<article>Na sednici dva odbora usvojena je i odluka za ulazak u međuinstitucionalne pregovore sa Savetom EU, a predsednik Odbora EP za spoljne poslove Dejvid Mekalister rekao je, uoči glasanja, da očekuje početak pregovora već ove nedelje i istakao da je preostalo malo vremena za postizanje dogovora u aktuelnom mandatu Evropskog parlamenta. Poslanici dva odbora usvojili su stav o Instrumentu za reformu i rast koji se odnosi na partnere sa Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, sa 65 glasova "za", pet protiv, a uzdržanih nije bilo.Kako se navodi u saopštenju EP, oni su podržali stroge reforme i jačanje EU vrednosti na Zapadnom Balkanu, fokusirajući se na transparentnost, vladavinu prava i ekonomsku integraciju.U usvojenom nacrtu izveštaja, koji su u ime dva odbora pripremili koizvestioci Karlo Resler i Tonino Picula, podržava se integracija Zapadnog Balkana, uz podupiranje njegove posvećenosti pristupu "osnove na prvom mestu". Reč je o principu koji povezuje vladavinu prava i osnovna prava sa dve druge ključne oblasti procesa pridruživanja - ekonomskim upravljanjem i jačanjem demokratskih institucija i reforme javne uprave.Namera poslanika EP je da se unapredi upravljanje instrumentom uz fokus na jači parlamentarni nadzor i transparentnost, dodaje se u saopštenju i ističe da bi redovan dijalog sa Evropskom komisijom trebalo da intenzivira ulogu EP u praćenju napretka i obezbeđivanju usklađenosti finansiranja sa ciljevima EU.Poslanici Evropskog parlamenta su zatražili i da se uspostavi odbor za reviziju sastavljen od nezavisnih eksperata, uključujući državljana korisnika, kako bi zaštitili finansijske interese EU i obezbedili objektivan nadzor nad instrumentom.Instrument za reformu i <a href="https://insajder.net/prenosimo/plan-ek-za-zapadni-balkan-vladama-novac-na-sest-meseci-zavisno-od-reformi-posebni-preduslovi-za-srbiju-i-kosovo">rast za Zapadni Balkan</a> ima za cilj pokretanje društveno-ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu, unapređivanje ekonomskog rasta i usklađivanje sa EU, a poslanici insistraju na okviru koji povezuje finansijsku podršku sa jasnim indikatorima napretka.Odluka dva odbora da uđu u međuinstitucionalne pregovore sa Savetom EU biće objavljena na plenarnoj sednici i postaviće osnovu za početak tih pregovora EP sa Savetom sa ciljem usaglašavanja konačnog teksta o strukturi instrumenta.Koizvestilac Odbora za budžet Karlo Resler rekao je da ovim predlogom EU pokazuje jasnu posvećenost proširenju i uslovljenost u oblastima demokratskih standarda, vladavine prava i usklađenosti sa vrednostima EU nazvao ključnim za pristupanje pomoći od šest milijardi evra.Instrumentom za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je predstavljen kao kamen temeljac novog Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komsija, planirano je da se u periodu od 2024. do 2027. godine izdvoji dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima kako bi se podržao Zapadni Balkan na putu ka pridruživanju EU. Isplata ovih sredstava zavisi od uspešne primene određenih reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice. Ambasadori zemalja članica EU usaglasili su se 6. marta oko pregovaračkog mandata Saveta EU o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, što će, kako je tada saopštio Savet EU, omogućiti predsedavajućem Saveta EU da započne pregovore o konačnom tekstu za instrument sa Evropskim parlamentom.Izvor: Tanjug</article>

Na sednici dva odbora usvojena je i odluka za ulazak u međuinstitucionalne pregovore sa Savetom EU, a predsednik Odbora EP za spoljne poslove Dejvid Mekalister rekao je, uoči glasanja, da očekuje početak pregovora već ove nedelje i istakao da je preostalo malo vremena za postizanje dogovora u aktuelnom mandatu Evropskog parlamenta.&nbsp;
Poslanici dva odbora usvojili su stav o Instrumentu za reformu i rast koji se odnosi na partnere sa Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, sa 65 glasova "za", pet protiv, a uzdržanih nije bilo.
Kako se navodi u saopštenju EP, oni su podržali stroge reforme i jačanje EU vrednosti na Zapadnom Balkanu, fokusirajući se na transparentnost, vladavinu prava i ekonomsku integraciju.
U usvojenom nacrtu izveštaja, koji su u ime dva odbora pripremili koizvestioci Karlo Resler i Tonino Picula, podržava se integracija Zapadnog Balkana, uz podupiranje njegove posvećenosti pristupu "osnove na prvom mestu".&nbsp;
Reč je o principu koji povezuje vladavinu prava i osnovna prava sa dve druge ključne oblasti procesa pridruživanja - ekonomskim upravljanjem i jačanjem demokratskih institucija i reforme javne uprave.
Namera poslanika EP je da se unapredi upravljanje instrumentom uz fokus na jači parlamentarni nadzor i transparentnost, dodaje se u saopštenju i ističe da bi redovan dijalog sa Evropskom komisijom trebalo da intenzivira ulogu EP u praćenju napretka i obezbeđivanju usklađenosti finansiranja sa ciljevima EU.
Poslanici Evropskog parlamenta su zatražili i da se uspostavi odbor za reviziju sastavljen od nezavisnih eksperata, uključujući državljana korisnika, kako bi zaštitili finansijske interese EU i obezbedili objektivan nadzor nad instrumentom.
Instrument za reformu i <a href="https://insajder.net/prenosimo/plan-ek-za-zapadni-balkan-vladama-novac-na-sest-meseci-zavisno-od-reformi-posebni-preduslovi-za-srbiju-i-kosovo">rast za Zapadni Balkan</a> ima za cilj pokretanje društveno-ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu, unapređivanje ekonomskog rasta i usklađivanje sa EU, a poslanici insistraju na okviru koji povezuje finansijsku podršku sa jasnim indikatorima napretka.
Odluka dva odbora da uđu u međuinstitucionalne pregovore sa Savetom EU biće objavljena na plenarnoj sednici i postaviće osnovu za početak tih pregovora EP sa Savetom sa ciljem usaglašavanja konačnog teksta o strukturi instrumenta.
Koizvestilac Odbora za budžet Karlo Resler rekao je da ovim predlogom EU pokazuje jasnu posvećenost proširenju i uslovljenost u oblastima demokratskih standarda, vladavine prava i usklađenosti sa vrednostima EU nazvao ključnim za pristupanje pomoći od šest milijardi evra.
Instrumentom za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je predstavljen kao kamen temeljac novog Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je u novembru 2023. godine predstavila Evropska komsija, planirano je da se u periodu od 2024. do 2027. godine izdvoji dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u kreditima kako bi se podržao Zapadni Balkan na putu ka pridruživanju EU.&nbsp;
Isplata ovih sredstava zavisi od uspešne primene određenih reformi navedenih u reformskoj agendi svake zemlje korisnice.&nbsp;
Ambasadori zemalja članica EU usaglasili su se 6. marta oko pregovaračkog mandata Saveta EU o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, što će, kako je tada saopštio Savet EU, omogućiti predsedavajućem Saveta EU da započne pregovore o konačnom tekstu za instrument sa Evropskim parlamentom.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Evropski parlament Foto: Unsplash/Frederic Köberl

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zapadni Balkan

Odbori Evropskog parlamenta za spoljne poslove i budžet usvojili stav o Instrumentu za ZB

Odbori Evropskog parlamenta za spoljne poslove i budžet usvojili stav o Instrumentu za ZB

Tagovi: