<article><h2>Planine u Srbiji imaju drastično manje ledenih dana u odnosu na pre nekoliko decenija</h2>Najveći protivnik skijalištima, kako u Srbiji tako i u ostatku sveta, je povećana temperatura vazduha usled klimatskih promena, koja topi sneg u zimskim mesecima, piše <a href="https://klima101.rs/skijanje-klimatske-promene/">Klima 101</a>.Primera radi, osmotreni podaci govore da se od 1950. godine do danas dogodilo drastično zagrevanje u zimskim mesecima - i da je ono bilo najizraženije na planinama. Naime, i najniža minimalna i najviša maksimalna temperatura izmerena u toku zime povećala se za 1 stepen po deceniji u planinskim oblastima jugozapada Srbije, što je najveća (zimska) promena <a href="https://rmets.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/joc.7981">zabeležena u našim merenjima</a>.Ako posmatramo prostore mape Srbije sa klimatskim indeksima broja mraznih dana (minimalna temp. ispod nula speni) i ledenih dana (maks. temp. ispod nula stepeni), jasno se osmatra da je najveće smanjenje broja ovih dana u oblasti planina.Za održavanje staza, neophodno je da makar minimalna dnevna temperatura bude ispod -nule, a upravo ovaj indeks - broj mraznih dana – pokazuje značajan pad na planinama poslednjih godina, što je jasan prikaz koliko su naše planine ranjive na posledice klimatskih promena.Primera radi, u Raškoj oblasti, gde se nalazi i Kopaonik, u periodu od 1951. do 2000. godine oko 14 odsto godina bilo je sa znatno manjim brojem ledenih dana (10+ manje ledenih dana) u odnosu na klimatološki prosek. Međutim, posle 2000. godine, skoro svaka druga godina beleži takvo smanjenje broja ledenih dana, a u nekim godinama je to smanjenje i drastično veće - i do 30 ledenih dana manje, ceo jedan "ledeni mesec" manje. <h2>I Alpi se zagrevaju duplo brže od globalnog proseka</h2>Alpi, najpoznatija skijaška destinacija u Evropi i svetu, suočava se sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena. Pošto naučna istraživanja i mreža osmatračkih stanica u ovom regionu pružaju podatke koji sežu unazad do 18. veka, to omogućuje stručnjacima da posebno detaljno utvrde ranjivost Alpa na klimatske promene. Usled složenih procesa u klimatskom sistemu, na Alpima se ubrzavaju procesi zagrevanja i smanjene akumulacije snega. Planine u ovom regionu se zapravo zagrevaju skoro pa duplo brže od globalnog proseka, pa su sad već u proseku 2 stepena Celzijusa toplije u odnosu na preindustrijski period.Još alarmatniji podatak je da se Alpi zagrevaju za 0,5 stepeni po deceniji od 1980. godine. Ako se uzme u obzir činjenica da temperatura opada za otprilike 0,5 stepeni na svakih 100m visine, jasna je kalkulacija da se svake dekade moramo "popeti" za 100 m da bismo propratili klimatske promene i ostali u neizmenjenoj klimi. Jedan od razloga povećanog zagrevanja u planinskim krajevima je i povratna sprega: topljenjem snega smanjuje se tzv. albedo efekat, jer beli sneg reflektuje Sunčevo zračenje, dok zelene površine apsorbuju više zračenja, čime doprinose daljem zagrevanju.Interesantno je da naučnici klimu na Alpima mogu rekonstruisati i znatno dalje od 18. veka - čak i do 600 godina unazad, i to na osnovu tzv. indirektnih merenja, pomoću analize godova biljaka koje rastu na višim nadmorskim visinama. Trajanje snežnog pokrivača je moguće rekonstruisati zbog činjenice da dugovečna biljka poput kleke (vrsta iz porodice čempresa) raste prvo u vidu žbuna - ukoliko je žbun prekriven snegom, sve fiziološke aktivnosti se stopiraju. Na taj način, širina godova kleke može biti dobar pokazatelj trajanja snežnog pokrivača. Šta nam govore ovakva istraživanja? Procene su da se sneg danas zadržava do oko 36 dana kraće na Alpima, u odnosu na dugoročni, šestovekovni prosek.<h2>Skijališta ispod 1500m nadmorske visine mogu biti sasvim ugrožena</h2>Ako posmatramo zimsku sezonu na Alpima, do kraja veka, prema naučnim procenama, količina snega će se smanjiti za 25 odsto u blažem scenariju globalnog zagrevanja (RCP 4.5), a pesimističniji klimatski scenario (RCP 8.5) bi izazvao smanjenje od čak 45 odsto. To bi u budućnosti svakako ugrozilo skijaške aktivnosti, gde bi se, prema aktuelnim procenama, skijanje ograničilo samo na nadmorske visine iznad 1500 m, uz kraće trajanje skijaške sezone nego što je sada. Primera radi, za 50 godina, skijališta na Alpima do 1700 m nadmorske visine započinjala bi svoju skijašku sezonu krajem decembra ili početkom januara, a završavala u toku marta. U međuvremenu, mnogi skijaški centri na nižim nadmorskim visinama bi se pre ili kasnije jednostavno - povukli sa tržišta.S obzirom na to da naše planine nemaju nadmorsku visinu kao Alpi (i mnoge druge planine u svetu), a takođe se i nalaze južnije, ovdašnja skijališta će biti "prva na udaru" klimatskih promena. Primera radi, ski centar Kopaonik je na nadmorskoj visini 1770 m nadmorske visine, a najniža polazna tačka žičara je na 1057 m, što je daleko ispod gorenavedene procenjene minimalne granice za skijališta od 1500 m. Kako će izgledati skijanje teško je predvideti, ali će cenu klimatskih promena svakako plaćati i sami skijaši, pre svega u vidu lošijeg kvaliteta staza, a onda i gužvi zbog smanjenih kapaciteta, porasta cena…Po aktuelnim procenama, za 50 godina imaćemo na našim planinama skoro i do mesec dana manje ledenih dana (kada je maksimalna dnevna temperatura ispod nule), i to će biti naša nova klima. Takvih godina već povremeno imamo i danas, i mi ih nazivamo ekstremnim - u odnosu na klimu na koju smo navikli. Ali u budućnosti, takve godine će nam biti srednje stanje, nova normalnost. U toj novoj klimi, nove ekstremne godine će biti ogromni udar na skijališta. Pretpostavka je da će se mnoga skijališta preobratiti i okrenuti letnjem turizmu umesto zimskog, zbog prijatnijih temperatura i prilika u toku leta na planinama.Promena je, drugim rečima, neminovna. Ali kada govorimo o skijanju, kao i o bilo kojoj drugoj aktivnosti koja je već pogođena klimatskim promenama, razlike su velike između scenarija u kojem "ne radimo ništa" i scenarija različitih nivoa klimatske akcije.<h2>Da li je spas u veštačkom snegu?</h2>Skijališta širom sveta, uključujući i naša u Srbiji, ulažu velike napore u sisteme veštačkog osnežavanja kako bi očuvala ski staze, naročito u vremenu klimatskih promena. Međutim, skijaši se često pitaju zašto topovi za veštačko osnežavanje ne rade onda kada su najpotrebniji, u trenucima pozitivnih temperatura kada skijaši često govore da staze "progledaju", tj. kada se pojavi blato na stazi. Glavni razlog je u vezi sa vremenskim uslovima. Sistem za veštačko osnežavanje je, kao i sam sneg, veoma podložan vremenskim prilikama, pa nije uvek moguće koristiti ih kako bi se održale staze u dobrom stanju. Cilj veštačkog osnežavanja je da efikasno zamrzne raspršene kapljice vode koje dolaze iz topova. To se najbolje postiže kada je temperatura ispod nule, što obično važi tokom noći. Međutim, čak i pri temperaturama iznad nule, osiguranje niske relativne vlažnosti vazduha igra ključnu ulogu u produkovanju veštačkog snega. Naime, sitne kapljice koje se raspršuju iz topova treba da se zamrznu, čak i pri pozitivnim temperaturama. Ovo je moguće postići ukoliko kapljice mogu na neki termodinamički način da se ohlade.Termodinamičko hlađenje kapljica se odvija u suvljem vazduhu, gde kap ima mogućnost da malo ispari. Tokom tog isparavanja, kap troši sopstvenu latentnu (skrivenu) toplotu za ovaj fazni prelaz i zbog toga se hladi. Visoka relativna vlažnost vazduha otežava ovaj proces, jer atmosfera već sadrži dovoljno vodene pare i ima svoj limitirajući maksimalni kapacitet sadržaja vodene pare, što otežava isparavanje kapljica i njihovo hlađenje. Grubo rečeno, temperatura vazduha od prosečno -2,5 stepena Celzijusa  i niže uglavnom obezbeđuje da se mogu koristiti kapaciteti veštačkog osnežavanja, dok više temperature zahtevaju povoljne uslove i u smislu vlažnosti vazduha. U budućoj klimi, za svako povećanje temperature od jednog stepena, atmosfera će biti u proseku za 7 odsto vlažnija, pa je jasna kalkulacija da će korišćenje topova za veštački sneg biti limitirano toplim i vlažnim zimskim danima. S obzirom na očekivano globalno zagrevanje, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim čak i uz veštačko osnežavanje, a skijanje u već bliskoj budućnosti pretenduje da bude još veći luksuz za skijaše.Izvor: <a href="https://klima101.rs/skijanje-klimatske-promene/">Klima 101</a></article>

<h2>Planine u Srbiji imaju drastično manje ledenih dana u odnosu na pre nekoliko decenija</h2>
Najveći protivnik skijalištima, kako u Srbiji tako i u ostatku sveta, je povećana temperatura vazduha usled klimatskih promena, koja topi sneg u zimskim mesecima, piše <a href="https://klima101.rs/skijanje-klimatske-promene/">Klima 101</a>.
Primera radi, osmotreni podaci govore da se od 1950. godine do danas dogodilo drastično zagrevanje u zimskim mesecima - i da je ono bilo najizraženije na planinama. Naime, i najniža minimalna i najviša maksimalna temperatura izmerena u toku zime povećala se za 1 stepen po deceniji u planinskim oblastima jugozapada Srbije, što je najveća (zimska) promena <a href="https://rmets.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/joc.7981" target="_blank">zabeležena u našim merenjima</a>.
Ako posmatramo prostore mape Srbije sa klimatskim indeksima broja mraznih dana (minimalna temp. ispod nula speni) i ledenih dana (maks. temp. ispod nula stepeni), jasno se osmatra da je najveće smanjenje broja ovih dana u oblasti planina.
Za održavanje staza, neophodno je da makar minimalna dnevna temperatura bude ispod -nule, a upravo ovaj indeks - broj mraznih dana – pokazuje značajan pad na planinama poslednjih godina, što je jasan prikaz koliko su naše planine ranjive na posledice klimatskih promena.
Primera radi, u Raškoj oblasti, gde se nalazi i Kopaonik, u periodu od 1951. do 2000. godine oko 14 odsto godina bilo je sa znatno manjim brojem ledenih dana (10+ manje ledenih dana) u odnosu na klimatološki prosek. Međutim, posle 2000. godine, skoro svaka druga godina beleži takvo smanjenje broja ledenih dana, a u nekim godinama je to smanjenje i drastično veće - i do 30 ledenih dana manje, ceo jedan "ledeni mesec" manje.&nbsp;
<h2>I Alpi se zagrevaju duplo brže od globalnog proseka</h2>
Alpi, najpoznatija skijaška destinacija u Evropi i svetu, suočava se sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena. Pošto naučna istraživanja i mreža osmatračkih stanica u ovom regionu pružaju podatke koji sežu unazad do 18. veka, to omogućuje stručnjacima da posebno detaljno utvrde ranjivost Alpa na klimatske promene.&nbsp;
Usled složenih procesa u klimatskom sistemu, na Alpima se ubrzavaju procesi zagrevanja i smanjene akumulacije snega. Planine u ovom regionu se zapravo zagrevaju skoro pa duplo brže od globalnog proseka, pa su sad već u proseku 2 stepena Celzijusa toplije u odnosu na preindustrijski period.
Još alarmatniji podatak je da se Alpi zagrevaju za 0,5 stepeni po deceniji od 1980. godine. Ako se uzme u obzir činjenica da temperatura opada za otprilike 0,5 stepeni na svakih 100m visine, jasna je kalkulacija da se svake dekade moramo "popeti" za 100 m da bismo propratili klimatske promene i ostali u neizmenjenoj klimi.&nbsp;
Jedan od razloga povećanog zagrevanja u planinskim krajevima je i povratna sprega: topljenjem snega smanjuje se tzv. albedo efekat, jer beli sneg reflektuje Sunčevo zračenje, dok zelene površine apsorbuju više zračenja, čime doprinose daljem zagrevanju.
Interesantno je da naučnici klimu na Alpima mogu rekonstruisati i znatno dalje od 18. veka - čak i do 600 godina unazad, i to na osnovu tzv. indirektnih merenja, pomoću analize godova biljaka koje rastu na višim nadmorskim visinama.&nbsp;
Trajanje snežnog pokrivača je moguće rekonstruisati zbog činjenice da dugovečna biljka poput kleke (vrsta iz porodice čempresa) raste prvo u vidu žbuna - ukoliko je žbun prekriven snegom, sve fiziološke aktivnosti se stopiraju. Na taj način, širina godova kleke može biti dobar pokazatelj trajanja snežnog pokrivača.&nbsp;
Šta nam govore ovakva istraživanja? Procene su da se sneg danas zadržava do oko 36 dana kraće na Alpima, u odnosu na dugoročni, šestovekovni prosek.
<h2>Skijališta ispod 1500m nadmorske visine mogu biti sasvim ugrožena</h2>
Ako posmatramo zimsku sezonu na Alpima, do kraja veka, prema naučnim procenama, količina snega će se smanjiti za 25 odsto u blažem scenariju globalnog zagrevanja (RCP 4.5), a pesimističniji klimatski scenario (RCP 8.5) bi izazvao smanjenje od čak 45 odsto.&nbsp;
To bi u budućnosti svakako ugrozilo skijaške aktivnosti, gde bi se, prema aktuelnim procenama, skijanje ograničilo samo na nadmorske visine iznad 1500 m, uz kraće trajanje skijaške sezone nego što je sada.&nbsp;
Primera radi, za 50 godina, skijališta na Alpima do 1700 m nadmorske visine započinjala bi svoju skijašku sezonu krajem decembra ili početkom januara, a završavala u toku marta. U međuvremenu, mnogi skijaški centri na nižim nadmorskim visinama bi se pre ili kasnije jednostavno - povukli sa tržišta.
S obzirom na to da naše planine nemaju nadmorsku visinu kao Alpi (i mnoge druge planine u svetu), a takođe se i nalaze južnije, ovdašnja skijališta će biti "prva na udaru" klimatskih promena. Primera radi, ski centar Kopaonik je na nadmorskoj visini 1770 m nadmorske visine, a najniža polazna tačka žičara je na 1057 m, što je daleko ispod gorenavedene procenjene minimalne granice za skijališta od 1500 m.&nbsp;
Kako će izgledati skijanje teško je predvideti, ali će cenu klimatskih promena svakako plaćati i sami skijaši, pre svega u vidu lošijeg kvaliteta staza, a onda i gužvi zbog smanjenih kapaciteta, porasta cena…
Po aktuelnim procenama, za 50 godina imaćemo na našim planinama skoro i do mesec dana manje ledenih dana (kada je maksimalna dnevna temperatura ispod nule), i to će biti naša nova klima. Takvih godina već povremeno imamo i danas, i mi ih nazivamo ekstremnim - u odnosu na klimu na koju smo navikli. Ali u budućnosti, takve godine će nam biti srednje stanje, nova normalnost.&nbsp;
U toj novoj klimi, nove ekstremne godine će biti ogromni udar na skijališta. Pretpostavka je da će se mnoga skijališta preobratiti i okrenuti letnjem turizmu umesto zimskog, zbog prijatnijih temperatura i prilika u toku leta na planinama.
Promena je, drugim rečima, neminovna. Ali kada govorimo o skijanju, kao i o bilo kojoj drugoj aktivnosti koja je već pogođena klimatskim promenama, razlike su velike između scenarija u kojem "ne radimo ništa" i scenarija različitih nivoa klimatske akcije.
<h2>Da li je spas u veštačkom snegu?</h2>
Skijališta širom sveta, uključujući i naša u Srbiji, ulažu velike napore u sisteme veštačkog osnežavanja kako bi očuvala ski staze, naročito u vremenu klimatskih promena.&nbsp;
Međutim, skijaši se često pitaju zašto topovi za veštačko osnežavanje ne rade onda kada su najpotrebniji, u trenucima pozitivnih temperatura kada skijaši često govore da staze "progledaju", tj. kada se pojavi blato na stazi.&nbsp;
Glavni razlog je u vezi sa vremenskim uslovima. Sistem za veštačko osnežavanje je, kao i sam sneg, veoma podložan vremenskim prilikama, pa nije uvek moguće koristiti ih kako bi se održale staze u dobrom stanju. Cilj veštačkog osnežavanja je da efikasno zamrzne raspršene kapljice vode koje dolaze iz topova. To se najbolje postiže kada je temperatura ispod nule, što obično važi tokom noći.&nbsp;
Međutim, čak i pri temperaturama iznad nule, osiguranje niske relativne vlažnosti vazduha igra ključnu ulogu u produkovanju veštačkog snega. Naime, sitne kapljice koje se raspršuju iz topova treba da se zamrznu, čak i pri pozitivnim temperaturama. Ovo je moguće postići ukoliko kapljice mogu na neki termodinamički način da se ohlade.
Termodinamičko hlađenje kapljica se odvija u suvljem vazduhu, gde kap ima mogućnost da malo ispari. Tokom tog isparavanja, kap troši sopstvenu latentnu (skrivenu) toplotu za ovaj fazni prelaz i zbog toga se hladi. Visoka relativna vlažnost vazduha otežava ovaj proces, jer atmosfera već sadrži dovoljno vodene pare i ima svoj limitirajući maksimalni kapacitet sadržaja vodene pare, što otežava isparavanje kapljica i njihovo hlađenje.&nbsp;
Grubo rečeno, temperatura vazduha od prosečno -2,5 stepena Celzijusa &nbsp;i niže uglavnom obezbeđuje da se mogu koristiti kapaciteti veštačkog osnežavanja, dok više temperature zahtevaju povoljne uslove i u smislu vlažnosti vazduha. U budućoj klimi, za svako povećanje temperature od jednog stepena, atmosfera će biti u proseku za 7 odsto vlažnija, pa je jasna kalkulacija da će korišćenje topova za veštački sneg biti limitirano toplim i vlažnim zimskim danima.&nbsp;
S obzirom na očekivano globalno zagrevanje, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim čak i uz veštačko osnežavanje, a skijanje u već bliskoj budućnosti pretenduje da bude još veći luksuz za skijaše.
Izvor: <a href="https://klima101.rs/skijanje-klimatske-promene/">Klima 101</a>

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Klimatske promene

ekologija

Klimatske promene ugrožavaju i skijanje: Kako ćemo i gde skijati u narednim decenijama?

Klimatske promene ugrožavaju i skijanje: Kako ćemo i gde skijati u narednim decenijama?

Tagovi: