<article>Na sastanku su predstavnici tri stranke iz Republike Srpske - Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Ujedinjene Srpske (US) i DEMOS-a, i četiri iz Federacije BiH - Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, stranke Narod i pravda (NiP), Socijaldemokratske partije (SDP) BiH i Naše stranke (NS). Na sastanak se nisu odazvali predstavnici tri opozicione stranke iz Republike Srpske – Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP) i Liste za pravdu i red, i tri iz Federacije BiH - Stranke demokratske akcije (SDA), Demokratske fronte (DF) i Narodnog evropskog saveza (NES). Opozicija je ranije saopštila da ne želi da daje legitimitet <a href="https://insajder.net/prenosimo/konsenzus-vladajucih-stranaka-bih-na-sastanku-u-laktasima-postignut-dogovor-o-izbornom-zakonu-traze-tacan-datum-za-pocetak-pregovora-s-eu">dogovoru vladajućih stranaka</a> postignutom "na privatnom imanju (predsednika Republike Srpske) Milorada Dodika u Bakincima kod Laktaša". Sastanak je zakazan na poziv probosanske koalicije "Trojka", radi razgovora o izmenama Ustava BiH, potrebnim za promenu Izbornog zakona, sa ciljem sprovođenja presuda Suda za ljudska prava u Strazburu radi otklanjanja diskriminacije po nacionalnoj osnovi na izborima za člana Predsedništva BiH. Stranke vladajuće koalicije u BiH (SNSD, HDZ BiH i Trojka) nedavno su <a href="https://insajder.net/prenosimo/dodik-kompromis-i-dogovor-vladajuce-koalicije-bih-u-laktasima-su-paket-sve-ili-nista">u Laktašima kod Banjaluke postigle dogovor</a> o izmenama Izbornog zakona, prema kojem bi član Predsedništva BiH iz hrvatskog naroda trebalo da bude kandidat sa najvećim brojem glasova u najmanje tri od pet kantona u Federaciji BiH sa većinskim hrvatskim stanovništvom. Američka ambasada u BiH upozorila je da način izbora članova Predsedništva BiH ne može da se menja samo Izbornim zakonom, već da su za to potrebne i ustavne promene.<h2>Košarac (SNSD): Na sastanku u organizaciji Trojke pokušano derogiranje dogovora iz Laktaša</h2> Član Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Staša Košarac izjavio je u ponedeljak u Sarajevu da je sastanak predstavnika političkih stranaka u Parlamentarnoj skupštini BiH, koji je organizovala probosanska koalicija Trojka, bio pokušaj da se na dnevni red stave izmene Ustava BiH. Košarac, koji je i ministar spoljne trogovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH, ocenio je da to nije prioritet, već da je to sprovođenje dogovora lidera vladajuće koalicije, postignutog pre nekoliko dana u Laktašima kod Banjaluke. "Čini mi se da se pokušava dogovor iz Laktaša derogirati pod uticajem nekih koji žele da modeliraju rešenja", kazao je on po završetku sastanka, kojem nije prisustvovao niko od predstavnika opozicije iz oba bh. entiteta. Prema njegovim rečima, bilo bi korektno od partnera u vlasti iz Federacije BiH da su izmene Ustava BiH i primene presuda međunarodnih sudova predložili za dnevni red nedavnog sastanka u Laktašima. Košarac je istakao da će SNSD i dalje raditi na tome da se sprovede dogovor iz Laktaša, koji je, kako je ocenio, dobar za evropski put BiH. Potpredsednik Ujedinjene Srpske (US) Milan Petković izjavio je da na današnjem sastanku nisu bili ponuđeni nikakvi predlozi. "Ustavne promene nisu sveta knjiga da se o njima ne može razgovarati, ali zbog činjenice da se sastanku nisu odazvale stranke opozicije, a da je za izmene Ustava potrebna dvotrećinska većina, to nije moguće uraditi bez opozicije", naveo je on. Današnji sastanak je zakazan na poziv probosanske koalicije Trojka da se razgovara o izmenama Ustava BiH, koje su potrebne da bi se izmenio Izborni zakona i tako sprovele presude Suda za ljudska prava u Strazburu na izborima za člana Predsedništva BiH, otklanjanjem diskriminalcije na etničkoj osnovi. Stranke vladajuće koalicije u BiH (SNSD, HDZ BiH, Trojka) nedavno su postigle dogovor o izmenama Izbornog zakona, prema kojem bi član Predsedništva BiH iz hrvatskog naroda trebalo da bude onaj kandidat koji ima najveći broj glasova u bar tri od pet kantona u Federaciji BiH sa većinskim hrvatskim stanovništvom. Potom je reagovala američka ambasada u BiH koja je upozorila da se način izbora članova Predsedništva BiH ne može menjati samo Izbornim zakonom, već da su za to potrebne i ustavne promene.<h2>Šmit: Do marta potrebno usvojiti tehničke izmene Izbornog zakona BiH</h2>Visoki predstavnik Kristijan Šmit izjavio je u ponedeljak da je prioritet da BiH do marta, kada se odlučuje o otvaranju pristupnih pregovora za BiH u EU, <a href="https://insajder.net/prenosimo/smit-ove-sedmice-dan-d-za-izmene-izbornog-zakona-bih-dodik-spreman-sam">usvajanje tehničkih izmena Izbornog zakona</a>, koje će obezbediti integritet izbornog procesa. Šmit je ocenio da politički akteri u BiH treba da izbegavaju povezivanje tehničkih mera izbornog integriteta sa sprovođenjem presuda Evropskog suda za ljudska prava o omenogućavanju diskriminacije po etničkoj osnovi na izborima za Predsedništvo BiH, za šta su potrebne ustavne promene. "Ako se sveobuhvatna i održiva rešenja za ova ključna ustavna pitanja ne mogu postići u kratkom vremenu koje je na raspolaganju pre donošenja odluke o evropskim integracijama, onda bi se Izborni zakon trebao izmeniti tako da obuhvati druga pitanja, kao što su uvođenje tehnologija koje uključuju elektronsko brojanje glasačkih listića i prenos rezultata, ili kvalifikacije i integritet članova biračkih odbora i pravila koja garantuju pravedno takmičenje na izborima", ocenio je visoki predstavnik, saopšteno je iz OHR-a. Šmit je istakao da je dužnost odgovornih političara u BiH da, posle skoro 15 godina rasprave, ostvare konkretan rezultat. "Nema sumnje da to očekuju i građani i evropski partneri. Pravo građana da budu sigurni da se njihov glas računa mora se striktno poštovati. Ovo bi trebalo da bude na snazi za lokalne izbore u oktobru ove godine", naveo je. Dodao je da njegova očekivanja ostaju nepromenjena, naglašavajući da je, bez obzira na ishod parlamentarne procedure u vezi sa tehničkim izmenama Izbornog zakona, imperativ da svako usvojeno rešenje sadrži preporuke međunarodnih tela, uključujući GRECO, OEBS, ODIHR i Venecijansku komisiju. "Ove preporuke služe kao ključne smernice za standarde koji obezbeđuju transparentan, pošten i verodostojan izborni proces", istakao je Šmit. Navodeći hitnost i važnost ovih reformi, visoki predstavnik je rekao da je primarni cilj vratiti poverenje birača u izborni proces. "Usvojene reforme ne bi trebalo da budu usmerene ka širenju uticaja političkih stranaka, već bi, pre svega, trebalo da osnaže birače i daju im mogućnost da biraju kandidate unutar izbornog procesa u koji imaju poverenje", naglasio je Šmit. Dodao je i da integritet i nepristrastnost Centralne izborne komisije (CIK) BiH mora biti zagarantovana, najavivši da će pažljivo prati rad svih političkih stranaka uključenih u tehničke izmene Izbornog zakona, ponovivši da je to prioritet, a na izmene načina izbora članova Predsedništva BiH. Visoki predstavnik je krajem prošle godine najavio da će<a href="https://insajder.net/prenosimo/dodik-evropski-put-ce-biti-zavrsen-ako-smit-nametne-izborni-zakon-bih"> nametnuti tehničke izmene Izbornog zakona BiH</a>, ako one u "skorije vreme" ne budu usvojene u parlamentu BiH.Izvor: Beta</article>

Na sastanku su predstavnici tri stranke iz Republike Srpske - Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Ujedinjene Srpske (US) i DEMOS-a, i četiri iz Federacije BiH - Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, stranke Narod i pravda (NiP), Socijaldemokratske partije (SDP) BiH i Naše stranke (NS). 
 
 Na sastanak se nisu odazvali predstavnici tri opozicione stranke iz Republike Srpske – Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP) i Liste za pravdu i red, i tri iz Federacije BiH - Stranke demokratske akcije (SDA), Demokratske fronte (DF) i Narodnog evropskog saveza (NES). 
 
Opozicija je ranije saopštila da ne želi da daje legitimitet <a href="https://insajder.net/prenosimo/konsenzus-vladajucih-stranaka-bih-na-sastanku-u-laktasima-postignut-dogovor-o-izbornom-zakonu-traze-tacan-datum-za-pocetak-pregovora-s-eu">dogovoru vladajućih stranaka</a> postignutom "na privatnom imanju (predsednika Republike Srpske) Milorada Dodika u Bakincima kod Laktaša". 
 
Sastanak je zakazan na poziv probosanske koalicije "Trojka", radi razgovora o izmenama Ustava BiH, potrebnim za promenu Izbornog zakona, sa ciljem sprovođenja presuda Suda za ljudska prava u Strazburu radi otklanjanja diskriminacije po nacionalnoj osnovi na izborima za člana Predsedništva BiH. 
 
 Stranke vladajuće koalicije u BiH (SNSD, HDZ BiH i Trojka) nedavno su <a href="https://insajder.net/prenosimo/dodik-kompromis-i-dogovor-vladajuce-koalicije-bih-u-laktasima-su-paket-sve-ili-nista">u Laktašima kod Banjaluke postigle dogovor</a> o izmenama Izbornog zakona, prema kojem bi član Predsedništva BiH iz hrvatskog naroda trebalo da bude kandidat sa najvećim brojem glasova u najmanje tri od pet kantona u Federaciji BiH sa većinskim hrvatskim stanovništvom. 
 
 Američka ambasada u BiH upozorila je da način izbora članova Predsedništva BiH ne može da se menja samo Izbornim zakonom, već da su za to potrebne i ustavne promene.
<h2>Košarac (SNSD): Na sastanku u organizaciji Trojke pokušano derogiranje dogovora iz Laktaša</h2>
&nbsp;Član Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Staša Košarac izjavio je u ponedeljak u Sarajevu da je sastanak predstavnika političkih stranaka u Parlamentarnoj skupštini BiH, koji je organizovala probosanska koalicija Trojka, bio pokušaj da se na dnevni red stave izmene Ustava BiH. 
 
 Košarac, koji je i ministar spoljne trogovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH, ocenio je da to nije prioritet, već da je to sprovođenje dogovora lidera vladajuće koalicije, postignutog pre nekoliko dana u Laktašima kod Banjaluke. 
 
 "Čini mi se da se pokušava dogovor iz Laktaša derogirati pod uticajem nekih koji žele da modeliraju rešenja", kazao je on po završetku sastanka, kojem nije prisustvovao niko od predstavnika opozicije iz oba bh. entiteta. 
 
 Prema njegovim rečima, bilo bi korektno od partnera u vlasti iz Federacije BiH da su izmene Ustava BiH i primene presuda međunarodnih sudova predložili za dnevni red nedavnog sastanka u Laktašima. 
 
 Košarac je istakao da će SNSD i dalje raditi na tome da se sprovede dogovor iz Laktaša, koji je, kako je ocenio, dobar za evropski put BiH. 
 
 Potpredsednik Ujedinjene Srpske (US) Milan Petković izjavio je da na današnjem sastanku nisu bili ponuđeni nikakvi predlozi. 
 
 "Ustavne promene nisu sveta knjiga da se o njima ne može razgovarati, ali zbog činjenice da se sastanku nisu odazvale stranke opozicije, a da je za izmene Ustava potrebna dvotrećinska većina, to nije moguće uraditi bez opozicije", naveo je on. 
 
 Današnji sastanak je zakazan na poziv probosanske koalicije Trojka da se razgovara o izmenama Ustava BiH, koje su potrebne da bi se izmenio Izborni zakona i tako sprovele presude Suda za ljudska prava u Strazburu na izborima za člana Predsedništva BiH, otklanjanjem diskriminalcije na etničkoj osnovi. 
 
 Stranke vladajuće koalicije u BiH (SNSD, HDZ BiH, Trojka) nedavno su postigle dogovor o izmenama Izbornog zakona, prema kojem bi član Predsedništva BiH iz hrvatskog naroda trebalo da bude onaj kandidat koji ima najveći broj glasova u bar tri od pet kantona u Federaciji BiH sa većinskim hrvatskim stanovništvom. 
 
 Potom je reagovala američka ambasada u BiH koja je upozorila da se način izbora članova Predsedništva BiH ne može menjati samo Izbornim zakonom, već da su za to potrebne i ustavne promene.
<h2>Šmit: Do marta potrebno usvojiti tehničke izmene Izbornog zakona BiH</h2>
Visoki predstavnik Kristijan Šmit izjavio je u ponedeljak da je prioritet da BiH do marta, kada se odlučuje o otvaranju pristupnih pregovora za BiH u EU, <a href="https://insajder.net/prenosimo/smit-ove-sedmice-dan-d-za-izmene-izbornog-zakona-bih-dodik-spreman-sam">usvajanje tehničkih izmena Izbornog zakona</a>, koje će obezbediti integritet izbornog procesa. 
 
Šmit je ocenio da politički akteri u BiH treba da izbegavaju povezivanje tehničkih mera izbornog integriteta sa sprovođenjem presuda Evropskog suda za ljudska prava o omenogućavanju diskriminacije po etničkoj osnovi na izborima za Predsedništvo BiH, za šta su potrebne ustavne promene. 
 
 "Ako se sveobuhvatna i održiva rešenja za ova ključna ustavna pitanja ne mogu postići u kratkom vremenu koje je na raspolaganju pre donošenja odluke o evropskim integracijama, onda bi se Izborni zakon trebao izmeniti tako da obuhvati druga pitanja, kao što su uvođenje tehnologija koje uključuju elektronsko brojanje glasačkih listića i prenos rezultata, ili kvalifikacije i integritet članova biračkih odbora i pravila koja garantuju pravedno takmičenje na izborima", ocenio je visoki predstavnik, saopšteno je iz OHR-a. 
 
 Šmit je istakao da je dužnost odgovornih političara u BiH da, posle skoro 15 godina rasprave, ostvare konkretan rezultat. 
 
 "Nema sumnje da to očekuju i građani i evropski partneri. Pravo građana da budu sigurni da se njihov glas računa mora se striktno poštovati. Ovo bi trebalo da bude na snazi za lokalne izbore u oktobru ove godine", naveo je. 
 
 Dodao je da njegova očekivanja ostaju nepromenjena, naglašavajući da je, bez obzira na ishod parlamentarne procedure u vezi sa tehničkim izmenama Izbornog zakona, imperativ da svako usvojeno rešenje sadrži preporuke međunarodnih tela, uključujući GRECO, OEBS, ODIHR i Venecijansku komisiju. 
 
 "Ove preporuke služe kao ključne smernice za standarde koji obezbeđuju transparentan, pošten i verodostojan izborni proces", istakao je Šmit. 
 
 Navodeći hitnost i važnost ovih reformi, visoki predstavnik je rekao da je primarni cilj vratiti poverenje birača u izborni proces. 
 
 "Usvojene reforme ne bi trebalo da budu usmerene ka širenju uticaja političkih stranaka, već bi, pre svega, trebalo da osnaže birače i daju im mogućnost da biraju kandidate unutar izbornog procesa u koji imaju poverenje", naglasio je Šmit. 
 
 Dodao je i da integritet i nepristrastnost Centralne izborne komisije (CIK) BiH mora biti zagarantovana, najavivši da će pažljivo prati rad svih političkih stranaka uključenih u tehničke izmene Izbornog zakona, ponovivši da je to prioritet, a na izmene načina izbora članova Predsedništva BiH. 
 
 Visoki predstavnik je krajem prošle godine najavio da će<a href="https://insajder.net/prenosimo/dodik-evropski-put-ce-biti-zavrsen-ako-smit-nametne-izborni-zakon-bih"> nametnuti tehničke izmene Izbornog zakona BiH</a>, ako one u "skorije vreme" ne budu usvojene u parlamentu BiH.
Izvor: Beta

Prenosimo

Sarajevo. Foto: Natalya Letunova/Unsplash

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Sarajevu sastanak vladajuće koalicije na državnom nivou o ustavnim promenama u BiH

U Sarajevu sastanak vladajuće koalicije na državnom nivou o ustavnim promenama u BiH

Tagovi: