Vojni analitičar Marinko Ogorec za “Svet i mi”: Globalni odnosi na prekretnici (VIDEO)

“To je pokušaj da se stvori određena međusobna saradnja na području vojno-tehničke saradnje, odnosno u tom ekonomskom segmentu, s obzirom da i sada po novim uputstvima NATO standarda, mora se znatno više izdvajati za vlastitu odbranu, mora se ući u proizvodnju određenih vlastitih sistema. Hrvatska planira proizvodnju vlastite fabrike municije - tu nemamo niti dovoljno iskustva, niti dovoljno tehnoloških saznanja. Albanija ima neka tehnološka saznanja po tom pitanju”, kaže vojni analitičar Ogorec. 

Ovakvi sporazumi ponekad mogu uticati na već ionako složene regionalne odnose i potencijalno dovesti do novog naoružavanja. Ipak, Ogorec smatra da se to ovog puta neće dogoditi.

“Ova deklaracija nije uperena protiv treće strane niti jedne zemlje, nije uperena protiv bilo koje strukture koja bi se mogla osećati ugroženo. Na kraju krajeva, deklaracija je otvorena. Bugarska ima na neki način interes i razmišlja o pristupanju ili se razmatra njeno pristupanje, ne vidim razloga da recimo u jednom trenutku i Srbija kao suverena, samostalna zemlja ne bi mogla podneti zahtev za pristupanje toj deklaraciji”, navodi Marinko Ogorec. 

Albanija i Kosovo ne jačaju vojnu saradnju samo s Hrvatskom - u planu je potpisivanje sporazuma o vojnoj saradnji s Turskom, u kojem će učestvovati i Severna Makedonija. Iako pojačano prisustvo Turske na Balkanu može delovati kao povod za nove tenzije, ne treba zanemariti činjenicu da je Turska jedna od najstarijih članica NATO-a.

“Turska ima itekako dobrog iskustva, ima vrlo razvijenu vojnu industriju, vojnu produkciju, koja ima snažne, moćne oružane snage i u tom segmentu možemo je samo promatrati s tog aspekta. Naravno, njena iskustva, njen pogotovo vojno-industrijski kompleks s kojim raspolaže bi mogao biti vrlo koristan, pozitivan u tom delu”, smatra Ogorec. 

Zbog geopolitičkih promena, posebno zbog trenutnih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Evropska unija je, na neki način, primorana da traži alternativne partnere za svoju bezbednosnu strukturu. Kolika će biti uloga Turske u tom procesu, pokazaće vreme, tvrdi Ogorec.

“Vidimo da se stvara i određena koalicija kao što je recimo ova famozna koalicija vojnih, gde se uključuje i Kanada i Velika Britanija koje nisu članice Evropske unije, ali su članice NATO-a. Tako da u tom segmentu možemo u taj deo staviti i Tursku koja nije članica Evropske unije, ali je članica NATO-a. Uopšteno možemo reći da su kompletno sadašnji globalni odnosi na prekretnici. Vidimo da dolazi do niza promena u međunarodnim odnosima, do stvaranja nove međunarodne arhitekture. Kako će se sve to završiti to ćemo tek videti”, rekao je Ogorec.

Dodaje da, od same Deklaracije, preko turskih vojnih sporazuma, pa sve do uloge Turske kao aktera u evropskoj bezbednosti, postoji prostor za različite scenarije.

“Možemo očekivati svašta. Ne samo na kontinentalnom delu, ne samo na prostoru Evrope, moramo promatrati kompletne globalne odnose i promene u međunarodnim odnosima na globalnom nivou. S jedne strane Sjedinjene Američke Države, s druge strane Rusija, koja se vraća na političku scenu kao veliki igrač, s treće strane Kina, koje još uvek nisu definsale svoje odnose. Kako će se ti odnosi definisati? Na koji način će se izgraditi nova arhitektura međunarodnih odnosa? To ćemo tek videti, ali činjenica je da su promene velike, da su promene obuhvatne, da će biti vrlo obimne”, zaključuje vojni analitičar Marinko Ogorec .

Izvor: Insajder