<article>Irački premijer <a href="https://insajder.net/prenosimo/premijer-iraka-odluka-o-okoncanju-americkog-vojnog-prisustva-nepovratna">Mohamed Šija al Sudani</a> je u saopštenju rekao da je podržao "početak prve runde bilateralnog dijaloga Iraka i Sjedinjenih Američkih Država da bi se okončala misija Koalicije u Iraku". U saopštenju koje je objavila koalicija kaže se da će radne grupe iračkih i koalicionih vojnih zvaničnika proceniti "pretnju od Islamske države, operativne i ekološke zahteve i kapacitete iračkih bezbednosnih snaga" i da će viša vojna komisija "raditi na utvrđivanju uslova za tranziciju misije u Iraku". Američke snage u Iraku i Siriji su <a href="https://insajder.net/prenosimo/napad-na-americku-bazu-u-iraku-sirene-za-vazdusnu-opasnost-u-ambasadi-sad-u-bagdadu">redovno na meti napada</a> bespilotnim letelicama milicija koje podržava Iran u pozadini rata Izrael-Hamas koji je u toku. SAD su u Iraku od invazije 2003. godine. Iako su sve američke borbene snage otišle 2011. godine, <a href="https://insajder.net/prenosimo/pentagon-sad-ne-planiraju-povlacenje-trupa-iz-iraka">hiljade vojnika su se vratile 2014.</a> da bi pomogle iračkoj vladi da porazi Islamsku državu. Otkako je ta ekstremistička grupa izgubila kontrolu nad teritorijom koju je nekada zauzela, irački zvaničnici su periodično pozivali na povlačenje koalicionih snaga, posebno posle američkog napada iz vazduha u januaru 2020. u kojem su ispred aerodroma u Bagdadu ubijeni iranski general Kasem Sulejmani i vođa iračke milicije Abu Mahdi al-Muhandis. Pitanje se ponovo pojavilo otkako je Izrael pokrenuo svoju veliku kontraofanzivu u Gazi nakon napada Hamasa na jugu Izraela 7. oktobra. Od sredine oktobra grupa milicija koje podržava Iran, a sebe naziva Islamski otpor u Iraku, pokrenula je redovne napade na američke snage u Iraku i Siriji, za koje grupa kaže da su odmazda za podršku Vašingtona Izraelu u ratu u Gazi. Procenjuje se da je na 2.500 američkih vojnika i baze bilo više od 150 raketnih i bespilotnih napada milicija. Desetine američkog osoblja su ranjene. SAD su zauzvrat gađale milicije, uključujući i neke povezane sa snagama narodne mobilizacije, koalicijom uglavnom šiitskih paravojnih grupa koje podržava Iran i koja je zvanično pod kontrolom iračke vojske. Irački zvaničnici su se žalili da su američki napadi kršenje suvereniteta Iraka. Američki zvaničnici su rekli da su razgovori o formiranju komiteta za odlučivanje o okviru za <a href="https://insajder.net/prenosimo/ostin-spremni-da-ostanemo-u-iraku">okončanje misije koalicije</a> već bili u toku pre 7. oktobra kada je počeo rat u Pojasu Gaze i da odluka nije povezana sa napadima. Islamski otpor u Iraku je ipak preuzeo zasluge za tu odluku i u saopštenju rekao da nagovešteno povlačenje "dokazuje da Amerikanci razumeju samo jezik sile", te je obećao da će nastaviti napade na njih.Izvor: Beta</article>

Irački premijer <a href="https://insajder.net/prenosimo/premijer-iraka-odluka-o-okoncanju-americkog-vojnog-prisustva-nepovratna">Mohamed Šija al Sudani</a> je u saopštenju rekao da je podržao "početak prve runde bilateralnog dijaloga Iraka i Sjedinjenih Američkih Država da bi se okončala misija Koalicije u Iraku". 
 
 U saopštenju koje je objavila koalicija kaže se da će radne grupe iračkih i koalicionih vojnih zvaničnika proceniti "pretnju od Islamske države, operativne i ekološke zahteve i kapacitete iračkih bezbednosnih snaga" i da će viša vojna komisija "raditi na utvrđivanju uslova za tranziciju misije u Iraku". 
 
 Američke snage u Iraku i Siriji su <a href="https://insajder.net/prenosimo/napad-na-americku-bazu-u-iraku-sirene-za-vazdusnu-opasnost-u-ambasadi-sad-u-bagdadu">redovno na meti napada</a> bespilotnim letelicama milicija koje podržava Iran u pozadini rata Izrael-Hamas koji je u toku. 
 
 SAD su u Iraku od invazije 2003. godine. Iako su sve američke borbene snage otišle 2011. godine, <a href="https://insajder.net/prenosimo/pentagon-sad-ne-planiraju-povlacenje-trupa-iz-iraka">hiljade vojnika su se vratile 2014.</a> da bi pomogle iračkoj vladi da porazi Islamsku državu. 
 
Otkako je ta ekstremistička grupa izgubila kontrolu nad teritorijom koju je nekada zauzela, irački zvaničnici su periodično pozivali na povlačenje koalicionih snaga, posebno posle američkog napada iz vazduha u januaru 2020. u kojem su ispred aerodroma u Bagdadu ubijeni iranski general Kasem Sulejmani i vođa iračke milicije Abu Mahdi al-Muhandis. 
 
 Pitanje se ponovo pojavilo otkako je Izrael pokrenuo svoju veliku kontraofanzivu u Gazi nakon napada Hamasa na jugu Izraela 7. oktobra. 
 
 Od sredine oktobra grupa milicija koje podržava Iran, a sebe naziva Islamski otpor u Iraku, pokrenula je redovne napade na američke snage u Iraku i Siriji, za koje grupa kaže da su odmazda za podršku Vašingtona Izraelu u ratu u Gazi. 
 
 Procenjuje se da je na 2.500 američkih vojnika i baze bilo više od 150 raketnih i bespilotnih napada milicija. Desetine američkog osoblja su ranjene. 
 
 SAD su zauzvrat gađale milicije, uključujući i neke povezane sa snagama narodne mobilizacije, koalicijom uglavnom šiitskih paravojnih grupa koje podržava Iran i koja je zvanično pod kontrolom iračke vojske. Irački zvaničnici su se žalili da su američki napadi kršenje suvereniteta Iraka. 
 
 Američki zvaničnici su rekli da su razgovori o formiranju komiteta za odlučivanje o okviru za <a href="https://insajder.net/prenosimo/ostin-spremni-da-ostanemo-u-iraku">okončanje misije koalicije</a> već bili u toku pre 7. oktobra kada je počeo rat u Pojasu Gaze i da odluka nije povezana sa napadima. 
 
 Islamski otpor u Iraku je ipak preuzeo zasluge za tu odluku i u saopštenju rekao da nagovešteno povlačenje "dokazuje da Amerikanci razumeju samo jezik sile", te je obećao da će nastaviti napade na njih.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Irak i SAD počeli pregovore o okončanju koalicije koja se borila protiv Islamske države

Irak i SAD počeli pregovore o okončanju koalicije koja se borila protiv Islamske države

Tagovi: