Rusko vojno osoblje ušlo je u četvrtak u vazdušnu bazu u Nigeru u kojoj su američke trupe, od kojih je vojna hunta Nigera zatražila da se povuku, a ministar odbrane SAD Lojd Ostin izjavio je da američki vojnici nisu u opasnosti i da su "ruske snage u posebnom kompleksu i nemaju pristup američkim snagama ili opremi“.
Oficiri vojske koji su na vlasti u <a href="https://insajder.net/prenosimo/niger-malij-i-burkina-faso-napustaju-ecowas">Nigeru</a> zatražili su od SAD da povuku skoro 1.000 vojnika iz zemlje, koja je do prošlogodišnjeg puča bila ključni partner u borbi Vašingtona protiv pobunjenika koji su ubili hiljade i raselili milione ljudi, prenosi Rojters.
Sekretar za odbranu SAD Lojd Ostin izjavio je juče da su vojnici dve zemlje u različitim kompleksima i da američki vojnici nisu u opasnosti.
Ostin je na konferencija za novinare u Honoluluu rekao da je uvek fokusiran na bezbednost i zaštitu vojnika.
"Trenutno ne vidim veći problem ovde kada je reč o zaštiti naših snaga", naveo je Ostin.
On je izjavio da američke snage u Nigeru nisu u problemu, kao i da su "ruske snage u posebnom kompleksu i nemaju pristup američkim snagama ili opremi“.
 
<h2>Trupe razdvojene</h2>
 
Visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je Rojtersu da se ruske snage ne mešaju sa američkim trupama, već da koriste poseban hangar u vazdušnoj bazi 101, koja se nalazi pored međunarodnog aerodroma “Diori Hamani” u Nijameju, prestonici Nigera.&nbsp;
Ovaj potez ruske vojske dovodi u dodir američke i ruske trupe u trenutku kada je vojno i diplomatsko rivalstvo dve zemlje sve oštrije zbog sukoba u Ukrajini, a takođe postavlja pitanja o sudbini američkih baza u Nigeru nakon povlačenja vojnika.
"(Situacija) nije sjajna, ali je kratkoročno izvodljiva”, rekao je zvaničnik američkog Ministarstva odbrane.
Za RIA Novosti je u Pentagonu potvrđeno da ruske snage ostaju u istoj bazi u Nigeru sa američkom vojskom dok SAD ne povuku svoj kontingent iz te afričke zemlje.
Pored predstojećeg odlaska iz Nigera, američke trupe su nedavno napustile i Čad, dok su francuske snage napustile Mali i Burkinu Faso.
Istovremeno, Rusija nastoji da ojača odnose sa afričkim državama, predstavljajući se kao prijateljska zemlja bez kolonijalnog nasleđa na tom kontinentu, navodi Gardijan.
Američki zvaničnik je izjavio da su vlasti Nigera saopštile administraciji predsednika SAD Džozefa Bajdena da će oko 60 ruskih vojnika biti u Nigeru. 
 
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ruske i američke snage u istoj bazi u Nigeru

Prema podacima agencije AP, demonstracije i hapšenja dogodili su se skoro u svim delovima Amerike, ali u poslednjih 24 sata najviše pažnje su privukla hapšenja na Univerzitetu Kalifornija Los Anđeles (UCLA), gde su policajci u opremi za razbijanje uličnih nereda primenili silu protiv demonstranata.
Stotine demonstranata na UCLA prkosilo je policijskim naredbama da se raziđu, neki su formirali ljudski lanac, a policajci su ispaljivali šok-bombe da bi razbili protest.
"Najmanje 200 ljudi je uhapšeno", izjavio je policijski narednik Alehandro Rubio, pozivajući se na podatke iz kancelatije šerifa okruga Los Anđeles.
Kasnije danas, radnici gradskih službi uklonili su barikade i rasturili kamp demonstranata, a bageri su odnosili vreće sa smećem i šatore.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/sukobi-na-protestima-americka-policija-privela-oko-300-studenata">Demonstranti širom SAD </a>su apelovali na univerzitete da prekinu poslovanje s Izraelom ili kompanijama koje, kako tvrde, podržavaju rat u Pojasu Gaze, a tokom protesta su uzvikivali parolu "Vi želite mir. Mi želimo pravdu".
Demonstracije su počele 17. aprila na njujorškom Univerzitetu Kolumbija kada su studenti tražili kraj rata Izraela i Hamasa, u kojem je ubijeno više od 34.000 Palestinaca u Pojasu Gaze.
Podsetimo <a href="https://insajder.net/prenosimo/bajden-red-mora-prevladati-na-protestima-studenata-u-sad-zbog-rata-u-gazi">predsednik Amerike &nbsp;Džozef Bajden izjavio je da je pravo na proteste zagarantovano demokratsko pravo, ali je napomenuo da red mora da prevlada</a>.
Izvor: Tanjug

Američki mediji: Do sada uhapšeno više od 2.000 pro-palestinskih demonstranata

Do ovog otkrića je došlo prvog dana nakon što je ruskim vetom rasformiran panel eksperata UN koji nadgleda sprovođenje dugotrajnih sankcija svetske organizacije protiv Severne Koreje zbog razvijanja nuklearnog naoružanja i raketnih programa, prenosi Rojters.
"Istovremeno kada je Moskva uložila veto na obnovu mandata panela, Rusija je isporučivala rafinisane naftne proizvode iz luke Vostočni u DNRK (Severna Koreja)," rekao je novinarima savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
U okviru sankcija UN, zvaničnom Pjongjangu je nametnut godišnji limit na uvoz rafinisanih naftnih proizvoda od 500.000 barela.
Izvor: Tanjug

Bela Kuća: Rusija kršila sankcije UN i izvozila naftne proizvode Severnoj Koreji

Bajden je u Beloj kući rekao da je izražavanje drugačijeg mišljenja od suštinskog značaja za demokratiju, ali je istakao da pravo na protest ne sme nikada da dovede do nereda.
Bajden je naveo da ga protesti studenata nisu naveli da preispita svoj pristup ratu u Pojasu Gaze, preneo je AP.
Bajden je pre više od nedelju dana osudio "antisemitske proteste" na američkim univerzitetima i, kako je naveo, "one koji ne razumeju šta se dešava sa Palestincima".
Pres sekretar Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je u sredu da Bajden "budno prati situaciju" i da su pojedine demonstracije na univerzitetima prešle granicu koja razdvaja slobodu govora od nezakonitog ponašanja, navodeći primer Univerziteta Kolumbija gde su, kako je navela, studenti nasilno preuzeli zgradu.
Republikanci su pokušali da sukobe policije i studenata u kampusima iskoriste u kampanji protiv demokrata, navodi američka agencija.
Tenzije na koledžima i univerzitetima širom SAD povećavaju se danima jer pojedini studenti odbijaju da uklone šatore zbog čega je došlo do sukoba demonstranata sa policijom nakon što je policija silom uklonila šatore.
Policija je uklonila barikade i počela da demontira utvrđeni kamp <a href="https://insajder.net/prenosimo/sukobi-na-protestima-americka-policija-privela-oko-300-studenata">propalestinskih demonstranata</a> u kampusu Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) nakon što su stotine okupljenih prkosile naredbi da ga napuste.
Akcija policije usledila je 24 sata posle sukoba u kampusu koji je započeo tako što je grupa proizraelskih demonstranata napala propalestinski kamp, preneo je Glas Amerike.
Policija je danas u kampusu privela manju grupu demonstranata.&nbsp;
Rukovodstvo Univerziteta Kolumbija saopštilo je u sredu da će se sve preostale akademske aktivnosti za semestar, koji se bliži kraju, održavati na daljinu nakon protesta koji su uključivali zauzimanje zgrade kampusa.&nbsp;
Policija je u utorak uveče rasterala demonstrante i uhapsila gotovo 300 osoba.
Izvor: Tanjug

Bajden: Red mora prevladati na protestima studenata u SAD zbog rata u Gazi

Hejns je pred senatskim Odborom za oružane snage rekla da je Rusija intenzivirala udare na ukrajinsku infrastrukturu kako bi umanjila sposobnost Kijeva da razmešta vojsku i naoružanje, usporila vojnu proizvodnju i primorala Ukrajinu da razmotri mogućnost pregovora.
"Putinova rastuća agresivna taktika protiv Ukrajine kao što su udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, ima za cilj da u Ukrajini stvori utisak da će nastavak borbe samo povećati štetu po Ukrajinu i neće ponuditi put ka pobedi", rekla je Hejns.
Govoreći pred odborom o proceni pretnji po SAD u 2024, ona je rekla da će "ta agresivna taktika verovatno da se nastavi" a "rat se neće skoro završiti".
Hejns je navela da Rusija napreduje na bojnom polju i da bi njene snage uskoro mogle da naprave taktički prodor u Donjecku i Harkovu.
Izvor: Tanjug

Direktorka obaveštajne službe SAD: Rat u Ukrajini se neće skoro završiti

Gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas najoštrije je osudila nasilje, a propalestinski demonstranti tvrde da univerzitet nije sprečio nasilje i da je dozvolio da ih kontrademonstranti napadnu biber sprejom, buzdovanima, daskama, ciglama i vatrometima, prenosi Glas Amerike. Demonstranti su se okupili u preko<a href="https://insajder.net/prenosimo/na-americkim-univerzitetima-i-dalje-protesti-protiv-rata-izraela-i-hamasa-u-gazi"> 30 američkih univerziteta</a> da protestuju zbog sve većeg broja žrtava u ratu u Gazi, zahtevajući od svojih univerziteta da prekinu saradnju sa kompanijama koje posluju sa Izraelom. Policija je uhapsila nekoliko demonstranata i na Univerzitet Viskonsin u Medisonu, a u Univerzitetu u Arizoni je saopštila da "raspoređuje hemijsku iritirajuću municiju“ da rastera „nezakonito okupljanje“. Glas Amerike navodi da je Univerzitet Braun učinio veliki ustupak demonstrantima, postižući sporazum s njima o uklanjanju kampova sa kampusa u zamenu za formiranje tela na kojem će se glasati o eventualnom prekidu saradnje sa kompanijama iz Izraela. <h2>Tramp: Hapšenje studenata u Njujorku je "bilo prelepo gledati"</h2> &nbsp; Bivši američki predsednik Donald Tramp je ocenio da antisemitizam prožima SAD i kritikovao predsednika Džozefa Bajdena zbog neaktivnosti po tom pitanju. Tramp je rekao da je "bilo prelepo gledati" kako njujorška policija upada u zgradu univerziteta Kolumbija koji su okupirali propalestinski demonstranti, nazivajući ih "besnim ludacima i simpatizerima Hamasa".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240502080524_2b8258606242477466c6f77173e90233b880b97fda2086cb7b580ec411e76ee5.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240502080524_2b8258606242477466c6f77173e90233b880b97fda2086cb7b580ec411e76ee5" data-rendition-name="original" width="3695" height="2463" loading="lazy" alt="Donald Tramp"> <figcaption>Kandidat za predsednika SAD Donald Tramp, foto: Tanjug/AP Photo/Morry Gash</figcaption> </figure>  Tramp je na skupu za predsedničku kampanju u Viskonsinu ocenio da je "Njujork bio pod opsadom" i pozdravio hapšenje oko 300 demonstrana, prenosi Rojters. Neki pripadnici Republikanske stranke optužili su rukovodstva univerziteta da zanemaruju antisemitičku retoriku i uznemiravanje na propalestinskim protestima širom SAD. Tramp je upozorio publiku na skupu da će njihovi "gradovi i sela prihvatati ljude iz Gaze", govoreći o ranijim navodima medija da administracija predsednika Džozefa Bajdena planira da primi izbeglice iz Gaze u SAD. Tramp je u sredu imao skupove u Viskonsinu i Mičigenu, što su njegovi prvi veći kampanjski skupovi od kad mu je 15. aprila počelo suđenje u Njujorku gde se tereti da je falsifikovao poslovna dokumenta tako što je glumici u filmovima za odrasle Stormi Danijels, preko svog advokata, platio 130.000 dolara kako ne bi javno govorila o njihovoj navodnoj aferi. Viskonsin i Mičigen su inače među "kolebljivim državama" koje imaju presudan uticaj na ishod predsedničkih izbora, a u kojima Republikanska i Demokratska stranka imaju sličan nivo podrške, tako da u njima rezultati izbora nisu predvidivi, navodi Rojters. Izvor:Tanjug

Sukobi na protestima, američka policija privela oko 300 studenata

Din je naveo da su se na isto obavezale Francuska i Velika Britanija, i dodao da bi SAD pozdravile "sličnu izjavu Kine i Rusije", prenosi Rojters.
Mislimo da je to ekstremno važna norma za odgovorno ponašanje i mislim da je to nešto što bi bilo veoma dobrodošlo u kontekstu P5", izjavio je Din, misleći na pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Govora o <a href="https://insajder.net/prenosimo/sef-open-ai-vestacka-inteligencija-ce-postati-drustveno-i-politicko-pitanje">veštačkoj inteligenciji</a> bilo je i na sastanku američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia u Pekingu 26. aprila, kada je dogovoreno da se u narednim nedeljama održe prvi bilateralni razgovori na tu temu.
Rojters navodi da su zvaničnici SAD i Kine nastavili razgovore o nuklearnom naoružanju u januaru ove godine, ali da se formalni pregovori o kontroli naoružanja ne očekuju uskoro.
Kina, koja proširuje svoj nuklearni arsenal, istakla je u februaru da najveće nuklearne sile treba najpre da se dogovore međusobno da nikad neće prve upotrebiti nuklearno oružje.
&nbsp;Izvor:Tanjug

SAD: Kina i Rusija da se obavežu da o nuklearnoj bombi nikad ne odlučuje veštačka inteligencija

"Upotreba ovakvih hemikalija nije izolovan incident i verovatno je vođena željom ruskih snaga da izbace ukrajinske snage sa utvrđenih pozicija i postignu taktičke dobitke na bojnom polju", saopštio je Stejt department, preneo je Rojters.
Hloropikrin je zabranjeni agens u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW) sa sedištem u Hagu, koja je osnovana kako bi sprovela i nadgledala poštovanje Konvencije o hemijskom oružju iz 1993. godine.
Stejt department je naveo da dostavlja Kongresu izveštaj da je Rusija koristila hloropikrin protiv ukrajinskih trupa, što krši Konvenciju o hemijskom oružju.
Upotreba gasa iz Moskve "proističe iz istog scenarija i operacije trovanja" preminulog lidera opozicije Alekseja Navaljnog 2020. godine, kao i Sergeja Skripala i njegove kćerke Julije 2018. godine nervnim agensom novičok, dodaje Vašington.
Rusija je negirala upotrebu hemijskog oružja i umešanost u oba slučaja.
Izvor: Tanjug

Sjedinjene Američke Države optužile Rusiju za korišćenje hemijskog oružja

Prema rečima visokih američkih i izraelskih zvaničnika, Netanijahu je na sastanku sa Blinkemom rekao da, ako Hamas bude insistirao na okončanju rata, dogovor neće biti prihvaćen.
Takođe je naglasio da će do invazije na grad Rafa na jugu Pojasa Gaze doći i da ta operacija ne zavisi ni od čega, prenosi Tajms of Izrael.
Prethodno je portparol Stejt departmenta Metju Miler saopštio da je Blinken u razgovoru sa Netanijahuom ponovio da se SAD protive planiranom izraelskom napadu na prenaseljeni grad Rafa na jugu Pojasa Gaze.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/blinken-rekao-netanjahuu-da-se-sad-i-dalje-protive-operaciji-u-rafi">Blinken</a> je ranije danas, tokom sastanka sa izraelskim predsednikom Isakom Hercogom, poručio da je "sada vreme" za dogovor sa Hamasom o oslobađaju talaca i prekidu vatre.
On je naveo da bi takav dogovor omogućio ulazak preko potrebnih lekova, hrane i vode u Gazu.
Blinkenova poseta Izraelu dolazi mesec dana nakon što je američki predsednik Džozef Bajden upozorio Netanijahua da bi politika Vašingtona mogla da se promeni ukoliko Izrael ne preduzme korake da ublaži civilnu štetu, humanitarnu patnju i ne osigura bezbednost humanitarnih radnika.
SAD i arapski partneri pozvali su Izrael da učini više da olakša priliv pomoći usled rastuće humanitarne krize u enklavi, gde je većina ljudi ostala bez domova i suočava se s nestašicom hrane i vode, a infrastruktura je uništena.
Ovo je sedma poseta Blinkena Bliskom istoku od početka rata posle napada Hamasa 7. oktobra.
Od tada je više od 34.000 Palestinaca ubijeno, dok je u napadu Hamasa 7. oktobra nastradalo 1.200 ljudi.
Izvor: Tanjug

Netanjahu: Ne prihvatamo sporazum koji uključuje okončanje rata, napašćemo Rafu

Prema njegovim rečima, Blinken je ponovio "jasan stav SAD o Rafi", prenosi Al Džazira.
Miler je dodao da je Blinken takođe primetio "poboljšanje isporuka pomoći u Gazu" i ponovio značaj "ubrzanja i održavanja tog poboljšanja".
Blinken je ranije danas, tokom sastanka sa izraelskim predsednikom Isakom Hercogom, poručio da je "sada vreme" za dogovor sa Hamasom o oslobađaju talaca i prekidu vatre.
On je naveo da bi takav dogovor omogućio ulazak preko potrebnih lekova, hrane i vode u Gazu.
Blinkenova poseta Izraelu dolazi mesec dana nakon što je američki predsednik Džozef Bajden upozorio Netanijahua da bi politika Vašingtona mogla da se promeni ukoliko Izrael ne preduzme korake da ublaži civilnu štetu, humanitarnu patnju i ne osigura bezbednost humanitarnih radnika.
SAD i arapski partneri pozvali su Izrael da učini više da olakša priliv pomoći usled rastuće humanitarne krize u enklavi, gde je većina ljudi ostala bez domova i suočava se s nestašicom hrane i vode, a infrastruktura je uništena.
Ovo je sedma poseta Blinkena Bliskom istoku od početka rata posle napada Hamasa 7. oktobra.
Od tada je više od 34.000 Palestinaca ubijeno, dok je u napadu Hamasa 7. oktobra nastradalo 1.200 ljudi.
Izvor: Tanjug

SAD