<article>Ova separatistička oblast sa uglavnom jermenskim stanovništvom od septembra je ponovo pod kontrolom Azerbejdžana, koji je u brzom, jednodnevnom udaru do nogu potukao njene snage bezbednosti.Potom je <a href="https://insajder.net/prenosimo/gotovo-svi-jermeni-napustili-nagorno-karabah">više od 100.000 Jermena izbeglo u Jermeniju</a>, a separatistička vlada je pristala na to da bude raspuštena do kraja 2023. godine.Vlada u Jerevanu je potom zatražila od Međunarodnog suda pravde da Azerbejdžanu nametne privremene mere, u smislu garantovanja bezbednosti i zaštite imovine i ličnih dokumenata stanovništva.Lider jermenskog pravnog tima je te mere zatažio sa ciljem sprečavanja da, kako je navedeno, "etničko čišćenje" regiona postane nepovratno.Zamenik ministra inostranih poslova Azerbejdžana Elnur Mamadov je negirao te navode."Azerbejdžan se nije angažovao i neće se angažovati u etničkom čišćenju ili bilo kom obliku napada na civilno stanovništvo Karabaha", rekao je on pred sudom u oktobru.Sud je danas saopštio da su obećanja u pogledu bezbednosti, koji je tada dao Mamadov, "obavezujuća i stvaraju pravne obaveze za Azerbejdžan".Sudije su većinom od 13 prema dva glasa odlučile da Azerbejdžan mora da obezbedi da ljudi koji su napustili Nagorno-Karabah <a href="https://insajder.net/prenosimo/nagorno-karabah-kako-zategnuti-odnosi-izmedu-jermenije-i-rusije-dodatno-komplikuju-krizu-na-juznom-kavkazu">posle vojne operacije 19. septembra</a> i žele da se vrate "mogu da to urade na bezbedan, nesmetan i ekspeditivan način".Dodaje se da Azerbejdžan takođe mora da obezbedi da ljudi koji žele da napuste region to mogu da urade bezbedno, kao i da obezbedi da ljudi koji ostaju u Nagorno-Karabahu ili koji su se vratili i žele da ostanu tamo budu "slobodni od upotrebe sile ili zastrašivanja koji bi ih moglo oterati u izbeglištvo."Sudije su pozvale Azerbejdžan da "zaštiti i sačuva dokumente o registraciji, identitetu i privatnoj svojini" ljudi iu Nagorno-Karabaha i zatražile od vlasti u Bakuu da u roku od osam nedelja podnese sudu izveštaj o merama koje preduzima za sprovođenje naredbi.Naredbe su preliminarni korak u sporu koji je pokrenula Jermenija, optužujući Azerbejdžan za kršenje međunarodne konvencije o zabrani rasne diskriminacije, a u vezi sa Nagorno-Karabahom.Azerbejdžan je pred istim sudom, takođe tužio Jermeniju zbog navoda o kršenju iste konvencije.Za rešavanje oba spora će verovatno trebati godine.Izvor: Beta</article>

Ova separatistička oblast sa uglavnom jermenskim stanovništvom od septembra je ponovo pod kontrolom Azerbejdžana, koji je u brzom, jednodnevnom udaru do nogu potukao njene snage bezbednosti.
Potom je <a href="https://insajder.net/prenosimo/gotovo-svi-jermeni-napustili-nagorno-karabah">više od 100.000 Jermena izbeglo u Jermeniju</a>, a separatistička vlada je pristala na to da bude raspuštena do kraja 2023. godine.
Vlada u Jerevanu je potom zatražila od Međunarodnog suda pravde da Azerbejdžanu nametne privremene mere, u smislu garantovanja bezbednosti i zaštite imovine i ličnih dokumenata stanovništva.
Lider jermenskog pravnog tima je te mere zatažio sa ciljem sprečavanja da, kako je navedeno, "etničko čišćenje" regiona postane nepovratno.
Zamenik ministra inostranih poslova Azerbejdžana Elnur Mamadov je negirao te navode.
"Azerbejdžan se nije angažovao i neće se angažovati u etničkom čišćenju ili bilo kom obliku napada na civilno stanovništvo Karabaha", rekao je on pred sudom u oktobru.
Sud je danas saopštio da su obećanja u pogledu bezbednosti, koji je tada dao Mamadov, "obavezujuća i stvaraju pravne obaveze za Azerbejdžan".
Sudije su većinom od 13 prema dva glasa odlučile da Azerbejdžan mora da obezbedi da ljudi koji su napustili Nagorno-Karabah <a href="https://insajder.net/prenosimo/nagorno-karabah-kako-zategnuti-odnosi-izmedu-jermenije-i-rusije-dodatno-komplikuju-krizu-na-juznom-kavkazu">posle vojne operacije 19. septembra</a> i žele da se vrate "mogu da to urade na bezbedan, nesmetan i ekspeditivan način".
Dodaje se da Azerbejdžan takođe mora da obezbedi da ljudi koji žele da napuste region to mogu da urade bezbedno, kao i da obezbedi da ljudi koji ostaju u Nagorno-Karabahu ili koji su se vratili i žele da ostanu tamo budu "slobodni od upotrebe sile ili zastrašivanja koji bi ih moglo oterati u izbeglištvo."
Sudije su pozvale Azerbejdžan da "zaštiti i sačuva dokumente o registraciji, identitetu i privatnoj svojini" ljudi iu Nagorno-Karabaha i zatražile od vlasti u Bakuu da u roku od osam nedelja podnese sudu izveštaj o merama koje preduzima za sprovođenje naredbi.
Naredbe su preliminarni korak u sporu koji je pokrenula Jermenija, optužujući Azerbejdžan za kršenje međunarodne konvencije o zabrani rasne diskriminacije, a u vezi sa Nagorno-Karabahom.
Azerbejdžan je pred istim sudom, takođe tužio Jermeniju zbog navoda o kršenju iste konvencije.
Za rešavanje oba spora će verovatno trebati godine.
Izvor: Beta

Prenosimo

Vojnici marširaju pored predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Foto: Tanjug/Azerbaijani Presidential Press Office via AP

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nagorno Karabah

Međunarodni sud pravde naredio Azerbejdžanu da osigura bezbednost ljudi iz Nagorno-Karabaha

Međunarodni sud pravde naredio Azerbejdžanu da osigura bezbednost ljudi iz Nagorno-Karabaha

Tagovi: