne mere odbrane od poplava

Na severu Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) u Bosni i Hercegovini, koji je odsečen zbog jakog nevremena, ima žrtava, izjavila je predsednica kantonalne Vlade Marija Buhač, ali nije mogla da govori o broju dok ne dobije zvanične podatke. 	
MUP Hercegovačko-neretvanskog kantona je objavio da ima žrtava, kao i nestalih u poplavama, što je potvrdila i Marija Buhač, premijerka ovog kantona.&nbsp;
“Našu Županiju je noćas oko 3 sata pogodilo jako nevreme koje je prouzrokovalo jako veliku štetu. Severni deo je skroz odsečen i ugroženi su brojni životi. Prioritet nam je spasavanje života. Kontaktirali smo sve nivoe vlasti i zatražili pomoć, trenutno je upućen zahtev za helikopter za spasavanje deteta u Jablanici. Nadamo se najboljem ishodu uz što manji broj žrtava. Prema prvim informacijama imamo žrtava, ali ne mogu reći broj”, kazala je premijerka Marija Buhač.
Darko Juka, portparol vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona, kazao je da je u potpunom prekidu putna i železnička komunikacija, a u delimičnom prekidu je telefonska komunikacija na području Jablanice i Konjica.
Precizirao je da je došlo do ozbiljnih odrona, klizišta i izlivanja reka, i da su na reci Dreženki neki mostovi odneseni, a da su putevi od Jablanice prema severu i gradu Prozor-Rama urušene.
Kanton je zatražio pomoć Oružanih snaga BiH, kao i brojnih dobrovoljaca.
"Ne krećite na put bez potrebe. Putna komunikacija nije u funkciji. Potrebno je da spasavamo živote", rekao je Adil Šuta iz kantonalne Civilne zaštite.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet"><a href="https://twitter.com/hashtag/poplave?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#poplave</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/poginuli?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#poginuli</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/Jablanica?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Jablanica</a> (naselje Donja Jablanica) <a href="https://t.co/kiZW8Mihj9">pic.twitter.com/kiZW8Mihj9</a>&mdash; Salko Bijedić (@Salko_Bijedic) <a href="https://twitter.com/Salko_Bijedic/status/1842119712852803812?ref_src=twsrc%5Etfw">October 4, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Kiseljak je potpuno pod vodom, nestalo je struje, a meštani su zarobljeni u svojim kućama. Kretanje vozila u nekim delovima Kiseljaka nije moguće, ali ni kretanje pešaka. Lokalne vlasti pozvali su stanovništvo da ne napuštaju svoje domove.
Građani preko društvenih mreža dele apokaliptične snimke i iz Tarčina, Fojnice i Konjica.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Naše institucije u potpunosti su angažovane u odgovoru na posljednje poplave izazvane padavinama. CZ KS je aktivna na terenu, prati situaciju i djeluje u svim ugroženim područjima, Naša oprema, bit će dostupna najugroženijim. Fojnica, Kiseljak, Jablanica… nisu sami! <a href="https://t.co/bFr1SPFpM3">pic.twitter.com/bFr1SPFpM3</a>&mdash; Nihad Uk (@nihaduk) <a href="https://twitter.com/nihaduk/status/1842106917314855095?ref_src=twsrc%5Etfw">October 4, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Zukan Helez, Ministar odbrane Bosne i Hercegovine potvrdio je da su vojnici i helikopteri upućeni u Jablanicu.&nbsp;
"Moramo hitno da evakuišemo jedno dete", rekao je on.&nbsp;
Opština Vareš proglasila je stanje prirodne nesreće zbog obilnih padavina i izlvanja reke Stavnje.
Prema rečima direktora Kantonalne uprave Civilne zaštite Zeničko-dobojskog kantona Dževada Aličića, Stavnja se izlila i na regionalni put R444, a neprohodna je i većina lokalnih puteva u Varešu zbog izlivanja potoka, prenosi Srna. 	
U Vareš-Majdanu obrušio se potporni zid i naslonio na jednu zgradu, pa stanari imaju problem da izađu iz svojih domova. 	
U naselju Dabrovine klizište je odnelo jednu štalu i pomoćni objekat. 	Pripadnici službe Civilne zaštite i Profesionalne vatrogasne jedinice nalaze se na terenu i pomažu građanima, prenose mediji u BiH. Kiša na području Vareša više ne pada, zbog čega se očekuje stabilizacija i vraćanje reka u korita.
<h2>U Crnoj Gori poplave</h2>
Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore izdao je za crveni meteoalarm zbog najavljenog jakog vetra i obilne kiše. Danas se u kontinentalnim i planinskim oblastima, kao i u centralnom delu i na primorju, očekuju udari vetra od preko 90 kilometara na sat.
U tim oblastima očekuje se i jaka kiša, od deset do 20 milimetara padavina za tri sata.
"Moguće su vremenske nepogode i grad", upozorili su iz ZHMS, dodajući da se u istočnim i severoistočnim predelima Crne Gore ujutru, a moguće i popodne, očekuje često umerena do jaka kiša ili pljuskovi sa grmljavinom.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova ranije su saopštili da će područje Crne Gore biti pod uticajem ciklonske aktivnosti i da su intenzivne padavine naročito moguće u noći između četvrtka i petka, kao i u petak tokom prvog dela dana.
<h2>Sneg u Sloveniji</h2>
&nbsp;Sloveniju su zahvatile vremenske neprilike, sa snažnom burom i obilnim padavinama na primorju, dok planinski delovi beleže sneg na visinama iznad 1.200 metara. Očekuje se nastavak padavina, a meteorolozi i saobraćajne službe upozoravaju na probleme.
Primorska oblast se bori sa snažnom burom koja stvara velike probleme, a meteorolog Blaž Šter je putem društvene mreže Iks izvestio o situaciji, navodeći da je "na mnogim mestima u Centralnim Alpama pada sneg".
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">⚠️🌨 Ponekod na višjeležečih cestah je pričelo snežiti in se sneg tudi oprijemlje cestišč. Na cesti čez Vršič je obvezna zimska oprema, priporočljive so verige. Opozarjamo še, da je na vseh cestah, kjer se sneg oprijemlje cestišč tudi pred 15. 11. obvezna zimska oprema. Previdno! <a href="https://t.co/0F0YgjP592">pic.twitter.com/0F0YgjP592</a>&mdash; Promet.si (@promet_si) <a href="https://twitter.com/promet_si/status/1841917389103104128?ref_src=twsrc%5Etfw">October 3, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Planinski delovi Slovenije su prekriveni jakim snežnim padavinama, sa 35 centimetara snega na Kredarici i 10 centimetara na Vršiču, što je posebno izazovno za saobraćaj.
Najavljena je temperatura od dva do 13 stepeni Celzijusa, a u noći između petka i subote očekuje se pojačani vetar u primorskoj oblasti sa brzinom preko 120 kilometara na sat, posebno u Vipavskoj dolini. Padavine će se nastaviti do petka ujutro, a najviše kiše se očekuje u zapadnoj, južnoj i centralnoj Sloveniji.&nbsp;
<h2>Nevreme u Hrvatskoj</h2>
&nbsp;Širom Hrvatske zabeležen je rast vodostaja reka zbog obilnih kiša koje danima padaju, a u pojedinim mestima su proglašene vanredne mere odbrane od poplava.
Rastu vodostaji Save, Kupe i Odre, a u Lici Otuče i Zrmanje i zbog toga su u nekim delovima Hrvatske na snazi mere odbrane od poplava, prenosi HRT.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet"><a href="https://twitter.com/hashtag/Karlovac?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#Karlovac</a> : Za Kupu u Karlovcu na snazi izvanredne mjere obrane od poplava, zbog vode za promet zatvorene četiri ceste ... <a href="https://t.co/rsa3CpXJVi">https://t.co/rsa3CpXJVi</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/vijesti?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#vijesti</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/hrvatska?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#hrvatska</a> <a href="https://twitter.com/hashtag/croatian?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw">#croatian</a> <a href="https://t.co/alxm4NZHgl">pic.twitter.com/alxm4NZHgl</a>&mdash; Lokalna Hrvatska (@lokalnahrvatska) <a href="https://twitter.com/lokalnahrvatska/status/1842101877137174887?ref_src=twsrc%5Etfw">October 4, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
U Karlovcu je Kupa jutros premašila 750 centimetara i proglašene su vanredne mere odbrane od poplava.
Zbog obilne kiše na snazi je crveni meteoalarm za pola Hrvatske.
Iz meteorološke službe su saopštili da je noćas palo dosta manje kiše nego prethodnih dana.
Izvor: Insajder
&nbsp;

Snažan ciklon zahvatio Zapadni Balkan: U poplavama u BiH ima stradalih i nestalih, u Hrvatskoj visok vodostaj, Sloveniju zavejao sneg

Nakon što je pre dva dana Milanović odbio da da prethodnu saglasnost na odluku Vlade o slanju hrvatskih vojnika u misiju podrške Ukrajini i oštre reakcije premijera Andreja Plenkovića i vladajućeg HDZ-a, hrvatski predsednik je na Fejsbuku ponovo poručio:
"Jednostavno, dok sam ja Predsednik Republike i Vrhovni komandant – hrvatski vojnici, podoficiri i oficiri neće učestvovati u aktivnostima koje Hrvatsku guraju u rat".
&nbsp;Poručio je da, radilo se o jednom ili stotinu vojnika, ma gde oni bili - radi se o direktnoj štabnoj podršci zaraćenoj strani koja nije članica NATO-a i to predstavlja izlazak iz okvira nacionalnog interesa Hrvatske.
"Predanost Republike Hrvatske našim saveznicima u NATO-u ogleda se i u činjenici da sam dao saglasnost za povećanje učešća pripadnika OSRH u graničnim zemljama Saveza za gotovo 80 posto, s 300 na 520 pripadnika. Napominjem da Hrvatska ima obavezu da pomaže isključivo saveznicima i to svakodnevno radimo", poručio je Milanović.
&nbsp;Sve ostalo je, kako ističe, uključivanje u rat, što nije i neće dozvoliti.
"Ja odgovaram isključivo hrvatskim ljudima, a ne Vašingtonu i Briselu - tako će i ostati", jasan je Milanović.
Reč je, naime, o misiji NSATU koja ima tri glavna fokusa: nadgledanje obuke ukrajinskih oružanih snaga u objektima za obuku u savezničkim zemljama, pružanje podrške dugoročnom razvoju ukrajinske vojske i podrške Ukrajini kroz planiranje, koordinaciju donacija sa saveznicima i partnerima, prenos materijala za pomoć i popravku opreme.
Sastoji se od oko 700 članova iz država NATO-a, a iz bilo kakvih procesa isključena je Mađarska. Sedište NSATU-a je u Visbadenu, u Nemačkoj, s ključnim logističkim središtima na istočnom krilu saveza.
Plenkovićeva vlada tvrdi da bi uloga hrvatskih oficira bila primarno logistička podrška i koordinacija donacija opreme i sredstava za Ukrajinu i da nije predviđeno slanje hrvatskih vojnika u tu zemlju.Iz Vlade Hrvatske ističu da bi do pet hrvatskih oficira u periodu od 2024. do 2026. boravilo u komandi u Visbadenu.
"Zoran Milanović kontinuirano, već godinama, zastrašuje javnost da je namera učestvovanja u NATO- aktivnostima 'slanje hrvatskih vojnika u Ukrajinu' ili 'uvlačenje Hrvatske u sukob s Rusijom'", saopštila je Vlada.
Iz Banskih dvora poručuju da "Hrvatskoj ne preti nikakvo uvlačenje u rat i Milanović je taj koji takvim potezima nepotrebno izlaže i dodatno izoluje Hrvatsku na međunarodnoj sceni, rušeći njen kredibilitet kao saveznice NATO".
Uprkos nedavanju saglasnosti Milanovića kao vrhovnog komandanta za uključivanje hrvatskih vojnika u aktivnost podrške Ukrajini, Hrvatska može poslati svoje oficire ukoliko to odluči parlament, dvotrećinskom većinu, predviđeno je Ustavom.
Izvor: Tanjug

Milanović: Hrvatski vojnici i oficiri neće učestvovati u aktivnostima koje Hrvatsku guraju u rat

U saopštenju pres službe predsednika navodi se da, prema informacijama objavljenim u medijima, Vlada namerava da odloži uvođenje obaveznog vojnog roka.
"I ja sam, kao vrhovni zapovednik, iz medija saznao o toj nameri Vlade, što, ako je tačno, smatram neprimerenim i neozbiljnim, jer se o tako važnom pitanju za odbranu zemlje, hrvatske građane ne može obaveštavati nezvaničnim i neproverenim objavama", ističe Milanović.
On je ponovio da nije konsultovan kada je reč o vraćanju obaveznog vojnog roka ili o njegovom modalitetu, već je jedine relevantne informacije dobio od Glavnog štaba hrvatske vojske.
Zbog toga je premijeru Hrvatske Andreju Plenkoviću, predsedniku Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), predložio hitno sazivanje sednice Veća za odbranu.
"Oružane snage ne mogu da budu predmet vaših dnevno-političkih manipulacija i stranačkih interesa, zato očekujem vašu hitnu reakciju i prihvatanje predloga o sazivanju sednice", napisao je Milanović.
On je ponovio da nije protiv vraćanja obaveznog vojnog roka, ali je istakao da je to pitanje za ozbiljnu raspravu u Veću odbrane.
Milanović je naglasio da se o najsloženijim pitanju u području odbrane ne sme pristupati "neozbiljno i neodgovorno, na način da se medijski objavljuje uvođenje vojnog roka, a sada opet medijski objavljuje njegovo odlaganje".
U javnosti se već neko vreme govori o vraćanju obaveznog vojnog roka, a jedan od njegovih najvećih zagovornika je ministar odbrane Ivan Anušić, potpredsednik HDZ.
On je već nekoliko puta najavio vraćanje obaveznog vojnog roka od početka iduće godine koje bi za mladiće starije od 18 godina trajalo dva meseca.
On je, međutim, nedavno rekao da je njegovo ministarstvo spremno da uvođenje obaveznog vojnog roka od 1. januara, ali da se čeka politička odluka. Mediji od tada spekulišu da će uvođenje vojnog roka biti odloženo.
Plenković i Milanović, koji dolaze iz različitih političkih opcija, Plenković iz HDZ, a Milanović iz opozicione Socijaldemokratske partije, već dugo imaju narušene odnose.
Takvi odnosi otežavaju donošenje odluka koje se tiču odbrane, za koju su zaduženi i vlada i predsednik, pa je i ovo pitanje postalo deo kampanje za predstojeće predsedničke izbore krajem godine.
Milanović je najavio da će se kandidovati za novi mandat, dok je vladajući HDZ podržao bivšeg člana te stranke Dragana Primorca, koji je najavio da će biti nezavisni kandidat.
Milanović je više puta optužio vladu da krši Ustav i da pokušava da ga zaobiđe kada je reč o uvođenju vojnog roka. On je poručuo da nema ništa od vraćanja vojnog roka bez razgovora i dogovora s njim kao predsednikom države i vrhovnim komadantom.
Milanović je ranije ocenio da nema potebe da se žuri s odlukom o vraćanju vojnog roka, osim "političke agende, da Dragan Primorac ide na izbore".
U Hrvatskoj je obavezno služenje vojnog roka ukinuto 2008. i od tada se služi samo dobrovoljno, ali i za njega, prema zvaničnim podacima, vlada slabije interesovanje.
Nevladino udruženje Centar za ekonomsko obrazovanje u julu je vladi i Ministarstvu odbrane predalo peticiju protiv vraćanja obaveznog vojnog roka s više od 5.000 potpisa.
Izvor: Beta

Predsednik Hrvatske kritikuje vladu zbog vojnog roka i poziva na hitan sastanak Veća za odbranu

"Poliitčka odluka će biti doneta u Saboru, u razgovoru s premijerom i u razgovoru s predsednikom države. Kad ta poliitčka odluka bude definisana, da je to od 1. januara, mi krećemo s 1. januarom", rekao je novinarima u Bjelovaru Anušić, potpredsednik vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). 
 
Anušić je ponovio da je Ministarstvo odbrane ispunilo sve preduslove da obavezni vojni rok bude uveden početkom 2025. i da su spremne tri lokacije za smeštaj budućih vojnika - u Požegi, Sinju i Kninu. 
 
Izrazio je uverenje da će na dvomesečno služenje vojnog roka godišnje biti upućeno između 17.000 i 18.000 poziva hrvatskim mladićima starijim od 18 godina i dodao da ostaje mogućnost pozivanja na prigovor savesti. 
 
Anušić je kazao da bi trošak osnovnog vojnog obrazovanja trebalo da bude manji od pet miliona evra po naraštaju, prenela je Vlada u saopštenju. 
 
U hrvatskoj javnosti se već neko vreme govori o vraćanju obaveznog vojnog roka. Jedan od najvećih zagovornika tog poteza je upravo Anušić, koji je nekoliko puta najavio vraćanje obaveznog vojnog roka od početka iduće godine za mladiće starije od 18 godina. 
 
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), izjavio je više puta da nema ništa od vraćanja vojnog roka bez razgovora i dogovora s njim kao predsednikom države i vrhovnim komandatom. 
 
Milanović je optužio premijera Andreja Plenkovića, predsednika HDZ, da pokušava da ga zaobiđe prilikom donošenja odluke i da tima krši Ustav. Milanović je kazao da načelno nije protiv vraćanja obaveznog vojnog roka, ali je upitao "čemu žurba". 
 
"Nema nikakve žurbe, osim političke agende, da (predsednički kandidat HDZ) Dragan Primorac ide na izbore, a on o tome nema stav, kao ni o čemu drugom", rekao je nedavno Milanović, koji je najavio da će se kandidovati za novi predsednički mandat na izborima krajem godine. 
 
Milanović je optužio Plenkovića da već osam godina "satire Ustav" i istakao da je on kao predsednik države jedina brana tome. 
 
U medjima je više puta isticano da nije obavljena potrebna politička procedura za povratak obaveznog služenja vojnog roka, koje je ukinuto 2008. godine. Od tada se vojni rok služi samo dobrovoljno, ali za to, prema zvaničnim podacima, vlada slabije interesovanje. 
 
Nevladina organizacija Centar za ekonomsko obrazovanje predala je u julu Vladi i Ministarstvu odbrane peticiju protiv vraćanja obaveznog vojnog roka, s više od 5.000 potpisa.
Izvor: Beta

Hrvatski ministar: Sve je spremno za vraćanje vojnog roka, ali se čeka politička odluka

“Prošao sam Hrvatsku dva puta, slušao sam koji su problemi i zaključio da glasačka infrastruktura nije svuda ista. Biću predsednik i onih koji nisu glasali za mene. Nema podele, samo pobeda”, rekao je novi predsednik SDP-a za hrvatski portal Dnevnik. 	
Hajdaš Dončić kaže da je ekonomista i da će zato njegov fokus biti na boljem životnom standardu i leve ekonomske politike. 	
Rekao je da njegova politika nije politika kontinuiteta.&nbsp;
“Imao sam jasan program koji je bio različit od mojih suparnika odnosno političkih prijatelja i u njemu je jasno definisano devet tačaka.”
Objasnio je da se jedan deo odnosi na organizaciju stranke s naglaskom na terensko delovanje, a drugi na ekonomiju i ekonomski standard.&nbsp;
Predsednik Republike Zoran Milanović i članovi HS S-a, kao i HDZ-ov predsednik Sabora Gordan Jandroković čestitali Hajdaš Dončiću na pobedi. 	
Hajdaš Dončić je rekao da će sigurno tražiti za savete jer, kako je rekao, voli da se okruži pametnim ljudima. 	
Hajdaš Dončić izabran je u drugom krugu unutarstranačkih izbora u SDP-u. 	
Izvor: Tanjug

Novi predsednik najuticajnije opozicione SDP je Hajdaš Dončić

Presuda je pravosnažna s obzirom na to da se Trifunović odrekao žalbe. 	
Budući da je Trifunović uhapšen u noći između ponedeljka i utorka na graničnom prelazu Bajakovo pri ulasku u Hrvatsku, a juče je priveden, računa mu se 59 dana zatvora uslovno. 	
Presuđeno je i da Trifunović mora da plati sudske troškove u iznosu od 150 evra. &nbsp;	
Srpskom glumcu je vraćen pasoš. 	
Nakon što je izašao iz sudnice, njega je na hodniku dočekao službenik policijske uprave za zakonitost postupanja kako bi proverio da li je Trfunović "sada zakonito u Hrvatskoj", na šta je on odgovorio da je &nbsp;uhapšen u Bajakovu.
Iz Zagreba je stigao i srpski konzul Stefan Ristić koji je za SD rekao da ga Trifunović nije zvao lično za pomoć, ali mu ju je došao da mu pruži podršku kao građaninu Srbije.
Na vest o hapšenju glumca reagovao je i <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-drzavni-organi-da-se-angazuju-da-trifunovic-bude-osloboden-niko-ne-razume-zasto-je-uhapsen">predsednik Srbije Aleksandar Vučić</a> koji je zatražio je od hrvatskih vlasti da glumca "puste što pre na slobodu".
Izvor: Tanjug

Sergej Trifunović osuđen uslovno na 60 dana zatvora u Hrvatskoj

“Ministarstvo obrane je donelo takvu odluku, a o budućoj saradnji na tom području saopštićemo kad za to dođe vreme”, rečeno je iz ovog resora.
Nije navedeno, kažu, da li su ovi kandidati odbijeni zbog usvajanje Rezolucije o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Mauthauzen i Dahau u Skupštini Crne Gore 28. juna ove godine..
Odbijena su dva kadeta Vojske Crne Gore koja su nastavak školovanja planirali na Hrvatskom vojnom univerzitetu, a negativan odgovor je dobio i jedan kandidat za Hrvatsku ratnu školu.
RSE podseća da Crna Gora nema vojne škole zbog čega se kadar školuje na inostranim vojnim akademijama u Hrvatskoj i drugim državama regiona, kao i u Grčkoj, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama…
Napominju da je odbijenica za školovanje crnogorskog vojnog kadra u Hrvatskoj dolazi mesec dana nakon što je zvanični Zagreb dva crnogorska visoka funkcionera i jednog poslanika proglasio personama non grata.
Hrvatska je notom upućenom 25. jula ambasadi Crne Gore u Zagrebu, saopštila da su Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, Milan Knežević državni poslanik i Aleksa Bečić potpredsednik Vlade proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj.
Ministarstvo odbrane Crne Gore se ovim povodom nije oglašavalo.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Hrvatska odbila nastavak školovanja tri kandidata Vojske Crne Gore

"I mi bismo voleli da znamo ko je, ne zna niko i dalje. Ne zna Ambasada, ne zna ministar, ne zna Bezbednosno-obaveštajna služba (SOA), niko od nas ne zna - <a href="https://staging.insajder.net/prenosimo/dacic-potvrdio-hapsenje-osobe-osumnjicene-za-spijunazu-u-korist-hrvatske">špijun </a>zvani 'jeti' ", rekao je Plenković novinarima tokom 19. Strateškog foruma na Bledu u Sloveniji, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
Na pitanje o odnosu na susednim zemljama, Plenković je odgovorio da je hrvatska politika uvek jasna: da otvorena pitanja treba rešavati na principijelan način u skladu s hrvatskim nacionalnim interesima i međunarodnim pravom.
Upitan da li će se danas sastati s premijerom Srbije Milošem Vučevićem, Plenković je rekao da nije predviđen zvaničan susret, ali da će se verovatno upoznati pošto dosad nisu.
On se osvrnuo i na nedavnu posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji rekavši da su Francuzi očito imali komercijalni interes i da su želeli da privuku Srbiju Evropi.
"S druge strane, dobili su izjavu da Srbija i dalje neće uvesti sankcije Rusiji. Ima puno tih napora u EU koji su u nekim elementima, po našem sudu, više 'Wishful Thinking' nego realnost”, ocenio je Plenković.
On je dodao da Hrvatska smatra da u pristupu Srbiji treba više realnosti i gledanja na stvari "onakvim kakve jesu".&nbsp;
Izvor: Beta

Hrvatska