Američke izbore sledeće godine obeležiće standardne teme – abortus i bezbednost južne granice. Koplja će se lomiti na ekonomiji – Amerika se najbrže oporavila od krize. Međutim, ti rezultati se nisu preslikali u podršci administraciji Džozefa Bajdena, pa će kandidat za drugi mandat predsednika tek morati da birače ubedi u uspeh svoje vlade.
"Imate rekordno nisku nezaposlenost, dakle rekordno visoku zaposlenost, imali ste u četvrtom kvartalu 4 odsto rast BDP-a - brojke koje Amerika nije viđala 20 godina ali opet građani, pre svega zbog visokih cena kirija, stamenih prostora i benzina do skorije i dalje osećaju nelagodnost i nisu sigurni u politiku Džozefa Bajdena", izjavio je Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhPTXJQO2g0U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Spoljna politika na američkim izborima najčešće nije ključna tema. Međutim, u ovom izbornom ciklusu imaće veću težinu – demokrate će u kampanji insistirati na zaslugama za odbranu Ukrajine, a republikanci da treba preispitati slanje pomoći toj zemlji. Podele ne postoje samo kada je reč o podršci Izraelu u ratu sa Hamasom – 90 odsto američkih Jevreja glasa za demokrate, a stožer republikanske partije su jevanđelisti, protestantska religijska grupa koja svoja verovanja povezuje sa Državom Izrael.
"Proizraelske organizacije, lobiji, različite vrste grupa su itekako aktivne u američkom političkom životu, one su i formalno uvek posebno angažovane u izbornoj godini. Kandidati se itekako bore za podršku Izraela i proizraelskih organizacija kada im je važno da se pobrinu za široku društvenu podršku pred izbore, naročito predsedničke i to je nešto što zaista nije izvan nekih očekivanih okvira", izjavio je Mladen Lišanin sa Instituta za političke studije.
Ako bi izbori bili za vikend, pokazuju istraživanja javnog mnjenja, u duelu sa Džozefom Bajdenom pobedio bi bivši predsednik, Donald Tramp. Njegova politika se tri godine posle odlaska s vlasti nije znatno promenila – Kina, bezbednost granice sa Meksikom i emigracija i dalje su njegove teme. Međutim, protiv Trampa se sada vode četiri istrage u vezi sa njegovim poslovanjem, ali i sumnje da je umešan u napad na Kapitol 2021. godine.
"Sledeća godina je naša poslednja bitka. Budite uz mene u toj borbi da završimo posao koji smo započeli pre sedam godina. Tada smo uradili stvari za koje su svi mislili da nisu moguće", poručuje Donald Tramp, predsednički kandidat republikanaca.
U ovom trenutku treći kandidat je Robert Kenedi – pravnik, protivnik vakcinacije i član najpoznatije američke političke dinastije – potomak je ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija. Zastupa spoj liberalnih, konzervativnih i libertarijanskih ideja.
"Demokrate se boje da ću da pokvarim reizbor predsedniku Bajdena, zar ne? Republikanci su plaše da ću pokvariti šanse za povratak Trampa na mesto predsednika. Obe strane su u pravu i upravo je to moja namera", ističe Kenedi.
Šanse da Robert Kenedi pobedi gotovo da ne postoje. Međutim, može da poremeti američku dvopartijsku izbornu dinamiku i to ne bi bio prvi slučaj. Džordž Buš Stariji izgubio je izbore 1992. od Bila Klintona zbog toga što je treći kandidat, Ros Pero, dobio 20 odsto glasova.
"Ako pogledamo ankete u kojima on učestvuje kao treći kandidat, on skida glasove i Bajdenu i Trampu ali mnogo više Trampu jer deli sličnu bazu ljudi koji su razočarani i demokratskim i republikanskim establišmentu, malo skloniji konspirativnom razmišljanju", rekao je Rašeta.
Ukoliko dobije poverenje za drugi mandat, Džozef Bajden će, tada sa 82 godine, biti najstariji američki predsednik koji je reizabran, a Donald Tramp prvi predsednik sa kriminalnom optužnicom.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izbori u Americi za godinu dana - repriza duela Bajdena i Trampa (VIDEO)

On je, kako navodi Rojters, ponovio svoje neosnovane tvrdnje o rasprostranjenoj izbornoj prevari tokom predsedničkih izbora 2020. godine.
Govoreći na dva događaja u američkoj saveznoj državi Ajovi u subotu, Tramp je takođe pokušao da se suprotstavi rastućoj zabrinutosti među demokratama i nekim republikancima da bi njegov potencijalni povratak u Belu kuću predstavljao pretnju demokratiji.
Iako se suočava sa krivičnim prijavama zbog pokušaja da preokrene poraz na predsedničkim izborima 2020. godine, Tramp nastoji da prikaže aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena kao opasnog autokratu, nazivajući ga komunistom, fašistom i tiraninom.
Portparol Bajdenove kampanje ocenio je da su Trampovi komentari koji prikazuju Bajdena kao pretnju demokratiji pokušaj da skrene pažnja javnosti sa sopstvenih problema.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Tramp pozvao pristalice da nadziru izbore u državama pod kontrolom demokrata

Građana koji ne izlaze na <a href="https://insajder.net/teme/istorijat-parlamentarnih-izbora-1990-1997-rekordna-izlaznost-vucic-kao-kandidat-radikala-vlada-marjanovica-prva-izgurala-ceo-mandat-foto">izbore</a>, odnosno apstinenata, ima u svakoj demokratiji i oni se dele na dve grupe - na one koje politika ne zanima i koji sigurno neće glasati i na neodlučne - odnosno one koji imaju političke favorite, ali koji na dan glasanja možda neće izaći na birališta. Istraživači javnog mnjenja u Srbiji primećuju jedan fenomen među neodlučnim biračima.
"Imamo one koji će izaći na glasanje a koji su u ovom slučaju kod nas u istraživanjima na rekordno visokom broju, čak oko deset odsto, koji kažu da će izaći na izbore ali će u poslednji čas odlučiti za koga će glasati. To je posebno zanimljiva kategorija, možda čak zanimljivija od ovih koji su klasični apstinenti", izjavio je za Marker Vladimir Pejić iz agencije "Faktor plus".
Na tu grupu, kaže sagovornik Markera, računaju svi, a posebno u opoziciji, verujući da su apstinenti naklonjeniji njima. Međutim, i kada izađu na izbore, glasovi tih birača ipak se ravnomerno rasporede - i vlasti i opoziciji.
"Mislim da su to neke sporedne stvari, pomalo i neozbiljne i da precizna računica da se pravi i da se računa u toj meri na apstinente može da odvuče pažnju sa ovih pravih glasača, što opet ne znači da ne možete i ne treba njih motivisati, aktivirati, podstaći da glasaju, prvo da uopšte glasaju a onda da glasaju za vas ali mislim da to mora da bude u sklopu sveukupne politike koju vi predstavljate jer i oni koji izlaze na izbore i koji su opredeljeni mogu da promene svoje mišljenje", rekao je Pejić.
Grupu apstinenata jednim delom čine mladi, odnosno osobe od 18 do 30 godina. Međutim, istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije o položaju i potrebama mladih, pokazuje da se taj trend menja - 63 odsto mladih namerava da izađe na birališta.
"Nama je upravo podatak da je više mladih ove godine zainteresovano za izbore, uz dodatnu analizu kako se političari u kampanji obraćaju mladima, koje kanale komunikacije koriste, pokazuje da oni jesu videli da je veći broj mladih zainteresovan i da su se mladi aktivirali i da će izaći na izbore. Ono što možemo i dalje da vidimo jeste da se tek nekoliko lista zapravo obraća mladima i u fokus kampanje ističe neka pitanja koja su njima važna", izjavila je za Marker Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
Manju grupu među apstinentima čine stariji glasači; istraživači javnog mnjenja primećuju da su oni disciplinovaniji i lojalniji glasači pa su zato, za razliku od mladih, i u fokusu kampanje većine učesnika na izborima.
"Oni bolje obrazovani su kritičniji, više traže jasnije planove, ideje, jasniju politiku, nije im dovoljno da samo neko apeluje na njih da glasaju već da žele da čuju i znaju više. Samim tim kao kritičniji skloni tome da možda ne izađu na izbore", izjavio je Vladimir Pejić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FgXuh_EU_tZg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Pitali smo građane da li su svesni važnosti <a href="https://insajder.net/prenosimo/gradanska-inicijativa-pokrenuta-kampanja-dokle-vise-za-masovni-izlazak-na-izbore">izlaska na izbore</a>.
"Je l' građane neko pita tokom života sem na izborima, je l' tako? Pa dobro tad smo pitani i ne više", kazao je jedan sugrađanin.
"Nikad me nisu interesovala mnogo ta politička pitanja, niti sam se mnogo informisala na tu temu", rekla je jedna sugrađanka.
"Obaveza je, trebalo bi - ako se već žale treba i da izađu. Svako treba da glasa, živimo ovde", ističe stanovnik Beograda.
Glasanje je u Srbiji pravo, a u nekim zemljama obaveza. U Grčkoj je, po zakonu, izlazak na izbore obavezan, međutim ti propisi se ne primenjuju, pa je izlaznost u proseku oko 55 odsto. S druge strane, u Australiji je izlaznost oko 90 odsto, a kazna za neizlazak na birališta od 20 do 180 dolara. Sa oko 54 odsto prosečne izlaznosti u prošloj deceniji, Srbija ne odudara znatno od Evrope i regiona - u Hrvatskoj je izlaznost nešto niža i iznosi 52 odsto, a u Crnoj Gori najveća u regionu, oko 65 odsto.
Izvor: Insajder

Populacija na koju računaju sve liste: Gotovo polovina građana Srbije ne izlazi na birališta (VIDEO)

Krajnje desničarska stranka Slobodarske partije (PVV) koju predvodi veteran antiislamizma <a href="https://insajder.net/prenosimo/partija-esktremnog-desnicara-gerta-vildersa-pobedila-na-izborima-u-holandiji">Gert Vilders</a> je u sredu pobedila na parlamentarnim izborima, i dobila 37 mesta u donjem domu Parlamenta koji ima 150 mesta, a Ruteova Narodna partija za slobodu i demokratiju osvojila je 24 mesta - čitavih 10 manje nego na prethodnim izborima, pokazuju gotovo konačni rezultati prebrojavanja glasova.
Oni takođe ukazuju na seizmički zaokret zemlje udesno. 
 
 Posle sastanka stranačkih lidera u Parlamentu, senator <a href="https://insajder.net/prenosimo/na-izborima-u-holandiji-najvise-glasova-osvojila-desnicarska-partija-slobode">PVV </a>Gom van Strijen je imenovan da ispita mogućnosti formiranja vladajuće koalicije, o čemu će poslanici raspravljati 6. decembra. 
 
 Novi lider do sada vladajuće Narodne partije za slobodu i demokratiju Dilan Ijesilgoz-Zegerijus napisao je na društvenoj mreži Iks da će ta stranka posle gubitka 10 poslaničkih mesta "učiniti mogućom i konstruktivno podržati vladu desnog centra koja bi vodila dobru politiku", ali da joj se neće pridružiti. 
 
 Gert Vilders je tu odluku nazvao "ekstremno razočaravajućom". 
 
 Sada je Vildersu otvoren put da preuzme vođstvo u formiranju nove koalicije i potencijalno nasledi Rutea na mestu premijera. 
 
 Međutim, on će verovatno morati da ubedi potencijalne koalicione partnere da će ublaži svoje antiislamske stavove. 
 
 U izbornoj platformi njegove stranke navodi se da Holandija "nije islamska zemlja" i da u njoj "nema islamskih škola, Kurana i džamija". 
 
 Jedan od potencijalnih koalicionih partnera Vildersa je nedavno formirana partija Novi društveni ugovor (NSC) koja je osvojila 20 mesta u parlamentu. 
 
 Ali lider te centrističke stranke Pijetr Omcigt rekao je da ne može da prihvatiti "neustavnu" politiku. 
 
 Član 1 holandskog Ustava zabranjuje diskriminaciju "na osnovu vere, uverenja, političkog mišljenja, rase, pola, invaliditeta, seksualne orijentacije ili po bilo kojem drugom osnovu". 
 
 U pobedničkom govoru u izbornoj noći Vilders je obećao da neće sprovoditi politiku koja bi kršila holandski zakon ili Ustav. 
 
 Njegova najavljena spoljna politika je izazvala zabrinutost među saveznicima Holandije, izjavila je danas tehnička ministarka odbrane Kajsa Olongren. 
 
 Vilders u izbornom programu kaže da Holandija "neće slati novac i odbrambenu opremu kao što su F-16 u Ukrajinu". 
 
 "Nadam se i očekujem da će podrška (Ukrajini) ostati", rekla je Olongren novinarima u Hagu i ukazala da posle izbora prima pozive zabrinutih zbog toga. 
 
 Rute je u avgustu rekao da će Holandija i Danska poslati borbene avione F-16 u Ukrajinu radi pomoći u borbi protiv ruskih invazionih snaga, a danas je objavio da je imao jedan od svojih redovnih razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. 
 
 "Holandija je uz narod Ukrajine i podržava Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije", rekao je Rute. 
 
 Privremena vlada koju predvodi Rute ostaće na funkciji dok se ne formira nova koalicija.
Izvor: Beta

Bivša vladajuća partija Holandije ne želi u vladu s krajnjom desnicom

Evropski skeptik Vilders počeće da traži koalicione partnere u četvrtak i zajedno sa Narodnom partijom za slobodu i demokratiju (VVP) na čelu sa Dilan Ješilgoz i Novim društvenim kontraktom (NSC) Pitera Omciga mogao bi da zauzme ukupno 81 mesto.
"Holandija će biti vraćena Holanđanima i cunami azilanata i migranata će biti zaustavljen," rekao je Vilders nakon pobede, dok je Ješilgoz prokomentarisala da je na pobedniku da dokaže da može da dobije većinu.
Ovakva koalicija bi zahtevala mesece pregovora, budući da VVP i NSC ne dele antievropske ideje PVV-a.
Vilders je u predizbornoj kampanji obećao da će smanjiti holandsko finansiranje Evropske unije, prekinuti imigraciju, i da će blokirati pridruživanje novih članica, uključujući Ukrajinu.
"Glavni razlog zbog koga su glasači podržali Vildersa na ovim izborima je njegova anti-migrantska agenda, kao i njegova pozicija kada su u pitanju visoki troškovi života i zdravstvo", rekla je Sara de Lanž, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Amsterdamu.
Evropski desničarski lideri, uključujući italijansku premijerku Đorđu Meloni, Slovaka Roberta Fica, mađarskog premijera Viktora Orbana i bivše francuske predsedničke kandidatkinje Marin le Pen čestitali su Vildersu na pobedi i pozdravili odluku holandskih glasača.
Novoizabrani premijer prethodno je izjavio da će zabraniti Kuran, odluka koja je privremeno zaustavljena.
"Razumem da druge stranke ne žele da oforme koaliciju sa partijom koja želi da uvede neustavne mere. Nećemo razgovarati o Kuranu, džamijama i islamskim školama", prokomentarisao je Vilders.
Habib el Kaduri, vođa organizacije koja predstavlja holandske Marokance, izjavio je da su uznemirenost i strah ogromni u njegovoj zajednici, koja čini pet odsto populacije Holandije.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Partija esktremnog desničara Gerta Vildersa pobedila na izborima u Holandiji

Ankete pokazuju da je PVV osvojila 35 poslaničkih mesta, dok je na drugom mestu Zeleno-laburistički savez sa 26 mandata, prenosi Gardijan. 	
Na trećem mestu je Narodna partija za slobodu i demokratiju premijera Marka Rutea sa 23 mesta, dok je na četvrtom Novi društveni ugovor sa 20 mandata. 	
Mnoge stranke su ranije saopštile da neće ući u koaliciju sa Vildersom, tako da još nije jasno ko će formirati <a href="https://insajder.net/prenosimo/posle-13-godina-vladavine-marka-rutea-holandija-bira-novog-premijera">novu vlast</a> i sve će zavisiti od postizbornih koalicija, navodi britanski list. 	
Liderka liberalne Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD), Dilan Ješljigoz-Zegerius, napravila je presedan rekavši da bi sarađivala sa Vildersom ako njena stranka dobije najviše glasova, iako je koliko juče odbacila mogućnost da Vildersa podrži kao premijera, ako on osvoji najveći broj glasova. 	
Ukoliko VVD trijumfuje, Ješiljgoz-Zegerijus, bivša izbeglica koja se zalaže za strožiju kontrolu migracija, mogla bi da postane prva žena premijer Holandije. 	
Frans Timermans, bivši visoki zvaničnik EU koji se vratio u Holandiju da predvodi savez zelene levice i laburista, apelovao je na glasače da se drže podalje od vlade u kojoj krajnja desnica igra glavnu ulogu. 	
Ovim izborima završiće se 13 godina duga vladavina dosadašnjeg premijera &nbsp;Marka Rutea koji se nije kandidovao.
Izvor: Tanjug

Na izborima u Holandiji najviše glasova osvojila desničarska Partija slobode

Do sada su proglašene izborne liste: "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", "Ivica Dačić premijer Srbije", "Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka", izborna lista koalicije Srpskog pokreta Dveri i Srpske stranke Zavetnici "Nacionalno okupljanje - državotvorna snaga", "Dr Miloš Jovanović - NADA za Srbiju", "Srbija protiv nasilja" i listu Narodne stranke "Siguran izbor. Ozbiljni ljudi".&nbsp;
Od lista manjinskih stranaka do sada su proglašene liste "Savez vojvođanskih Mađara - za našeg predsednika'', "Usame Zukorlić - Ujedinjeni za pravdu - SPP-DSHV", "SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin" i "Zajedno za budućnost i razvoj" Koalicije za mir i toleranciju.&nbsp;
Što se tiče izbora u Beogradu, Gradska izborna komisija (GIK) do sada je proglasila liste "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane", "Ivica Dačić - premijer Srbije, Toma Fila - gradonačelnik Beograda", "Srbija protiv nasilja-Dobrica Veselinović-prof. dr Vladimir Obradović", "Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović - Nacionalno okupljanje - Državotvorna snaga", "Dr Miloš Jovanović - NADA za Beograd" i "Ruska stranka - Slobodan Nikolić". Pored njih, listu je predala i <a href="https://insajder.net/prenosimo/narodna-stranka-predala-listu-za-beogradske-izbore">Narodna stranka "Siguran izbor. Ozbiljni ljudi"</a>.&nbsp;
Kada je reč o izborima u Vojvodini, Pokrajinska izborna komisija(PIK) proglasila je četiri liste: "Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane", "Ivica Dačić - premijer Srbije", "Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka" i "Ruska stranka - Srbi i Rusi braća zauvek!".&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/pokrajinska-izborna-komisija-primila-izborne-liste-svm-i-koalicije-ndss-poks">PIK-u su danas predate i liste "Savez vojvođanskih Mađara - za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!'' i "Dr Miloš Jovanović - NADA za Vojvodinu"</a>.&nbsp;
Stranke i koalicije izborne liste za sve izbore 17. decembra mogu predati do 26. novembra u ponoć, a zbirna izborna lista biće utvrđena 1. decembra .
Izvor: Tanjug

RIK do sada proglasio 11 lista, rok za predaju 26. novembar

Potpredsednik NS Vladimir Gajić rekao je novinarima da je on kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda.&nbsp;
Gajić je rekao da će glavne teme kojima će se <a href="https://insajder.net/prenosimo/narodna-stranka-predala-izbornu-listu-rik-u">NS</a> baviti u prestonici biti iskorenjivanje korupcije, saobraćaj i zagađenje, kultura, sport i beogradske reke.&nbsp;
GIK je do sada za izbore u Beogradu proglasio liste "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane", "Ivica Dačić - premijer Srbije, Toma Fila - gradonačelnik Beograda", "Srbija protiv nasilja-Dobrica Veselinović-prof. dr Vladimir Obradović", "Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović - Nacionalno okupljanje - Državotvorna snaga", "Dr Miloš Jovanović - NADA za Beograd" i "Ruska stranka - Slobodan Nikolić".
Izvor: Tanjug

Narodna stranka predala listu za beogradske izbore

Pet minuta posle ponoći Pokrajinska izborna komisija primila je izbornu listu "Dr Miloš Jovanović – NADA za Srbiju – NADA za Vojvodinu – Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) – Pokret obnove Кraljevine Srbije (POКS) – Vojislav Mihailović, koju je predala <a href="https://insajder.net/prenosimo/nada-poslanike-da-biraju-direktno-gradani-a-ne-stranke">Koalicija Novi DSS - POКS</a>.&nbsp;
Tu izbornu listu podržalo je 4.379 birača.&nbsp;
U saopštenju se navodi da je 10 minula posle ponoći podneo izbornu listu "<a href="https://insajder.net/prenosimo/savez-vojvodanskih-madara-predao-listu-za-parlamentrane-izbore">Savez vojvođanskih Mađara</a> - za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!".&nbsp;
Tu izbornu listu podržalo je 6.526 birača.&nbsp;
Pokrajinska izborna komisija je dužna da donese odluku o proglašenju izbornih lista u roku od 48 časova od njihovog podnošenja.
Izvor: FoNet
&nbsp;

Pokrajinska izborna komisija primila izborne liste SVM i Koalicije NDSS-POKS

Kako su naveli, u ovom Predlogu navedeno je da dosadašnja praksa, u kojoj "primedbe članova biračkog odbora" nisu integralni deo Zapisnika o radu biračkih odbora, predstavlja kršenje Ustava Srbije, Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava. 
 
Naime, primedbe sa biračkih mesta, napisane kao dodatak uz Zapisnik, često nisu stizale do izbornih komisija zbog čega nije bilo moguće dokazati <a href="https://insajder.net/teme/izbori-2022-incidenti-i-nepravilnosti-na-birackim-mestima-video">povrede biračkog procesa i malverzacije na biračkim mestima</a> koje mogu ozbiljno uticati na rezultate glasanja. 
 
U saopštenju stoji da je analizom Zapisnika sa <a href="https://insajder.net/emisije/markerspecijal">izbora 2022. godine</a>, pokazano da Primedbe sa čak 11 odsto biračkih mesta u Beogradu nisu stigle do Republičke izborne Komisije (RIK), a nedavnom <a href="https://insajder.net/prenosimo/rik-odbacio-prigovore-da-vucic-nije-smeo-da-stavi-ime-na-izbornu-listu">odlukom RIK od 7. novembra 2023</a>. omogućeno je da se nastavi ovakva praksa. 
 
"U cilju zaštite prava građana na slobodne izbore, garantovane Ustavom, zakonima i međunarodnim ugovorima, narodni poslanici traže da za primedbe bude obezbeđen poseban odeljak u Zapisniku o radu biračkih odbora, čime će se obezbediti da primedbe imaju isti tretman kao i drugi podaci o toku izbornog procesa. 
 
Predstavnik podnosilaca zahteva je narodni poslanik Nebojša Zelenović iz poslaničke grupe "Moramo – Zajedno", a Predlog je potpisalo 78 poslanika iz koalicije Srbija protiv nasilja, Novog DSS, Dveri, Zavetnika i Narodne stranke.
Izvor: Beta

Izbori