U Indoneziju stižu nove Rohindža izbeglice, sve veća netrpeljivost lokalnog stanovništva
Grupa od oko 170 izbeglica Rohindži, uglavnom žena i dece pronađeni su u subotu na plaži u indonežanskoj provinciji Severna Sumatra nakon više nedelja provedenih na moru, saopštili su lokalni zvaničnici.
Lokalni ribari su im pružili neopšhodnu pomoć u hrani i vodi dok su čekali dalja uputstva imigracionih i lokalnih zvaničnika.
Lokalno stanovništvo ne želi da primi izbeglice u svojim selima, rekao je tamošnji zvaničnik.
"Pomogli smo im jer su izgledali veoma slabi zbog gladi i žeđi, ali mnogi stanovnici ne mogu da prihvate da žive u našem selu, jer smatraju će kasnije doneti samo probleme," kazao je on.
Grupa od oko 200 studenata protestovala je u sredu zahtevajući od lokalnih vlasti da proteraju izbeglice Rohindže smatrajući da bi njihovo prisustvo izazvalo društvene i ekonomske nemire.
Demonstranti su uzvikivali parole "napolje sa Rohindžama", palili gume na ulici i kritikovali vladu i agenciju za izbeglice UN (UNHCR) zbog neuspeha u upravljanju prilivom izbeglica.
Oni su zatim marširali do administrativnog centra u Banda Aćeu, gde je bilo smešteno oko 135 Rohindži. Demonstranti su razbacivali odeću i kućne predmete koji su pripadali izbeglicama, primoravajući vlasti da ih prebace u drugo sklonište.
Organizacije za ljudska prava i UN su osudile taj incident, rekavši da je napad traumatizovao izbeglice.
Indonežanska mornarica je u četvrtak saopštila da su odbili od svojih obala čamac pun izbeglica nazad u međunarodne vode nakon što se brod približio obalama provincije Ače dan ranije.
Nejasno je da li su izbeglice koje su stigle kasno u subotu u susednu provinciju Severna Sumatra sa tog istog broda koji je u sredu odbila mornarica.
Indonezija je tražila od međunarodne zajednice pomoć i pojačane patrole u svojim vodama zbog naglog porasta broja izbeglica Rohindžaa koji od novembra dolaze iz prenatrpanih kampova u Bangladešu.
Indonezija je ranije tolerisala izbeglice, dok su ih Tajland i Malezija terale, međutim sve veća netrpeljivost nekih Indonežana prema Rohindžama izvršilo je pritisak na vladu predsednika Joko Vidoda da preduzme akciju.
Indonezija, poput Tajlanda i Malezije, nije potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o izbeglicama iz 1951. godine, tako da nije u obavezi da prihvate Rohindže, a do sada su izbeglice dobile barem privremeni smeštaj.
Vidodo je ranije ovog meseca rekao da krivca za povećanje broja Rohidža vidi u porastu trgovine ljudima.
Vojska Mjanmara je optužena da je tokom te akcije počinila masovna silovanja, pogubljenja i paljenja čitavih sela, dok međunarodni sud treba da razmatra da li su vlasti Mjanmara počinile genocid i druga teška kršenja ljudskih prava.
Napori za repatrijaciju Rohindži su propali zbog sumnje da se njihova bezbednost može osigurati. Rohindžama su uskraćena prava na državljanstvo u Mjanmaru sa većinski budističkim stanovništvom i suočavaju se sa rasprostranjenom sistematskom diskriminacijom.
Izvor: Beta