<article>Naime kako je saopštilo Ministarstvo finansija, danas su otkupljene akcije od dve finansijske institucije koje su imale najveći ulog - 34,58 odsto akcija Komercijalne banke a.d. Beograd, u skladu sa uslovima i cenom definisanom Ugovorom akcionara iz 2009. godine, otkupljeno je za iznos od 217 miliona evra. Podsetimo u junu su isplaćeni švedski i nemački fondovi Svedfund i DEG, kojima je iz budžeta plaćeno 43,7 miliona evra.Iako je cena akcija Komercijalne banke na tržištu trenutno niža, kupoprodaja je izvršena na osnovu Ugovora iz 2006 I 2009.Kako je Insajder ranije pisao, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/14923/">prema ovim ugovorima</a>, prilikom ulaska ovih institucija u vlasništvo Komercijelne banke, EBRD, IFC, Swedfund i DEG ugovorili su i pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju" odnosno da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate.“Put opcija” mogla je prema ugovoru biti aktivirana ukoliko država odustane od prodaje banke, ali i ako strane finsnsijske institucije ne budu zadovoljne načinom prodaje i postignutom cenom.Strani akcionari za aktiviranje put opcije odlučili su se krajem marta 2018. godine, pa se pred otvaranje ponuda za privatizaciju postavlja pitanje da li će Vlada Srbije uopšte pokriti iznos koji isplaćuje doskorašnjim partnerima.Za sada je poznato da su za kupovinu Komercijalne banke stigle četiri neobavezujuće ponude.<h2>EBRD još 2006. ušao u vlasništvo sa planom da se banka proda</h2>Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nedoumica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu. Međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13899/Koliko-%C4%87e-gra%C4%91ane-ko%C5%A1tati-prodaja-Komercijalne-banke.htm">prodaja banke je planirana u narednih 3 do 5 godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.</a>Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra. U vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra. Istovremeno, da bi zadržala procenat vlasništva u banci, Vlada Srbije uplatila je 100 miliona evra kroz dokapitalizaciju banke.Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.<h2>Privatizacija odlagana iz godine u godinu</h2>Kako se navodi u dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Srbija je do kraja 2012. bila u obavezi da uputi tzv. „obaveštenje o privatizaciji“ koja je trebalo da bude okončana do kraja 2015. godine. Međutim, država to nije učinila u predviđenom roku zbog, kako se navodi u zaključku Vlade do kog su došli novinari Insajdera, „preovlađujuće međunarodne ekonomske i finansijske krize“.Takođe, kako ne bi morala da otkupi akcije, kako je predviđeno „put opcijom“, a i kako bi produžila rok za privatizaciju banke, Srbija sa stranim akcionarima potpisuje dva sporazuma o izmeni ugovora – prvi u maju 2013. koji je potpisao Mlađan Dinkić, a drugi u decembru iste godine koji je potpisao tek postavljeni ministar finansija Lazar Krstić.Međutim, ni nakon toga proces privatizacije nije započet zbog čega je u martu 2014. potpisan još jedan sporazum o izmenama i dopunama kojim je, između ostalog, precizno definisan rok za privatizaciju banke, ali i rok za aktiviranje „put opcije“.Naime, prema tom sporazumu u čiji su uvid imali novinari Insajdera, rok za okončanje privatizacije je postavljen na 31. decembar 2017. dok su strani akcionari imali pravo da aktiviraju „put opciju“ do kraja 2019. godine.Izvor: Insajder</article>

Naime kako je saopštilo Ministarstvo finansija, danas su otkupljene akcije od dve finansijske institucije koje su imale najveći ulog - 34,58 odsto akcija Komercijalne banke a.d. Beograd, u skladu sa uslovima i cenom definisanom Ugovorom akcionara iz 2009. godine, otkupljeno je za iznos od 217 miliona evra. Podsetimo u junu su isplaćeni švedski i nemački fondovi Svedfund i DEG, kojima je iz budžeta plaćeno 43,7 miliona evra.Iako je cena akcija Komercijalne banke na tržištu trenutno niža, kupoprodaja je izvršena na osnovu Ugovora iz 2006 I 2009.Kako je Insajder ranije pisao, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/14923/" target="_blank">prema ovim ugovorima</a>, prilikom ulaska ovih institucija u vlasništvo Komercijelne banke, EBRD, IFC, Swedfund i DEG ugovorili su i pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju" odnosno da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate.“Put opcija” mogla je prema ugovoru biti aktivirana ukoliko država odustane od prodaje banke, ali i ako strane finsnsijske institucije ne budu zadovoljne načinom prodaje i postignutom cenom.Strani akcionari za aktiviranje put opcije odlučili su se krajem marta 2018. godine, pa se pred otvaranje ponuda za privatizaciju postavlja pitanje da li će Vlada Srbije uopšte pokriti iznos koji isplaćuje doskorašnjim partnerima.Za sada je poznato da su za kupovinu Komercijalne banke stigle četiri neobavezujuće ponude.<h2>EBRD još 2006. ušao u vlasništvo sa planom da se banka proda</h2>Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nedoumica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu. Međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13899/Koliko-%C4%87e-gra%C4%91ane-ko%C5%A1tati-prodaja-Komercijalne-banke.htm">prodaja banke je planirana u narednih 3 do 5 godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.</a>Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra. U vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra. Istovremeno, da bi zadržala procenat vlasništva u banci, Vlada Srbije uplatila je 100 miliona evra kroz dokapitalizaciju banke.Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.<h2>Privatizacija odlagana iz godine u godinu</h2>Kako se navodi u dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Srbija je do kraja 2012. bila u obavezi da uputi tzv. „obaveštenje o privatizaciji“ koja je trebalo da bude okončana do kraja 2015. godine. Međutim, država to nije učinila u predviđenom roku zbog, kako se navodi u zaključku Vlade do kog su došli novinari Insajdera, „preovlađujuće međunarodne ekonomske i finansijske krize“.Takođe, kako ne bi morala da otkupi akcije, kako je predviđeno „put opcijom“, a i kako bi produžila rok za privatizaciju banke, Srbija sa stranim akcionarima potpisuje dva sporazuma o izmeni ugovora – prvi u maju 2013. koji je potpisao Mlađan Dinkić, a drugi u decembru iste godine koji je potpisao tek postavljeni ministar finansija Lazar Krstić.Međutim, ni nakon toga proces privatizacije nije započet zbog čega je u martu 2014. potpisan još jedan sporazum o izmenama i dopunama kojim je, između ostalog, precizno definisan rok za privatizaciju banke, ali i rok za aktiviranje „put opcije“.Naime, prema tom sporazumu u čiji su uvid imali novinari Insajdera, rok za okončanje privatizacije je postavljen na 31. decembar 2017. dok su strani akcionari imali pravo da aktiviraju „put opciju“ do kraja 2019. godine.Izvor: Insajder<iframe src="https://www.youtube.com/embed/5QNRzn8p2C8" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Država pred privatizaciju isplatila sve strane partnere u Komercijalnoj banci za oko 260 miliona evra