Jermenija se suočava sa višestrukim izazovima nakon pada Nagorno-Karabaha
Brojne izbeglice pristiže u Jermeniju, ulice Jerevana su preplavljene protestantima koji traže smenu premijera, a zemlja se suočava s mnogim izazovima nakon što se našla u jednoj od najtežih političkih kriza posle sticanja nezavisnosti nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Poslednji događaji dolaze nakon što je Azerbejdžan izvršio munjevitu vojnu akciju u Nagorno Karabahu, većinski etničkom jermenskom regionu koji je postojao tri decenije bez međunarodnog priznanja, piše AP.
Izmorene azerbejdžanskom blokadom i brojčano nadjačane vojskom koju je podržala Turska, separatističke snage u regionu su kapitulirale za 24 sata, a njihovi politički lideri izjavili su da će raspustiti svoju vladu do kraja godine.
Besni i ogorčeni zbog gubitka domovine, oni će verovatno podržati svakodnevne proteste protiv premijera Nikola Pašinjana, kojeg opozicija okrivljuje za neuspeh u odbrani Nagorno Karabaha.
Pašinjan je optužio ruske mirovne snage da nisu sprečile napade Azerbejdžana.
Kremlj, s druge strane, prebacuje krivicu na Pašinjana, optužujući ga za ubrzavanje pada Nagorno Karabaha priznavanjem suvereniteta Azerbejdžana nad tim regionom i narušavanjem odnosa Jermenije sa Rusijom okretanjem Zapadu.
Ostaje nejasno da li će Pašinjan izvući Jermeniju iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, grupe nekoliko bivših sovjetskih država predvođenih Rusijom. Jermenija takođe na svojoj teritoriji ima rusku vojnu bazu, a ruski graničari pomažu u obezbeđivanju na granici Jermenije sa Turskom.
Uprkos pozivima Zapada da Azerbejdžan poštuje suverenitet Jermenije, kao i apelu Irana, koji je takođe upozorio Azerbejdžan da ne koristi silu, i dalje su velike tenzije.
Izvor: Beta/AP