Vlada Velike Britanije pod pritiskom da zauzme oštriji stav prema Kini zbog optužbi za špijunažu

Oluja je izbila tokom vikenda, kada je londonski list Sandej tajms objavio da je istraživač uhapšen zajedno sa još jednim muškarcem ranije ove godine, prema zakonu o službenim tajnama Ujedinjenog Kraljevstva.

U izveštaju se navodi da je istraživač bio u bliskom kontaktu sa visokim konzervativnim poslanicima, uključujući ministra bezbednosti Toma Tugendata pre nego što je preuzeo ministarski posao. Vladini izvori rekli su za CNN da Tugendat nije bio u kontaktu sa tom osobom otkako je postao ministar bezbednosti.

Premijer Riši Sunak rekao je da je izrazio "veoma jaku zabrinutost" zbog potencijalnog kineskog mešanja u britansku demokratiju tokom sastanka sa kineskim premijerom Li Ćiangom na samitu G20 u indijskoj prestonici Nju Delhiju prošlog vikenda. Kineska ambasada u Londonu demantovala je optužbe za špijuniranje, opisujući ih kao “potpuno izmišljene” i “da one nisu ništa drugo osim zlonamerne klevete”.

Uhapšeni istraživač, čije ime većina medija nije objavila, dao je izjavu preko advokata u kojoj kaže da je nevin. Londonska Metropoliten policija saopštila je da su dve osobe pod istragom protivterorističke policije i da su pušteni uz kauciju do oktobra.

Iako je istraga i dalje u toku, ova epizoda je izazvala pozive brojnih visokorangiranih poslanika u vladajućoj Konzervativnoj partiji da vlada zauzme tvrđi stav prema Kini.

Sunakova prethodnica Liz Tras pozvala je vladu da zvanično označi Kinu kao pretnju Velikoj Britaniji. Pridružio joj se bivši lider konzervativaca Ian Dankan Smit, kao i niz drugih visokih članova stranke.

Zamenik britanskog premijera Oliver Doden rekao je u ponedeljak da postoji “snažna želja“ da se Kina zvanično označi kao veći bezbednosni rizik nego što je trenutno, iako nema jasnih naznaka da vlada namerava da to učini u skorije vreme.

Ovaj stav ne dele svi u partiji  u potpunosti, a najmanje u vladi. Uprkos Sunakovoj osudi navodne špijunaže, njegov portparol je saopštio da to neće uticati na neposredne diplomatske odnose - uključujući i na to da li će Kina biti pozvana na britanski samit o veštačkoj inteligenciji u novembru.

Zvaničan stav vlade o Kini je komplikovan. Kao što je ranije ove godine istakao ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli, britanski pristup je trostruk.

 “Prvo, ojačaćemo našu nacionalnu bezbednost gde god akcije Pekinga predstavljaju pretnju našem narodu ili našem prosperitetu; drugo, Britanija će produbiti saradnju i ojačati povezivanje sa našim prijateljima i partnerima u Indo-Pacifiku i širom sveta; i treći stub naše politike je direktno angažovanje sa Kinom, bilateralno i multilateralno, kako bismo očuvali i stvorili otvorene, konstruktivne i stabilne odnose, koji odražavaju globalni značaj Kine“, rekao je Kleverli u aprilu, nekoliko meseci pre svoje avgustovske posete Pekingu, što je bila prva poseta nekog ministra  ministra spoljnih poslova Velike Britanije Kini za više od pet godina.

 Ne slažu se svi unutar vlade u potpunosti sa pristupom koji je izneo Kleverli. Više izvora, uključujući državne službenike i ministre, rekli su za CNN da veruju da je ova politika u najboljem slučaju naivna jer bi mogla da ukaže Pekingu da će Ujedinjeno Kraljevstvo uvek biti voljno na ustupke, bez obzira na to šta Kina uradi.

Ispod radara

Ali da se vratimo na pitanje: Da li bi događaji proteklih dana trebalo da utiču na zvaničnu politiku Ujedinjenog Kraljevstva?

Prvo, vredi napomenuti da su se hapšenja o kojima je reč dogodila u martu ove godine, pre Kleverlijeve posete Pekingu, tako da je vlada odavno svesna ovog problema. Određeni broj poslanika je izrazio ljutnju što im ranije nije rečeno o hapšenjima, međutim, vladini zvaničnici su za CNN rekli da je uobičajena praksa da se ne komentarišu policijske operacija.

Britanska vlada je takođe svesna činjenice da se Kina, zajedno sa mnogim drugim zemljama, kako saveznicima tako i protivnicima, bavi špijunažom. Zvaničnici to prate, očekuju i direktno postavljaju pitanja.

To se pojačalo tokom leta, kada je parlamentarni odbor za obaveštajne poslove i bezbednost objavio izveštaj u kome je detaljno izneo svoje mišljenje da Kina namerava da cilja i utiče na ljude u političkom sistemu Ujedinjenog Kraljevstva.

I dok su optužbe protiv istraživača ozbiljne stvari koje policija treba da istraži, nije sasvim iznenađujuće da se tako nešto moglo dogoditi u Parlamentu, ili bilo kojoj drugoj službenoj zgradi.

Parlament proverava ljude kojima se izdaju propusnice kroz sistem dizajniran da blokira pojedince koji “mogu da budu podložni pritiscima ili neprikladnim uticajima“, “pokazali su nepoštenje ili nedostatak integriteta koji baca sumnju u njihovu pouzdanost“ ili “pokazali ponašanje ili su podložni na okolnosti koje bi inače mogle ukazivati na nepouzdanost“, navodi se na veb stranici Parlamenta.

Na papiru bi to moglo izgledati tako kao da bi trebalo da pokrije svakoga za koga se tvrdi da je špijunirao UK. U praksi, procedure skrininga “neće uvek uhvatiti ljude koji su odlučni da obmanu“, rekao je bivši britanski savetnik za nacionalnu bezbednost Piter Rikets.

“U našem otvorenom društvu neophodno je da pristup parlamentu bude širok. Razumno je da neko kome je ponuđena prilika da radi kao istraživač ne prolazi isti nivo bezbednosnih provera kao neko ko će se baviti poverljivim informacijama. Nažalost, to još više otežava sprečavanje onih koji su odlučni da naruše poverenje“, rekao je Rikets za CNN.

Drugim rečima, optužbe protiv istraživača su, naravno, ozbiljne, ali takođe nisu ono na šta se može pomisliti kada se čuje reč špijun. Da je to tačno, verovatno je moglo biti dovoljno niskog nivoa i pod radarom, pa bezbednosne agencije to nisu uspele da otkriju.

 Bez promene politike

Kultura politike u Velikoj Britaniji takođe čini metom ljude koji bi možda želeli da obavljaju špijunske aktivnosti.

Umrežavanje je lako za one koji imaju poslaničku propusnicu; ne samo da u parlamentu postoji više barova koji rade do kasno i služe subvencionisani alkohol, već i vlasnici propusnica mogu dovesti goste u njih. Veoma je uobičajeno videti mlade goste ambicioznih političara kako uživaju u piću na terasi sa pogledom na reku Temzu, razgovaraju i uživaju u impresivnom neogotičkom okruženju. 

Uprkos hapšenjima, analitičari veruju da je malo verovatno da će doći do velikih promena u politici britanske vlade prema Kini.

Malo je onih na višem političkom nivou koji ozbiljno veruju da će neprijateljski pristup  prema Kini biti od koristi za Veliku Britaniju na duge staze.

Velika Britanija je proteklih nekoliko godina imala zanimljive stavove u svom pristupu Kini. Još 2015. ljudi na vrhu britanske vlade govorili su o “zlatnoj eri“ u odnosima Velike Britanije i Kine.

Bezbednosni udar Pekinga u Hong Kongu, agresija u Južnom kineskom moru, pretnje Tajvanu, navodna kršenja ljudskih prava muslimana Ujgura, podrška Rusiji i, naravno, optužbe za špijunažu protiv zapadnih zemalja, sve je to doprinelo povećanju broja jastreba u Vestminsteru.

Velika Britanija je kasnije odustala od uključivanja Kine u stvari poput kritične nacionalne infrastrukture. Međutim, jasno je I to da odvajanje Kine od Ujedinjenog Kraljevstva neće pomoći u određenim ključnim oblastima.

Na primer, rešavanje brzine klimatskih promena biće nemoguće osim ako Kina ne sagoreva manje fosilnih goriva. Diplomate i zvaničnici veruju da bi razdruživanje sa Kinom to učinilo manje verovatnim.

Optužbe da Kina špijunira Veliku Britaniju, u samom srcu britanske demokratije, naravno, izaziva stvarnu zabrinutost. Ali to neće biti iznenađenje za vladu, koja je to već ukalkulisala u britansku spoljnu politiku.

I upravo sada, UK sigurno neće želeti da zateže odnose sa zemljom veličine i moći Kine.

Izvor: CNN