Mogući raspleti posle drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, izlaznost do 17 časova najveća od 1981. godine

Stručnjak za Ustav Šarlen Bezina (Charlene Bezzina) izjavila je za Frans pres da su dve stvari potpuno sigurne posle izbora.

"Prva stvar je da parlament, bez obzira na odnos snaga, ne može da bude raspušten pre 9. juna 2025. godine, čak i u slučaju novih predsedničkih izbora", rekla je Bezina i dodala da zemlja ne može ostati bez vlade u ime principa kontinuiteta države.

Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je raspustio parlament 9. juna 2024. posle prodora francuske ekstremne desnice na izborima za Evropski parlament. Potom je ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje osvojila najviše glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora, održanom pre sedam dana.

Bezina, kao mnogi drugi analitičari, pominje nekoliko scenarija, a prvi je da Nacionalno okupljanje osvoji apsolutnu većinu, odnosno da ima najmanje 289 poslanika (od ukupno 577).

U toj opciji bi predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela (Jordan Bardella) mogao da bude imenovan za premijera. To je primer klasične kohabitacije sa predsednikom države i vladom koji imaju dijametralno suprotne političke stavove i vizije vođenja države.

Drugi scenario je relativna većina za Nacionalno okupljanje, ako bi ta stranka osvojila oko 270 mesta u parlamentu. Tada bi Bardela morao da traži podršku drugih stranaka, a to bi, po svemu sudeći, jedino mogli da budu desničarski Republikanci.

Treći scenario bi mogao da bude relativna većina levičarskog saveza Novi narodni front. Oni bi mogli da se udruže sa delom socijalista i ekologa. Međutim u toj opciji najveći je problem izbor premijera, pošto je centristički tabor predsednika Emanuela Makrona već stavio do znanja da ne želi da to bude lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon).

Makronov savez bi mogao da podnese zahtev za nepoverenje vladi, u slučaju relativne većine levičara ili ekstremnih desničara, što bi dovelo da narednog mogućeg scenarija - a to je da niko nema većinu i da se pojavi opcija formiranja tehničke ili vlade eksperata.

Tada bi Makron mogao da imenuje ministre iz raznih oblasti koji nemaju političku pripadnost već su eksperti u svojim oblastima.

Takva vlada bi donekle sprečila političku blokadu zemlje, jer bi nastavila sa predlaganjem osnovnih zakona, kao i budžeta tokom jeseni.

Pobeda levice i separatističkog kandidata u francuskim prekomorskim teritorijama

Separatistički kandidat izabran je danas u Novoj Kaledoniji, dok je levica pobedila u Gvajani, Martiniku i Gvadelupu, na parlamentarnim izborima u francuskim prekomorskim teritorijama, gde su osujećene ambicije ekstremne desnice.

Emmanuel Džibau (Emmanuel Tjibaou) danas je postao prvi separatistički izabrani poslanik od 1986. godine u Novoj Kaledoniji, južnopacifičkom arhipelagu.

Džibau (48) novajlija u politici, pobedio je sa 57,44 odsto glasova. Novi poslanik će u parlamentu sediti sa poslanicima koje podržava levičarska koalicija Novi narodni front.

Levičarski kandidati izabrani su za poslanike u četiri gvadelupska izborna okruga, gde su pobedili kandidate ekstremne desnice.

Isti je slučaj u Gvajani, Martiniku i Gvadelupu gde su pobednici poslanici levice.

Drugi krug parlamentarnih izbora održan je u subotu u francuskim prekomorskim teritorijama, a danas u centralnoj Francuskoj.

Podsećamo, izlaznost u drugom krugu francuskih parlamentrnih izbora do podneva je iznosila 26,63 procenata u odnosu na 25,9 procenata u isto vreme u prvom krugu, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova.

Do 17 časova glasalo 59,71 odsto, najveća izlaznost od 1981. godine

U drugom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj do 17 časova glasalo je 59,71 odsto glasača, što je najveća izlaznost na parlamentarnim izborima u poslednje 43 godine, nakon što je  1981. izlaznost u isto vreme iznosila je 61,4 procenata, pokazuju podaci francuskog ministarstva unutrašnjih poslova.

U prvom krugu na izbore je izašlo 59,39 odsto birača.

Nedelju dana nakon prvog kruga, oko 49 miliona birača upisanih u biračke spiskove može da glasa u drugom krugu parlamentarnih izbora, a procene i rezultati biće saopšteni od 20 časova.

Danas se glasa za 501 od 577 mesta u Nacionalnoj skupštini, donjem i najvažnijem domu francuskog parlamenta, a preostalih 76 mesta već je osvojeno u prvom krugu glasanja.

Krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) i njegovi saveznici vode nakon prvog kruga izbora sa osvojenih oko 34 odsto glasova, levičarska koalicija Novi narodni front osvojila je 29 odsto glasova, a centristička koalicija Zajedno, kojoj pripada i stranka "Preporod", francuskog predsednika Emanuela Makrona, zauzela je treće mesto.

Izvor: Beta