Obustavljene su 73 putničke trajektne linije, a otkazano je 97 letova, prenosi Sinhua.
Preko 29.000 ljudi koji rade na ribarskim splavovima sklonilo se na obalu, 733 ribarska čamca su se vratila u luke, a oko 3.200 ljudi evakuisano na obalu sa brodova, saopštila je pokrajinska kancelarija za kontrolu poplava.
Troje ljudi je poginulo u kineskom regionu Tajvan usled tajfuna Gaemi, a vlasti danas nastavljaju potragu za devet članova posade broda koji je potonuo u sredu u blizini južne obale ostrva, prenosi BBC.
Nastavlja se potraga za devet državljana Mjanmara koji su radili na tankeru na Tajvanu.
Preko 8.000 ljudi je evakuisano, dok je odloženo oko 200 letova, navode vlasti.
Na ostrvu danas neće raditi škole i kancelarije, nakon što su sve institucije zatvorene u sredu.
Nekoliko železničkih operatera u Kini takođe je obustavilo rad.
U udaru tajfuna na Filipinima je nastradalo osam ljudi, a zaustavljeni su rad i nastava, dok su berzanske trgovine obustavljene.
U prestonici Manili, u kojoj živi skoro 15 miliona ljudi, u sredu je zbog tajfuna proglašena vanredna situacija.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Kini evakuisano više od 150.000 ljudi u očekivanju tajfuna Gaemi

Kineska državna televizija CCTV navodi da je Si rekao da se prekid vatre može ostvariti samo ako velike sile ispolje pozitivnu umesto negativne energije, prenosi Rojters.
"Međunarodna zajednica bi trebalo da stvori uslove i pruži podršku obnovi direktnog dijaloga i pregovora između dve sukobljene strane. Trenutno bi u fokusu trebalo da bude smirivanje situacije u Ukrajini koliko god je to moguće", istakao je<a href="https://insajder.net/prenosimo/orban-stigao-u-nenajavljenu-posetu-pekingu-sastao-se-sa-si-dinpigom"> kineski lider</a>.
On je pozvao na hitan prekid vatre u Ukrajini i pronalaženje političkog rešenja koje bi služilo interesima svih strana.
Premijer Mađarske <a href="https://insajder.net/prenosimo/orban-stigao-u-nenajavljenu-posetu-pekingu-sastao-se-sa-si-dinpigom">Viktor Orban </a>rekao je da je za Mađarsku od velike važnosti što se Kina zalaže da u svetu bude mir, a ne rat.&nbsp;
Izvor: Tanjug

200x200

Si: Kina poziva na smirivanje situacije u Ukrajini i obnovu dijaloga dve strane

Filipini koji su bili pod japanskom okupacijom u Drugom svetskom ratu sada su u savezništvu sa tom zemljom dok se suočavaju sa sve moćnijom Kinom.
Sporazum o recipročnom pristupu, koji i filipinskim snagama dozvoljava da uđu u Japan radi zajedničkih vojnih vežbi, potpisali su filipinski ministar odbrane Gilberto Teodoro i japanska ministarka spoljnih poslova Joko Kamikava na ceremoniji u Manili kojoj je prisustvovao predsednik Ferdinand Markos Mlađi.
Kamikava je potpisivanje odbrambenog sporazuma nazvala "revolucionarnim dostignućem" koje bi trebalo dodatno da podstakne odbrambenu saradnju između Japana i Filipina.
"Slobodan i otvoren međunarodni poredak zasnovan na vladavini prava je temelj regionalnog mira i prosperiteta. Želeli bismo da blisko sarađujemo sa vašom zemljom kako bismo ovo održali i ojačali", rekla je ona.
SAD takođe jačaju niz vojnih saveza u Indo-Pacifiku kako bi se bolje suprotstavile Kini. Pretenzije Pekinga prema Tajvanu naveo je veliki broj azijskih država da ojačaju vojni savez sa Amerikom.
Japan i Filipini su ugovorni saveznici SAD i njihovi lideri su održali trosmerne razgovore u aprilu u Beloj kući, gde je američki predsednik Džozef Bajden podsetio na "gvozdenu" posvećenost Vašingtona da odbrani Japan i Filipine.
Izvor: Beta

Japan i Filipini sklopili odbrambeni pakt

Orban je po dolasku u Peking na Fejsbuku objavio fotografiju sa pekinškog aerodroma, uz objavu "Posle Kijeva i Moskve, stigli smo u Peking, treću stanicu mirovne misije".
"Mađarska veoma ceni mirovnu inicijativu Kine u vezi sa sukobom u Ukrajini", istakao je mađarski premijer Viktor Orban Orban.
Orban je rekao da je za Mađarsku od velike važnosti što se Kina zalaže da u svetu bude mir, a ne rat.
Predsednik mađarske vlade je na društvenim mrežama napisao da je Kina ključna sila u stvaranju uslova za mir u ratu između Rusije i Ukrajine i da je zato došao u Peking da se sastane sa Si Đinpingom, samo dva meseca nakon Sijeve zvanične posete Budimpešti. 	
<div class="embed-block"><iframe src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Forbanviktor%2Fposts%2Fpfbid02A8QAbjANrTEvNoRP3q62KP5YpDknQJ6dVkZLy5jeAJfXnYjNHGeYF7o2uVhvtbv6l&show_text=true&width=500" width="500" height="610" style="border:none;overflow:hidden" scrolling="no" frameborder="0" allowfullscreen="true" allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share"></iframe></div>
 
Orban je istakao da, osim od zaraćenih strana, od odluke tri svetske sile, SAD, Evropske unije i Kine, zavisi kada će se završiti rusko-ukrajinski rat i da je zato, posle sastanaka sa stranama u sukobu, došao u Peking.
Poseta Orbana Pekingu nije bila najavljena, ali je po njegovom dolasku u Peking na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Kine objavljeno da će Orban boraviti u Kini i da će sa Si Đinpingom razgovarati o pitanjima od zajedničkog interesa.
Podsećamo, Orban je 5. jula boravio u takođe nenajavljenoj poseti Moksvi, gde se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sa njim razgovarao, između ostalog, o situaciji oko Ukrajine, a prethodno je 2. jula posetio Kijev i razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Zvaničnici EU su povodom Orbanove posete Moskvi saopštili da on nema mandat da prestavlja EU u razgovorima sa Rusijom. Mađarska je 1. jula preuzela predsedavanje EU.
Izvor: Tanjug

Orban stigao u nenajavljenu posetu Pekingu, sastao se sa Si Đinpingom

Podataka o žrtvama nema.
Brana je probijena juče posle podne, na jezeru Dongting u centralnoj provinciji Hunan, javila je novinska agencija Sinhua.&nbsp;
Voda iz jezera poplavila je poljoprivredno zemljište i kuće u obližnjem selu.
Predsednik Si Đinping apelovao je da se učini sve da spasu životi i imovina ljudi, navodi Sinhua.&nbsp;
Ministarstvo za vanredne situacije poslalo je više od 800 ljudi, 150 vozila i desetine čamaca da pomognu u akciji spasavanja.
Izvor: Beta

Poplave u centralnoj Kini nakon pucanja brane

Kako se <a href="https://insajder.net/prenosimo/eu-poveceva-carine-na-kineska-elektricna-vozila">navodi u saopštenju, na automobile firme Bi-Vaj-Di (BYD) će se ubuduće odnositi carina od 17,4 odsto, kompanija Gili (Geely) će plaćati 19,9 odsto, a Es-Ej-Aj-Si (SAIC) 37,6 odsto.</a>
Ostali <a href="https://insajder.net/prenosimo/protekcionizam-kina-protestuje-protiv-istrage-eu-o-izvozu-elektricnih-automobila">kineski proizvođači</a> automobila će plaćati carine od 20,8 odsto, dok kompanije koje nisu sarađivale u istrazi EU o subvencijama očekuje carina od 37,6 odsto.
U poređenju sa stopama unapred objavljenim 12. juna 2024. godine, privremene carine su blago korigovane naniže na osnovu komentara o tačnosti kalkulacija koje su dostavile zainteresovane strane.
Kako se navodi, carine se uvode devet meseci nakon pokretanja istrage o navodnim subvencijama u Kini pošto je EK zaključila da kineski proizvođači EV profitiraju od neopravdanog subvencionisanja, čime se nanosi šteta proizvođačima električnih vozila u Evropi.
Konsultacije sa kineskom vladom intenzivirane su poslednjih nedelja, a kontakti sa Pekingom se nastavljaju na tehničkom nivou da bi se postiglo rešenje koje je kompatibilno sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, dodaje se na sajtu EK.&nbsp;
Ove privremene carine će se primenjivati se od 5. jula 2024. godine, u trajanju od najviše četiri meseca. U tom roku se mora doneti konačna odluka o carinama i to glasanjem država članica Evropske unije.
Ako carine na uvoz kineskih električnih automobila budu usvojene, važiće narednih pet godina.
Izvor: Tanjug

Evropska komisija uvela privremene više carine na uvoz električnih vozila iz Kine

U Astani se održava 24. sastanak Saveta šefova država Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), osnovane kao protivteža Zapadu, koji su predsednici Rusije i Kine proširili tako da uključuje Indiju, Iran i Pakistan.
"Suočeni sa stvarnim rizicima moramo da zaštitimo pravo na razvoj", rekao je Si u Astani na sastanku, prenosi kineska državna televizija CCTV.
Blok mora da se nosi sa "unutrašnjom razlikom" mirom, traži zajednički jezik i rešava poteškoće u saradnji, dodao je Si.
Kineski predsednik je takođe istakao potrebu da se zajednički promovišu naučne i tehnološke inovacije, kao i da se održi stabilnost i "glatkoća" industrijskih i lanaca snabdevanja.
Glavni sastanak je održan iza zatvorenih vrata, ali je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao ranije danas da će Putin razgovarati o svojoj ideji o stvaranju novog seta evroazijskih ugovora o kolektivnoj bezbednosti.
Si i Putin sastali su se juče uoči sastanka ŠOS-a nakon čega su saopšili da države koje predvode deluju u skladu sa sopstvenim interesima – i da to nije usmereno protiv bilo koje druge zemlje.
Izvor: Beta

Si na sastanku u Astani: Regionalni bezbednosni blok da se odupre spoljnom mešanju

Stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, u narednih 15 godina carina će postepeno biti ukinuta na više od 90 odsto proizvoda. Već od danas, carine nema na 60 odsto proizvoda; bez dodatnih nameta, srpski izvoznici mogu da izvezu u Kinu sveže voće i povrće, farmaceutske i proizvode hemijske i mašinske industrije. Za 30 odsto proizvoda carina će biti postepeno ukidana svake godine, da ne bi došlo do poremećaja na tržištu. Na kraju, carina će ostati nepromenjena samo za 10 odsto proizvoda koje dve države smatraju najosetljivijim na svojim tržištima, a reč je pre svega o poljoprivrednim proizvodima. Saglasan da je Sporazum velika prilika za srpsku privredu, profesor Ekonomskog fakulteta ukazuje na problem – srpska privreda nema proizvodne kapacitete da zadovolji ni mnogo manja tržišta od kineskog.
"Ideal svake zemlje je da dobije upravo što je Srbija dobila sa Kinom. Naš problem a ne kineski je što mi nemamo šta mnogo da ponudimo Kini. Mi ćemo izvoziti i naše i njihove proizvode u najvećoj meri. Ne znam da li se izvozi čelik, ali bakar u najvećoj meri i to je jedna od najvećih fabrika u Srbiji Ziđina iz Bora. To znači da Privredna komora i da banke i da asocijacije poljoprivrednika i država u celini treba da to prihvate ovo kao domaći zadatak - ako tako stvarima priđu, onda će rezultati biti mnogo bolji. Naravno, u kratkom roku ne možemo očekivati spektakularne rezultate ali ako ljudi razumeju kakva je ovo šansa - a ona je neverovatna", izjavio je za Marker Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Stupanjem na snagu Sporazuma, Srbiji su sada otvorena vrata kineskog tržišta od milijardu i 400 hiljada ljudi za koje se nadmeću sve velike kompanije. To će, nadaju se u Vladi Srbije, privući nove investitore koji će, ako žele da izvoze u Kinu, prema Sporazumu, morati da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti njihovog proizvoda nastalo u Srbiji. Ta činjenica mogla bi da promeni i način poslovanja stranih kompanija koje su već u Srbiji.
"Na primer ove strane fabrike u Srbiji verovatno bi neke od tih proizvoda plasirali na kinesko tržište, ali se sudaramo sa činjenicom da mora da bude najmanje 51 odsto domaće proizvodnje. Uglavnom šta mi damo - jeftinu radnu snagu, damo zemljište... Nemamo nekog većeg učešća u tome i to je manje od 51 odsto", naveo je Savić.
I pre stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, izvoz Srbije bio je u dobroj meri vezan za Kinu; najveći izvoznici iz Srbije upravo su kineske rudarske i metalurške kompanije, Ziđin iz Bora i HBIS iz Smedereva. Kineske kompanije koje posluju u Srbiji, kao i sam Sporazum, rezultat su nedavnog pridruživanja Srbije Zajednici za zajedničku budućnost sa Kinom. Takav sporazum sa Kinom, u ovom delu sveta, ima samo Švajcarska.
"Može se reći da je Sporazum kruna razvoja ne samo ekonomskih odnosa već i prijateljskih bilateralnih političkih odnosa, jer da biste ostvarili ovako vrstu sa Kinom nije dovoljno da budete samo pouzdan ekonomski partner, već mora da postoji i doza političkog poverenja", izjavio je za Marker Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Da li će Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine biti primenjen u potpunosti zavisi i od procesa proširenja Evropske unije, na koje čeka Srbija. Ukoliko sledeći talas proširenja bude posle 2030-te, kako se čuje iz Brisela, Srbija će morati da raskine Sporazum sa Kinom kako bi se pridružila Evropskoj uniji.
Izvor: Insajder

Teme

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom - domaći zadatak za srpsku privredu (VIDEO)

Sporazum, kojim je obuhvaćeno 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8.930 kineskih, potpisali su u oktobru 2023. u Pekingu ministri trgovine Srbije i Kine Tomislav Momirović i Vang Ventao, u prisustvu predsednika Srbije i Kine Aleksandra Vučića i Si Đinpinga.
Predviđeno je da će, prvog dana stupanja Sporazuma na snagu, 60 odsto robe biti oslobođeno carina, u narednih pet do 10 godina još 30 odsto robe, dok će najosetljiviji proizvodi, pre svega poljoprivredni, biti i dalje zaštićeni.
Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina do tada će godišnje imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada godišnje imati smanjenje carina od po 10 procenata.
Od 1. jula bez carine iz Srbije u Kinu pored ostalog moći će da se izveze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije.
Kompanije koje koriste pogodnosti predviđene <a href="https://insajder.net/teme/kina-i-srbija-celicno-prijateljstvo-osnazeno-sporazumom-o-slobodnoj-trgovini-video">Sporazumom </a>moraju da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u matičnoj državi.
Ministar trgovine Tomislav Momirović ocenio je nedavno da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom možda najveća šansa za srpska preduzeća u poslednjih 25 godina i pozvao domaće privrednike da istraže mogućnosti Sporazuma i da iskoriste sve pogodnosti koje pruža za povećanje konkurentnosti, širenje poslovanja i povećanje izvoza.
U Privrednoj komori Srbije smatraju da je početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom najvažnija ekonomska vest za privredu Srbije u ovoj godini i veliki iskorak u ekonomskim odnosima Srbije i Kine koji imaju dinamičan rast u proteklih 10 godina.
U Srbiji se očekuje i da Sporazum pomogne uravnoteženje robne razmene, odnosno smanjenju postojećeg spoljnotrgovinskog deficita i povećanju pokrivenosti izvoza uvozom, a očekuje se istovremeno proširenje investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji i jačanje sveukupne privredne delatnosti, kao i promena percepcije Srbije kao mesta za investiranje.
Kina se nalazi među najznačajnijim ekonomskim partnerima Srbije i najvećim investitorima u srpsku privredu, koja je od 2014. do 2023. godine iznosila više od 5,5 milijardi evra, što je u tom periodu činilo 17,5 odsto svih investicija.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 milijardi dolara, od čega je 1,2 milijarde činio izvoz iz Srbije.
Prema podacima Privredne komore Srbije, na listi pet glavnih izvoznih proizvoda iz Srbije u Kinu bili su rude bakra i koncentrati, katode, obrađeno drvo bukve, potom smrznuto goveđe meso i motori.
Istovremeno, prvi na listi kineskih proizvoda po vrednosti uvoza u Srbiju bili su kotlovi, pametni telefoni, portabl mašine, uređaji za klimatizaciju i obojeni lim.
U Srbiji posluje 1.560 privrednih društava sa većinskim kineskim kapitalom i u njima je angažovano oko 20.600 radnika, a gotovo trećina stranih investicija u Srbiji prošle godine stigla je iz Kine.
Pored Srbije ovakav Sporazum o slobodnoj trgovini<a href="https://insajder.net/teme/srbija-i-kina-vazna-veza-na-medunarodnom-planu-video"> sa Kinom </a>u Evropi imaju samo Švajcarska i Gruzija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FGWpQKX0bKN4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Beta

Stupa na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine

Do prilagođavanja će doći 1. jula 2024. godine, kada će stupiti na snagu i bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini, objavio je Kineski radio internacional.
Stupanje na snagu Sporazuma će dodatno osloboditi potencijal trgovinske i investicione saradnje između Kine i Srbije i podići kvalitet i nivo ekonomske i trgovinske saradnje dve zemlje, navodi se u saopštenju Komisije.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović je ranije izjavio, podseća KRI, da će stupanje na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini biti "više od šanse" za srpsku privredu.&nbsp;
To će srpske kompanije staviti "u mnogo bolji položaj u odnosu na kompanije iz Evrope i okruženja, jer će im omogućavati povlašćeni pristup tržištu sa više od 1,4 milijarde stanovnika".
Izvor: Tanjug

Kina