O'Brajan, koji je juče u Prištini, kako su preneli tamošnji mediji, dva i po sata razgovarao sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, rekao je za Gazetu 10 da je slanje nacrta statuta ZSO "osnovno opredeljenje" i da se to očekuje od Prištine.
Kako je naveo, ZSO je način da slične opštine razmene iskustva i razgovaraju o tome kako će se nositi sa problemima.
„Udruženje je veoma često u Evropi, koliko znamo, širom Evrope postoji preko 400 takvih udruženja“, rekao je O’Brajan.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, ocenio je da on traje duže nego što bi trebalo i dodao da SAD podržavaju ovaj proces.
O’Brajan je rekao da se ekonomski rast obe strane može postići samo ukoliko sprovedu osnovni sporazum i Ohridski aneks i da je to "jedini način da se ide napred".
Osvrćući se na odnose SAD i Prištine, on je naglasio da želi više koordinacije između SAD i vlade privremenih institucija kada se preduzimaju akcije, posebno kada te akcije mogu da utiču na NATO trupe u KFOR-u na severu KiM.
O'Brajan je u nedelju u Beogradu razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji ga je detaljno upoznao sa situacijom u AP KiM i izrazio duboku zabrinutost zbog izazova sa kojima se srpski narod u pokrajini svakodnevno suočava.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

O'Brajan: Priština treba da pošalje Nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu

On je za RTS rekao, što se tiče osnivanja Zajednice srpskih opština, da je potrebno da se sporazumi poštuju, da u tom smislu nacrt Statuta mora da prođe Ustavni sud, ali i da mora da postoji i širi razgovor da Srbi u AP Kosovu i Metohiji budu integrisani kako na jugu, tako i na severu.
"A ZSO je važan korak, bitno je da se napravi napredak i pre nego što se Zajednica formira. Važno je da ljudi normalno žive, da se registruju brakovi, rođena deca i na svemu tome radimo istovremeno. Obaveze postoje od 2015, kada su prvi put potpisne, ja ne mogu rok da obećam, ali je najvažnije da Srbi žive kao normalni evropski građani", rekao je O'Brajan.
Dodao je i da Sjedinjene Američke Države nisu mesto gde se razgovor dve strane odvija, ali da su veoma aktivne na terenu.
"Bitno je da se zaštite građani svih nacionalnosti", rekao je on.
On je rekao i da je cilj da se razgovara o praktičnim stvarima - kako da se protok robe ubrza, zbog čega je u interesu svih da se prelazi otvore i da sirovine iz centralne Srbije ulaze u pokrajinu kako bi se nastavila proizvodnja.
"Otvaranje prelaza je uspeh. Puno saobraćaja se usmerava na prelaz", rekao je on.
O'Brajan je ponašanje Prištine i to što svoje poteze ne koordiniše sa SAD ocenio kao želju privremenih institucija da pokaže moć, a da manje da radi za narod,
"Postoje posledice za to, a najveća je bila kada velike države Evrope nisu dozvolile da Kosovo uđe u Savet Evrope. Sve to jer nema koordinacije", rekao je O'Brajan.
Dodaje i da ne bi insistirao na sankcijama protiv Prištine, jer se one primenjuju kada je u pitanju korupcija ili zaštita ljudskih prava.&nbsp;
"Problemi se rešavaju kroz razgovore", rekao je on.
Govoreći o evrointegracijama, on je kazao da SAD žele da se sve zemlhezapadnog Balkana kreću ka Evropskoj uniji, i da je u tom smislu važan korak Plan rasta.
"Srbija je najveća ekonomija i neće region moći da napreduje ako Srbija ne bude integrisana. Stari konflikti mogu samo da zadrže Srbiju na tom putu", rekao je O'Brajan.
Ističe i da bi sve privrede regiona trebalo da se integrišu, da je to cilj Plana rasta.
"Plan rasta ističe i donosi ono što je korisno za integracije, bitno je da transfer novca bude jeftiniji", rekao je on.
Kada se radi o odnosima Srbije i SAD O'Brajan naglašava da je bitno da dve zemlje razgovaraju o važnim stvarima i da odnos postaje zreliji.
"Razgovarali smo sinoć o bilateralnoj saradnji u oblastima bezbednosti i odbrane. Drago nam je što dajete podršku Ukrajini i (predsedniku Ukrajine Volodimiru) Zelenskom. Želimo da unapredimo našu saradnju", rekao je O'Brajan.
On je podsetio da je prošle nedelje američka kompanija potpisala ugovor za iztgradnju solarnih elektrana što je, istakao je, jako značajno za Srbiju.
"Doneće čistiji vazduh i omogućiće Srbiji da izvozi električnu energiju širom regiona", rekao je on.
Prema njegovim rečima posle izbora će se saradnja nastaviti.
"Želimo da se Srbija kreće ka Evropi i da njena privreda napreduje", rekao je O'Brajan.	
Izvor: Tanjug

O'Brajan: Poštovati sve postignute sporazume, najvažnije da Srbi na Kosovu žive kao normalni, evropski građani

Pobednik će svakog dana biti izabran nasumično među onima koji potpišu peticiju Maskove predizborne grupe AmericaPAC, koju je osnovao da podrži republikanskog kandidata Donalda Trampa da se vrati u Belu kuću, prenosi BBC.
Prvi ček na milion dolara dodeljen je na predizbornom skupu u subotu uveče u Gradskoj kući zapanjenom čoveku, čije ime je izvučeno na lutriji.
Maskova odluka je odmah pokrenula debatu oko njene legalnosti, a istaknuti stručnjak za izborno pravo Rik Hasen napisao je na svom blogu da misli da je ona "očigledno nezakonita".
Federalni zakon kaže da se svako ko "plati, ponudi da plati ili prihvati plaćanje bilo za registraciju za glasanje ili za glasanje" suočava sa potencijalnom novčanom kaznom od 10.000 dolara ili kaznom zatvora od pet godina.
Iako Mask traži od glasača Pensilvanije samo da potpišu peticiju, Hasen je doveo u pitanje nameru koja se iza toga krije.
"Peticiju mogu da potpišu samo registrovani birači u neopredeljenim državama, što taj postupak čini nezakonitim“, tvrdi Hasen, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA).
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Yes, you read it right! Elon Musk is giving away $1 million every day from now until the election for signing a petition! <a href="https://t.co/FPS1Jd28Oz">pic.twitter.com/FPS1Jd28Oz</a>&mdash; DogeDesigner (@cb_doge) <a href="https://twitter.com/cb_doge/status/1847910362827395090?ref_src=twsrc%5Etfw">October 20, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Oni koji potpišu peticiju, kojom se traži da će podržati slobodu govora i pravo na oružje, moraće da daju svoje kontakt podatke, što potencijalno omogućava Maskovoj predizvornoj grupi AmericaPAC da ih kontaktira u vezi sa glasanjem.
Kampanje i komiteti za političke akcije i do sada su se oslanjali na taktike kao što su potpisivanje peticija, zahtevi za anketiranje ili kupovinu robe, da bi izgradili ogromne baze podataka sa informacijama o glasačima, a ti podaci se zatim mogu koristiti za preciznije ciljanje birača ili prikupljanje sredstava od pristalica.
Mask je ranije rekao da će dati 47 dolara svakome ko u neopredeljenim državama dovede registrovanog glasača da potpiše peticiju.
Ta strategija je izazvala nezadovoljstvo stručnjaka, poput Hansena, ali bi moglo da se kaže da je reč o rupi u izbornom zakonu, jer tom ponudom niko nije direktno plaćen da glasa, bez obzira što se radi o uvođenju novca u proces koji bi mogao da identifikuje verovatne Trampove glasače.
Guverner Pensilvanije Džoš Šapiro, demokrata koji podržava Kamalu Haris, danas je Maskovu strategiju ocenio kao "duboko zabrinjavajuću“.
Mask, koji se poslednjih godina pojavio kao ključni Trampov pristalica, pokrenuo je grupu AmericaPAC u julu sa ciljem da podrži kampanju bivšeg predsednika, kojoj je do sada donirao 75 miliona dolara.
Na veb stranici grupe piše da je grupa "AmericaPAC kreirana da podrži ključne vrednosti: sigurne granice, sigurni gradovi, razumna potrošnja, pravičan pravosudni sistem, slobodan govor i pravo na samozaštitu.
Mask je rekao da je cilj da se pridobije "više od milion, a možda i dva miliona birača u ključnim državama da potpišu peticiju za podršku Prvom i Drugom amandmanu“. Očekuje se da će izborna trka biti odlučena u Pensilvaniji, Viskonsinu, Severnoj Karolini, Džordžiji, Mičigenu, Arizoni i Nevadi.
Mask je trenutno najbogatiji čovek na svetu, sa procenjenom neto vrednošću imovine od 248 milijardi dolara, prema američkom poslovnom magazinu Forbs.
Izvor: FoNet

Ilon Mask svakog dana poklanja milion dolara jednom Trampovom biraču

To bi doprinelo stabilnosti na Balkanu, ocenio je on u intervjuu za Politiku, ali je napomenuo da je Amerika na Balkanu mogla da uradi više.
"SAD su se već godinama unazad povukle i prepustile rešavanje neslaganja Zapadnoj Evropi kako bi ona posredovala i pomogla stranama, i čini mi se da je to bilo dobro", naveo je on.
Bolton, međutim, smatra da je, kako kaže, dok je bio u administraciji predsednika Trampa, Bela kuća mogla da "uradi i više, jer postoji interes da se stabilizuje region koji je bio nestabilan tokom poslednjih godina i da se taj sukob privede kraju tako da se dozvoli da se fokusiramo na veće probleme koji nastaju nastankom i rastom novih saveza između Kine i Rusije, kao i pretnje Evropi koje dolaze zbog situacije na Bliskom istoku i istočnoj Aziji".
"To je nešto što se odvija već dugo vremena - još od vremena raspada Jugoslavije", ukazao je Bolton, izrazivši nadu da će se uskoro pronaći rešenje oko koga bi strane mogle da se dogovore.
U intervjuu uoči predsedničkih izbora koji će se u SAD održati 5. novembra, Bolton ocenjuje da ishod glasanja u Americi može značajno da promeni tok sukoba između Rusije i Ukrajine, s obzirom na to da predsednički kandidati podržavaju suprotne strane.&nbsp;
"Kao što sam rekao, politika (Kamale) Haris prema Ukrajini, kao i mnoga druga pitanja nacionalne bezbednosti, biće u velikoj meri ista kao i kod Bajdena. Ali mislim da Tramp sve više naglašava da on ne vidi Ukrajinu kao pobednika, da ne simpatiše Ukrajinu, već više simpatiše rusku poziciju. U svojoj predsedničkoj nominaciji je predložio dogovor za rešenje konflikta, koji umnogome liči na dogovor kakav bi Moskva želela da vidi", istakao je.&nbsp;
Kako navodi Bolton, ovo će biti najtešnja predsednička trka u modernoj istoriji SAD i trenutno ne postoji način da se predvidi ko će pobediti, iako je do izbora ostalo svega par nedelja.&nbsp;
"S obzirom na američki elektorski izborni sistem, o pobedniku će odlučiti tek nekoliko država koje imaju većinu elektorskih glasova. Uglavnom se govori o sedam država, a i u tih sedam država je odnos veoma tesan. Ostalo nam je nešto manje od nekoliko nedelja, pa je stoga teško reći kakvi događaji bi mogli da oblikuju izborna pomeranja u kojim pravcima, ali sigurno je da će do samog kraja trka biti neizvesna", zaključio je Bolton.
Izvor: Tanjug

Bolton: SAD mogle učiniti više za stabilizaciju Balkana i okončanje sukoba

Nedavno istraživanje koledža Emerson sa hiljadu verovatnih glasača pokazuje da je Haris imala prednost u odnosu na Trampa za samo jedan procentni poen, pri čemu je 49 odsto ispitanika izjavilo da podržava Kamalu Haris, a 48 odsto da podržava Donalda Trampa, preneo je Njuzvik.
Kako je navedeno, anketa ima marginu greške od tri procentna poena.
Izvršni direktor istraživanja koledža Emerson Spenser Kimbal je rekao da, iako je razlika između kandidata stabilna od početka septembra, sa blagom prednošću koju je imala Haris, "to je u ovom trenutku manje od Bajdenovog vođstva od četiri poena u Emersonovim nacionalnim anketama 2020. godine".
Anketa je takođe otkrila jasnu rodnu podelu, uz to da Tramp vodi među muškarcima, sa 56 odsto njih koji ga podržavaju, u poređenju sa 42 odsto muškaraca koji podržavaju Kamalu Haris.
U isto vreme, 55 odsto žena podržava Haris, dok 41 odsto kaže da podržava Trampa.
Prema istraživanju, raspoloženje birača je takođe duboko polarizovano.
Među onima koji su se već odlučili kako će da glasaju, 80 odsto njih je reklo da je odlučilo za koga će glasati pre više od mesec dana.&nbsp;
Još je neodlučno tri odsto birača, a iako je to mali procenat, to bi ipak moglo da promeni ishod izbora, posebno u ovako tesnoj trci.&nbsp;
Kimbal je naveo da je ovaj sve manji jaz posebno zabrinjavajuć za Kamalu Haris, s obzirom na to kako su protekli prethodni izbori.
Kako je Kimbal istakao, Džo Bajden je imao veće vođstvo u odnosu na Trampa u ovoj fazi na izborima 2020. godine, a slično tome, Hilari Klinton je imala značajnu prednost u odnosu na Trampa 2016. godine, pre nego što je Trampu popularnost naglo porasla u poslednjim nedeljama pre izbora.
Prognoza Nejta Silvera je u četvrtak potvrdila da se zamajac podrške glasača pomera ka Trampu, uz napomenu da su njegove šanse za pobedu najveće od avgusta, naročito u ključnim državama kao što su Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija.
Najnovije Silverove projekcije pokazuju da Tramp ima blagu prednost na Elektorskom/izbornom kolegijumu, sa 50,2 odsto šansi za pobedu, u poređenju sa Harisovom koja ima 49,5 odsto šanse za pobedu, uprkos tome što Haris ima 75 odsto šansi da pobedi na izborima.
Izvor: Tanjug

Anketa: Smanjuje se tesna prednost Kamale Haris u odnosu na Donalda Trampa

Dokazi uključuju materijal, na koji se upućuje u opširnom sudskom podnesku specijalnog tužioca Džeka Smita, koji je objavljen ranije ovog meseca a u kojem se tvrdi da Tramp, republikanski predsednički kandidat na ovogodišnjim izborima, nema imunitet od preostalih optužbi u slučaju.
Smitov sudski podnesak sadržao je nekoliko detalja koji još nisu bili objavljeni, ali je pružio detaljan prikaz Trampovih napora da se zadrži na vlasti nakon gubitka na izborima, uključujući opise njegovih razgovora sa članovima porodice i saradnicima, prenosi Rojters.
Kompilacija dokaza je dostavljena kao prilog Smitovom podnesku, ali je njegovo javno objavljivanje odloženo da bi bivši predsednik imao vremena da iznese prigovore.
Veliki deo dokaza, uključujući izveštaje o intervjuima svedoka, transkripte svedočenja velike porote i zapise dobijene putem naloga za pretres, redigovan je u objavljenoj verziji.
Trampovi advokati su tvrdili da nijedan od materijala ne bi trebalo da bude objavljen pre izbora 5. novembra i uspešno su odložili njegovo objavljivanje za nedelju dana. 
Njegov tim odbrane je na kraju odlučio da ne uloži žalbu na odluku okružnog sudije SAD Tanje Čatkan da objavi redigovane verzije dokumenata.
Tramp se izjasnio da nije kriv po četiri krivične optužbe koje ga terete za zaveru da omete proces prikupljanja i potvrde izbornih rezultata 2020. 
Slučaj je usporen odlukom Vrhovnog suda SAD u kojoj se navodi da bivši predsednici imaju širok imunitet za zvanične radnje preduzete dok su na funkciji.
Slučaj se neće naći pred sudom pre izbora, na kojima će se Tramp boriti protiv aktuelne potpredsednice i demokratske kanditatkinje Kamale Haris.
Tramp je tvrdio da bi ceo slučaj trebalo da bude odbačen na osnovu odluke Vrhovnog suda, a ukoliko Tramp u novembru pobedi, stručnjaci veruju da će Ministarstvo pravde odustati od slučaja.
Izvor: Tanjug

Sud objavio dodatne dokaze o Trampovom navodnom pokušaju da poništi izbore 2020. godine

"Mi verujemo, nastavljamo da verujemo da je nalaženje kraja rata ključno i mi takođe verujemo da je smrt Sinvara može da obezbedi prelomnu tačku da se tamo stigne", rekao je Kirbi, prenosi Rojters.
Kirbi je rekao da se ne vode pregovori o prekidu vatre kojima su posredovali SAD, Katar i Egipat i da nema roka za novi početak.
"Želeo bih da mogu da vam kažem danas da se timovi ponovo sastaaju u Dohi i da počinjemo iznova", rekao je Kirbi, dodajući da se dotle nije stiglo.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je kritikovan da blokira sporazum o prekidu vatre insistaranjem na izraelskoj kontroli "Koridora Filadefija" koji između Gaze i Egipta i "Koridora Necarim" u centralnoj Gazi.
Hamas je zahtevao potpuno izraelsko povlačenje iz Gaze.
Sinvar je bio glavni organizator napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine koji je izazvao ratu Gazi. Njega su u sredu ubili izraelski vojnici u Rafi, najjužnijem gradu na toj palestinskoj teritoriji.
Ubistvo Sinvara je veliki uspeh za Izrael i ključni momenat jednogodišnjem ratu, navode izraelski mediji.
Izvor: Beta

Bela kuća: Sinvarovo ubistvo je prelomna tačka za mogući prekid vatre u Gazi

Saveznici u NATO moraju da "nastave da pružaju podršku" dok Ukrajina ne postigne "pravedan i trajni mir“, izjavio je Bajden u Berlinu.
Bajden, koji je juče doputovao u Nemačku u oproštajnu posetu jednom od najvernijih saveznika SAD u Evropi, osudio je „zlobni napad” ruskog predsednika Vladimira Putina iz februara 2022. godine. 
Primajući Bajdena, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer istakao je nepokolebljivu podršku američkog predsednika NATO i Ukrajini "u najopasnijem trenutku od kraja Hladnog rata".
Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Bajden je rekao da smrt lidera Hamasa Jahje Sinvara otvara priliku za "put ka miru".
To je prilika za "bolju budućnost u Gazi, bez Hamasa", rekao je američki predsednik.
Izvor: Beta

Bajden u Berlinu: Saveznici NATO da ne popuštaju u podršci Ukrajini

Odbor je u izveštaju od 52 strane koji je danas objavljen, naveo da je otkrio više "sistemskih problema" u toj federalnoj službi za obezbeđenje koja nije razumela jedinstvene rizike po <a href="https://insajder.net/prenosimo/pripadnici-tajne-sluzbe-suspendovani-nakon-atentata-na-trampa">Trampa</a>.
U izveštaju su navedeni specifični problemi Tajne službe koji su doveli do toga da atentator uspe da puca na Trampa dok je govorio na mitingu 13. jula u Batleru, kao i dublji problemi unutar "kulture" te agencije.
Nezavisna komisija za reviziju je preporučila dovođenje novog rukovodstva koje ne bi činili oni koji su radili u Tajnoj službi da bi se ona ponovno usredsredila na svoj posao zaštite zvaničnika.
"Tajnoj službi je potrebna temeljna reforma da bi mogla da izvršava svoj zadatak. Ako te reforme ne bude, Nezavisna komisija za reviziju veruje da je moguće da se ponovi još jedan Batler i da će se to dogoditi", napisao je autor izveštaja, sekretar Alehandro Maiorkas iz Odeljenja za unutrašnju bezbednost, matične agencije Tajnih službi.
Jedan učesnik skupa u Batleru je poginuo od hica atentatora, a dvojica su ranjena kada je Tomas Majkl Kruks više puta pucao s krova zgrade na obodu mitinga i Trampa pogodio u uvo dok je držao predizborni govor.
Taj napad kao i slučaj prisustva naoružanog potencijalnog napadača na Floridi gde je Tramp igrao golf, doveli su do nepoverenja u Tajnu službu.
Ključni nalazi i preporuke izveštaja ponavljaju nalaze prethodne istrage koja je ukazala na neuspeh te službe da obezbedi zgradu kod održavanja mitinga i niz problema u komunikaciji koji su umanjili sposobnost Tajne službe i policije da razviju uspešnu strategiju.
Nezavisna komisija je navela da Tajna služba nije smela da se osloni na "opšte uverenje da će lokalni policajci pokriti okolno područje", te da je to u Batleru doprinelo neuspehu obezbeđenja.&nbsp;
Navela je i da su na skupu u Batleru bila dva komandna mesta - jedno gde se sastajalo s raznim lokalnim službama policije, i drugo gde je isključivo bila Tajna služba.
"To je na najvišem nivou stvorilo strukturalni jaz u protoku komunikaija", navodi se u izveštaju i dodaje da je bilo i drugih problema u komunikaciji.
Tajna služba je morala da promeni radio-kanale jer su se razgovori agenata koji štite suprugu predesdnika Džil Bajden u Pitsburgu mešali s razgovorima agenata koji su pratili miting Trampa u Batleru.
Komisija je takođe primetila da je svo osoblje obezbeđenja ceo dan koristilo "haotičnu mešavinu" radija, mobilnih telefona, tekst-poruka i e-pošte.
Takođe, komisija je zaključila da nije bilo jasno ko je bio komandant operacije.
Izveštaj je pokazao da Tajna služba ima problema da kritički razmatra svoj rad, posebno u zaštiti Trampa.
"Komisija nije identifikovala nikakvu podlu ili zlu nameru, već preterano oslanjanje na dodeljivanje osoblja na osnovu kategorija onih koje štiti (bivši, kandidat, izabrani), umesto individualizovane procene rizika", piše u izveštaju.
Komisija je preporučilo toj službi da postavi novo rukovodstvo i da se usrdsredi na svoj osnovni zadatak - zaštitu, uz šta kaže da sumnja da li bi Tajna služba trebalo da nastavi istrage koje sada vodi.
Mada je Tajna služba dobro poznata po tome šta čini da bi zaštitila predsednike i druge zvaničnike, ona istražuje i finansijske zločine.
"Po mišljenju Komisije, neprihvatljivo je da se Služba u potpunosti ne fokusira na svoj zadatak zaštite, posebno dok je ta funkcija sada suboptimalna", navodi se u izveštaju.
Izvor: Beta

Komisija koja je ispitala atentat na Trampa kaže da je Tajnoj službi potrebna reforma

Satelitski TV kanal Huta Al-Masira izvestio je o vazdušnim napadima oko glavnog grada Jemena Sane, kao i o napadima oko grada Sadija, takođe uporišta Huta.
Nisu saopšteni podaci o šteti ili žrtvama.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da su bombarderi B-2 gađali "pet podzemnih skladišta oružja u oblastima Jemena koje kontrolišu Huti".
Čini se da su napadi upozorenje Iranu, koji podržava Hute.
Avioni B-2 su se ranije koristili u američkim napadima na iranske nuklearne objekte Natanz i Fordo, s obzirom da su jedini koji mogu koristiti bombe GBU-57 a njima se probijaju zidovi bunkera
Ovi bombarderi su prvi put korišćeni 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Američka vojska ih retko koristi u borbi jer svaki vredi oko milijardu dolara.
"Ovo je jedinstvena demonstracija sposobnosti SAD da gađaju objekte koje naši protivnici nastoje da drže van domašaja, bez obzira koliko su duboko zakopani pod zemljom, ojačani ili utvrđeni", rekao je Ostin.
Ostin i Centralna komanda američke vojske nisu dali podatke o učinjenoj šteti. Međutim, Centralna komanda je u saopštenju navela da prve procene sugerišu da nije ubijen nijedan civil
Crveno more je postalo "bojno polje" otkako su Huti započeli svoju kampanju usmerenu na brodove. Tim morem je prolazila i milijarda dolara tereta godišnje.
Huti su raketama i bespilotnim letelicama gađali više od 80 trgovačkih brodova od početka rata u Gazi oktobra 2023.&nbsp;
Pobunjenici tvrde da ciljaju brodove povezane sa Izraelom, SAD ili Velikom Britanijom, kako bi izazvali prekid izraelske ofanzive protiv Hamasa u Gazi. Međutim, mnogi od napadnutih brodova nemaju nikakve veze sa sukobom.
Izvor: Beta

SAD