<article>Kada je reč o političkim kriterijumima, u izveštaju o Srbiji objavljenom u sklopu Paketa proširenja EU ukazuje se na političku polarizaciju koja je dodatno produbljena posle masovnih ubistava početkom maja.Navodi se da tokom izveštajnog perioda nije bilo izbora i da Srbija treba da reši niz problema i sprovede dugogodišnje preporuke ODIHR i Saveta Evrope.Debate u parlamentu, kako se navodi, obeležene su tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije, parlament nema godišnji plan rada i većina sednica sazvana je bez poštovanja minimalnog roka, kodeks ponašanja se ne poštuje a česta upotreba zapaljivog jezika se ne kažnjava, a kada se neko sankcioniše, reč je o poslanicima opozicije.Komisija u izveštaju ukazuje i da su potrebni dalji napori da se obezbedi saradnja vlade i civilnog društva i da se "na terenu" omogući okruženje za osnivanje, rad i finansiranje organizacija civilnog društva.U oblasti reformi javne uprave Srbija je umereno pripremljena, ocenjuje se u izveštaju i navodi da je ostvaren ograničeni napredak u toj oblasti.[related-content]Kod pravosuđa Srbija ima izvestan nivo pripremljenosti za članstvo u EU i tokom posmatranog perioda je zabeležen izvestan napredak. Navodi se da je Srbija načinila važne korake ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa blagovremenim usvajanjem zakonodavstva po ustavnim amandmanima ali da treba da usvoji još dva zakona - o pravosudnoj akademiji i o sedištima i mesnim nadležnostima sudova.U borbi protiv korupcije Srbija beleži izvestan nivo spremnosti i, ocenjuje se, da je ukupno gledano ostvaren ograničeni napredak, uključujući po pitanju prošlogodišnjih preporuka. Navodi se da se u toj oblasti beleži blago povećanje broja novih istraga i konačnih osuda u slučajevima visoke korupcije ali da je broj novih slučajeva smanjen.Takođe u borbi protiv korupcije nije bilo slučaja konačnog oduzimanja imovine i za to je potrebno praćenje. Ukazuje se i da Srbija još nije usvojila nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije i prateći akcioni plan."Korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje razlog za zabrinutost. Potrebni su snažna politička volja za efikasno rešenje pitanja korupcije i snažan odgovor pravosuđa na korupciju na visokom nivou", navodi se u izveštaju o Srbiji za 2023.Izvestan nivo pripremljeno za članstvo u EU Srbija beleži i u borbi protiv organizovanog kriminala. Ocenjuje se da je u postupanju po preporukama iz prošlogodišnjeg izveštaja ostvaren ograničen napredak, posebno kod otkrivanja i sprečavanja krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.Zabeležen je i mali rast finansijskih istraga i konfiskacije imovine u 2022, broj novih istraga i optužnica je povećan ali je broj prvostepenih i pravosnažnih osuda smanjen.Kod ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, Srbija beleži dobar nivo pripremljenosti i ostavrila je izvestan napredak u razvoju funkconalne tržišne ekonomije.Ocenjuje se da je Srbija umereno spremna na ekonomskom planu i da je ostvarila neki napredak za suočavanje sa konkurentnskim pritiskom i tržišnim snagama EU. Navodi se da je struktura ekonomije dalje unapređena i da je ekonomska integracija sa EU i dalje visoka ali da obrazovanje i obuke još ne odgovaraju u punoj meri potrebama tržišta rada.U izveštaju se, kao i u prethodna dva iz 2021. i 2022, konstatuje da je Srbija ispunila sva merila za otvaranje klastera 3 o konkurentnosti i injkluzivnom rastu i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje.<h2>Bez napretka u usklađivanju sa spoljnom politikom</h2>Srbija nije ostvarila napredak u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike s Evropskom unijom, nastavila je da održava kontakte na visokom nivou s Rusijom, Kinom i Iranom, a nije napredovala ni u pogledu borbe protiv stranog mešanja i dezinformacija, navodi se u godišnjem Izveštaju o Srbiji koji je Evropska komisija objavila u okviru Paketa proširejna EU.U izveštaju se ocenjuje da je Srbija "umereno pripremljena" u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i da u posmatranom periodu nije bilo napretka jer su "obrasci usklađivanja ostali nepromenjeni".Srbija je održavala odnose na visokom nivou s Rusijom, što postavlja pitanje njenog strateškog pravca, a Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisala sa Kinom izaziva "stratešku zabrinutost", ističe se u izveštaju.Takođe se ocenjuje da Srbija nije ostvarila napredak u skladu s Deklaracijom sa samita EU – Zapadni Balkan u Tirani u decembru 2022. godine, u pogledu "zatvaranja prostora za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije"."Od Srbije se očekuje da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da se uzdrži od radnji koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici", navodi se u izveštaju.Ističe se da se Srbija i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama protiv Rusije i većinom deklaracija visokog predstavnika u ime EU po tom pitanju.Stopa usklađenosti sa stavovima EU bile su 46 odsto 2022. godine i 51 odsto u avgustu 2023, pri čemu se nije usladila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, kao ni sa nekim izjavama visokog predstavnika i restriktivnim merama protiv Kine, Belorusije i Irana.Ističe se i da su neke akcije i izjave Srbije bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.U izveštaju se napominje da Srbija tek treba da finalizuje pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedno od početnih merila za otvaranje poglavlja 30 (spoljni odnosi) u kojem je, kako se ocenjuje, ostvaren ograničen napredak.Do kraja oktobra 2023, dodaje se, Srbija je ukinula sva trgovinska ograničenja koja su uvedena na niz proizvoda u poljoprivrednom i energetskom sektoru, što je bilo u surpotnosti s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.Uz podsećanje da je Srbija s Kinom potpisala Memorandum o razumevanju u aprilu, a u oktobru Sporazum o slobodnoj trgovini, kao i da planira takve sporazume s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, u izveštaju se ističe da svi sporazumi koje Srbija pregovara moraju da budu u skladu sa pravnom tekovinom EU i da uključe klauzule o prestanku važenja koje garantuju da Srbija može da izađe iz sporazuma po pristupanju EU.U izveštaju se ocenjuje da je Srbija napravila značajan napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU ponovnim uvođenjem viznih uslova za šest trećih zemalja, ali se traži da nastavi usklađivanje.Konstatuje se i da je Srbija, nakon što je EU izrazila zabrinutost, povukla predložene izmene Zakona o državljanstvu, koje bi omogućile podnošenje zahteva za srpsko državaljanstvo posle samo kratkog perioda boravka i rada.U pogledu migracija, u izveštaju se ocenjuje da je Srbija doprinela upravljanju migracionim tokovima ka EU i da je sarađivala s EU, njenim članicama i svojim susedima u primeni Akcionog plana EU za Zapadni Balkan, ali da je potreban dodatan napredak.Srbija je nastavila da prihvata i obezbeđuje smeštaj za znatan broj državljana trećih zemalja, produžila je za još jednu godinu privremenu zaštitu ukrajinskih izbeglica, nastavila je da primenjuje sporazum s EU o readmisiji i da sprovodi granične kontrole i nadzor.Međutim, implementacija nove strategije integrisanog upravljanja granicama je odložena, a potrebno je i da se poboljša pristup informacijama o procedurama za azil, posebno na aerodromima u Nišu i Kragujevcu.Kada su u pitanju dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja, ocenjuje se da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemaljama kandidatima za članstvo, potencijalnim kandidatima i susednim članicama EU."Odnosi s Hrvatskom su se poboljšali. Odnosi s Mađarskom su se dodatno intenzivirali. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji", navodi se u izveštaju.<h2>Zabrinutost zbog stanja u medijima</h2>Srbija je u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu dana postigla ograničeni napredak, ali slučajevi pretnji i napada na novinare, medijskih manipulacija i političkog uticaja na medije ostaju razlog za zabrinutost, ocenjuje se u godišnjem izveštaju o napretku Srbije na putu u EU. U izveštaju koji je danas objavila Evropska komisija se navodi da su policija i tužilaštvo u saradnji sa radnom grupom za bezbednost novinara brzo reagovali na pojedine slučajeve pretnji i napada na novinare. "Ipak, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i napada na novinare ostaju razlog za zabrinutost, kao i porast broja strateških tužbi uperenih protiv informisanja javnosti (SLAPP), koje posebno podnose članovi državnih i lokalnih vlasti i koje za posledicu mogu da imaju obeshrabrivanje, pa i samocenzuru", navodi se u izveštaju. "Politički i ekonomski uticaj na medije ostaje razlog za zabrinutost", konstatuje u izveštaju Evropska komisije. Izazovno okruženje za slobodu izražavanja, kako se navodi, predstavljaju česte izjave visokih zvaničnika o novinarima i istraživačkom novinarstvu. Zakonom je u velikoj meri ograničena i mogućnost novinara da izveštavaju o tekućim krivičnim postupcima, piše u izveštaju. Ukazuje se i da Srbija mora hitno da preduzme akciju protiv narativa uperenih protiv EU kakve šire brojni mediji, kao i protiv stranih informativnih manipulacija i uplitanja, što je uglavnom povezano sa ruskom agresijom na Ukrajinu. U izveštaju piše da je Srbija posle izraženog kašnjenja nastavila da primenjuje akcioni plan za medijsku strategiju i da su u novembru 2022. godine uvojene izmene Zakona o javnom informisanju. Izmene, podseća se, treba da obezbede veću nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ozvaniče ulogu Saveta za štampu,  učine sufinansiranje medija transparentnijim i pristupačnijim i produže rok za zabranu medijskog praćenja funkcionerskih izbornih kampanja. "Međutim, zakonodavni proces nije finalizovan u skladu sa pravnim stečevinama EU i evropskim standardima", piše u izveštaju. Kao primeri se navode rasprava o učešću države u medijskom vlasništvu i to što REM, uprkos konkursu, bez kredibilnog opravdanja u avgustu 2022. godine nije dodelio petu televizijsku frekvenciju sa nacionalnom pokrivenošću.Izvor: Beta</article>

Kada je reč o političkim kriterijumima, u izveštaju o Srbiji objavljenom u sklopu Paketa proširenja EU ukazuje se na političku polarizaciju koja je dodatno produbljena posle masovnih ubistava početkom maja.
Navodi se da tokom izveštajnog perioda nije bilo izbora i da Srbija treba da reši niz problema i sprovede dugogodišnje preporuke ODIHR i Saveta Evrope.
Debate u parlamentu, kako se navodi, obeležene su tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije, parlament nema godišnji plan rada i većina sednica sazvana je bez poštovanja minimalnog roka, kodeks ponašanja se ne poštuje a česta upotreba zapaljivog jezika se ne kažnjava, a kada se neko sankcioniše, reč je o poslanicima opozicije.
Komisija u izveštaju ukazuje i da su potrebni dalji napori da se obezbedi saradnja vlade i civilnog društva i da se "na terenu" omogući okruženje za osnivanje, rad i finansiranje organizacija civilnog društva.
U oblasti reformi javne uprave Srbija je umereno pripremljena, ocenjuje se u izveštaju i navodi da je ostvaren ograničeni napredak u toj oblasti.
[related-content]
Kod pravosuđa Srbija ima izvestan nivo pripremljenosti za članstvo u EU i tokom posmatranog perioda je zabeležen izvestan napredak. Navodi se da je Srbija načinila važne korake ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa blagovremenim usvajanjem zakonodavstva po ustavnim amandmanima ali da treba da usvoji još dva zakona - o pravosudnoj akademiji i o sedištima i mesnim nadležnostima sudova.
U borbi protiv korupcije Srbija beleži izvestan nivo spremnosti i, ocenjuje se, da je ukupno gledano ostvaren ograničeni napredak, uključujući po pitanju prošlogodišnjih preporuka. Navodi se da se u toj oblasti beleži blago povećanje broja novih istraga i konačnih osuda u slučajevima visoke korupcije ali da je broj novih slučajeva smanjen.
Takođe u borbi protiv korupcije nije bilo slučaja konačnog oduzimanja imovine i za to je potrebno praćenje. Ukazuje se i da Srbija još nije usvojila nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije i prateći akcioni plan.
"Korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje razlog za zabrinutost. Potrebni su snažna politička volja za efikasno rešenje pitanja korupcije i snažan odgovor pravosuđa na korupciju na visokom nivou", navodi se u izveštaju o Srbiji za 2023.
Izvestan nivo pripremljeno za članstvo u EU Srbija beleži i u borbi protiv organizovanog kriminala. Ocenjuje se da je u postupanju po preporukama iz prošlogodišnjeg izveštaja ostvaren ograničen napredak, posebno kod otkrivanja i sprečavanja krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
Zabeležen je i mali rast finansijskih istraga i konfiskacije imovine u 2022, broj novih istraga i optužnica je povećan ali je broj prvostepenih i pravosnažnih osuda smanjen.
Kod ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, Srbija beleži dobar nivo pripremljenosti i ostavrila je izvestan napredak u razvoju funkconalne tržišne ekonomije.
Ocenjuje se da je Srbija umereno spremna na ekonomskom planu i da je ostvarila neki napredak za suočavanje sa konkurentnskim pritiskom i tržišnim snagama EU. Navodi se da je struktura ekonomije dalje unapređena i da je ekonomska integracija sa EU i dalje visoka ali da obrazovanje i obuke još ne odgovaraju u punoj meri potrebama tržišta rada.
U izveštaju se, kao i u prethodna dva iz 2021. i 2022, konstatuje da je Srbija ispunila sva merila za otvaranje klastera 3 o konkurentnosti i injkluzivnom rastu i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje.
<h2>Bez napretka u usklađivanju sa spoljnom politikom</h2>
Srbija nije ostvarila napredak u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike s Evropskom unijom, nastavila je da održava kontakte na visokom nivou s Rusijom, Kinom i Iranom, a nije napredovala ni u pogledu borbe protiv stranog mešanja i dezinformacija, navodi se u godišnjem Izveštaju o Srbiji koji je Evropska komisija objavila u okviru Paketa proširejna EU.
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija "umereno pripremljena" u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike i da u posmatranom periodu nije bilo napretka jer su "obrasci usklađivanja ostali nepromenjeni".
Srbija je održavala odnose na visokom nivou s Rusijom, što postavlja pitanje njenog strateškog pravca, a Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisala sa Kinom izaziva "stratešku zabrinutost", ističe se u izveštaju.
Takođe se ocenjuje da Srbija nije ostvarila napredak u skladu s Deklaracijom sa samita EU – Zapadni Balkan u Tirani u decembru 2022. godine, u pogledu "zatvaranja prostora za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije".
"Od Srbije se očekuje da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da se uzdrži od radnji koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici", navodi se u izveštaju.
Ističe se da se Srbija i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama protiv Rusije i većinom deklaracija visokog predstavnika u ime EU po tom pitanju.
Stopa usklađenosti sa stavovima EU bile su 46 odsto 2022. godine i 51 odsto u avgustu 2023, pri čemu se nije usladila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, kao ni sa nekim izjavama visokog predstavnika i restriktivnim merama protiv Kine, Belorusije i Irana.
Ističe se i da su neke akcije i izjave Srbije bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.
U izveštaju se napominje da Srbija tek treba da finalizuje pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedno od početnih merila za otvaranje poglavlja 30 (spoljni odnosi) u kojem je, kako se ocenjuje, ostvaren ograničen napredak.
Do kraja oktobra 2023, dodaje se, Srbija je ukinula sva trgovinska ograničenja koja su uvedena na niz proizvoda u poljoprivrednom i energetskom sektoru, što je bilo u surpotnosti s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Uz podsećanje da je Srbija s Kinom potpisala Memorandum o razumevanju u aprilu, a u oktobru Sporazum o slobodnoj trgovini, kao i da planira takve sporazume s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, u izveštaju se ističe da svi sporazumi koje Srbija pregovara moraju da budu u skladu sa pravnom tekovinom EU i da uključe klauzule o prestanku važenja koje garantuju da Srbija može da izađe iz sporazuma po pristupanju EU.
U izveštaju se ocenjuje da je Srbija napravila značajan napredak u usklađivanju sa viznom politikom EU ponovnim uvođenjem viznih uslova za šest trećih zemalja, ali se traži da nastavi usklađivanje.
Konstatuje se i da je Srbija, nakon što je EU izrazila zabrinutost, povukla predložene izmene Zakona o državljanstvu, koje bi omogućile podnošenje zahteva za srpsko državaljanstvo posle samo kratkog perioda boravka i rada.
U pogledu migracija, u izveštaju se ocenjuje da je Srbija doprinela upravljanju migracionim tokovima ka EU i da je sarađivala s EU, njenim članicama i svojim susedima u primeni Akcionog plana EU za Zapadni Balkan, ali da je potreban dodatan napredak.
Srbija je nastavila da prihvata i obezbeđuje smeštaj za znatan broj državljana trećih zemalja, produžila je za još jednu godinu privremenu zaštitu ukrajinskih izbeglica, nastavila je da primenjuje sporazum s EU o readmisiji i da sprovodi granične kontrole i nadzor.
Međutim, implementacija nove strategije integrisanog upravljanja granicama je odložena, a potrebno je i da se poboljša pristup informacijama o procedurama za azil, posebno na aerodromima u Nišu i Kragujevcu.
Kada su u pitanju dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja, ocenjuje se da je Srbija ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemaljama kandidatima za članstvo, potencijalnim kandidatima i susednim članicama EU.
"Odnosi s Hrvatskom su se poboljšali. Odnosi s Mađarskom su se dodatno intenzivirali. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji", navodi se u izveštaju.
<h2>Zabrinutost zbog stanja u medijima</h2>
Srbija je u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu dana postigla ograničeni napredak, ali slučajevi pretnji i napada na novinare, medijskih manipulacija i političkog uticaja na medije ostaju razlog za zabrinutost, ocenjuje se u godišnjem izveštaju o napretku Srbije na putu u EU. 
 
U izveštaju koji je danas objavila Evropska komisija se navodi da su policija i tužilaštvo u saradnji sa radnom grupom za bezbednost novinara brzo reagovali na pojedine slučajeve pretnji i napada na novinare. 
 
"Ipak, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i napada na novinare ostaju razlog za zabrinutost, kao i porast broja strateških tužbi uperenih protiv informisanja javnosti (SLAPP), koje posebno podnose članovi državnih i lokalnih vlasti i koje za posledicu mogu da imaju obeshrabrivanje, pa i samocenzuru", navodi se u izveštaju. 
 
"Politički i ekonomski uticaj na medije ostaje razlog za zabrinutost", konstatuje u izveštaju Evropska komisije. 
 
Izazovno okruženje za slobodu izražavanja, kako se navodi, predstavljaju česte izjave visokih zvaničnika o novinarima i istraživačkom novinarstvu. Zakonom je u velikoj meri ograničena i mogućnost novinara da izveštavaju o tekućim krivičnim postupcima, piše u izveštaju. 
 
Ukazuje se i da Srbija mora hitno da preduzme akciju protiv narativa uperenih protiv EU kakve šire brojni mediji, kao i protiv stranih informativnih manipulacija i uplitanja, što je uglavnom povezano sa ruskom agresijom na Ukrajinu. 
 
U izveštaju piše da je Srbija posle izraženog kašnjenja nastavila da primenjuje akcioni plan za medijsku strategiju i da su u novembru 2022. godine uvojene izmene Zakona o javnom informisanju. 
 
Izmene, podseća se, treba da obezbede veću nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ozvaniče ulogu Saveta za štampu, &nbsp;učine sufinansiranje medija transparentnijim i pristupačnijim i produže rok za zabranu medijskog praćenja funkcionerskih izbornih kampanja. 
 
"Međutim, zakonodavni proces nije finalizovan u skladu sa pravnim stečevinama EU i evropskim standardima", piše u izveštaju. 
 
Kao primeri se navode rasprava o učešću države u medijskom vlasništvu i to što REM, uprkos konkursu, bez kredibilnog opravdanja u avgustu 2022. godine nije dodelio petu televizijsku frekvenciju sa nacionalnom pokrivenošću.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izveštaj EK o Srbiji: Tempo pregovora zavisiće od vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom

Izveštaj EK o Srbiji: Tempo pregovora zavisiće od vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom

Tagovi:

Povezani članci

Fon der Lajen: U interesu Prištine da usvoji nacrt ZSO

Evropska komisija: Članstvo Zapadnog Balkana u EU politički, bezbednosni i ekonomski interes Unije

Fon der Lajen: Evropska komisija predložila otvaranje pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom