Na prvoj liniji fronta u Ukrajini: Avdejevka - grad koji nestaje

“Ne mogu da je ostavim“, kaže Hana telefonom. 

"Rekla je da želi da spava u svom krevetu. Ona ima 71 godinu i ima problema sa nogama. Ako ostane sama, ne može da donese ni vodu ni drva za grejanje.", naglašava ona.

Skriveni u nesigurnom stanu na petom spratu, živeći pod gotovo stalnim bombardovanjem i vazdušnim napadima, oni su među poslednjim preostalim stanovnicima Avdejevke.

Ovaj strateški važan i žestoko napadan grad leži na prvoj liniji fronta u istočnoj Ukrajini.

Većina ljudi je pobegla. Ovde se vode borbe od 2014. godine, ali od početka ruske invazije u punom obimu prošlog februara, broj stanovnika se smanjio sa 30.000 na nešto više od 1.000.

Rusija je pokrenula veliku ofanzivu na grad ranije ovog meseca, a borbe su se intenzivirale poslednjih dana. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je situaciju kao “posebno tešku“.

“Prozori i vrata su svuda polomljeni“, kaže Hana. "Sa napadima svaki dan, teško ih je popraviti jer se svaki dan ponovo razbijaju."

Grad se ponekad opisuje kao kapija grada Donjecka, koji je od 2014. okupiran od strane Rusije i njenih snaga. Zauzimanje Avdejevke – koja se nalazi u blizini – omogućilo bi im da potisnu liniju fronta unazad, što bi otežavalo ukrajinskim snagama da ponovo zauzmu teritoriju.

“Odvažiti se i otići do poslednje preostale radnje u gradu“, kaže Hana, “znači uzeti život u svoje ruke“.

“Nema mesta gde se možete sakriti u slučaju napada... ako čujete zvižduk, nemate dovoljno vremena da stignete na sigurno“, dodaje ona. 

Sada je i ta radnja uništena.

Stanovnici Avdejevke sada se sve više oslanjaju na objekat poznat kao “Tačka nepobedivosti“. Naći ćete ovakve državne stanice za pomoć širom ove zemlje; dizajnirane da obezbede hranu, toplinu, sigurnost i utočište.

 A, za neke u Avdejevki, “Tačka nepobedivosti“ je sada dom.

Marina, medicinska sestra u 40-im godinama, volontira u ustanovi i uselila se nakon što su joj u napadu raznesena vrata i prozori na njenoj kući.

Ali čak i u relativnoj sigurnosti podruma, kaže ona, ne spava mnogo.

“Projektili lete svake noći. Svakog dana i svake noći. Previše ih je. Svi osećaju strah“, naglašava Marina.

Marinin odrasli sin je pobegao iz Avdejevke. Ona se nada da će mu se uskoro pridružiti. 

Evakuacija ljudi iz grada je teška i opasna. 

Specijalna policijska jedinica poznata kao Beli anđeli vodi evakuaciju, iako im je ponekad teško da ubede ljude da odu.

Genadij Judin, član ekipe, kaže da su 50 ljudi izveli na sigurno tokom protekle nedelje.

Ali situacija u ovoj oblasti se značajno pogoršala.

“Stalni su napadi na grad i obližnja sela. Dejstvuju artiljerija, višecevni raketni bacači ili avijacija – ispaljuju navođene vazdušne bombe, projektile. Napadaju grad i sela, kuće u kojima žive ljudi. “, kaže Judin. 

Dok se Marina priprema za evakuaciju, priseća se Avdejevke pre izbijanja rata.

“Bio je park, bulevar. Bilo je puno prodavnica. Sadili smo drveće. Ovde je bilo jako lepo. Imali smo kulturni centar, mnogo festivala i proslava “, kaže ona.

Marina se nada da će se jednog dana vratiti. Ali, posmatrajući  pustošenje svog rodnog grada, ona se plaši da više neće imatu čemu da se vrati.

“Avdejevke više nema“, kaže Marina.

Izvor: BBC