<article>Uobičajena radna nedelja za Evropljane starosti od 20 do 64 godine 2022. godine bila je u proseku 37,5 sati, sa znatnim razlikama među zemljama članicama. Najdužu radnu nedelju imali su Grci (41 sat), zatim Poljaci (40,4), Rumuni i Bugari (40,2), a najkraću radnici u Holandiji (33,2), Nemačkoj (35,3) i Danskoj (35,4). U analizi su obračunati uobičajeni sati koje osoba radi na glavnom poslu, uključujući dodatni rad, plaćen ili neplaćen, ali ne računajući vreme putovanja između kuće i radnog mesta i pauze za obrok. Ti podaci se odnose na radnike sa punim i nepunim radnim vremenom. Rezultati za 2022. godinu predstavljeni su za članice EU i tri zemlje EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i Srbiju kao državu kandidata za članstvo. U EU, 46,8 odsto zaposlenih radilo je između 40 i 44 sati sedmično, 5,4 odsto je radilo u proseku manje od 20 sati, a 7,6 odsto više od 50 sati. U većini zemalja EU najveći procenat ljudi je radilo od 40 do 44 sati, dok je u Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Belgiji i Irskoj najveći procenat imalo radnu sedmicu od 35 do 39 sati. Grčka je imala najveći procenat ljudi koji su radili više od 50 sati (13,2 odsto), dok je u Holandiji gotovo četvrtina radnika radila manje od 25 sati nedeljno. U Srbiji je više od 10 odsto radnika imalo radnu nedelju dužu od 50 sati, a samo oko pet odsto je imalo radnu nedelju kraću od 40 sati. Kada je u pitanju prosečna radna sedmica za radnike sa punim radnim vremenom, Srbija je na prvom mestu, sa 44 sata. Iza nje su Švajcarska (43,4) i Island (42,8), a od zemalja EU najviše su radili Grci (42,7), a najmanje Finci (38,8). Radnici sa nepunim radnim vremenom imali su najdužu radnu sedmicu u Švedskoj (26,4) i Rumuniji (26,2), a najkraću u Portugalu (18,6). <a href="https://insajder.net/prenosimo/eurostat-prosecna-radna-sedmica-u-cg-42-8-sati-u-turskoj-42-9-a-u-srb-42-3-xx10dtlg">U izveštaju Eurostata</a> se navodi i da su muškarci, zaposleni na puno radno vreme, u proseku radili više sati sedmično od žena u svim članicama EU, a najveća razlika je zabeležena u Irskoj i Holandiji, od četiri, odnosno 3,7 sati. Međutim, kada su u pitanju radnici sa nepunim radnim vremenom, žene su imale dužu radnu sedmicu u većini zemalja. Najviše sati na poslu su proveli kvalifikovani radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (u proseku 43,9 sati nedeljno).Izvor: Beta</article>

Uobičajena radna nedelja za Evropljane starosti od 20 do 64 godine 2022. godine bila je u proseku 37,5 sati, sa znatnim razlikama među zemljama članicama. 
 
Najdužu radnu nedelju imali su Grci (41 sat), zatim Poljaci (40,4), Rumuni i Bugari (40,2), a najkraću radnici u Holandiji (33,2), Nemačkoj (35,3) i Danskoj (35,4). 
 
U analizi su obračunati uobičajeni sati koje osoba radi na glavnom poslu, uključujući dodatni rad, plaćen ili neplaćen, ali ne računajući vreme putovanja između kuće i radnog mesta i pauze za obrok. Ti podaci se odnose na radnike sa punim i nepunim radnim vremenom. 
 
Rezultati za 2022. godinu predstavljeni su za članice EU i tri zemlje EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i Srbiju kao državu kandidata za članstvo. 
 
U EU, 46,8 odsto zaposlenih radilo je između 40 i 44 sati sedmično, 5,4 odsto je radilo u proseku manje od 20 sati, a 7,6 odsto više od 50 sati. 
 
U većini zemalja EU najveći procenat ljudi je radilo od 40 do 44 sati, dok je u Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Belgiji i Irskoj najveći procenat imalo radnu sedmicu od 35 do 39 sati. 
 
Grčka je imala najveći procenat ljudi koji su radili više od 50 sati (13,2 odsto), dok je u Holandiji gotovo četvrtina radnika radila manje od 25 sati nedeljno. 
 
U Srbiji je više od 10 odsto radnika imalo radnu nedelju dužu od 50 sati, a samo oko pet odsto je imalo radnu nedelju kraću od 40 sati. 
 
Kada je u pitanju prosečna radna sedmica za radnike sa punim radnim vremenom, Srbija je na prvom mestu, sa 44 sata. 
 
Iza nje su Švajcarska (43,4) i Island (42,8), a od zemalja EU najviše su radili Grci (42,7), a najmanje Finci (38,8). 
 
Radnici sa nepunim radnim vremenom imali su najdužu radnu sedmicu u Švedskoj (26,4) i Rumuniji (26,2), a najkraću u Portugalu (18,6). 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/eurostat-prosecna-radna-sedmica-u-cg-42-8-sati-u-turskoj-42-9-a-u-srb-42-3-xx10dtlg">U izveštaju Eurostata</a> se navodi i da su muškarci, zaposleni na puno radno vreme, u proseku radili više sati sedmično od žena u svim članicama EU, a najveća razlika je zabeležena u Irskoj i Holandiji, od četiri, odnosno 3,7 sati. 
 
Međutim, kada su u pitanju radnici sa nepunim radnim vremenom, žene su imale dužu radnu sedmicu u većini zemalja. 
 
Najviše sati na poslu su proveli kvalifikovani radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (u proseku 43,9 sati nedeljno).
Izvor: Beta

Prenosimo

Radnici na gradilištu. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Srbiji prosečna radna nedelja duža nego u EU

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

U Srbiji prosečna radna nedelja duža nego u EU

Tagovi: