Pravnici iz CFTJ kažu da postoji dovoljno dokaza da se otvori zvanična istraga protiv predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i drugih najviših državnih zvaničnika za genocid. 
 
Grupa od oko 30 ljudi okupila se danas ispred suda u Hagu kako bi predala više od 100 stranica dokumenata koje čine dosije dokaza koji sadrži svedočenja više od 500 žrtava i svedoka. 
 
Vlada Azerbejdžana nije još komentarisala optužbe. 
 
Te dve susedne zemlje su decenijama u sukobu oko sporne teritorije <a href="https://insajder.net/prenosimo/jermenija-trazi-da-sud-un-uvede-mere-u-cilju-zastite-prava-jermena-iz-nagorno-karabaha">Nagorno-Karabaha </a>i već su upletene u drugi pravni slučaj koji je povezan sa tim sukobom. 
 
Kancelarija glavnog tužioca <a href="https://insajder.net/prenosimo/medunarodni-sud-pravde-naredio-azerbejdzanu-da-osigura-bezbednost-ljudi-iz-nagorno-karabaha">Suda u Hagu</a> će sada razmatrati dokaze dostavljene sudu kako bi odlučilo da li da pokrene istragu, a konačna odluka se očekuje za nekoliko meseci. 
 
Međutim pravni stručnjaci kažu da bi genocid mogao biti van nadležnosti suda. 
 
Jermenija je član MKS, ali Azerbejdžan nije, ostavljajući tužiocima nadležnost samo za zločine počinjene na teritoriji Jermenije a sam Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana. 
 
<a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">Nagorno-Karabah </a>je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice. 
 
Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih <a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-spreman-na-mirovni-sporazum-sa-jermenijom-uz-posredovanje-gruzije">Jermena </a>sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom. 
 
Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokadu regiona, a posle visemesečne nestašice hrane i lekova Azerbejdžan je izveo kratku vojnu operaciju u septembru 2023. godine i naterao Jermene iz Nagorno-Karabaha da potpišu kapitulaciju nakon čega su gotovo svi ti Jermeni - njih oko 100.000 - napustili region za samo nekoliko dana. 
 
Pre azerbejdžanske ofanzive, Jermenija i bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo optužili su Azerbejdžan da je počinio genocid stvarajući uslove za uništavanje Jermena kao etničke grupe u Nagorno-Karabahu.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Grupa koja zastupa Jermene traži od Suda u Hagu da istraži tvrdnju o genocidu

Ruski mirovnjaci su tamo bili od kraja rata Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je novinarima potvrdio izveštaje o povlačenju, ali nije izneo detalje.
Azerbejdžanski šef diplomatije Hikmet Hadžijev takođe je potvrdio vest o povlačenju, dodavši da su se o tome dogovorile dve države.
Hadžijev nije objasnio zašto se trupe povlače, ali se čini da je njihovo prisustvo suvišno jer je Azerbejdžan munjevitom akcijom prošle godine povratio punu kontrolu nad tim regionom.
Nagorno-Karabah je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice.
Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih Jermena sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je bio završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom.
Deo misije tih trupa bio je da obezbede slobodan prolaz jedinim putem koji povezuje Karabah s Jermenijom preko teritorije koju je Azerbejdžan povratio u ratu.
Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokira taj pu tvrdeći da ga Jermeni koriste za pribavljanje oružja i šverc. Ruske trupe se nisu mešale.
Posle višemesečne nestašice hrane i lekova usled te blokade, Azerbejdžan je izveo jednodnevni "blickrig" u septembru 2023. godine i naterao karabaške Jermene da potpišu kapitulaciju. Posrednik u kapitulaciji bile su upravo ruske trupe. Potom su gotovo svi karabaški Jermeni - njih oko 50.000 - napustili region za samo nekoliko dana.
Izvor: Beta

200x200

Rusija povlači vojsku iz Nagorno-Karabaha

Ova separatistička oblast sa uglavnom jermenskim stanovništvom od septembra je ponovo pod kontrolom Azerbejdžana, koji je u brzom, jednodnevnom udaru do nogu potukao njene snage bezbednosti.
Potom je <a href="https://insajder.net/prenosimo/gotovo-svi-jermeni-napustili-nagorno-karabah">više od 100.000 Jermena izbeglo u Jermeniju</a>, a separatistička vlada je pristala na to da bude raspuštena do kraja 2023. godine.
Vlada u Jerevanu je potom zatražila od Međunarodnog suda pravde da Azerbejdžanu nametne privremene mere, u smislu garantovanja bezbednosti i zaštite imovine i ličnih dokumenata stanovništva.
Lider jermenskog pravnog tima je te mere zatažio sa ciljem sprečavanja da, kako je navedeno, "etničko čišćenje" regiona postane nepovratno.
Zamenik ministra inostranih poslova Azerbejdžana Elnur Mamadov je negirao te navode.
"Azerbejdžan se nije angažovao i neće se angažovati u etničkom čišćenju ili bilo kom obliku napada na civilno stanovništvo Karabaha", rekao je on pred sudom u oktobru.
Sud je danas saopštio da su obećanja u pogledu bezbednosti, koji je tada dao Mamadov, "obavezujuća i stvaraju pravne obaveze za Azerbejdžan".
Sudije su većinom od 13 prema dva glasa odlučile da Azerbejdžan mora da obezbedi da ljudi koji su napustili Nagorno-Karabah <a href="https://insajder.net/prenosimo/nagorno-karabah-kako-zategnuti-odnosi-izmedu-jermenije-i-rusije-dodatno-komplikuju-krizu-na-juznom-kavkazu">posle vojne operacije 19. septembra</a> i žele da se vrate "mogu da to urade na bezbedan, nesmetan i ekspeditivan način".
Dodaje se da Azerbejdžan takođe mora da obezbedi da ljudi koji žele da napuste region to mogu da urade bezbedno, kao i da obezbedi da ljudi koji ostaju u Nagorno-Karabahu ili koji su se vratili i žele da ostanu tamo budu "slobodni od upotrebe sile ili zastrašivanja koji bi ih moglo oterati u izbeglištvo."
Sudije su pozvale Azerbejdžan da "zaštiti i sačuva dokumente o registraciji, identitetu i privatnoj svojini" ljudi iu Nagorno-Karabaha i zatražile od vlasti u Bakuu da u roku od osam nedelja podnese sudu izveštaj o merama koje preduzima za sprovođenje naredbi.
Naredbe su preliminarni korak u sporu koji je pokrenula Jermenija, optužujući Azerbejdžan za kršenje međunarodne konvencije o zabrani rasne diskriminacije, a u vezi sa Nagorno-Karabahom.
Azerbejdžan je pred istim sudom, takođe tužio Jermeniju zbog navoda o kršenju iste konvencije.
Za rešavanje oba spora će verovatno trebati godine.
Izvor: Beta

Međunarodni sud pravde naredio Azerbejdžanu da osigura bezbednost ljudi iz Nagorno-Karabaha

Ovo je bio prvi susret dvojice ministara spoljnih poslova od azerbejdžanske munjevite ofanzive, kada su snage iz Bakua prošlog meseca ponovo zauzele otcepljeni <a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">region Nagorno-Karabaha</a>, preneo je Rojters.
"Ovo je istorijska prilika svim zemljama regiona, a kako je rat na Južnom Kavkazu završen, vreme je za<a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-spreman-na-mirovni-sporazum-sa-jermenijom-uz-posredovanje-gruzije"> mir i saradnju</a>", rekao je iranski ministar inostranih poslova Hosein Amirabdolahijan.
Razgovorima u Teheranu prisustvovali su i inostrani ministri Rusije i Turske, bliskog saveznika Azerbejdžana.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi rekao je da je, s obzirom na svoju jaku i uticajnu poziciju, Iran spreman da pomogne u rešavanju postojećih sporova između Azerbejdžana i Jermenija.
Tom prilikom on je implicitno prozvao Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, čija je uključenost u traženje mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana, posebno iziritirala Rusiju, navodi Rojters.
Kako dodaje britanska agencija, Rusija sebe smatra garantom bezbednosti između Azerbejdžana i Jermenije, bivših sovjetskih republika, ali njen rat u Ukrajini doveo je do slabljenja uticaja Moskve na Južnom Kavkazu.
Izvor: Tanjug

Iran domaćin pregovora Jermenije i Azerbejdžana u "istorijskoj" šansi za mir

Kod Jermena, taj grad je poznat kao Stepanakert.
Azerbejdžanske snage su slomile otpor vlade etničkih Jermena prošlog meseca, zbog čega je oko 120.000 ljudi prebeglo u Jermeniju, navodi Rojters.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken obavestio je ranije malu grupu kongresmena da američka vlada prati mogućnost da bi Azerbejdžan uskoro mogao da izvrši invaziju na Jermeniju, rekla su dva dobro obaveštena neimenovana izvora.
Alijev je ranije pozvao Jermeniju da otvori "koridor" duž svoje južne granice, povezujući na taj način kopno Azerbejdžana sa enklavom koja se graniči sa Turskom i Iranom i zapretio da će to pitanje rešiti "silom".
U telefonskom razgovoru 3. oktobra, kongresmeni su izvršili pritisak na Blinkena u vezi sa mogućim merama protiv Alijeva, kao odgovorom na invaziju Azerbejdžana na region <a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">Nagorno-Karabaha</a> u septembru, rekli su izvori, objavio je "Politiko".
Izvor: Tanjug

Alijev podigao azerbejdžansku zastavu u Nagorno-Karabahu

"Ukupno osam osmatračnica i 15 privremenih posmatračkih punktova ruskih mirovnih snaga u oblastima Askeran, Šuša, Martuni i Mardakert zatvoreno je od 19. septembra 2023. Uz učešće ruskih mirovnih snaga, nastavljaju se radovi na obnavljanju snabdevanja naseljenih područja Nagorno-Karabaha električnom energijom i gasom“, navodi se u saopštenju, prenosi RIA Novosti.
Kako se dodaje, u roku od 24 sata, u vezi sa razoružanjem i raspuštanjem oružanih formacija <a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">Nagorno-Karabaha</a>, zatvorena je jedna osmatračnica ruskih mirovnjaka u regionu Šuše.
Napominje se i da u zoni odgovornosti ruskog mirovnog kontingenta nije zabeleženo kršenje primirja.
Izvor: Tanjug

Ruske mirovne snage demontirale osam osmatračnica u Nagorno Karabahu

Mere su usmerene ka zaštiti prava etničkih Jermena iz spornog regiona koji je Azerbejdžan zauzeo prošlog meseca nakon munjevite vojne operacije.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/sukob-u-nagorno-karabahu-azerbejdzan-pokrenuo-lokalne-antiteroristicke-operacije">U kratkom sukobu u septembru</a>, vojska Azerbejdžana je pobedila jermenske snage primoravši ih da kapituliraju. Separatitička vlada je zatim saopštila da će se &nbsp;raspusti do kraja godine. <a href="https://insajder.net/prenosimo/gotovo-svi-jermeni-napustili-nagorno-karabah">Više od 100.000 etničkih Jermena</a> je nakon toga pobeglo iz <a href="https://insajder.net/prenosimo/reporter-bbc-a-u-nagorno-karabahu-strah-od-egzodusa-jermena-dok-azeri-prikazuju-zarobljeno-naoruzanje">Nagorno-Karabaha</a>.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je saopštilo da je odlazak jermenskog stanovništva "njihova lična i individualna odluka i da nema nikakve veze sa ikakvom prinudom". 
 
Sudu će verovatno trebati nedelje da donese odluku o zahtevu <a href="https://insajder.net/prenosimo/sve-oci-uprte-u-nagorno-karabah-drugi-dan-azerbejdzanskih-vojnih-operacija-na-juznom-kavkazu">Jermenije</a>.
Nakon okončanja šestogodišnjih separatističkih borbi 1994. godine, Nagorno-Karabah je došao pod kontrolu etničkih jermenskih snaga, podržanih od strane Jermenije.
Azerbejdžan je povratio delove regiona tokom šestonedeljnog rata 2020. godine. <a href="https://insajder.net/prenosimo/koridor-izmedu-azerbejdzana-i-nagorno-karabaha-otvoren-za-humanitarnu-pomoc">Nagorno-Karabah</a> je međunarodno priznat kao sastavni deo Azerbejdžana.
Izvor: Tanjug

Jermenija traži da sud UN uvede mere u cilju zaštite prava Jermena iz Nagorno-Karabaha

Alijev je to izjavio <a href="https://insajder.net/prenosimo/nagorno-karabah-kako-zategnuti-odnosi-izmedu-jermenije-i-rusije-dodatno-komplikuju-krizu-na-juznom-kavkazu">tokom posete Gruziji</a> nakon što je odbio planirani sastanak sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom na marginama evropskog samita u Granadi, u Španiji, u četvrtak, preneo je AP.&nbsp;
Dan ranije, Alijev je oštro kritikovao Francusku zbog obećanja da će Jermeniju snabdeti oružjem, rekavši predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu u telefonskom razgovoru u subotu da nije prisustvovao sastanku u Granadi zbog stava Francuske, saopštio je kabinet azerbejdžanskog lidera.&nbsp;
Obraćajući se novinarima posle razgovora sa gruzijskim premijerom Iraklijem Garibašvilijem u Tbilisiju, Alijev je rekao da je zahvalan Gruziji na njenim posredničkim naporima, dodajući da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-predlozio-mirovni-sporazum-jermeniji-za-nagorno-karabah-poznate-i-njegove-kljucne-tacke">Azerbejdžan biti spreman da prisustvuje razgovorima</a> kako bi se razgovaralo o pitanjima vezanim za mirovni sporazum ako se Jermenija složi.&nbsp;
"Nekoliko zemalja i neke međunarodne organizacije pokušavaju da podrže proces normalizacije odnosa između Jermenije i Azerbejdžana", rekao je Alijev i dodao da Azerbejdžan pozdravlja svako posredovanje i pomoć ako nije jednostran i pristrasan.&nbsp;
[related-content]
On je istakao da bi Gruzija, koja se graniči sa Jermenijom i Azerbejdžanom, bila najbolji domaćin za buduće mirovne pregovore.&nbsp;
Azerbejdžanske snage preuzele su kontrolu nad <a href="https://insajder.net/prenosimo/samoproglasena-republika-nagorno-karabah-prestaje-da-postoji-od-januara">Nagorno-Karabahom, enklavom naseljenom etničkim Jermenima</a>, što je izazvalo egzodus više od 100.000 Jermena.&nbsp;
Jermenija je optužila Azerbejdžan za etničko čišćenje, što je Baku demantovao, insistirajući da su Jermeni u enklavi dobrodošli da ostanu na toj teritoriji.&nbsp;
U razgovoru sa Mišelom u subotu, Alijev je za egzodus Jermena iz regiona okrivio separatističke vlasti koje su ih, kako tvrdi, ''ohrabrile da odu''.&nbsp;
Azerbejdžanski lider je rekao da su azerbejdžanske vlasti pružile humanitarnu pomoć jermenskim stanovnicima Nagorno-Karabaha i da je počeo proces njihove registracije.&nbsp;
Alijev je, takođe, rekao Mišelu da je "osam sela u Azerbejdžanu još uvek pod jermenskom okupacijom i naglasio važnost oslobađanja ovih sela od okupacije", saopštio je kabinet Alijeva.
Izvor: Tanjug

Azerbejdžan spreman na mirovni sporazum sa Jermenijom uz posredovanje Gruzije

Arajik Arutjunjan, koji je predvodio Nagorno-Karabah do početka septembra ove godine, u pritvoru je jer se sumnjiči da je "vodio rat i unajmio plaćenike", prekršivši "međunarodne humanitarne principe", saopštilo je azerbejdžansko tužilaštvo.
Jermenija je juče osudila <a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzanska-vojska-zarobila-bivseg-komandanta-snaga-nagorno-karabaha">hapšenja bivših lidera ili zvaničnika Nagorno-Karabaha</a>, posebno <a href="https://insajder.net/prenosimo/sluzbe-azerbejdzana-uhapsile-bivseg-lidera-nagorno-karabaha-araika-harutjunjana">slučaj Arutjunjana</a>, ne precizirajući kada je uhapšen.
Jermenske vlasti izrazile su žaljenje što "azerbejdžanske agencije za sprovođenje zakona nastavljaju da sprovode proizvoljna hapšenja uprkos obećanjima o poštovanju prava Jermena" u Nagorno-Karabahu.
Posle skoro dva milenijuma, Jermena gotovo i da nema u Nagorno Karabahu - planinskom regionu oko kojeg su se tri decenije sporile Jermenija i Azerbejdžan. Slučaj Nagorno-Karabaha je školski <a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">primer zamrznutog konflikta</a> - sukobljene strane, posle rata devedesetih, nisu pronašle diplomatsko rešenje, tenzije su za to vreme rasle i, ovih dana, usled azerbejdžanske ofanzive, dovele do <a href="https://insajder.net/prenosimo/gotovo-svi-jermeni-napustili-nagorno-karabah">kilometarskih izbegličkih kolona i novih stradanja Jermena</a>.&nbsp;
Izvor: Beta

Azerbejdžan potvrdio da je uhapšen bivši predsednik Nagorno-Karabaha

Zamrznuti konflikt, smatraju stručnjaci, nije ništa više nego fraza koja označava period posle rata kada se sukobljene strane pripremaju za eventualne nove sukobe. <a href="https://insajder.net/prenosimo/samoproglasena-republika-nagorno-karabah-prestaje-da-postoji-od-januara">Zamrznuti konflikti u Nagorno-Karabahu</a> i na Kosovu i Metohiji imaju sličnosti, ali i bitne razlike. <a href="https://insajder.net/prenosimo/gotovo-svi-jermeni-napustili-nagorno-karabah">Jermeni</a> u Nagorno-Karabahu su pre tri decenije proglasili Republiku Arcah, ali njenu nezavisnost nije priznala ni sama Jermenija. Sa druge strane, na Kosovu i Metohiji je, od rata, prisutan NATO - preko <a href="https://insajder.net/prenosimo/ristuca-misija-kfor-a-uslovljena-je-okolnostima-a-ne-kalendarom">Misije Kfora</a>, a <a href="https://insajder.net/teme/status-kosova-i-metohije-kroz-nedavnu-istoriju-video">kosovsku nezavisnost</a> je od 2008. priznala gotovo polovina članica Ujedinjenih nacija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dspms3wDo2_s&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Prisustvo NATO-a je na Kosovu stvorilo bitno različitu situacija u odnosu na Nagorno-Karabah jer je dao manevarski prostor vlastima iz Prištine, dao im je bezbednost, dao im je garancije da neće biti vojnog ugrožavanja. Naravno da od <a href="https://insajder.net/arhiva/tema/kosovo-godina-raspleta-video">juna 1999. godine kada su se snage Vojske Jugoslavije i Policije Srbije povukle sa Kosova i Metohije</a>, kad ste predali nadležnost Kforu, suštinski NATO-u, po <a href="https://insajder.net/teme/postovanje-svih-sporazuma-ali-ne-i-rezolucije-1244-sb-ujedinjenih-nacija-video">Rezoluciji SB UN 1244</a>, dospeli ste u situaciju u kojoj Priština ima slobodu političkog manevra", izjavio je za Marker Aleksandar Radić, vojni analitičar.
Povremeni incidenti, <a href="https://insajder.net/teme/slucaj-banjska-mnogo-teorija-malo-cinjenica-video">poput poslednjeg u Banjskoj</a>, sastavni su deo zamrznutih konflikata.
"Teritorija i narod se brani pre svega spoljnom politikom i pametnim potezima, jednom predikcijom dešavanja a ne oružjem. To smo videli i po poslednjim dešavanjima kada uzimanjem oružja u ruke možemo naneti ogromnu štetu našim interesima, interesima Republike Srbije i na kraju krajeva percepciji Srbije u svetu", izjavio je za Marker Nikola Lunić iz Savet za strateške politike.
Poput Srbije na Kosovu i Metohiji, Jermenija je u Nagorno-Karabahu branila svoju poziciju uz pomoć Rusije. Za Jermene, zbog geografske pozicije i diplomatskih veza, to je bio logičan potez. S druge strane, Srbija je pet hiljada kilometara daleko od Rusije, a između njih su članice NATO-a.
"NATO preko misije Kfora je najveći <a href="https://insajder.net/prenosimo/savet-nato-odobrio-slanje-dodatnih-snaga-na-kosovo-i-metohiju">garant mira i bezbednosti na Kosovu i Metohiji</a> i mi se sada isto obraćamo komandi NATO-a kako bi obezbedili mir za Srbe na Kosovu. Nije dole Ruska Federacija, Putin je 2003. povukao kompletan svoj kontingent sa Kosova i Metohije, prema tome, Srbi i Srbija se brani u bliskoj saradnji sa Kforom i međunarodnom zajednicom, Zapadom", naglasio je Lunić.
Posle rata 1999, Kosovo i Metohiju napustilo je stotine hiljada Srba. UNHCR tvrdi ispod 200.000, a zvanični Beograd gotovo 250.000. Za dve nedelje, od početka <a href="https://insajder.net/prenosimo/nagorno-karabah-kako-zategnuti-odnosi-izmedu-jermenije-i-rusije-dodatno-komplikuju-krizu-na-juznom-kavkazu">azerbejdžanske ofanzive</a>, više od 100.000 Jermena napustilo je domove i uputilo se ka Jermeniji. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u Nagorno-Karabahu, <a href="https://insajder.net/prenosimo/un-u-nagorno-karabahu-ostalo-od-50-do-1-000-jermena">danas živi do hiljadu Jermena</a>.
Izvor: Insajder

Nagorno Karabah