Konstitutivna sednica niške gradske opštine Medijana na kojoj sudodeljeni mandati odbornicima počela je u utorak 23. jula u 10 časova. Po pisanju Niških vesti, Medijana je jedina gradska opština u kojoj je opozicija odnela pobedu na lokalnim izborima održanim 2. juna ove godine. Kako je ranije saopšteno, za novog predsednika opštine Medijana predložen je Mladen Đurić, a za predsednika opštinskog parlamenta trebalo je da bude izabran Miloš Nešić iz koalicije "Biramo Niš“. Zamenik predsednika skupštine biće Dragan Maslaković iz Grupe građana <a href="https://insajder.net/prenosimo/grupa-gradana-dr-dragan-milic-podnela-prigovor-na-resenje-niske-gik-koalicija-oko-sns-a-dobila-mandat-vise">"Dr Dragan Milić“.</a>&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240723100736_5e817d2a090893acb5732d79a7d988c47264c4ed2a0c3ba520fabf7dbf94ccd1.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240723100736_5e817d2a090893acb5732d79a7d988c47264c4ed2a0c3ba520fabf7dbf94ccd1" data-rendition-name="original" width="1800" height="1014" loading="lazy" alt="Medijana Niš "> <figcaption>Sednica skupštine gradske opštine Medijana u Nišu, foto: Grupa građana dr Dragan Milić </figcaption> </figure>  Međutim, umesto ekonomiste Miloša Nešića, koji je bio 11. na listi koalciije "Biramo Niš", a koji je prvobitno bio najavljen za predsednika Skupštine Opštine Medijana, na ovoj funkciji biće programer Miloš Bošković, nosilac te iste liste, saopštili su iz opozicije.&nbsp; Ovaj predlog, sa potpisima svih 16 predstavnika opozicije, predat je Skupštini. Razlog je, kažu iz koalicije "Biramo Niš", jer je "tehnički važno da bude procedura ispoštovana". <a href="https://www.juznevesti.com/Politika/Niska-opozicija-saopstila-Mladen-Djuric-novi-predsednik-Opstine-Medijana.sr.html" target="_blank">Niška opozicija je 26. juna najavila</a> da će novi predsednik Medijane biti ekonomista Mladen Đurić iz Grupe građana "Dr Dragan Milić", a predsednik Skupštine Miloš Nešić iz koalicije "Biramo Niš". Ipak, predlog za predsednika opštinske Skupštine je promenjen dan pre konstuitutivne sednice i na tom papiru nalazi se ime programera <a href="https://www.juznevesti.com/ko-je-ko/Milos-Boskovic.sr.html" target="_blank">Miloša Boškovića</a>, nekadašnjeg poslanika, a sada nosioca liste "Biramo Niš" u ovoj niškoj opštini.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240723100736_3c3cde0a77e07ae7a889b3da85e2eabdcc916b8750a83f3e1e2bba9ed0fd39d6.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240723100736_3c3cde0a77e07ae7a889b3da85e2eabdcc916b8750a83f3e1e2bba9ed0fd39d6" data-rendition-name="original" width="1800" height="1350" loading="lazy" alt="Niš Medijana "> <figcaption>Sednica skupštine gradske opštine Medijana u Nišu, foto: Grupa građana dr Dragan Milić </figcaption> </figure>  Tehnički je važno da bude čista procedura - kažu iz koalicije "Biramo Niš". Za sekretara Skupštine predložen je izvršitelj i član Gradske izborne komisije ispred koalicije "Biramo Niš" Miodrag Grujović. Ovaj predlog, dodaju iz koalicije "Biramo Niš", potpisalo je svih 16 odbornika opozicionih lista - Grupe građana “Dr Dragan Milić”, koalicije “Biramo” i “Ujedinjeni - Nada za Niš”. Predsednica parlamenta u Medijani trenutno je Vladmila Bojanić, njen zamenik je Žarko Ranković, predsednik Opštine je Nebojša Kocić, a njegova zamenica Svetlana Antić. Tri opozicione liste – Grupa građana „Dr Dragan Milić“, Koalicija „Biramo“ i „Ujedinjeni – Nada za Niš“ imaju 16, a koalicija okupljena oko SNS 11 odbornika u gradskoj opštini Medijana.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240723100728_9a69d428e646e8bed341902e5d6717d06e6da910ac90412d853fe70f428be509.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="20240723100728_9a69d428e646e8bed341902e5d6717d06e6da910ac90412d853fe70f428be509" data-rendition-name="original" width="1800" height="1350" loading="lazy" alt="Medijana Niš Dr Dragan Milić"> <figcaption>Sednica skupštine gradske opštine Medijana u Nišu, foto: Grupa građana dr Dragan Milić </figcaption> </figure>  Preostale četiri niške opštine – Pantelej, Crveni krst, Palilula i Niška Banja već su konstituisale svoja rukovodstva.&nbsp; <h2>Dr Dragan Milić: Istorijski dan za grad Niš, nakon 12 godina došlo je do promene vlasti na opštini Medijana</h2> "Utisci su sjajni. Ovo je jedan istorijski dan za grad Niš, nakon 12 godina došlo je do promene vlasti na opštini Medijana. Vidite, desilo se sve na najnormalniji, na najbolji mogući način, u duhu demokratije. Jednostavno, Niš je pokazao opet jednu svoju veliku zrelost, ispoštovana je volja građana, volja građana Medijane. Ja sam jako srećan što smo pokazali da promena vlasti može da se desi mirnim putem, pomoću glasačkih listića. I to se upravo desilo i nije kraj sveta. Jednostavno, moramo da se naučimo, ne samo u Nišu nego i u Srbiji, da su ti izborni ciklusi normalni, da je promena vlasti takođe je normalna, da će nakon toga ponovo izaći sunce i da jednostavno na to treba svi da budemo nekako spremni, naviknuti i da jednostavno to bude pravi dokaz demokratije“, rekao je nosilac liste Grupe građana „Dr Dragan Milić“ Dragan Milić posle konstitutivne skupštine gradske opštine Medijana u Nišu. &nbsp; Što se tiče rešenja GIK, kaže da još uvek nije sve završeno, te da se čeka da se kompletna procedura sa procesom i žalbama i svega ostalog što dolazi i završi.&nbsp; „Čekamo svoje rokove koje treba da budu, pa ćemo na kraju da vidimo. Prilagođavaćemo se novonastaloj situaciji. Treba da budu ispoštovane sve procedure, da li će to biti 27. avgust ili 7. septembar, lično mislim da nije toliko važno. Mislim da je u celoj toj priči najvažnije da procedura bude ispoštovana, da se ne dovede u sumnju izborna volja građana. Ja još jednom moram da kažem da su građani Niša većinski glasali za promenu vlasti na nivou grada. Dakle, ova naša opoziciona grupacija ima nekih 3.500 glasova više od vladajuće većine sadašnje i mislim da je to nešto što treba da se poštuje. Mi ćemo se boriti da dokažemo da je ipak većinsko mišljenje građana Niša da dođe do promene vlasti. Kao što ste videli na Medijani, ništa se spektakularno nije desilo, doći će neki drugi ljudi, nadam se odgovorniji“, kaže Milić.&nbsp; Dodaje da ne želi da optuži nikoga, ali da je prethodna vlast imala jako veliki problem.&nbsp; „Šta god je radila, ona je morala da se prilagođava šta im kažu ljudi iz Beograda: ko će dobiti tendere, ko će biti predsednik jednog ili drugog veća ili komisije. Toga više neće biti. Dogovaraćemo se isključivo u našem gradu, isključivo na opštini Medijana. Daće Bog da bude formirana vlada i na nivou grada koju će činiti sadašnja opozicija, i da dokažemo da sve to može da bude mnogo bolje, pristojnije i pravednije“, zaključuje dr Milić.&nbsp; &nbsp;Izvor: Niške vesti, Južne vesti&nbsp; &nbsp; &nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Niška Medijana od danas jedina opština u Srbiji koju vodi opozicija

Bajden je u nedelju objavio svoju odluku o povlačenju sa izbora i podržao Kamalu Haris kao svoju "naslednicu".
Haris je rekla kako je obezbedila podršku većine delegata Nacionalne demokratske konvencije da postane kandidat Demokratske stranke.
Ipak, dve nedavne ankete koje je objavio nedeljnik Njuzvik pokazuju da Haris možda i neće biti dovoljno jaka da pobedi Trampa.
Anketa "On Point Politics/SoCal Research" sprovedena nakon Bajdenove objave anketirala je 801 glasača.&nbsp;
Od tih anketiranih, 51 odsto je reklo da bi glasalo za Trampa ako bi izbori bili danas održani, dok je 43 odsto svoj glas dalo Haris, a šest odsto je neodlučno.
Anketa "Morning Consult" takođe je pokazala da Tramp vodi. &nbsp;Prema podacima ankete, za Trampa je glasalo 47 odsto ispitanika, a za Haris 45 odsto.
Nakon što je objavljena kandidatura Kamale Haris, Tramp je ranije rekao da misli da će nju pobediti lakše nego <a href="https://insajder.net/prenosimo/bajden-se-vraca-u-belu-kucu-nakon-lecenja-od-koronavirusa">Bajdena</a>.
Bajdenova odluka da se povuče sa izbora dolazi nakon lošeg učinka u debati protiv Trampa koja je održana krajem juna, što je pokrenulo višenedeljni pritisak Demokratske stranke koja ga je pozvala da se povuče.&nbsp;
Demokratska stranka mora da izabere novog kandidata pre 7. avgusta ili će se suočiti sa izostavljanjem glasačkih listića u Ohaju.
Izvor: Tanjug

Njuzvik: Dve ankete pokazale da bi Tramp pobedio Kamalu Haris na izborima

Američki milijarder Džordž Soroš donirao je više od 15 miliona dolara fondovima koji podržavaju potpredsednicu SAD Kamalu Haris da bude kandidatkinja Demokratske stranke na predstojećim predsedničkim izborima, preneo je danas Blumberg.
Pored njega, filmski producent i donator Džejmi Patrikof takođe je podržao Haris.
'Drugi će da vide da je ona najbolja opcija za Demokrate da se pobedi Tramp'', rekao je on, uz ocenu da bi Haris u debati ''uništila'' Trampa.
Za razliku od njih dvojice, ostali milijarderi i donatori Demokrata nisu se opredelili kojoj ličnosti će pružiti podršku da bude kandidat na izborima, pošto žele, kako navodi agencija, otvoreno nadmetanje.
Milijarder i trgovac nekretninama Rik Karuso rekao je da se Haris možda i istakne kao najbolje rešenje za demokrate, ali da je u svakom slučaju potrebno imati otvoreno nadmetanje za kandidaturu.
''Omogućavanje otvorenog procesa je u skladu sa fundamelnom snagom naše demokratije'', poručio je Karuso.
Pre nego što je juče odustao od kampanje za reizbor, predsednik SAD Džozef Bajden prikupio je blizu 96 miliona dolara donacija, što je novac koji Haris može da upotrebi pošto je bila njegov kandidat za potpredsednicu, dok bi drugi kandidati morali da počnu da prikupljaju novac ''od nule'', navodi Blumberg.
Ranije danas Rojters je preneo da je Harisina kampanja za manje od jednog dana prikupila 49,6 miliona dolara, nakon što je Bajden saopštio da se povlači iz trke.
Njujork Tajms je preneo da su neki od najvećih donatora Demokratske stranke upozorili da neće uplatiti obećane donacije ukoliko Bajden ne odustane od kampanje za reizbor, a navodno je reč o oko 90 miliona dolara.
Izvor: Tanjug

Live Blog

Milijarder Džordž Soroš podržao Kamalu Haris kao kandidata za predsednicu

Demokratska stranka sredinom avgusta održaće konvenciju u Čikagu na kojoj će se glasati o nominaciji te stranke za predsednika SAD. 
 
Pošto je predsednik Džozef Bajden okončao svoju kampanju za reizbor i podržao potpredsednicu Kamalu Haris, demokrate sada moraju da sprovedu promenu bez presedana u kasnoj fazi izbornog ciklusa. 
 
Demokratska stranka održaće konvenciju u Čikagu, od 19. do 22. avgusta. Ono što je trebalo da bude samo formalno proglašenje Bajdena za predsedničkog kandidata, sada postaje trka u kojoj će gotovo 4.700 delegata birati novog kandidata koji će se na jesen suprotstaviti republikancu Donaldu Trampu. 
 
Bajden je pobedio na svim stranačkim izborima i skupovima ranije ove godine osim teritorije Američka Samoa. Najmanje 3.896 delegata je obećalo da će ga podržati. Sadašnja stranačka pravila ne dozvoljavaju Bajdenu da delegate prenese na drugog kandidata, ali politički njegova podrška je veoma uticajna. 
 
I pre nego što je Bajden objavio svoju odluku, demokrate su pominjale guvernera Kalifornije Gevina Njusoma i guvernerku Mičigena Grečen Vitmer kao potencijalne kandidate. Neke demokrate su javno, a mnoge privatno, tvrdile da je logičan izbor da se u prvi plan izbaci prva žena, prva crnkinja i prva osoba poreklom iz Južne Azije, odnosno Kamala Haris. 
 
Imajući u vidu koliko su glasovi Afroamerikanaca bili važni za Bajdenovu nominaciju i njegov izbor Haris kao potpredsednice, bilo bi u najmanju ruku rizično da demokrate umesto nje izaberu belog kandidata. Demokrate su se već suočile sa velikim preprekama i pre Bajdenovog povlačenja. Njusom i Vitmer, &nbsp;oboje belci, kao i bilo koji drugi demokrata, morali bi da procene kratkoročne i dugoročne koristi kandidovanja protiv Kamale Haris, naspram očuvanja povoljnog položaja za neka buduća predsednička takmičenja. 
 
Bilo da je to zasluženo ili ne, Haris do sada nije imala reputaciju posebno popularne ili snažne potpredsednice. Najbolji scenario za demokrate je da joj brzo prikupe podršku i nastupaju kao jedinstveni front. Mogli bi da odu čak korak dalje sa planovima da se održi rano, virtuelno glasanje. 
 
Bajdenov izborni štab trenutno raspolaže sa više od 240 miliona dolara. Eksperti za finansiranje kampanje se generalno slažu da bi Haris mogla da kontroliše sve te fondova budući da se kampanja vodi i u njeno ime, kao i Bajdenovo. 
 
Ako demokrate ipak nominuju nekog drugog, novac na stranačkim računima bi i dalje išao u korist kandidata, ali bi veća ograničenja važila za nalog Bajden-Haris. Na primer, pravni eksperti kažu da bi to mogao da postane nezavisni komitet za političku akciju, ali ne i da jednostavno prenese svoj novac na drugog kandideta. 
 
Nominacija potpredsednika se uvek obavlja putem odvojenog glasanja na konvenciji. U godinama kada je kampanja više rutinska, na konvenciji se samo potvrdi predsednikov izbor potpredsednika. Ako Haris brzo stekne podršku stranke, mogla bi da imenuje svoj izbor za potpredsednika i da ga delegati ratifikuju. Međutim, u slučaju neke produžene bitke, i mesto potpredsednika bi moglo da bude otvoreno za glasanje na konvenciji.
Izvor: Beta

Demokrate na konvenciji u avgustu biraju predsedničkog kandidata, Kamala Haris favorit

U izveštaju AP se navodi da je potpredsednica SAD pravnica i veliki borac za reproduktivna prava.
Diplomirala je na Univerzitetu Hauard i prva je ličnost sa diplomom tradicionalnog crnačkog univerziteta koja obavlja funkciju bilo predsednika bilo potpredsednika SAD.
Mesto u Senatu je osvojila 2016. godine nakon što je dva puta birana na položaj državnog tužioca Kalifornije, a kao kandidatkinja za Senat, isticala je svoje okršaje sa velikim bankama tokom hipotekarne krize, sporove sa skupim privatnim koledžima koji su finansijski iskorišćavali studente i zagađivačima životne sredine.
Godinama je javno govorila o recidivizmu osuđenih kriminalaca i reformi pravosuđa i zalagala se za drugačiji pristup nenasilnim zločinima naglašavajući značaj rehabilitacije umesto strogih kazni, nazivajući svoju borbu "pametnim pristupom u borbi protiv kriminala".
Bajden je zatražio da Kamala Haris preuzme neke od najizazovnijih zadataka s kojima se njegova administracija suočavala, uključujući bezbednost državnih granica.
U periodu od 24 sata nakon Bajdenovog debakla u prvoj debati s protivkandidatom Donaldom Trampom, Harisova je pokazala snažnu lojalnost prema predsedniku i branila je svog političkog lidera napadajući njihovog protivnika, republikanca Trampa.
"Mi verujemo u našeg predsednika, Džozefa Bajdena, verujemo u ono za šta se on zalaže", rekla je <a href="https://insajder.net/prenosimo/predsednici-demokratske-stranke-u-svih-50-saveznih-drzava-podrzali-kandidaturu-haris">Kamala Haris</a> tada na jednom javnom skupu.
Njena lojalnost nije dovedena u pitanje ni kada su kritičari pritiskali Bajdena da se povuče, a nju počeli da guraju u prvi plan unutar Demokratske stranke, prenosi BBC.
Iako je imala problema da privuče glasače 2020. godine i imala niske ocene tokom svog mandata kao potpredsednica, pristalice Kamale Haris ukazuju na njenu podršku reproduktivnim pravima, popularnost među crnim glasačima i njeno iskustvo kao tužioca.
"Verujem da je bila važan igrač u rešavanju ključnih pitanja poput prava glasa i reforme imigracije. Takođe je bila najmoćniji predstavnik Bajdena u rešavanju pitanja pristupa abortusu i angažovanja crnih zajednica", rekla je Nađa Braun, direktorka programa za ženske i rodne studije na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
Rođena u Oklandu, u Kaliforniji potpredsednica Kamala Haris často kaže da je njena inspiracija Turgud Maršal, poznati pravnik i borac za civilna prava, Afroamerikanac koji je u administraciji predsednika Lindona Džonsona postao prvi crnac nominovan na najviši položaj u američkom pravosuđu.
Roditelji Kamale Haris su imigranti - majka Indijka lekar, a otac s Jamajke, po zanimanju ekonomista. Razveli su se kada je ona imala pet godina i od tada je nju i njenu mlađu sestru Maju odgajala majka lekar, specijalista za maligne bolesti.
Kako ocenjuje BBC, njeno poreklo i način na koji ju je majka odgajala znače da Haris može da se približi raznovrsnim američkim identitetima.
&nbsp;Kamala Haris je od 2014. godine udata za advokata iz Los Anđelesa, Daglasa Emhofa, prvi Jevrejin supružnik potpredsednika SAD.
Izvor: Tanjug

Biografija Kamale Haris: Prva Afroamerikanka potpredsednica SAD, do kraja bila lojalna Bajdenu

Predstavnica republikanaca u Predstavničkom domu američkog Kongresa Nensi Mejs izjavila je da planira da u ponedeljak predstavi rezoluciju kojom se poziva potpredsednica SAD Kamala Haris da se pozove na 25. amandman američkog Ustava i da preuzme dužnosti predsednika Džozefa Bajdena.
"Ukoliko Džo Bajden nema kognitivnu sposobnost da traži reizbor, on nema kognitivnu sposobnost da odsluži ostatak svog mandata", navela je Mejsi u objavi na platformi X.
Bela kuća saopštila je ranije da će predsednik SAD Džozef Bajden obavljati svoj mandat do kraja, uprkos pozivima pojedinih republikanaca iz Kongresa da se povuče.
Izvor: Tanjug

Mejs planira da predstavi rezoluciju koja poziva Haris da preuzme Bajdenove dužnosti

Bivši američki predsednik Donald Tramp donirao je 5.000 dolara &nbsp;za kampanju Kamale Haris za reizbor 2014. godine za kalifornijsku državnu tužiteljku, saopštio je demokratski kongresmen iz Floride DŽared Moskovic.
On je objavio na X mreži fotografiju čeka s Trampovom donacijom Haris, nazivajući ga "mudrim ulaganjem".
Izvor: Tanjug

Tramp donirao 5.000 dolara za kampanju Kamale Haris za reizbor za tužiteljku 2014. godine

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je večeras da su SAD prijateljska zemlja i da će Italija dobro sarađivati i sa sledećim američkim predsednikom ko god da to bude, republikanski ili demokratski kandidat, Donald Tramp ili Kamala Haris.
Tajani je za RAI rekao da Italija dobro sarađuje sa Bajdenovom administracijom, a da je dobro sarađivala i sa Trampovom.
Tajani je rekao da se očekivalo da se Bajden povuče iz kampanje za reizbor, posebno nakon što je dobio koronu.
"Nije na nama da se uključujemo u američku predizbornu kampanju. Bez obzira na to, mi smo prijatelji SAD i moramo da održavamo čvrste odnose u transatlantskim akcijama koje su prioritet naše spoljne politike", naveo je Tajani.
On je poželeo Bajdenu sve najbolje, ocenjujući da je njegova odluka dobra za Demokratsku partiju, prenela je ANSA. &nbsp;
Bajden se ranije danas povukao iz kampanje za reizbor na predsedničkim izborima 5. novembra. &nbsp;
Bajden je u pismu na platformi X poručio da veruje da je u najboljem interesu njegove stranke i države da se povuče i da se fokusira samo na ispunjavanje svoje dužnosti kao predsednika do kraja mandata.
Bajden je takođe rekao da podržava potpredsednicu SAD Kamalu Haris kao kandidatkinju demokrata na predsedničkim izborima na kojima bi se suprotstavila republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
Izvor: Tanjug	
&nbsp;

Tajani: Italija će dobro sarađivati i sa sledećim predsednikom SAD ko god to bude

Odluka Džozefa Bajdena da prekine svoju kampanju za reizbor usledila je nakon niza strateških grešaka njegovog predizbornog tima i pojačane zabrinutosti saradnika Bele kuće da 81-godišnji predsednik SAD neće moći da pobedi na izborima u novembru ili da vodi državu još četiri godine, piše Rojters povodom Bajdenovog povlačenja iz izborne trke.
Bajdenov nastup na predsedničkoj debati 27. juna protiv republikanskog kandidata Donalda Trampa naterao je čak i neke od njegovih najbližih saveznika da se zapitaju da li bi mogao da izdrži punu kampanju, i dodao benzin u tinjajući pokret Demokratske stranke koji dovodi u pitanje mudrost da Bajden zatraži drugi mandat. 
Za nekoliko dana, Bajden je od partijske ličnosti postao obaveza. On je postao prvi aktuelni predsednik koji se povukao sa mogućeg ponovnog izbora od Lindona B. Džonsona 1968. godine, navodi u analizi britanska agencija, ističići neki od ključnih momenata koji su doveli do Bajdenovog pada. 
Debatu je, kako se navodi, pokrenuo sam Bajden nakon što je u aprilu rekao voditelju radijske emisije Hauardu Sternu da će voditi debatu sa Trampom, uprkos zabrinutosti nekih od njegovih demokratskih saveznika da bi debata mogla malo da poboljša njegove šanse ili čak na njega baci nugodno svetlo. 
Podsećajući na debatu Bajden-Tramp pred kamerama Si-En-Ena (CNN) 27. juna, Rojters navodi da se Bajden "spotaknuo o sopstvene reči i izgubio tok misli". 
Njegov govor, izgled i glas odmah su privukli pažnju novinara, koji su od njegovih pomoćnika tražili objašnjenje. Zvaničnici su novinarima, dok je debata bila u toku, rekli da je Bajden je bio prehlađen. 
Bajdenova promuklost bi se poboljšala kako je debata trajala, ali su njegovi nepovezani odgovori iznenadili glasače, donatore i demokratske zvaničnike. 
Jedan demokratski strateg nazvao je to "katastrofom". 
Tramp je tada optužio Bajdena da je nekoherentan: "Zaista ne znam šta je rekao na kraju te rečenice. Mislim da ne zna šta je rekao". 
I sam Bajden je bio svestan lošeg učinka debate. 
"Znam da nisam mlad čovek, očigledno“, rekao je Bajden dan posle debate, priznajući loš učinak. "Skoro da sam zaspao na sceni“, rekao je 2. jula. 
Pozivi da Bajden povuče počeli su nekoliko sati nakon debate, podseća Rojters.
Izvor: FoNet

Rojters: Presudila debata Bajden - Tramp

Republikanski kandidat za potpredsednika SAD Džej Di Vens optužio je danas američku potpredsednicu Kamalu Haris da "laže" o mentalnim sposobnostima američkog predsednika Džozefa Bajdena.&nbsp;
Vens tvrdi da je Haris lagala gotovo četiri godine o Bajdenovim mentalnim sposobnostima, "opterećujući naciju predsednikom koji ne može da radi taj posao".
"Džo Bajden je bio najgori predsednik u mom životu i Kamala Haris je bila tu sa njim na svakom koraku. Tokom poslednje četiri godine, ona je podržavala Bajdenovu politiku otvorenih granica", naveo je Vens, preneo je CNN.
Vens je napisao na platformi X da su republikanski predsednički kandidat Donald Tramp spremni da spasu Ameriku, ko god budu kandidati demokrata.
Pre Bajdenove objave da se povlači iz kampanje za reizbor, Vens je tvrdio da predsednik treba da podnese ostavku ako se povuče iz trke za izbore 5. novembra.
Bajden se ranije danas povukao iz kampanje za reizbor na predsedničkim izborima 5. novembra. &nbsp;
Bajden je u pismu na platformi X poručio da veruje da je u najboljem interesu njegove stranke i države da se povuče i da se fokusira samo na ispunjavanje svoje dužnosti kao predsednika do kraja mandata.
Bajden je takođe rekao da podržava potpredsednicu SAD Kamalu Haris kao kandidatkinju demokrata na predsedničkim izborima na kojima bi se suprotstavila republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
Izvor: Tanjug

Izbori