<article>Nevladina organizacija Inkluzivna Evropa navodi da je osobama sa problemima mentalnog zdravlja ili intelektualnim nedostacima koji zahtevaju da imaju zakonskog staratelja onemogućeno da <a href="https://insajder.net/teme/evropljani-glasaju-za-novi-saziv-evropskog-parlamenta-video">glasaju na evropskim izborima</a>. To znači da je takvim osobama potrebna pomoć za učenje, donošenje odluka, upravljanje finansijama ili donošenju svakodnevnih odluka, a u ulozi staratelja su uglavnom članovi porodice, socijalni radnici ili advokati, dodaje "Parlament".  Direktor Inkluzivne Evrope Milan Šverepa navodi da koncept staratelja nije generalno loš, jer štiti ranjive osobe od prevara, ali ukazuje da je model starateljstva zastareo i da ozbiljno narušava i ograničava zakonska prava ljudi.  Od članice do članice EU su različiti modeli, pa tako Estonija, Bugarska, Kipar i Poljska ne omogućavaju bilo kakvo prava <a href="https://insajder.net/prenosimo/nastavljaju-se-izbori-za-ep-biralista-otvorena-u-jos-cetiri-drzave">glasa </a>osobama sa mentalnim nedostacima pod starateljstvom, pokazuje istraživanje organizacije Inkluzivna Evropa.  U Bugarskoj, na primer, to pravilo temelji se na zakonu koji je donet još 1949. godine.  Od 27 članica EU, njih 15 dozvoljavaju pravo glasa osobama sa mentalnim problemima koje imaju staratelja, a među njima su Nemačka, Italija i Francuska.  I u tim državama osobe pod starateljstvom ne mogu biti kandidati na izborima.  Nevladina organizacija dodaje, međutim, da ima napretka, jer na izborima 2019. godine za Evropski parlament skoro 800.000 Evropljana nije imalo pravo glasa.  O tom pitanju nekoliko puta se oglašavao i Evropski sud za ljudska prava - 2010. godine, a potom i 2021.  Prvi slučaj koji je Sud razmatrao bio je iz Mađarske i tada je rečeno da "samo oni građani koji su sposobni da procene posledice svojih odluka, donošenjem svesnih i razboritih odluka mogu da učestvuju u javnim poslovima".  Ista odluka Suda usledila je i 2021. godine, kada su tri Danca zatražila da im se omogući pravo glasa.  Zamenik direktora u organizaciji Evropski forum osoba sa invaliditetom Alehandro Moleda naglasio je za "Parlament" da su takve odluke Suda učinile da se osobe sa smetnjama osećaju kao "građani drugog reda", a da je odluka je bazirana na lažnoj premisi da se "na ostale birače ne može uticati ili manipulisati od drugih ljudi ili medija".Izvor: FoNet</article>

Nevladina organizacija Inkluzivna Evropa navodi da je osobama sa problemima mentalnog zdravlja ili intelektualnim nedostacima koji zahtevaju da imaju zakonskog staratelja onemogućeno da <a href="https://insajder.net/teme/evropljani-glasaju-za-novi-saziv-evropskog-parlamenta-video">glasaju na evropskim izborima</a>.&nbsp;
To znači da je takvim osobama potrebna pomoć za učenje, donošenje odluka, upravljanje finansijama ili donošenju svakodnevnih odluka, a u ulozi staratelja su uglavnom članovi porodice, socijalni radnici ili advokati, dodaje "Parlament". &nbsp;
Direktor Inkluzivne Evrope Milan Šverepa navodi da koncept staratelja nije generalno loš, jer štiti ranjive osobe od prevara, ali ukazuje da je model starateljstva zastareo i da ozbiljno narušava i ograničava zakonska prava ljudi. &nbsp;
Od članice do članice EU su različiti modeli, pa tako Estonija, Bugarska, Kipar i Poljska ne omogućavaju bilo kakvo prava <a href="https://insajder.net/prenosimo/nastavljaju-se-izbori-za-ep-biralista-otvorena-u-jos-cetiri-drzave">glasa </a>osobama sa mentalnim nedostacima pod starateljstvom, pokazuje istraživanje organizacije Inkluzivna Evropa. &nbsp;
U Bugarskoj, na primer, to pravilo temelji se na zakonu koji je donet još 1949. godine. &nbsp;Od 27 članica EU, njih 15 dozvoljavaju pravo glasa osobama sa mentalnim problemima koje imaju staratelja, a među njima su Nemačka, Italija i Francuska. &nbsp;
I u tim državama osobe pod starateljstvom ne mogu biti kandidati na izborima. &nbsp;
Nevladina organizacija dodaje, međutim, da ima napretka, jer na izborima 2019. godine za Evropski parlament skoro 800.000 Evropljana nije imalo pravo glasa. &nbsp;
O tom pitanju nekoliko puta se oglašavao i Evropski sud za ljudska prava - 2010. godine, a potom i 2021. &nbsp;
Prvi slučaj koji je Sud razmatrao bio je iz Mađarske i tada je rečeno da "samo oni građani koji su sposobni da procene posledice svojih odluka, donošenjem svesnih i razboritih odluka mogu da učestvuju u javnim poslovima". &nbsp;Ista odluka Suda usledila je i 2021. godine, kada su tri Danca zatražila da im se omogući pravo glasa. &nbsp;
Zamenik direktora u organizaciji Evropski forum osoba sa invaliditetom Alehandro Moleda naglasio je za "Parlament" da su takve odluke Suda učinile da se osobe sa smetnjama osećaju kao "građani drugog reda", a da je odluka je bazirana na lažnoj premisi da se "na ostale birače ne može uticati ili manipulisati od drugih ljudi ili medija".
Izvor: FoNet

Prenosimo

Evropski parlament / Foto: European parliament

original

viewImage

baseImage

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Skoro 400.000 državljana EU nema pravo glasa na izborima za Evropski parlament

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Skoro 400.000 državljana EU nema pravo glasa na izborima za Evropski parlament

Tagovi: