Kriza u Venecueli: Maduro tvrdi da pobuna nije uspela, Gvaido opet zove na ulice

Madurovo obraćanje trebalo je da pobije tvrdnje američkih zvaničnika da su ključni venezuelanski ministri prešli u redove opozicije.

To je bilo njegovo prvo pojavljivanje u javnosti od početka "mirne pobune" koju je objavio lider opozicije i predsednik venecuelanske skupštine Huan Gvaido, pozivajući vojsku da mu se pridruži u svrgavanju s vlasti venezuelanskog predsednika.

Vojska je očigledno ipak ostala lojalna predsedniku Maduru koji je u gotovo jednosatnom govoru objavio da puč nije uspeo.

"Cilj je danas bio veliki šou", rekao je Maduro, tvrdeći da je na Gvaidovu stranu prešla "mala grupa" vojnika, piše Reuters.

"Njihov plan nije uspeo, njihov poziv nije uspeo jer Venecuela želi mir", rekao je Maduro.

On je demantovao tvrdnje američkog ministra spoljnih poslova Majka Pompea da je planirao da pobegne na Kubu, ali da su ga od toga odgovorili ruski saveznici.

Objavio je takođe da je ponovo imenovao Gustava Gonzalesa Lopeza za šefa obaveštajne službe Sebin, ne navodeći detalje smene Manuela Kristohera Fuguere koji je prošle godine na toj dužnosti zamenio Gonzalesa Lopeza.

Uz Madura je za vreme govora bio ministar obrane Vladimir Padrino, za kojeg je savetnik američkog predsednika za nacionalnu sigurnost Džon Bolton tvrdio da je prebegao na stranu opozicije.

Padrino je na televiziji izjavio da će oružane snage nastaviti braniti ustav i "legitimnu vlast". Dodao je i da vojne baze normalno funkcionišu.

Gvaido je u video poruci objavljenoj pola sata pre Madurova govora pozvao građane da danas ponovo izađu na ulice na veliki protest protiv Madurovog režima. Rekao je da je pobuna koju je juče pokrenuo bila mirna, negirajući tvrdnje o državnom udaru. U poruci nije bilo naznaka gde se trenutno nalazi.

Gvaido se s nepoznate lokacije obratio se svojim simpatizerima.

"Danas Maduro nema podršku vojske", tvrdi Gvaido u dvoipominutnom video snimku nastalom na nepoznatoj lokaciji.

Juče su desetine hiljada ljudi marširali u Karakasu u znak podrške Gvaidu, sukobivši se s policijom na glavnoj ulici Francisko Fajardo. Oklopno vozilo nacionalne garde uletelo je među demonstrante koji su na njega bacali kamenje.

Aktivisti za zaštitu ljudskih prava navode da je u incidentima ranjeno 109 ljudi - većina njih gumenim mecima ili mecima iz vazdušnih pušaka, navodi Rojters.

Na ulicama Karakasa trenutno vlada mir prožet napetošću, piše Rojters, dodajući da nema naznaka da opozicija planira da preuzme vlast oružanom silom.

Visoki komesarijat UN za ljudska prava upozorio je danas vlasti Venecuele da ne koriste "prekomernu upotrebu sile" na demonstrante i pozvao sve strane da "odustanu od nasilja".

"Ured UN za ljudska prava izuzetno je zabrinut zbog informacije o prekomernoj upotrebi sile pripadnika snaga bezbednosti u Venecueli na demonstrante kao i da je zbog toga povređeno nekoliko desetina ljudi", izjavila je portparolka Marta Urtado.

Uticaj SAD, ekonomska i humanitarna kriza...

Protesti u Venecueli su počeli 10. januara, kada je predsednik Nikolas Maduro položio zakletvu za drugi mandat nakon izbora koje je opozicija bojkotovala.

Napetost se dodatno povećala kada se opozicioni lider Huan Gvaido 23. januara proglasio za vršioca dužnosti predsednika, što su podržale SAD i mnoge zemlje EU i Latinske Amerike. Sa druge strane, Rusija, Turska, Kina, Iran, Bolivija i Meksiko podržavaju Madura.

I vlasti u Srbiji podžavaju predsednika Nikolasa Madura. Kako je izjavio srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, tokom posete zamenika šefa diplomatije Venecuele Ivana Hila krajem februara, Srbija neće menjati svoju spoljnu politiku nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država i rešavanja sporova mirnim putem.

Takva pozicija dovela je do neskrivenih kritika zapadnih država, pa je tako ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot poručio da je Srbija na pogrešnoj strani istorije.

Inače, ambasador Venecuele pri UN Samuel Monkada rekao je 11. aprila da američka vlada njegovoj zemlji preti ratom i da se "priprema teren za invaziju".

Prema njegovim rečima, humanitarna kriza u Venecueli je "direktan plod plana za ekonomsko uništenje koji su sastavile SAD i Velika Britanija".

Monkada je naveo da je cilj da se venecuelanska ekonomija uguši da bi se izazvala "socijalna implozija koju mogu da iskoriste kao povod za vojnu intervenciju".

Veći deo Venecuele ostao je krajem marta bez električne energije, uključujući glavni grad Karakas. Sličan nestanak električne energije u ovoj zemlji dogodio se 7. marta.

Maduro je za nestanak struje optužio SAD, da bi kasnije kada je ponovo uvedena rekao da je to najveća pobeda njegove vlade. Glavni venecuelanski tužilac Tarek Vilijam Sab objavio je nakon toga da je otvorio istragu protiv Gvaida i naveo da je nestanak struje u zemlji podstakao nasilje i pljačke.

Od 2014. godine više od dva miliona stanovnika napustilo je Venecuelu, a MMF predviđa da bi inflacija do kraja godine mogla dosegnuti milion posto.

U naftom bogatom regionu pitka voda i struja u 21. veku postali su luksuz.

Građani Venecuele beže pred teškom ekonomskom situacijom, suočeni s nestašicama hrane, lekova i osnovnih dobara.

Izvor: Rojters, CNN, Guardian, N1, Beta, Insajder