<article><a href="https://www.hidmet.gov.rs/data/klimatologija/ciril/2023.pdf">Kako navodi RHMZ u godišnjem biltenu</a>, tropske temperature bile su zabeležene u celoj Srbiji, čak i u onim sezonama kada su obično potpuno neočekivane. Leskovac i Beograd imali su najveći broj dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom koja je viša od 30 stepeni Celzijusa - čak 64, odnosno 57 takozvanih tropskih dana.Poređenja radi, prosečni broj tropskih dana u Beogradu u toku godine je 45, ali i ta brojka se odnosi na "novi" referentni period od 1991. do 2020. godine, u kojem su već vidljive posledice klimatskih promena. Referentni prosek bi bio još manji ako bismo poredili sa ranijim decenijama.<a href="https://insajder.net/teme/leto-2023-najtoplije-od-kako-postoje-merenja-klimatske-promene-i-vremenski-ekstremi-koji-postaju-nasa-stvarnost">Registrovan je i rekordan broj tropskih noći tokom godine</a> (kada minimalna dnevna temperatura ne pada ispod 20 °C), a najviše u Beogradu - čak 34 tropske noći u 2023. godini, osam više od tridesetogodišnjeg proseka. Za razliku od toplih ekstrema, broj mraznih i ledenih dana bio je na većini meteoroloških stanica u Srbiji rekordno mali. U pojedinim delovima Srbije dana sa jakim mrazom uopšte nije ni bilo. <a href="https://insajder.net/prenosimo/svetska-meteoroloska-organizacija-2023-godina-najtoplija-godina-od-kako-se-vrse-merenja">Godinu 2023</a>, koja je po meteorološkim merenjima bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, treba videti i kao prozor u našu potencijalnu klimatsku budućnost. Ali podaci o ekstremima koje nam daju naučna merenja nisu tu samo kako bismo se mi brinuli o posledicama klimatskih promena. Njih upravo sada koristimo kako bismo unapredili naše baze i razvili nove modele i predviđanja - kakva nas klima čeka, i kako se na nju možemo pripremiti.<h2>Klimatske promene menjaju pojavu i intenzitet ekstremnih prilika</h2>Iako su po definiciji retki, <a href="https://insajder.net/teme/ekstremno-vreme-klimatske-promene-i-teorije-zavere-strucnjaci-kazu-da-treba-vratiti-poverenje-u-institucije">ekstremni događaji</a> poput suša, toplotnih talasa, poplava i oluja, šumskih požara, uragana se zbog svog uticaja na društvo i ekosistem izučavaju sa posebnom pažnjom. Prvi i osnovni uvid glasi: verovatnoća ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, kao i rizici koje oni sa sobom nose, menjaju se usled klimatskih promena.Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, jasno je da se već sada ekstremni događaji pojavljuju u različitim kombinacijama pojačanog intenziteta, povećane učestalosti, na potpuno novim lokacijama gde ih ranije nije bilo, ali i sa drugačijim tajmingom tokom godine (u odnosu na to kada su bili beleženi u prošlosti).Dosadašnje analize istorijskih podataka potvrđuju trend porasta toplih i smanjenje hladnih ekstremnih događaja, a klimatske predikcije pokazuju da će se ovakav trend nastaviti i u budućnosti. Više temperature dovode i do smanjenja snežnog pokrivača, ranijeg topljenja snega i isparavanja vode. Ekstremne vrućine mogu dovesti do češćih, ozbiljnijih i produženih toplotnih talasa i suša, i mogu pogoršati šumske požare. Kako prosečna temperatura na Zemlji raste, dolazi do pojačanog isparavanja, pa naša atmosfera onda sadrži više vodene pare, i zauzvrat povećava ukupne količine padavina. Međutim, u klimatskom sistemu nije sve tako jednostavno. Klimatske projekcije nam ukazuju da će sušnije oblasti verovatno postati još sušnije, a one oblasti u svetu koje su u prošlosti imale tendenciju ka obilnim padavinama samo će postati vlažnije; u njima će se oluje i intenzitet padavina pojačati, dok se u pojedinim oblastima očekuju nagle promene intenzivno sušnih i intenzivno kišnih perioda.<h2>Projekat EXTREMES ponudiće jedinstvenu bazu podataka ekstremnih događaja u Srbiji</h2>Primera radi, pored velikog broja temperaturnih rekorda, prošle godine smo takođe svedočili i obilnim padavinama u junu u velikom broju opština u Srbiji. U Beogradu je samo u jednom danu bilo palo 40 odsto prosečne mesečne kiše. Pošto je najčešći slučaj da su ovakvi intenzivni ekstremni događaji izazvani procesima različitih razmera u atmosferi, oni su lokalizovani i nemaju jednostavan šablon prema kojem se pojavljuju i odvijaju. Kako onda uopšte možemo da predvidimo tako konkretne, lokalne fenomene?Odgovor na ovo i slična pitanja daće nam profesori i istraživači sa Instituta za meteorologiju (koji je deo Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu), u okviru projekta EXTREMES koji podržava i finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa Prizma. U toku naredne tri godine, tim projekta će se baviti identifikacijom, analizom i prognozom ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, što je i izvor akronima projekta (EXTREME Weather Events in Serbia - Analysis, Modelling and Impacts). Glavni problemi kojima ćemo se baviti na projektu uključuju suše, poplave, toplotne talase, oluje, pa i magle. Kako je raspon vremenskih i prostornih razmera ekstremnih događaja širok, za istraživanje ćemo koristiti rezultate numeričkih simulacija mikrofizičkih procesa (za mikro-procese koji se dešavaju u oblacima), preko prognoza ekstremnih magli pomoću modela za prognozu vremena, pa sve do rezultata numeričkih simulacija klime. Pored toga, koristićemo i metode mašinskog učenja i veštačke inteligencije za ispitivanje ekstrema na području Srbije. Cilj je da uspostavimo jedinstvenu i kompletnu bazu podataka i našim rezultatima podržimo različite sektorske studije uticaja, kao i da edukujemo mlade naučnike i profesionalce iz drugih oblasti o analizi, interpretaciji i korišćenju meteoroloških podataka. Fokus nam je da uspostavimo lak i otvoren pristup ovim podacima i informacijama koji bi služili korisnicima u različitim sektorima (kao što su poljoprivreda ili šumarstvo) za procene rizika i uticaja ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja na različite aspekte života u našoj zemlji. Na kraju, ove aktivnosti će doprineti da ostvarimo i određene strateške ciljeve u proceni rizika od katastrofa, u prilagođavanju na klimatske promene i povećanju otpornosti na klimatske ekstreme u Srbiji. Nije u pitanju "samo" dugoročna otpornost: sa dobrim informacijama možemo se pripremiti za ekstremne vremenske prilike i tako što ćemo biti bolje opremljeni da upozorimo ljude koji žive u područjima visokog rizika, kao i da na vreme šaljemo pomoć u slučaju katastrofe. Izvor: <a href="https://klima101.rs/ekstremni-dogadjaji-srbija-prognoze/">Klima 101</a></article>

<a href="https://www.hidmet.gov.rs/data/klimatologija/ciril/2023.pdf">Kako navodi RHMZ u godišnjem biltenu</a>, tropske temperature bile su zabeležene u celoj Srbiji, čak i u onim sezonama kada su obično potpuno neočekivane. Leskovac i Beograd imali su najveći broj dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom koja je viša od 30 stepeni Celzijusa - čak 64, odnosno 57 takozvanih tropskih dana.
Poređenja radi, prosečni broj tropskih dana u Beogradu u toku godine je 45, ali i ta brojka se odnosi na "novi" referentni period od 1991. do 2020. godine, u kojem su već vidljive posledice klimatskih promena. Referentni prosek bi bio još manji ako bismo poredili sa ranijim decenijama.
<a href="https://insajder.net/teme/leto-2023-najtoplije-od-kako-postoje-merenja-klimatske-promene-i-vremenski-ekstremi-koji-postaju-nasa-stvarnost">Registrovan je i rekordan broj tropskih noći tokom godine</a> (kada minimalna dnevna temperatura ne pada ispod 20 °C), a najviše u Beogradu - čak 34 tropske noći u 2023. godini, osam više od tridesetogodišnjeg proseka. Za razliku od toplih ekstrema, broj mraznih i ledenih dana bio je na većini meteoroloških stanica u Srbiji rekordno mali. U pojedinim delovima Srbije dana sa jakim mrazom uopšte nije ni bilo.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/svetska-meteoroloska-organizacija-2023-godina-najtoplija-godina-od-kako-se-vrse-merenja">Godinu 2023</a>, koja je po meteorološkim merenjima bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, treba videti i kao prozor u našu potencijalnu klimatsku budućnost. Ali podaci o ekstremima koje nam daju naučna merenja nisu tu samo kako bismo se mi brinuli o posledicama klimatskih promena. Njih upravo sada koristimo kako bismo unapredili naše baze i razvili nove modele i predviđanja - kakva nas klima čeka, i kako se na nju možemo pripremiti.
<h2>Klimatske promene menjaju pojavu i intenzitet ekstremnih prilika</h2>
Iako su po definiciji retki, <a href="https://insajder.net/teme/ekstremno-vreme-klimatske-promene-i-teorije-zavere-strucnjaci-kazu-da-treba-vratiti-poverenje-u-institucije">ekstremni događaji</a> poput suša, toplotnih talasa, poplava i oluja, šumskih požara, uragana se zbog svog uticaja na društvo i ekosistem izučavaju sa posebnom pažnjom.&nbsp;
Prvi i osnovni uvid glasi: verovatnoća ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, kao i rizici koje oni sa sobom nose, menjaju se usled klimatskih promena.
Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, jasno je da se već sada ekstremni događaji pojavljuju u različitim kombinacijama pojačanog intenziteta, povećane učestalosti, na potpuno novim lokacijama gde ih ranije nije bilo, ali i sa drugačijim tajmingom tokom godine (u odnosu na to kada su bili beleženi u prošlosti).
Dosadašnje analize istorijskih podataka potvrđuju trend porasta toplih i smanjenje hladnih ekstremnih događaja, a klimatske predikcije pokazuju da će se ovakav trend nastaviti i u budućnosti. Više temperature dovode i do smanjenja snežnog pokrivača, ranijeg topljenja snega i isparavanja vode. Ekstremne vrućine mogu dovesti do češćih, ozbiljnijih i produženih toplotnih talasa i suša, i mogu pogoršati šumske požare.&nbsp;
Kako prosečna temperatura na Zemlji raste, dolazi do pojačanog isparavanja, pa naša atmosfera onda sadrži više vodene pare, i zauzvrat povećava ukupne količine padavina.&nbsp;
Međutim, u klimatskom sistemu nije sve tako jednostavno. Klimatske projekcije nam ukazuju da će sušnije oblasti verovatno postati još sušnije, a one oblasti u svetu koje su u prošlosti imale tendenciju ka obilnim padavinama samo će postati vlažnije; u njima će se oluje i intenzitet padavina pojačati, dok se u pojedinim oblastima očekuju nagle promene intenzivno sušnih i intenzivno kišnih perioda.
<h2>Projekat EXTREMES ponudiće jedinstvenu bazu podataka ekstremnih događaja u Srbiji</h2>
Primera radi, pored velikog broja temperaturnih rekorda, prošle godine smo takođe svedočili i obilnim padavinama u junu u velikom broju opština u Srbiji. U Beogradu je samo u jednom danu bilo palo 40 odsto prosečne mesečne kiše.&nbsp;
Pošto je najčešći slučaj da su ovakvi intenzivni ekstremni događaji izazvani procesima različitih razmera u atmosferi, oni su lokalizovani i nemaju jednostavan šablon prema kojem se pojavljuju i odvijaju. Kako onda uopšte možemo da predvidimo tako konkretne, lokalne fenomene?
Odgovor na ovo i slična pitanja daće nam profesori i istraživači sa Instituta za meteorologiju (koji je deo Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu), u okviru projekta EXTREMES koji podržava i finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa Prizma.&nbsp;
U toku naredne tri godine, tim projekta će se baviti identifikacijom, analizom i prognozom ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, što je i izvor akronima projekta (EXTREME Weather Events in Serbia - Analysis, Modelling and Impacts).&nbsp;
Glavni problemi kojima ćemo se baviti na projektu uključuju suše, poplave, toplotne talase, oluje, pa i magle. Kako je raspon vremenskih i prostornih razmera ekstremnih događaja širok, za istraživanje ćemo koristiti rezultate numeričkih simulacija mikrofizičkih procesa (za mikro-procese koji se dešavaju u oblacima), preko prognoza ekstremnih magli pomoću modela za prognozu vremena, pa sve do rezultata numeričkih simulacija klime.&nbsp;
Pored toga, koristićemo i metode mašinskog učenja i veštačke inteligencije za ispitivanje ekstrema na području Srbije.&nbsp;
Cilj je da uspostavimo jedinstvenu i kompletnu bazu podataka i našim rezultatima podržimo različite sektorske studije uticaja, kao i da edukujemo mlade naučnike i profesionalce iz drugih oblasti o analizi, interpretaciji i korišćenju meteoroloških podataka. Fokus nam je da uspostavimo lak i otvoren pristup ovim podacima i informacijama koji bi služili korisnicima u različitim sektorima (kao što su poljoprivreda ili šumarstvo) za procene rizika i uticaja ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja na različite aspekte života u našoj zemlji.&nbsp;
Na kraju, ove aktivnosti će doprineti da ostvarimo i određene strateške ciljeve u proceni rizika od katastrofa, u prilagođavanju na klimatske promene i povećanju otpornosti na klimatske ekstreme u Srbiji.&nbsp;
Nije u pitanju "samo" dugoročna otpornost: sa dobrim informacijama možemo se pripremiti za ekstremne vremenske prilike i tako što ćemo biti bolje opremljeni da upozorimo ljude koji žive u područjima visokog rizika, kao i da na vreme šaljemo pomoć u slučaju katastrofe.&nbsp;
Izvor: <a href="https://klima101.rs/ekstremni-dogadjaji-srbija-prognoze/">Klima 101</a>

Prenosimo

Beograd, nizak vodostaj. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Klimatske promene

ekologija

Od suša do oluja - grupa domaćih istraživača radi na predviđanju ekstremnih događaja

Od suša do oluja - grupa domaćih istraživača radi na predviđanju ekstremnih događaja

Tagovi: