I Jermenija i Azerbejdžan su više puta ponavljali da žele da potpišu mirovni sporazum o okončanju sukoba oko regiona Nagorno-Karabaha, preneo je Rojters. 	
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je juče da je tekst sporazuma spreman 80 do 90 odsto, ali je ponovio da je nemoguće potpisati ga pre nego što Jermenija izmeni svoj ustav kako bi uklonila indirektnu referencu koja se odnosi na nezavisnost Nagorno-Karabaha, što je Jermenija odbila da učini. 	
Etnički Jermeni, stanovnici Karabaha, uživali su de fakto nezavisnost od Azerbejdžana više od tri decenije do septembra 2023, kada je Azerbejdžan u munjevitoj ofanzivi ponovo preuzeo tu teritoriju, a oko 100.000 Jermena prebeglo u Jermeniju. 	
Obe zemlje su poslednjih meseci nastojale da postignu napredak u postizanju mirovnog sporazuma, uključujući demarkaciju granica, pri čemu je Jermenija pristala da Azerbejdžanu preda četiri sporna pogranična sela. 	
Dokument o osnovnim principima mogao bi se smatrati privremenom merom, on čini osnovu bilateralnih veza i obezbeđuje susedske odnose između dve zemlje, rekao je za Rojters Hikmet Hadžijev, savetnik predsednika Azerbejdžan za spoljnu politiku. 	
On je dodao da bi sporazum mogao da bude potpisan dok Azerbejdžan ne održi samit o klimi COP29 u novembru.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Azerbejdžan predlaže potpisivanje dokumenta o osnovnim principima sa Jermenijom

"Dana 12. juna završen je proces povlačenja ruskog mirovnog kontingenta stacioniranog na teritoriji Azerbejdžana nakon drugog rata u Karabahu (u novembru 2020. godine)", navedeno je u saopštenju, prenosi Interfaks.
Dodato je da su ljudstvo, naoružanje i oprema<a href="https://insajder.net/prenosimo/rusija-povlaci-vojsku-iz-nagorno-karabaha"> RMK u potpunosti napustili teritoriju Azerbejdžana</a>.
RMK je uveden nakon što su prestala neprijateljstva između jermenskih i azerbejdžanskih snaga u Karabahu 10. novembra 2020. godine.
Zvanično je saopšteno da je RMK u početku brojao 1.960 vojnika.
Izvor: Tanjug

200x200

Baku: Ruske mirovne snage se povukle iz Nagorno-Karabaha

Oko 100.000 većinski jermenskog stanovništva pobeglo je iz Hankendija nakon što su azerbejdžanske snage preuzele kontrolu nad ovom regijom prošle godine.
Alijev je naseljavanje najavio tokom susreta sa stanovnicima mesta Hodžaji, a azerbejdžanski mediji su preneli da je predsednik rekao da će se u Hankendi prvo doseliti učenici, studenti i njihovi nastavnici.
On je dodao da će se stanovništvo doseliti i u Agdam, grad koji je ostao prazan nakon što su ruske trupe, koje su motrile situaciju, napustile vojni centar.
Hankendi je ostao skoro potpuno prazan nakon odlaska Jermena, a u gradu u kom je nekada živelo 75.000 ljudi ostalo je samo nekoliko stotina, prenosi Rojters.
Bolnice su prestale da funkcionišu, a u martu je azerbejdžanska državna televizija emitovala snimke rušenja zgrade parlamenta etničkih Jermena.
Izvori su rekli Rojtersu prošle godine da je ponovno zauzimanje regiona za Alijeva lično pitanje, budući da je njegov otac, tadašnji predsednik, pretrpeo poraz u prethodnom ratu u Nagorno-Karabahu.
Taj rat se vodio između 1988. i 1994. a Ilham Alijev nasledio je oca na mestu predsednika 2003.
Mirovni pregovori između Bakua i Jerevana su u toku, a Jermenija je Azerbejdžanu predala četiri nenaseljena pogranična sela.
To je izazvalo masovne proteste u Jermeniji ovog meseca na kojima su učesnici premijera Nikola Pašinjan pozivali da podnese ostavku.
Izvor: Tanjug

Alijev: U septembru počinje naseljavanje glavnog grada Nagorno-Karabaha

U saopštenju se navodi da je državna granična služba Azerbejdžana preuzela kontrolu nad četiri sela u okrugu Gazak koja se prostiru na 6.500 kvadratnih kilometara nakon razgraničenja dela granice sa Jermenijom u dužini od 12.700 kilometara, prenosi TASS.
Azerbejdžan je saopštio 19. aprila da su azerbejdžanska i jermenska komisija za razgraničenje postigle privremeni dogovor o određenim graničnim sektorima između četiri naselja u okrugu Gazak, a da je cilj bio da se razgraničenje uskladi sa međurepubličkom granicom koja je postojala u Sovjetskom Savezu u vreme njegovog raspada.&nbsp;
Strane su se usaglasile o tom razgraničenju i potpisale dokument 15. maja.
Jermenska nacionalna bezbednosna služba saopštila je danas da Jerevan i Baku povlače trupe sa zajedničke granice u Tavušu na severu Jermenije i da obezbeđenje preuzimaju granične straže.
Jermenija je u aprilu saopštila da će ustupiti kontrolu nad nekim pograničnim oblastima Azerbejdžanu, a ta odluka usledila je nakon munjevite vojne akcije koju je u septembru izvela azerbejdžanska vojska i nakon koje je Azerbejdžan preuzeo potpunu kontrolu nad Nagorno-Karabahom.
Oko 120.000 ljudi je posle toga napustilo region Nagorno-Karabaha, što je, kako navodi AP, gotovo celokupno etničko jermensko stanovništvo.
Izvor: Tanjug

Azerbejdžanski graničari preuzeli kontrolu nad četiri sela na granici sa Jermenijom

Kako se navodi, jermenska policija počela je jutros u Jerevanu da privodi učesnike akcija građanske neposlušnosti koji traže ostavku Pašinjana, prenela je ruska agencija Interfaks. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/desetine-hiljada-jermena-traze-ostavku-premijera-zbog-dogovora-sa-azerbejdzanom">Demonstranti </a>su privedeni i u gradu Ečmijadzinu, gde se grupa demonstranata spremala da dočeka premijera koji treba da poseti jednu od lokalnih škola. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Jermenski nadbiskup Bagrat Galstanjan započeo je 4. maja procesiju iz oblasti Tavuš u Jermeniji i najavio proteste u Jerevanu od 9. maja protiv politike jermenskih vlasti po pitanju razgraničenja sa Azerbejdžanom. &nbsp;	&nbsp;
Nadbiskupu su se pridružili poglavari svih eparhija Jermenske crkve koji su započeli procesije iz raznih krajeva Jermenije. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Nadbiskup je ranije na mitingu tražio ostavku Pašinjana.
Izvor: Tanjug

Policija privela 50 osoba koje su protestovale protiv premijera Jermenije

Jermenske vlasti, u potrazi za mirovnim sporazumom kako bi se konačno ublažili višedecenijski teritorijalni sporovi sa Azerbejdžanom, odobrile su povratak pograničnih sela koje je njihova vojska zauzela 1990-ih. 
 
Međutim, ta odluka, koju neki vide kao nepotreban ustupak, nedeljama je izazvala proteste u Jermeniji. 
 
Stanovnici tih pograničnih sela su pre šest dana krenuli peške u Jerevan gde su im se pridružile su im se opozicione stranke, kao i izbegličke organizacije iz enklave Nagorno-Karabah. 
 
Tu enklavu je ponovo zauzeo Azerbejdžan posle kratke ofanzive u septembru, okončavši decenije separatizma i istisnuvši gotovo celokupno jermensko stanovništvo. 

<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">⚡️ According to local media reports, a significant protest against the government has erupted in Yerevan&#39;s Republic Square Armenia&#39;s protest leader, Archbishop Bagrat, has issued an ultimatum to the republic&#39;s Prime Minister, Nikol Pashinyan, demanding his resignation within one… <a href="https://t.co/0HDeffNMg0">pic.twitter.com/0HDeffNMg0</a>&mdash; INSIDER | POLITIC (@insider_politic) <a href="https://twitter.com/insider_politic/status/1788646592733450609?ref_src=twsrc%5Etfw">May 9, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Jermenski premijer Nikol Pašinijan, prihvatanjem restitucije pograničnih sela, "prodaje našu teritoriju", rekli su demonstranti.
<a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">Nagorno-Karabah </a>je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice. 
 
Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih <a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-spreman-na-mirovni-sporazum-sa-jermenijom-uz-posredovanje-gruzije">Jermena </a>sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom. 
 
Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokadu regiona, a posle visemesečne nestašice hrane i lekova Azerbejdžan je izveo kratku vojnu operaciju u septembru 2023. godine i naterao Jermene iz Nagorno-Karabaha da potpišu kapitulaciju nakon čega su gotovo svi ti Jermeni - njih oko 100.000 - napustili region za samo nekoliko dana. 
 
Pre azerbejdžanske ofanzive, Jermenija i bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo optužili su Azerbejdžan da je počinio genocid stvarajući uslove za uništavanje Jermena kao etničke grupe u Nagorno-Karabahu.
Izvor: Beta

Desetine hiljada Jermena traže ostavku premijera zbog dogovora sa Azerbejdžanom

Pravnici iz CFTJ kažu da postoji dovoljno dokaza da se otvori zvanična istraga protiv predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i drugih najviših državnih zvaničnika za genocid. 
 
Grupa od oko 30 ljudi okupila se danas ispred suda u Hagu kako bi predala više od 100 stranica dokumenata koje čine dosije dokaza koji sadrži svedočenja više od 500 žrtava i svedoka. 
 
Vlada Azerbejdžana nije još komentarisala optužbe. 
 
Te dve susedne zemlje su decenijama u sukobu oko sporne teritorije <a href="https://insajder.net/prenosimo/jermenija-trazi-da-sud-un-uvede-mere-u-cilju-zastite-prava-jermena-iz-nagorno-karabaha">Nagorno-Karabaha </a>i već su upletene u drugi pravni slučaj koji je povezan sa tim sukobom. 
 
Kancelarija glavnog tužioca <a href="https://insajder.net/prenosimo/medunarodni-sud-pravde-naredio-azerbejdzanu-da-osigura-bezbednost-ljudi-iz-nagorno-karabaha">Suda u Hagu</a> će sada razmatrati dokaze dostavljene sudu kako bi odlučilo da li da pokrene istragu, a konačna odluka se očekuje za nekoliko meseci. 
 
Međutim pravni stručnjaci kažu da bi genocid mogao biti van nadležnosti suda. 
 
Jermenija je član MKS, ali Azerbejdžan nije, ostavljajući tužiocima nadležnost samo za zločine počinjene na teritoriji Jermenije a sam Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana. 
 
<a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">Nagorno-Karabah </a>je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice. 
 
Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih <a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-spreman-na-mirovni-sporazum-sa-jermenijom-uz-posredovanje-gruzije">Jermena </a>sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom. 
 
Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokadu regiona, a posle visemesečne nestašice hrane i lekova Azerbejdžan je izveo kratku vojnu operaciju u septembru 2023. godine i naterao Jermene iz Nagorno-Karabaha da potpišu kapitulaciju nakon čega su gotovo svi ti Jermeni - njih oko 100.000 - napustili region za samo nekoliko dana. 
 
Pre azerbejdžanske ofanzive, Jermenija i bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo optužili su Azerbejdžan da je počinio genocid stvarajući uslove za uništavanje Jermena kao etničke grupe u Nagorno-Karabahu.
Izvor: Beta

Grupa koja zastupa Jermene traži od Suda u Hagu da istraži tvrdnju o genocidu

Ruski mirovnjaci su tamo bili od kraja rata Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je novinarima potvrdio izveštaje o povlačenju, ali nije izneo detalje.
Azerbejdžanski šef diplomatije Hikmet Hadžijev takođe je potvrdio vest o povlačenju, dodavši da su se o tome dogovorile dve države.
Hadžijev nije objasnio zašto se trupe povlače, ali se čini da je njihovo prisustvo suvišno jer je Azerbejdžan munjevitom akcijom prošle godine povratio punu kontrolu nad tim regionom.
Nagorno-Karabah je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice.
Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih Jermena sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je bio završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom.
Deo misije tih trupa bio je da obezbede slobodan prolaz jedinim putem koji povezuje Karabah s Jermenijom preko teritorije koju je Azerbejdžan povratio u ratu.
Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokira taj pu tvrdeći da ga Jermeni koriste za pribavljanje oružja i šverc. Ruske trupe se nisu mešale.
Posle višemesečne nestašice hrane i lekova usled te blokade, Azerbejdžan je izveo jednodnevni "blickrig" u septembru 2023. godine i naterao karabaške Jermene da potpišu kapitulaciju. Posrednik u kapitulaciji bile su upravo ruske trupe. Potom su gotovo svi karabaški Jermeni - njih oko 50.000 - napustili region za samo nekoliko dana.
Izvor: Beta

Rusija povlači vojsku iz Nagorno-Karabaha

Ova separatistička oblast sa uglavnom jermenskim stanovništvom od septembra je ponovo pod kontrolom Azerbejdžana, koji je u brzom, jednodnevnom udaru do nogu potukao njene snage bezbednosti.
Potom je <a href="https://insajder.net/prenosimo/gotovo-svi-jermeni-napustili-nagorno-karabah">više od 100.000 Jermena izbeglo u Jermeniju</a>, a separatistička vlada je pristala na to da bude raspuštena do kraja 2023. godine.
Vlada u Jerevanu je potom zatražila od Međunarodnog suda pravde da Azerbejdžanu nametne privremene mere, u smislu garantovanja bezbednosti i zaštite imovine i ličnih dokumenata stanovništva.
Lider jermenskog pravnog tima je te mere zatažio sa ciljem sprečavanja da, kako je navedeno, "etničko čišćenje" regiona postane nepovratno.
Zamenik ministra inostranih poslova Azerbejdžana Elnur Mamadov je negirao te navode.
"Azerbejdžan se nije angažovao i neće se angažovati u etničkom čišćenju ili bilo kom obliku napada na civilno stanovništvo Karabaha", rekao je on pred sudom u oktobru.
Sud je danas saopštio da su obećanja u pogledu bezbednosti, koji je tada dao Mamadov, "obavezujuća i stvaraju pravne obaveze za Azerbejdžan".
Sudije su većinom od 13 prema dva glasa odlučile da Azerbejdžan mora da obezbedi da ljudi koji su napustili Nagorno-Karabah <a href="https://insajder.net/prenosimo/nagorno-karabah-kako-zategnuti-odnosi-izmedu-jermenije-i-rusije-dodatno-komplikuju-krizu-na-juznom-kavkazu">posle vojne operacije 19. septembra</a> i žele da se vrate "mogu da to urade na bezbedan, nesmetan i ekspeditivan način".
Dodaje se da Azerbejdžan takođe mora da obezbedi da ljudi koji žele da napuste region to mogu da urade bezbedno, kao i da obezbedi da ljudi koji ostaju u Nagorno-Karabahu ili koji su se vratili i žele da ostanu tamo budu "slobodni od upotrebe sile ili zastrašivanja koji bi ih moglo oterati u izbeglištvo."
Sudije su pozvale Azerbejdžan da "zaštiti i sačuva dokumente o registraciji, identitetu i privatnoj svojini" ljudi iu Nagorno-Karabaha i zatražile od vlasti u Bakuu da u roku od osam nedelja podnese sudu izveštaj o merama koje preduzima za sprovođenje naredbi.
Naredbe su preliminarni korak u sporu koji je pokrenula Jermenija, optužujući Azerbejdžan za kršenje međunarodne konvencije o zabrani rasne diskriminacije, a u vezi sa Nagorno-Karabahom.
Azerbejdžan je pred istim sudom, takođe tužio Jermeniju zbog navoda o kršenju iste konvencije.
Za rešavanje oba spora će verovatno trebati godine.
Izvor: Beta

Međunarodni sud pravde naredio Azerbejdžanu da osigura bezbednost ljudi iz Nagorno-Karabaha

Ovo je bio prvi susret dvojice ministara spoljnih poslova od azerbejdžanske munjevite ofanzive, kada su snage iz Bakua prošlog meseca ponovo zauzele otcepljeni <a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">region Nagorno-Karabaha</a>, preneo je Rojters.
"Ovo je istorijska prilika svim zemljama regiona, a kako je rat na Južnom Kavkazu završen, vreme je za<a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-spreman-na-mirovni-sporazum-sa-jermenijom-uz-posredovanje-gruzije"> mir i saradnju</a>", rekao je iranski ministar inostranih poslova Hosein Amirabdolahijan.
Razgovorima u Teheranu prisustvovali su i inostrani ministri Rusije i Turske, bliskog saveznika Azerbejdžana.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi rekao je da je, s obzirom na svoju jaku i uticajnu poziciju, Iran spreman da pomogne u rešavanju postojećih sporova između Azerbejdžana i Jermenija.
Tom prilikom on je implicitno prozvao Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, čija je uključenost u traženje mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana, posebno iziritirala Rusiju, navodi Rojters.
Kako dodaje britanska agencija, Rusija sebe smatra garantom bezbednosti između Azerbejdžana i Jermenije, bivših sovjetskih republika, ali njen rat u Ukrajini doveo je do slabljenja uticaja Moskve na Južnom Kavkazu.
Izvor: Tanjug

Nagorno Karabah