Problem za globalnu ekonomiju: Kineski izvoz beleži najveći pad u poslednje tri godine (VIDEO)

Zvanični podaci pokazuju da je izvoz u julu opao za 14,5% u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz opao za 12,4%.

Sumorni podaci o trgovini pojačavaju zabrinutost da bi ekonomski rast zemlje mogao dodatno usporiti ove godine, što će povećati pritisak na Peking kako bi pomogao svojoj ekonomiji u oporavku nakon pandemije.

Najslabiji podaci o izvozu od februara 2020. sugerišu da rastući troškovi života i skuplje zaduživanje u drugim delovima sveta utiču na oporavak Kine nakon pandemije, smanjujući tražnju za njenom robom.

Unutar Kine tražnja je takođe bila niža nego što se očekivalo, pri čemu ekonomska aktivnost nije uspela da se oporavi nakon tri godine strogih karantina i ograničenja zbog širenja koronavirusa.

Položaj Kine kao najvećeg svetskog izvoznika i glavnog uvoznika znači da će njeni loši trgovniski pokazatelji verovatno imati negativan efekat na globalnu ekonomiju.

Za razliku od većine ostatka sveta, čini se da cene u Kini padaju, s obzirom da preduzeća i potrošači izlaze iz nulte tačke Kovida i ne žele da troše i prave velike zalihe robe za prodaju.

Ali, suočeni i sa rastućom nezaposlenošću mladih i krizom u stambenom sektoru, kreatori politike u Kini do sada su se opirali svim velikim merama za stimulisanje ekonomije.

Izvoz u SAD, koje su jedan od najvećih kineskih kupaca, pao je za 23,1% na godišnjem nivou.

Evropska unija je takođe kupila 20,6 odsto manje robe od Kine.

EU i Kina su u sporu oko poluprovodnika, što je dovelo do toga da kineska vlada pooštri kontrolu nad izvozom nekih od ključnih materijala koji se koriste za pravljenje kompjuterskih čipova.

Kineske restrikcije zbog korona virusa bile su neke od najstrožih na svetu.

Potpuno zatvaranje uvedeno je na dva puna meseca od marta 2022. u finansijskom centru Šangaja, gde živi oko 25 miliona ljudi, a vlada je dostavljala pakete hrane stanovnicima koji su bili zatvoreni u svojim domovima.

Izvor: BBC