Na četvrtoj međuvladinoj konferenciji Albanija–EU otvoren je klaster 2, koji obuhvata poglavlja 1 (sloboda kretanja robe), 2 (sloboda kretanja radnika), 3 (pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga), 4 (sloboda kretanja kapitala), 6 (pravo privrednih društava), 7 (intelektualna svojina), 8 (konkurencija), 9 (finansijske usluge) i 28 (zaštita potrošača i zdravlja).
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je na konferenciji za novinare da je plan da do kraja godine budu otvoreni svi klasteri, a da sledeće godine počne zatvaranje poglavlja.
„Dok se carine i protekcionizam vraćaju u drugim delovima sveta, mi rušimo barijere u trgovini“, rekla je Kos, dodajući da će to značiti više ekonomskih mogućnosti za kompanije u Albaniji i EU i više prosperiteta za sve.
Radoslav Sikorski, ministar spoljnih poslova Poljske, koja predsedava Savetu EU, rekao je da proširenje ostaje u srži prioriteta EU.
„Ovaj konkretan napredak odražava našu snažnu posvećenost našim partnerima na Zapadnom Balkanu, regionu koji je ključan za stabilnost i bezbednost Evropske unije“, rekao je Sikorski.
Albanija je u decembru 2024. otvorila klaster 6 (spoljni odnosi), a u oktobru te godine klaster 1 (osnove).
Za članstvo u EU Albanija se prijavila 2009, status kandidata dobila je 2014, a prva međuvladina konferencija EU i Albanije održana je 2022.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je pred početak četvrte konferencije o pristupanju Albanije EU da napredak te zemlje na putu evrointegracija ohrabruje i da postoji ambicija da se ove godine otvore još pregovaračkih klastera.
Košta je rekao da je to važno za Albaniju, ali i za region, jer je to najbolji način da se obezbede prosperitet, mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu.
Istakao je da je proširenje na Zapadni Balkan jasan politički prioritet EU i značajna geopolitička investicija.
Takođe je rekao da je sa Ramom razgovarao o predstojećem samitu Evropske političke zajednice 16. maja u Tirani.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Albanija otvorila još jedan klaster u pregovorima s EU

Prva tačka odnosi se na jačanje odbrambenih kapaciteta i saradnju u odgovarajućoj industriji. Tu se navodi da će tri države istraživati mogućnosti razvoja i nabavke odbrambenih sredstava putem multinacionalnih rešenja za povećanje spremnosti svojih vojnih snaga.
Sporazumom se Kosovo, Albanija i Hrvatska takođe obavezuju da će identifikovati područja odbrambene industrijske saradnje kroz bolji pristup resursima i lancima snabdevanja. Cilj je stvaranje konkurentne i otporne odbrambene industrije, a kaže se da će pojačati ulaganja u nove tehnologije i inovacije radi ubrzanja i osiguravanja jedinstvenog pristupa sigurnosnoj i odbrambenoj transformaciji.
U tekstu sporazuma govori se i o poboljšavanju individualnog i kolektivnog obrazovanja i osposobljavanja kroz vojne akademije i visoke vojne škole, jačanju bilateralnih i trilateralnih vežbi, u skladu s politikom obuke i vežbi NATO-a i Evropske unije.
Sporazum predviđa i razmenu informacija i obaveštajnih podataka, istraživanje mogućnosti odgovora na širok spektar potencijalnih pretnji kritičnoj infrastrukturi i komunikacionim mrežama te pružanje podrške koheziji i uzajamnoj pomoći.
Navodi se i usklađivanje politika i stavova u evroatlantskim multilateralnim sigurnosnim i odbrambenim institucijama, kao i obavezivanje na bližu saradnju i koordinaciju radi potpune integracije Kosova u regionalne sigurnosne i odbrambene inicijative.
Potpisivanje sporazuma naišlo je na osudu Srbije, koja smatra da je time prekršen sporazum koji su 1996. godine potpisale Hrvatska, SR Jugoslavija – u čijem su sastavu tada bile Srbija i Crna Gora – zatim oba entiteta BiH – Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska.
Srbija smatra da <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/potpisan-sporazum-o-vojnom-savezu-albanije-kosova-i-hrvatske">sporazum Hrvatske, Albanije i Kosova </a>otvara trku u naoružanju.
Izvor: Beta

Objavljen sporazum Kosova, Albanije i Hrvatske o bezbednosti i saradnji

“To je pokušaj da se stvori određena međusobna saradnja na području vojno-tehničke saradnje, odnosno u tom ekonomskom segmentu, s obzirom da i sada po novim uputstvima NATO standarda, mora se znatno više izdvajati za vlastitu odbranu, mora se ući u proizvodnju određenih vlastitih sistema. Hrvatska planira proizvodnju vlastite fabrike municije - tu nemamo niti dovoljno iskustva, niti dovoljno tehnoloških saznanja. Albanija ima neka tehnološka saznanja po tom pitanju”, kaže vojni analitičar Ogorec.&nbsp;
Ovakvi sporazumi ponekad mogu uticati na već ionako složene regionalne odnose i potencijalno dovesti do novog naoružavanja. Ipak, Ogorec smatra da se to ovog puta neće dogoditi.
“Ova deklaracija nije uperena protiv treće strane niti jedne zemlje, nije uperena protiv bilo koje strukture koja bi se mogla osećati ugroženo. Na kraju krajeva, deklaracija je otvorena. Bugarska ima na neki način interes i razmišlja o pristupanju ili se razmatra njeno pristupanje, ne vidim razloga da recimo u jednom trenutku i Srbija kao suverena, samostalna zemlja ne bi mogla podneti zahtev za pristupanje toj deklaraciji”, navodi Marinko Ogorec.&nbsp;
Albanija i Kosovo ne jačaju vojnu saradnju samo s Hrvatskom - u planu je potpisivanje sporazuma o vojnoj saradnji s Turskom, u kojem će učestvovati i Severna Makedonija. Iako pojačano prisustvo Turske na Balkanu može delovati kao povod za nove tenzije, ne treba zanemariti činjenicu da je Turska jedna od najstarijih članica NATO-a.
“Turska ima itekako dobrog iskustva, ima vrlo razvijenu vojnu industriju, vojnu produkciju, koja ima snažne, moćne oružane snage i u tom segmentu možemo je samo promatrati s tog aspekta. Naravno, njena iskustva, njen pogotovo vojno-industrijski kompleks s kojim raspolaže bi mogao biti vrlo koristan, pozitivan u tom delu”, smatra Ogorec.&nbsp;
Zbog geopolitičkih promena, posebno zbog trenutnih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Evropska unija je, na neki način, primorana da traži alternativne partnere za svoju bezbednosnu strukturu. Kolika će biti uloga Turske u tom procesu, pokazaće vreme, tvrdi Ogorec.
“Vidimo da se stvara i određena koalicija kao što je recimo ova famozna koalicija vojnih, gde se uključuje i Kanada i Velika Britanija koje nisu članice Evropske unije, ali su članice NATO-a. Tako da u tom segmentu možemo u taj deo staviti i Tursku koja nije članica Evropske unije, ali je članica NATO-a. Uopšteno možemo reći da su kompletno sadašnji globalni odnosi na prekretnici. Vidimo da dolazi do niza promena u međunarodnim odnosima, do stvaranja nove međunarodne arhitekture. Kako će se sve to završiti to ćemo tek videti”, rekao je Ogorec.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fs2sx6DoMvno&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Dodaje da, od same Deklaracije, preko turskih vojnih sporazuma, pa sve do uloge Turske kao aktera u evropskoj bezbednosti, postoji prostor za različite scenarije.
“Možemo očekivati svašta. Ne samo na kontinentalnom delu, ne samo na prostoru Evrope, moramo promatrati kompletne globalne odnose i promene u međunarodnim odnosima na globalnom nivou. S jedne strane Sjedinjene Američke Države, s druge strane Rusija, koja se vraća na političku scenu kao veliki igrač, s treće strane Kina, koje još uvek nisu definsale svoje odnose. Kako će se ti odnosi definisati? Na koji način će se izgraditi nova arhitektura međunarodnih odnosa? To ćemo tek videti, ali činjenica je da su promene velike, da su promene obuhvatne, da će biti vrlo obimne”, zaključuje vojni analitičar Marinko Ogorec .
Izvor: Insajder

Teme

Vojni analitičar Marinko Ogorec za “Svet i mi”: Globalni odnosi na prekretnici (VIDEO)

Saopšteno je da je cilj memoranduma jačanje saradnje u izgradnji odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vežbe, suzbijanje hibridnih pretnji i jačanje strateške otpornosti, pružajući punu podršku evroatlantskim i regionalnim odbrambenim integracijama. 
 
Kurti je na Fejsbuku napisao: "Čestitam svima! Izuzetno važan korak za bezbednost i mir u regionu, kroz odbranu, saradnju i koordinaciju naših miroljubivih zemalja, sa trilateralnom deklaracijom o vojnom savezu koju su danas u Tirani potpisali naš ministar odbrane (Kosova) Ejup Maćedonci, ministar odbrane Albanije Pirro Vengu i ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić". 
 
Taj dokument uređuje saradnju u oblasti odbrane, zajedničkih vojnih operacija i zajedničke obuke. 
 
Ministar Maćedonci je rekao da "svrha ove saradnje nije da se nekome preti, to je poruka onima koji nameravaju da ugroze region, da im pokažemo da smo zajedno i da nećemo dozvoliti nikome da destabilizuje region". 
 
 "Zahvaljujem ministru Albanije i Hrvatske na ovoj inicijativi, cenim da je ovaj sporazum prva trilaterala u regionu", rekao je Makedonci.
<h2>MSP:Tražićemo detaljno objašnjenje od Hrvatske i Albanije, njihova inicijativa narušava stabilnost</h2>
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije uputiće hitan zahtev ministarstvima inostranih poslova Republike Hrvatske i Republike Albanije za detaljno objašnjenje u vezi sa potpisivanjem trilateralnog memoranduma o saradnji u oblasti odbrane, kojim su ove dve države, uz nelegitimnog predstavnika privremenih institucija samouprave u Prištini, preduzele korake koji narušavaju regionalnu stabilnost.&nbsp;
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva Srbija, kao država koja je garant mira i vojne neutralnosti na Balkanu, s pravom zahteva odgovore o prirodi i ciljevima te bezbednosne saradnje.&nbsp;
&nbsp;"Posebno je uznemirujuće što se ovaj vojni savez formira bez konsultacija sa Beogradom, uz direktno uključivanje strukture koja nema međunarodni legitimitet i koja predstavlja bezbednosnu pretnju po srpski narod i čitav region", navodi se u saopštenju.&nbsp;
Dodaje se da se neće zanemariti ni očigledna politička poruka te inicijative, i da je očigledno da taj memorandum nije rezultat slučajne saradnje, već ciljane strategije koja za cilj ima izolaciju Srbije i jačanje paravojnih struktura u južnoj srpskoj pokrajini, suprotno međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.&nbsp;
&nbsp;Izuzetno je indikativno da su upravo dve Srbiji susedne države - Hrvatska i Albanija odlučile da pokrenu ovaj aranžman, a da je poziv da se pridruži upućen i našem trećem susedu - Bugarskoj.&nbsp;
"Ako, kako tvrde, ovaj dogovor nije usmeren protiv bilo koga, onda zahtevamo objašnjenje zašto je Srbija isključena iz bilo kakvih pregovora o kolektivnoj bezbednosti u regionu? Posebno upozoravamo da jednostrano naoružavanje i vojna saradnja sa nelegalnim strukturama na teritoriji Kosova i Metohije predstavlja direktan udarac na međunarodni pravni poredak i pretnju regionalnom miru. Srbija ovo neće prihvatiti ćutke", navodi MSP.&nbsp;
Ističe se da je Srbija, kao država koja je, i pored vojne neutralnosti, aktivna u borbi protiv terorizma i svih savremenih bezbednosnih pretnji, bila spremna da razmotri saradnju u dobroj veri sa Hrvatskom i Albanijom, ali da inicijativa, koja se realizuje bez Srbije, ali uz Prištinu, predstavlja otvorenu provokaciju i grubo ignorisanje realnosti na terenu.&nbsp;
"Očekujemo hitan odgovor iz Zagreba i Tirane o stvarnim namerama i krajnjim ciljevima ove opasne vojno-bezbednosne igre. Srbija neće dozvoliti nikakve jednostrane akcije koje mogu ugroziti naš teritorijalni integritet, bezbednost građana i mir u regionu", navodi MSP.
Izvor: Beta, Tanjug

Potpisan sporazum o vojnom savezu Albanije, Kosova i Hrvatske; MSP: Narušavanje regionalne stabilnosti

Ministarka obrazovanja Ogerta Manastriliju izjavila je da su zvaničnici u kontaktu sa TikTokom oko instaliranja filtera radi roditeljske kontrole, kao i provera starosti i uključivanje albanskog u aplikaciju.
Vlasti su imale 1.300 sastanaka sa oko 65.000 roditelja koji su "preporučili i podržali zatvaranje ili ograničenje platforme TikTok", rekla je ministarka.
Albanska vlada pokrenula je taj postupak prošle godine kada je tinejdžer nožem ubio drugog tinejdžera u novembru posle svađe koja je počela na <a href="https://www.insajder.net/teme/izbori-i-amerika-sta-stoji-iza-zabrane-tiktoka-u-albaniji">TikToku</a>.
Kada je albanski premijer Edi Rama u decembru rekao da ciljaju na zatvaranje te društvene mreže, kompanija TikTok je zatražila hitno razjašnjenje od albanske vlade, oko slučaja izbodenog tinejdžera.
Rama je juče rekao da su u pozitivnom dijalogu sa kompanijm, i da će predstavnici TikToka uskoro posetiti zemlju da ponude "niz mera o povećanju bezbednosti za decu".
Kompanija je ranije rekla da "nije našla dokaze da su počinilac ili žrtva imali TikTok naloge" i ukazala da su brojni izveštaji zapravo potvrdili da su video snimci koji su doveli do tog incidenta objavljeni na drugoj platformi, a ne na TikToku. 

Deca predstavljaju najveću grupu korisnka TikToka u Albaniji.

Počela je da raste zabrinutost među roditeljima posle izveštaja o deci insiprisanoj sadržajima na društvenim mrežama kako nose noževe u školu, ili posle slučajeva maltretiranja podstaknutog pričama koje vide na TikToku.

Opozicija se nije složila sa zatvaranjem TikToka i zakazala je proteste zbog toga za 15. mart. Opozicija smatra da je ta zabrana "čin netolerancije, straha i terora nad slobodom mišljenja i izražavanja".

TikTok, čiji operator je kineska tehnološka firma BajtDens suočava se sa pitanjima u mnogim zemljama i kratko je bio zatvoren u SAD-u nedavno zbog zahteva američkih vlasti da BajtDens proda tu aplikaciju ili bude zatvoren.
Izvor: Beta

Albanija blokirala TikTok na godinu dana : "Sadržaj podstiče nasilje među decom"

On je u video intervjuu na društvenim mrežama rekao da su njegovi politički protivnici, nakon hapšenja Veljiaja, požurili da traže njegovu ostavku, prenosi Juronjuz na albanskom jeziku.&nbsp;
"Možete da zaboravite na moju ostavku. To traže otkako sam ušao u politiku. Postoje samo dva načina da me uklonite iz politike - ili će me moje srce ukloniti ako ne kuca dovoljno brzo da me ujutru probudi, ili će me ukloniti narod Albanije", rekao je Rama.&nbsp;
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/uhapsen-gradonacelnik-tirane-zbog-pranja-novca-i-korupcije">Gradonačelnik Tirane Erion Veljiaj uhapšen je u ponedeljak</a> po nalogu Specijalnog tužilaštva (SPAK), a Specijalni sud za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (GJKKO) njegovoj supruzi Ajoli Dzodzi odredio je meru kućnog pritvora i naredilo pretrese u stanu za koji se ispostavilo da ona koristi.
Izvor: Tanjug&nbsp;

Rama nakon hapšenja gradonačelnika Tirane: Zaboravite na moju ostavku

"Rama sada mora da na neki način pripremi obrazloženje hapšenja gradonačelnika Veljijaja jer mu je on blizak saradnik. Veljijaj je ranije bio predsednik organizacije izbora u Tirani. Premijer Rama je poslednjih nedelja znao kakva je situacija u vezi sa uhapšenim gradonačelnikom jer je on nedeljama bio pod istragom. Sada premijer Rama mora da proceni šta će preduzeti i kako će da objasni ovu situaciju svojoj stranci i javnosti", kazao je Andoni.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DIgWapLG8sQk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Andoni dodaje da je i jedna poslanica Raminih socijalista pod istragom jer se sumnja da je pomagala uhapšenom gradonačelniku da prikrije korupciju.
Izvor: Insajder

Uhapšen gradonačelnik Tirane, blizak saradnik Edija Rame (VIDEO)

Kako prenosi Albanian post, specijalni sud mu je danas izrekao meru bezbednosti zatvorsko hapšenje, a nakon toga odveden je u zatvorsku jedinicu. 	
Veljiaj se nalazio u prostorijama opštine Tirana gde su ga pratili agenti Nacionalnog istražnog biroa. 	 

Specijalni sud za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (GJKKO) njegovoj supruzi Ajoli Dzodzi odredio je meru kućnog pritvora, a GJKKO je ranije naredio dalje pretrese u stanu za koji se ispostavilo da ona koristi. 	
Šef SPAK Altin Dumani je u razgovoru sa novinarama istakao da se Veljiajeva dela i dalje istražuju. 	
"Stvar je u fazi preliminarne istrage, izvršene provere su sredstvo za pronalaženje dokaza", rekao je on. 	
Odbrana gradonačelnika Tirane izašla je krajem decembra sa osam optužbi u vezi sa njegovim najnovijim slučajem u Specijalnom tužilaštvu, gde je SPAK saopštio da se protiv njega vodi istraga za pranje novca, prikrivanje imovine i aktivnu korupciju. 	
Prema navodima Veljiajeve odbrane, na osnovu njegovog poslednjeg petosatnog svedočenja u SPAK-u 26. decembra, istraga je "zlonamerna", "namerna" i predstavlja "kršenje zakona". 	
Njegovi advokati u argumentaciji objašnjavaju da su Veljiaj i njegova porodica pod istragom od marta 2024. godine, ali da tu činjenicu, prema njihovim riječima, Tužilaštvo drži u tajnosti. 	
Naveli su i da su im telefoni uzeti ne samo "bez sudskog naloga", već i bez "saglasnosti korisnika". 	
U međuvremenu, Specijalno tužilaštvo je u izjavi za medije reagovalo povodom istrage protiv Veliaja. 	
"SPAK je prvobitno registrovao krivični postupak, ali se onda iz prikupljenih dokaza zaključilo da postoje konkretni podaci, koji se ne odnose samo na pasivnu korupciju, već i naaktivnu korupciju visokih državnih funkcionera ili lokalnih izabranih zvaničnika, pranje imovinske koristi stečene kriminalom ili kriminalnom delatnošću i odbijanje prijavljivanja, neprijavljivanje, prikrivanje ili prikrivanje javnog interesa, prikrivanje ili prikrivanje imovine bilo koje drugo lice koje ima zakonsku obavezu da se izjasni", navodi Albanian post.
izvor: Tanjug

Uhapšen gradonačelnik Tirane zbog pranja novca i korupcije

Politički analitičar iz Tirane Ben Andoni kaže za "Svet i mi" da je premijer Rama iskoristio zabrinutost roditelja zbog TikToka, da bi skrenuo pažnju javnosti.
"Pošto su u Albaniji aktuelni brojni problemi, i ekonomski i društveni i politički, Rama je iskoristio ovaj slučaj da zamaskira takvo stanje. Kako? Dvoje mladih umešanih u slučaj zbog kojeg je najavljena zabrana TikToka nisu imali nikakav kontakt na toj društvenoj mreži. Zbog toga je i sam TikTok pitao Ramu o razlozima zabrane. Međutim, Rama se pravdao da je samo slušao mišljenje roditelja i nastavnika. Ipak, čini se da premijer koristi taj slučaj da preusmeri fokus javnosti sa loše situacije u državi na paniku usmerenu ka TikToku. U maju sledeće godine biće održani izbori u Albaniji, a već danas je lider opozicije Sali Beriša obećao da će ukinuti zabranu TikToka, ukoliko zabranu uvede Edi Rama", rekao je Andoni.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DYvR4WtGqp8I&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Ben Andoni dodaje da je, kada se izađe iz okvira unutrašnje politike, stav javnosti da su društvene mreže izuzetno štetne, jer ne postoje filteri sadržaja, niti odgovarajući zakoni kojima bi mogao da se reguliše sporan sadržaj.&nbsp;
"S druge strane, mnoge države, pre svega Sjedinjene Države, iz bezbednosnog ugla su zabrinute zbog TikToka i njegovih veza sa Kinom, a vi znate da je Albanija jedna od država koja podržava i sledi odluke Vašingtona, i to je još jedna dimenzija Ramine najave zabrane TikToka", naglasio je za “Svet i mi” na Insajder TV Ben Andoni, politički analitičar iz Tirane. &nbsp;&nbsp;
Novinar Insajdera Žikica Stevanović

Izbori i Amerika - Šta stoji iza zabrane TikToka u Albaniji?

To je tek drugi transfer migranata od kada su počela sa radom dva centra za obradu zahteva za azil u Albaniji u oktobru, prema dogovoru albanske i italijanske vlade na osnovu petogodišnjeg ugovora dve zemlje da se u Albaniji mesečno smešta po 3.000 migranata koje sa mora pokupi italijanska obalska straža.
Ideja je da se u tim centrima odlučuje da li će migranti dobiti traženi azil u Italiji ili će biti vraćeni u svoje zemlje.
Italija je po planu prihvatila da primi migrante kojima se odobri azil, dok se oni čije se prijave odbiju deportuju u svoje zemlje direktno iz Albanije.
Isti brod prebacio je u Albaniju prvih 16 migranata iz Bangladeša i Egipta u oktobru. Četvoro je odvedeno u Italiju istog dana zato što su maloletnici ili imaju zdravstvene probleme.
Ostalih 12 su vraćeni u Italiju tri dana kasnije pošto su rimske sudije odbacile njihove uslove pritvore presudivši da njihove zemlje porekla Bangladeš i Egipat nisu dovoljno bezbedne da u njih budu vraćeni.
Brod italijanske ratne mornarice Libra napustio je ostrvo Lampeduzu u sredu sa osam muškraca, prema izveštajima italijanskih medija. &nbsp;Portparol italijanskog ministarstva unutrašnjih poslova potvrdio je da se brod uputio u Albaniju ali nije želeo da pruži dodatne informacije dok se operacija ne završi.
Italijanski mediji javili su da su od 1.200 migranta koji su stigli u Lampeduzu u protekla dva dana samo osam odraslih muškaraca koji putuju bez porodice ispunili kriterijume za odlazak u Albaniju, uključujući da dolaze iz zemalja koje se smatraju "bezbednim" za njihovo vraćanje.
Broj ljudi koji stižu u Italiju preko migrntske rute u centralnom Sredozemlju, uglavnom iz Bangladeša, Sirije, Tunisa i Egipta pao je za 60 odsto u 2024. godini u poređenju sa 2023. godinom. Prema italijanskom ministarstvu unutrašnjih poslova do 7. novembra je 57.767 migranata stiglo morem ove godine.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/migranti-vraceni-iz-albanije-u-italiju-posle-presude-italijanskog-suda">Odlukom suda u Rimu</a> skraćen je spisak zemalja koje se smatraju bezbednim po zakonu, što znači da Rim može da vrati nazad migrante iz tih zemalja koji ne dobiju azil koristeći brzu proceduru.
Italijanska premijerka Đorža Meloni osudila je prethodnu odluku suda i rekla da proglašavanjem zemalja kao što su Bangladeš i Egipat nebezbednim znači da bi takoreći svi migranti bili nepodobni za albanski program, čime taj program uopšte ne bi mogao da funkcioniše.
Italijanska kranje desničarska vlada je 21.oktobra odobrila novi ukaz čiji cilj je da se prevaziđu pravne prepreke koje su rizikovale da zakoče taj petogodišnji plan o prebacivanju migranata u Albaniju. Plan su potpisali 2023. Meloni i albanski premijer Edi Rama.&nbsp;
Izvor: Beta

Albanija