Najnovija pretnja američkog predsednika Univerzitetu Harvard je i ukidanje fiskalnih olakšica, nakon zamrzavanja finansijskih sredstava:
“Možda Harvard treba da izgubi svoje fiskalno izuzeće i da se oporezuje kao politički entitet, ako nastavlja da brani svoju političku i ideološku “ludost” inspirisanu terorizmom ili koa podržava terorizam”, napisao je Donald Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut Soušal.
Iako je Harvard privatni univerzitet, njegova istraživanja delom se finansiraju iz državnog budžeta; od ukupno devet milijardi dolara u državnim grantovima i ugovorima, sada su zamrznute dve milijarde jer je Univerzitet odbio zahteve američke vlade.
U pismu koje je stiglo Harvardu prošle nedelje piše da Univerzitet ne poštuje zakone o građanskim pravima i da mu je neophodna sveobuhvatna reforma. Od sprovođenja će zavisiti da li će ponovo moći da dobija državni novac.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FS2GFh_z2iUQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Američka vlada traži od univerziteta da uspostavi jasno vođstvo na fakultetima i da se zna ko su odgovorne osobe. To treba da se postigne tako što će se ojačati pozicija redovnih profesora i starijeg rukovodstva, a u isto vreme smanjiti moć koju imaju studenti i vanredni profesori.
Od Harvarda se traži da politika zapošljavanja i napredovanja bude zasnovana na zaslugama i da se ukinu svi afirmativni programi zapošljavanja na osnovu rase, vere, pola ili države porekla. Takođe, vlada traži od Harvarda pristup podacima onih koji su aplicirali za posao. Sve isto važi i za upis studenata.
Posebno oštre mere traže se za upis stranih studenata, a sa obrazloženjem da tako treba da se spreči dolazak na studiranje ljudi koji se protive američkim vrednostima i institucijama.
Traži se sprečavanje upisa studenata koji podržavaju terorizam i antisemitizam. Takođe, zahteva se i da Univerzitet prijavljuje studente sa spornim ponašanjem kako bi im se ukinula boravišna viza.
Zbog protesta koji su poslednjih godina česti u kampusu Harvarda, posebno zbog rata Izraela i Hamasa, od Univerziteta se traži pooštravanje pravilnika ponašanja, kako bi bili kažnjeni pojedinci i grupe koji svojim akcijama onemogućavaju normalan rad.
Za Harvard su ti zahtevi neprihvatljivi, kažu da državi neće predati svoju nezavisnost ili se odreći svojih ustavnih prava.
“Zahtevi vlasti prevazilaze ovlašćenja savezne vlade. Tako se krše prava Harvarda koja su garantovana Prvim amandmanom Ustava a vlast prekoračava svoju moć. Prihvatanje takvih zahteva ugrozilo bi vrednosti koje baštini Univerzitet - sticanje i prenošenje znanja. Nijedna vlada – bez obzira koja je stranka na vlasti – ne bi trebalo da diktira šta privatni univerziteti mogu da predaju, koga mogu da prime i zaposle i kojim oblastima studiranja i istraživanja mogu da se bave” kazao je Alen Garber, predsednik Univerziteta Harvard.
Harvard nije jedini koji se našao na meti novih američkih vlasti; prvi je bio univerzitet Kolumbija, ali je ipak popustio pod pretnjama ukidanja finansiranja.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Tramp protiv pojedinih američkih univerziteta - Harvardu zamrznute finansije (VIDEO)

<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/najkraci-mandat-u-istoriji-univerziteta-predsednica-harvarda-podnela-ostavku">Harvard</a>, kao i drugi američki univerziteti, bio je mesto mobilizacije studenata protiv izraelskog rata u Pojasu Gazi, a sada je na meti Bele kuće od povratka Trampa na vlast. 
 
"Zajednička radna grupa za borbu protiv antisemitizma najavljuje zamrzavanje 2,2 milijarde dolara višegodišnjih subvencija", navodi se u saopštenju američkog Ministarstva obrazovanja i dodaje da sledi i zamrzavanje "višegodišnjih ugovora u vrednosti od 60 miliona dolara". 
 
"Poremećaj učenja koji je mučio studentske gradove poslednjih godina je neprihvatljiv. Uznemiravanje jevrejskih studenata je nepodnošljivo. Vreme je da elitni univerziteti ozbiljno shvate problem i obavežu se na značajne promene ako žele da nastave da imaju koristi od podrške poreskih obveznika", navodi se u saopštenju. 
 
Američka vlada je krajem marta saopštila da razmatra da prestižnom univerzitetu oduzme oko devet milijardi dolara saveznog finansiranja posle "sveobuhvatne revizije", optužujući ga da je dozvolio da "antisemitizam" cveta u njegovom studentskom gradu. 
 
Vlada SAD je početkom aprila uputila nekoliko zahteva rukovodstvu Harvarda, uključujući ukidanje politike usmerene na promovisanje različitosti i promene programa koji "podstiču antisemitsko uznemiravanje", navodi se u pismu koje je preneo list Vašington post (The Washington post). 
 
U pismu studentima i profesorima, predsednik Univerziteta Alan Garber naveo je da Harvard "neće odustati od svoje nezavisnosti i svojih Ustavom zagarantovanih prava". 
 
"Nijedna vlada, bez obzira na stranku na vlasti, ne bi trebalo da diktira privatnim univerzitetima šta moraju da predaju, koga mogu da upišu i zaposle ili o kojim predmetima mogu da sprovode istraživanja", navodi se u njegovom pismu.
izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Vlasti SAD zamrzle 2,2 milijarde dolara subvencija univerzitetu Harvard

Govoreći na konferenciji za novinare o koordinaciji između Kine i EU u vezi dodatnih američkih carina, Đian je rekao da Sjedinjene Američke Države koriste carine kao oružje za maksimalan pritisak i traženje sebične koristi, a svoje interese stavljaju iznad javnog dobra međunarodne zajednice, prenela je Sinhua.
On je istakao da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bela-kuca-pojasnila-da-su-carine-na-robu-iz-kine-sada-145-odsto">Kina</a> i EU, kao druga i treća najveća svetska ekonomija, čine više od jedne trećine globalne ekonomije i više od četvrtine globalne trgovine, dodajući da su obe strane zagovornici ekonomske globalizacije i liberalizacije trgovine, kao i čvrsti branioci i pristalice Svetske trgovinske organizacije (STO).
„Kina i <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto">EU </a>su posvećene fer, slobodnom, multilateralnom trgovinskom sistemu u čijem je centru STO, kao i zdravom i stabilnom razvoju globalnih trgovinskih i ekonomskih odnosa, što je u interesu obe strane i ostatka sveta. Kina je spremna da radi sa međunarodnom zajednicom, uključujući EU, na jačanju komunikacije i koordinacije, podeli razvojnih mogućnosti, proširenju otvaranja i saradnje i ostvarivanju obostrane koristi“, kazao je portparol.
Lin Đian je rekao da Kina i EU na taj način „ne samo da će štititi relevantne interese, već će braniti i pravila međunarodne trgovine, pravičnost i pravdu“.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, suočen sa pucanjem globalnog tržišta odlučio je 9. aprila da većini trgovinskih partnera na 90 dana odloži uvođenje američkih carina</a>, ali ne i na kinesku uvoznu robu.
Izvor: Tanjug

Kina spremna da radi sa EU na odbrani međunarodnih trgovinskih pravila

"Ako to ne uspemo da rešimo za pregovaračkim stolom, postoje druge mogućnosti da osiguramo da Iran nikada ne dođe do nuklearne bombe", rekao je on za Foks njuz.&nbsp;
"Onim što radimo protiv Huta i u regiji, pokazali smo sposobnost da idemo daleko, duboko i vrlo snažno (...). Ne želimo da dođemo do te tačke, ali ako bude potrebno, učinićemo to kako bismo sprečili Iran da razvije nuklearnu bombu", rekao je američki ministar odbrane.
<h2>Nastavak pregovora uz posredovanje Omana</h2>
Dve zemlje, koje nisu imale diplomatske odnose od 1980. godine, održale su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-i-sad-odrzali-prvu-rundu-razgovora-sledece-nedelje-nastavak-razgovora">pregovore u subotu uz posredovanje Omana</a>.
Hegset je opisao raspravu kao "vrlo konstruktivnu", što je bilo i stanovište Teherana. Pregovori se nastavljaju 19. aprila.
Indirektni pregovori Irana i Sjedinjenih Država trajali su nešto više od dva sata u subotu. Pregovori u Muskatu, glavnom gradu Omana, održali su se u različitim prostorijama s omanskim zvaničnicima koji su iranskom i američkom izaslanstvu prenosili poruke.
Iranska državna televizija objavila je da su specijalni Trampov izaslanik Stiv Vitkof i šef iranske diplomatije Abas Aragči "kratko razgovarali" u prisustvu omanskog ministra spoljnih poslova na kraju pregovora.
<h2>Dugogodišnji nuklearni spor i Trampova strategija</h2>
Zapadne zemlje predvođene Sjedinjenim Državama decenijama sumnjaju da Teheran želi da se domogne nuklearnog oružja.&nbsp;
Iran, čija se privreda muči pod sankcijama, odbacuje ove optužbe i navodi da su njegove nuklearne aktivnosti ograničene na civilne svrhe.
Vašington se povukao iz međunarodnog nuklearnog sporazuma s Iranom 2018., delimično motivisan nedostatkom mera protiv iranskog programa balističkih projektila koji se doživljava kao pretnja njegovom savezniku Izraelu.
Ali, Donald Tramp je u drugom mandatu odlučio da pokrene pregovore s Teheranom o novom nuklearnom sporazumu.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-zapretio-iranu-bombardovanjem-i-carinama-iran-odbija-direktne-pregovore">Američki predsednik</a> je istovremeno zapretio da će bombardovati Iran ako diplomatski napori ne uspeju, te je uveo dodatne sankcije protiv iranskog naftnog sektora.
Izvor: Index
&nbsp;

SAD spremne da napadnu Iran ako nuklearni pregovori propadnu

Dogovoreno je da se razgovori delegacija nastave.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči objavio je na Telegramu da je iranska delegacija imala kratak susret sa Trampovim izaslanikom za Bliski istok Stivom Vitkofom uz posredovanje Omana.
„Posle završetka više od dva i po sata indirektnih razgovora, šefovi iranske i američke delegacije razgovarali su nekoliko minuta u prisustvu ministra spoljnih poslova Omana kada su napuštali razgovore“, rekao je Arakči.
On je rekao da su razgovori protekli u „produktivnoj i pozitivnoj atmosferi“ i dodao da su se obe strane složile da nastave razgovore naredne nedelje.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei je ranije rekao da svaka delegacija ima svoju posebnu prostoriju i da će razmenjivati poruke preko omanskih posrednika, prenosi Rojters.
„Trenutni fokus razgovora je deeskalacija regionalnih tenzija, razmena zatvorenika i ograničeni sporazumi za ublažavanje sankcija (protiv Irana) u zamenu za kontrolu iranskog nuklearnog programa“, rekao je izvor iz Omana za Rojters.
Baghaei je negirao ovu izjavu, ali nije precizirao šta je netačno.
Američka strana za sada nije komentarisala sastanak.
Tramp je, tokom prvog mandata 2018, povukao SAD iz tzv. iranskog nuklearnog dogovora, koji je prvobitno sklopljen 2015.
<h2>Iranski ministar spoljnih poslova: Sledeće nedelje druga runda pregovora sa SAD</h2>
Druga runda pregovora između Irana i SAD o nuklearnom programu Teherana verovatno će se održati 19. aprila, rekao je danas iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči.
On je, posle današnjih pregovora u Omanu, rekao da će naredna runda razgovora biti fokusirana na stvaranje šireg okvira za potencijalni sporazum, prenosi Rojters.
Ministar spoljnih poslova Irana je dodao da lokacija razgovora možda neće biti u Omanu, ali će se i dalje odvijati uz posredovanje Omana.
„Nijedna od strana ne traži neplodonosne razgovore, razgovore kojima se gubi vreme“, rekao je Arakči.
Najviši pregovarači iz Irana i SAD razmenili su stavove svojih vlada u vezi sa iranskim nuklearnim programom i ukidanjem sankcija Islamskoj Republici preko ministra spoljnih poslova Omana Badra bin Hamada Al Busaidija.
U indirektnim razgovorima učestvovali su Arakči i specijalni izaslanik američkog predsednika za Bliski istok Stiv Vitkof.
Obe strane ocenile su da su razgovori bili konstruktivni.
 Izvor: Tanjug

Iran i SAD održali prvu rundu razgovora, sledeće nedelje nastavak razgovora

Izuzeci, koje je kasno sinoć objavila Američka carinska i granična služba, sužavaju obim nameta tako što isključuju ove proizvode iz Trampove <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kina-obecala-cvrste-i-energicne-mere-kao-odgovor-na-americke-carine">carine Kini od 125 odsto</a> i njegove osnovne carine od 10 odsto za skoro sve zemalje.
Izuzeci se odnose na pametne telefone, laptop računare, hard diskove i računarske procesore i memorijske čipove.&nbsp;
Ti proizvodi uglavnom se ne proizvode u SAD.&nbsp;
Pokretanje domaće proizvodnje trajalo bi godinama, navela je agencija.
Proizvodi koji neće biti <a href="https://www.insajder.net/teme/uticaj-trampovih-odluka-na-globalnu-ekonomiju-i-medunarodne-odnose-video">predmet Trampovih novih carina</a>, takođe, uključuju mašine koje se koriste za proizvodnju poluprovodnika.
Bez ovog izuzeća, carine bi teško pogodile tehnološke divove poput Epla, koji Ajfon i druge uređaje <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">proizvodi u Kini</a>.
Izvor: Tanjug

Administracija SAD izuzela pametne telefone, računare, čipove iz recipročnih carina

Poginuli su svi koji su bili u letelici - pilot, dvoje odraslih i troje dece, prenosi ABC i dodaje da žrtve turisti iz Španije, članovi porodice.
Očevici tvrde da je pad helikoptera pratila velika buka, nalik probijanju zvučnog zida, kao i da se letelica prepolovila po udaru u vodu.
Helikopter se srušio nedaleko od donjeg Menhetna, na strani reke bližoj Nju Džersiju.
Obalska straža naredila je obustavu plovidbe u toj oblasti.
Od 1977. godine u helikopterskim nesrećama u Njujorku život su izgubile 32 osobe.
Izvor: Tanjug

Helikopter se srušio u reku Hadson u Njujorku, poginulo šest osoba

"To je <a href="https://www.insajder.net/teme/studenti-biciklisti-stizu-na-danasnji-cilj-salcburgu-foto">trud koji zaslužuje poštovanje</a>", rekao je Vučić za Njuzmaks Balkans, tvrdeći kako studnete "gleda malo bolje" nego ostali, pa vidi "da u kombiju prevoze bicikle".
"Mislim da su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/studenti-objavili-sesti-zahtev">studentski zahtevi odavno ispunjeni,</a> ali - što je manje podrške, to je više zahteva", rekao je Vučić, tvrdeći da se broj zahteva povećava i da je šesti zahtev "podigao lično Aljbin Kurti".
Prema rečima Vučića, Kurtijev ministar u vladi Severne Makedonije ga je napao "bez razloga" jer je <a href="https://www.insajder.net/teme/vucic-sam-sam-usao-u-klinicki-centar-studenti-doticna-institucija-ne-odlucuje-ko-ima-pristup-intenzivnoj-nezi-video">posetio državljane te zemlje koji su s teškim povredama primljeni na lečenje u Srbiji</a>.
"Osetili smo takvu dozu terora u proteklih pet meseci bez reakcije nadležnih državnih organa i ponosan sam na demokratske kapacitete Srbije. Ali - zasviraj i za pojas zadeni", poručio je Vučić.
On je<a href="https://www.insajder.net/teme/dekanka-natalija-jovanovic-za-insajder-ne-osecam-se-bezbedno-zatrazila-sam-policijsku-zastitu"> dekanku Filozofskog fakulteta iz Niša</a> Nataliju Jovanović, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/filozofski-fakultet-nis-napad-na-dekanku-je-napad-na-celu-akademsku-zajednic">povređenu nožem</a> na nedavnom protestu u tom gradu, ponovo nazvao "kriminalkom" i označio je kao osobu koja je pozivala na linč političkih neistomišljenika u Nišu.
Vučić je rekao da je da mnogi sada traže dijalog, jer im je "jasno da je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-odbacio-zahtev-o-formiranju-prelazne-vlade-koji-studenti-nisu-uputili">obojena revolucija</a> gotova".
"Nije kasno za razgovor, ne samo sa mnom nego i drugima", istakao je Vučić, rekavši da "nikada više ovakav teror ne sme da se ponovi", jer je, kako tvrdi, uništio ekonomiju Srbije.
<h2>"Skup u Beogradu će odrediti političku scenu i život građana u narednom periodu"</h2>
Predsednik Srbije ocenio je da će <a href="https://www.insajder.net/teme/u-toku-pripreme-za-veliki-skup-vlasti-u-beogradi-ne-damo-srbiju-od-petka-do-nedelje-video">trodnevni skup "Pokreta za narod i državu" </a>odrediti dobrim delom političku scenu u narednom periodu i način života ljudi.
"Usuđujem se reći - do 2035. godine", rekao je Vučić za TV Pink najavljujući da će zahtevi koje će izneti biti u skladu sa Ustavom i zakonima.
On je naveo kako to ne znači njegovu želju da bude neko u vlasti, ali potrebno je doneti ključne odluke kako Srbija želi napred do 2035. godine, kada bi prosečna plata trebalo da premaši 2.000 evra, a prosečna penzija 1.000 evra.
On je tvrdeći da se, kao predsednik države,<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/narodni-sabor-12-aprila-vucic-najavljuje-zahteve-mali-programe-brnabic-dijalog"> priprema za subotu u 19 sati</a>, ocenio kako suština njegovog obraćanja treba da bude takva da vodi računa i poštuje one koji neće biti <a href="https://www.insajder.net/teme/osnivanje-pokreta-za-narod-i-drzavu-ideja-koja-se-dve-i-po-godine-podgreva-u-vreme-drustvenih-kriza-video">na tom skupu </a>ili ga uopšte ne podržavaju.
"Mislim da se ljudi sve više okreću racionalnom, pametnom delu političkog diskursa koji mora da nas izvuče iz krize koja nam je nametnuta delimično spolja. Zašto im nije uspela obojena revolucija? Ima mnogo razloga, ali jedan je ključni - a to je kada građani vide da im ruše državu, oni srčano počinju da je brane", rekao je Vučić i istakao da su studenti na početku protesta imali podršku 75 odsto stanovništva, dok je sada je ona na 40 odsto.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DtUv8atJhd0w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Vučić je rekao da se<a href="https://www.insajder.net/teme/policija-usla-u-medicinski-fakultet-u-nisu-studentima-deli-pozive-za-saslusanje"> danas "digla frka" oko Medicinskog fakulteta u Nišu</a>, pa kad je policija dobila poziv od dekana, utvrdila je da polovina onih koji su blokirali fakultet nisu sa tog fakulteta.
Vučić je najavio i da će se boriti da ne bude osvete "kad opasnost prođe", da se sačuva zdrava i normalna Srbija, ali to ne znači aboliciju od krivičnog gonjenja onih koji su počinili najteža dela.
Oni hoće da vam bez suda, bez prekog suda čak, izglasavaju smrtnu kaznu, odgovorio je on na pitanje o<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tuzilac-nenad-stefanovic-izdao-obavezno-uputstvo-za-hapsenje-zorana-dajica"> objavi inženjera Zorana Đajića na mreži Iks.</a>
"Mislili ste da neće odgovarati oni koji su uništavali traktore? Odgovaraće, odgovaraće za sve, ali da li je potrebno da intervenišemo na svakoj blokadi ulice u 11:52, kad se skupe njih 20? Mislim da ne, da treba da pokazujemo toleranciju. Pozivaću narod na trpeljivost i strpljenje, vodićemo se onim u zlu se ne ponizi, u dobru ne ponesi", rekao je Vučić.
<h2>"Zadvoljan sam zbog odluke Trampa da se carine pauziraju na 90 dana"</h2>
Kada je reč o carinama koje su SAD uvele zemljama širom sveta, a potom pauzirale, predsednik Srbije kaže da je "zadvoljan zbog odluke američkog predsednika Donalda Trampa da se<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto"> carine pauziraju na 90 dana</a>", navodeći da će to biti prilika za razgovor da se u naredna tri meseca pronađe rešenje <a href="https://www.insajder.net/teme/trgovinski-rat-trampa-sa-svetom-odjeci-i-reagovanja">ne samo za Srbiju, nego i druge u Evropi</a>.
Vučić je, na pitanja Njuzmaksa rekao da Beograd nije uvodio protivmere posle prvobitne <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/trampove-carine-stupile-na-snagu-srbiji-37-kini-cak-104-odsto">odluke SAD o carinama na robu iz Srbije od 37 odsto</a>.
"Ideja je da razgovaramo sa prijateljima iz SAD, da se ne uvode protivmere, već da se kroz dijalog pronađe rešenje za sve", istakao je on i dodao da je cilj Srbije da, uz sve proteste i blokade, bude jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
Vučić je podsetio da je Srbija otvorila dve direktne aviolinije sa SAD - do Njujorka i Čikaga, a nada se da će pre narednog oktobra biti uspostavljena i direktna linija između Beograda i Majamija.
<h2>"Hapšenje Dodika bi bilo katastrofa za tu zemlju"</h2>
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je i kako "ne može i neće" da prihvati priču da je "predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik za sve kriv u Bosni i Hercegovini (BIH)" i smatra da bi njegovo eventualno <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/sud-bih-potvrdio-interpolova-crvena-poternica-za-dodikom-i-stevandicem-nije-stupila-na-snagu">hapšenje bila katastrofa za tu zemlju</a>.
"Često govore o duhu Dejtonskog sporazuma, a ja se bavim tekstom Dejtonskog sporazuma. Mir u BiH je doneo Dejton, pustite barem da ostane mir", rekao je Vučić.
Dodao je da je "veoma važno držati se slova Dejtonskog sporazuma".
"Srbija se ga se drži striktno, a ne iskrivljenih želja sarajevskih političara. Milorad Dodik nije kriv za mnoge stvari koje se optužuje, a kada i on kaže da je za secesiju RS, ja mu kažem da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/vucic-srbija-postuje-dejtonski-sporazum-ali-zna-sta-pise-u-njemu">Srbija podržavala Dejtononski sporazum i teritorijalni integritet BiH i integritet RS unutar BIH</a>", rekao je Vučić.
Naglasio je da će dati "sve od sebe za mir između Srba i Bošnjaka", te da se neće mešati u unutrašnje odnose, "osim do onoga što se tiče i Srbije".
"Vi mi pokažite od 2012. godine da li sam ijednom rečju pogazio Dejtonski sporazum ili loše rekao o Bošnjacima. Nećete naći", rekao je Vučić.
Na pitanje kako bi Srbija reagovala <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/dodik-interpol-odbio-zahtev-za-raspisivanje-crvene-poternice-za-mnom-i-stevandicem">u slučaju hapšenja Dodika</a>, Vučić je rekao da on smatra da to ne sme da se dogodi.
"To bi bila katastrofa za BiH i činim sve da uverim zapadne partnere da bi to bilo jako loše za sve", rekao je Vučić.&nbsp;
On je naglasio da će dati sve od sebe da se nikada ne ponove loše stvari iz devedesetih.
Izvor: FoNet

Vučić: Vožnja do Strazbura predstava za šire narodne mase, skup u Beogradu će odrediti političku scenu u narednom periodu

Recipročna carina od 125 odsto koju je predsednik Donald Tramp juče objavio za Kinu dodaje se na tarifu od 20 odsto, koja je već bila na snazi, preneo je Si-En-Bi-Si (CNBC).
Medij navodi da je Tramp tu tarifu (od 20 odsto) povezao sa ilegalnom imigracijom i protokom fentanila u SAD, pri čemu je optužio Kinu da igra ulogu u tome.
Pored toga, Tramp je takođe povećao carine na robu manju od 800 dolara, koja dolazi iz Kine, na 120 odsto počev od 2. maja.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">Američki predsednik juče je odobrio pauzu na recipročne carine od 90 dana</a> prema zemljama koje nisu uzvratile Sjedinjenim Američkim Državama i značajno ih snizio, na nivo od 10 odsto.
Tramp je istovremeno odmah podigao pomenute carine na uvoz iz Kine na 125 odsto „zbog nedostatka poštovanja koje je Peking pokazao prema svetskim tržištima“.
Izvor: Tanjug

Bela kuća pojasnila da su carine na robu iz Kine sada 145 odsto

Fon der Lajen je rekla da će nove carine na američku robu, ukupne vrednosti 20,9 milijardi evra, biti odložene na 90 dana jer "želimo da damo šansu pregovorima", ali je i upozorila: "Ako pregovori ne budu zadovoljavajući, naše protivmere će biti uvedene".
U saopštenju je predsednica Evropske komisije navela da su "jasni, predvidivi uslovi od suštinskog značaja za funkcionisanje trgovine i lanaca snabdevanja".
"EU je posvećena konstruktivnim pregovorima sa SAD", saopštila je ona i ponovila ponudu EU o bilateralnom izuzeću od carina za automobile i drugu industrijsku robu.
Podsetimo <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">Donald Tramp, suočen sa pucanjem globalnog tržišta, naglo je juče odlučio da većini trgovinskih partnera na 90 dana odloži uvođenje američkih carina osim Kini</a>. 
Tramp je prošle nedelje najavio kaznene carinske tarife, bacivši tržište sveta u haos. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-od-ponoci-carine-sad-stranim-zemljama-srbiji-37-odsto">Za EU je odredio carinu od 20 odsto</a>, a Evropska komisija je pripremala adekvatan odgovor, ali je jasno ukazala da bi to radije izbegla.
Izvor: Beta

SAD