"Nažalost, znali smo da ćemo izgubiti još jednu godinu u ratu. Nastavljamo da branimo svoju zemlju od ruske agresije. Situacija nije stabilna i naglo se promenila za ovih godinu dana. Treba nam sve više oružja za borbu. Naša zemlja nije velika kao Rusija; koja ima 140 miliona ljudi, a mi oko 40 miliona. Veliki broj naših građana je potražio utočište u evropskim i drugim zemljama sveta. Za borbu sa Rusima potrebno nam je i sve više visokotehnološke opreme i naoružanja. Rusija ima milion vojnika na frontu, a mi smo izgubili mnogo boraca i sve nam je teže da branimo našu zemlju. Iako usporeno, i ove godine smo gubili teritoriju. Mnogo toga se promenilo i na političkoj mapi sveta. Donald Tramp se vratio u Belu kuću, a on ima drugačiji pogled na svet u odnosu na svog prethodnika. Mislim da ga dobro razumem i zahvalni smo mu što je pokušao da zaustavi rat i da spreči stradanje naših ljudi. Međutim, moramo da razumemo o čemu se tu radi – da li pokušavamo da postignemo održiv mir za bezbednu Ukrajinu ili treba da kapituliramo? Ruski zahtevi za pregovaračkim stolom liče na zahtev da Ukrajina kapitulira. U tom kontekstu pokušavamo da razumemo položaj naših saveznika. Mogu da kažem da danas svi dobro razumemo da bez Ukrajine nema pregovora o njenoj budućnosti. To je crvena linija za nas. Isto tako nema pregovora o evropskoj bezbednosti bez učešća država Evrope i Evropske unije. Sada je pitanje kako da izgradimo novu evropsku bezbednosnu strukturu u ovim okolnostima. Isto važi i za NATO. Ne težimo Alijansi zato što želimo da budemo moćni, već jer je NATO bezbednosni štit od Rusije za države našeg regiona. Nikada nisam voleo formulaciju 'širenje NATO-a' – jer to nije to. To je pokušaj da se zaštitimo", izjavio je ambasador. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhfBAY9_3Rx8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
O mogućem miru se razgovara ovih dana. Rusija zahteva da se prihvati stanje na terenu, odnosno priznanje teritorija koje je anektirala od Ukrajine kao njenih. Da li je Ukrajina spremna da se, zarad mira, odrekne svojih teritorija ili je to crvena linija?
"To nije crvena linija samo za Ukrajinu. Naše granice priznaje ceo svet, a potvrdila ih je i Rusija sporazumom iz 1997. kada smo im kao kompromis dozvolili da Crnomorska flota bude stacionirana na Krimu. Ako danas predamo teritoriju Rusiji, to bi bio veoma loš presedan za sve zemlje sveta. U tom slučaju mnoge zemlje mogu da postave isti zahtev drugim državama. To je prljava igra. Zašto govorim o tome kao o prljavoj igri? Zato što oni vrlo dobro razumeju da krše sve principe Ujedinjenih nacija i da bi to bilo potpuno rušenje svetskog poretka. Ukrajina nikada neće pristati na to - naša teritorija je naša, a ruska pripada Rusiji. Zašto Rusi gledaju na Zapad? Zašto ne žele da gledaju na istok? Imaju zapadni i istočni Sibir. Zašto ne koncentrišu svoje finansije tamo", rekao je Tolkač.
Ako su teritorijalne koncesije crvena linija za Ukrajinu, koji je za Kijev prihvatljiv put do mira?
"Postoje lakši i teži načini da se završi ovaj rat. On lako može da se završi ako Rusija povuče svoje trupe sa teritorije Ukrajine. Veoma dobro razumemo da Rusija to neće da uradi i da u tom slučaju moramo da tražimo kompromis. Predaja teritorije nije opcija za nas, a glavna tema sada mora da bude prekid vatre na kojoj insistira i predsednik Tramp. Pokušali smo i to, ali je Rusija nastavila da bombarduje Ukrajinu. Za tri dana smo izgubili mnogo ljudi; samo u regionu Sumi više od 50 Ukrajinaca je poginulo ili je ranjeno. To nisu vojnici, nego civili, deca… Od navodnog pristanka na prekid gađanja energetske infrastrukture, Rusija je samo pojačala pritisak i intenzitet napada na Ukrajinu. Zato sada tražimo reakciju saveznika, pre svih reakciju Amerike", naveo je ambasador Ukrajine u Srbiji.
Predsednik Tramp je objavio da je sporazum o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih resursa usaglašen i spreman za potpisivanje. Kako vidite to da najvažniji saveznik Ukrajinu suštinski uslovljava na taj način; da li se na kraju sve svodi na biznis?
"Čuo sam i da je sklapanje dogovora blizu. Da budem iskren, nekad se pitam šta bi se desilo da smo deo vlasništva u našoj imovini, pre svega ogromnu čeličanu u Marijupolju ustupili međunarodnim kompanijama. Da li bi Rusija uništila čeličanu i u tom slučaju? Videli smo da je Rusija pažljivija prema objektima od kojih interes ima međunarodna zajednica i strane kompanije. Zbog toga mislim da je danas, u ovakvom svetu, to jedan od načina da se obezbedi naša država. Moramo da podelimo naše resurse sa drugim zemljama. Mi pokušavamo da se integrišemo u Evropsku uniju, a jedan od načina je da damo naše resurse na korišćenje evropskim i američkim kompanijama. Ovaj dogovor sa Sjedinjenim Državama o našim resursima je jedan od načina za to", kazao je Tolkač.
Od Srbije se 17 godina traži da prizna nezavisnost Kosova, da se odrekne dela svoje teritorije. Da li vidite neke sličnosti u ova dva slučaja - u slučaju Srbije i u slučaju Ukrajine?
"Kada govorimo o teritorijalnom integritetu, to je jedan od principa na kojem počiva svet i zato treba da ga štitimo. U suprotnom - doći će do haosa u svetu. Ukrajina od 1999. godine, ne odbacuje taj princip u vezi sa Kosovom. Od početka pokušavamo da igramo aktivnu ulogu u rešavanju tog problema. Tadašnji ukrajinski ministar Boris Teresjuk je lično došao kod predsednika Miloševića tokom NATO bombardovanja, kako bi pronašli kompromis za problem Kosovo. Posle sastanka je rekao da nije doneo mir Srbiji, ali da tokom tri sata pregovora bar nije bilo bombardovanja. Rusija pokušava da iskoristi slučaj Kosova, ali na veoma loš način. Kažu da žele da zaštite prava ljudi koji govore ruski u Ukrajini. Niko ne zna šta to znači. Ja govorim ruski kao i svi stariji Ukrajinci i nikada nisam tražio od Rusa da dođu da brane moja prava. U svemu tome Rusija pokušava iskoristi slučaj Kosova bez imalo srama a zarad svojih interesa", istakao je ukrajinski ambasador.
Krajem februara, tačnije 24. februara - kada je obeležena godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, u Ujedinjenim nacijama se glasalo o Rezoluciji kojom pruža podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu. Najpre je Srbija glasala ZA Rezoluciju, ali je onda predsednik Vučić rekao da je to bila greška. Moskva je pozdravila tu izjavu, a naposletku je Srbija preinačila svoj glas iz ZA u UZDRŽAN. Kako Kijev vidi taj postupak Srbije?
"Naši principi su jasni. Podržavamo teritorijalni integritet Srbije. Ponekad zbog toga imamo praktične izazove, recimo, kako da pomognemo našim građanima na Kosovu ako nemamo zvanične veze sa vlastima. Kada je reč o ovom slučaju, mogu da kažem da nismo naročito zadovoljni promenom glasanja Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Jedan od razloga je i što se o Rezoluciji glasalo 24. februara, na godišnjicu početka ruske agresije. Mi ne možemo da naređujemo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ili ministru spoljnih poslova Marku Đuriću kako da glasaju u Ujedinjenim nacijama. Koliko znam, ministar Đurić je promenu glasa iz ZA u UZDRŽAN obrazložio nekim promenama i da je u tom slučaju u interesu Srbije bilo da izmeni stav. Bilo bi mi interesantno da razumem koje su to promene uticale na Srbiju. Ipak, mogu da kažem samo ovo – možemo da pitamo, ali ne možemo da utičemo na samostalne odluke Srbije. Da, nismo baš zadovoljni ovim, ali ćemo tu odluku Srbije uzeti u obzir", rekao je Tolkač.
Imajući u vidu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji tokom tri godine rata i ovaj slučaj iz Ujedinjenih nacija, imali naznaka da se menja raspoloženje Ukrajinaca prema Srbiji? Proteklih godina su poslanici Vrhovne rade istacilu tu, kako su je nazivali, nedoslednost Srbije
"Mislim da dobro razumete da je našim ljudima na koje svakodnevno padaju bombe veoma teško da razumeju poziciju Srbije – jer je stav Srbije da bude neutralna. Za Ukrajince koji su izgubili rodbinu u ovom ratu, decu i žene, muževe, sada ceo svet ima dve boje - crnu i belu. Veoma je teško Ukrajincima da vide neku sivu zonu. Sada na primer neki poslanici u Ukrajini pokušavaju da iskoriste situaciju jer vide nezadovoljstvo dela birača potezima Srbije. Ono što mogu da vam kažem je da moramo da tražimo neke tačke koje nas spajaju i da ponovim ono što sam vam rekao i pre godinu dana: Veoma cenimo podršku Srbije", izjavio je za "Svet i mi" ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač.
Novinar Žikica Stevanović
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DhfBAY9_3Rx8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ambasador Ukrajine za Insajder o promeni stava Srbije u UN-u: Nismo naročito zadovoljni tim potezom (VIDEO)

"Ambasada Republike Srbije u Damasku poziva sve državljane Republike Srbije da hitno napuste teritoriju Sirijske Arapske Republike", objavila je Ambasada na platformi Iks.&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Амбасада Републике Србије у Дамаску позива све држављане Републике Србије да хитно напусте територију Сиријске Арапске Републике.&mdash; Serbia in Syria (@SRBinSyria) <a href="https://twitter.com/SRBinSyria/status/1865026095478718629?ref_src=twsrc%5Etfw">December 6, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Bezbednosna situacija u Siriji se pogoršala ove nedelje pošto su sirijske pobunjeničke grupe, predvođene organizacijom Hajat Tahrir al-Šam, ušle u dva grada u centralnoj Siriji, Rastan i Talbiseh i približile se na pet kilometara trećem po veličini sirijskom gradu, Homsu. &nbsp;	
Prethodno su zauzeli grad Hamu i Alep na severu i najavili napad na Damask.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Ambasada Srbije u Damasku pozvala srpske državljane da napuste Siriju

Sutrašnji izborisu 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata. Na glasačkom<a href="https://insajder.net/prenosimo/haris-obecava-kraj-rata-u-gazi-tramp-novo-zlatno-doba-amerike"> listiću građani biraju između </a>demokratskog kandidata Kamale Haris i kandidata republikanaca Donalda Trampa, a pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine. Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer <a href="https://insajder.net/prenosimo/izbori-u-sad-ankete-pokazale-da-su-harisova-i-tramp-izjednaceni-u-micigenu-i-viskonsinu">predsednika ne biraju građani direktno</a>, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.&nbsp; Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove. Ukupno ima 538 elektora i on je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma - Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.&nbsp; Kritičari Elektorskog koledža ukazuju da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika. <h2>Rezultati izbora u realnom vremenu</h2> SAD nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241104131156_6d3eeef8d05c6f96a7ddaec45c072b3ca323c7638be0fc7d9b3445793ef4fece.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20241104131156_6d3eeef8d05c6f96a7ddaec45c072b3ca323c7638be0fc7d9b3445793ef4fece" data-rendition-name="original" width="8640" height="5760" loading="lazy" alt="SAD izbori glasanje "> <figcaption>Prevremeno glasanje na izbornom mestu okruga Hamilton u Sinsinatiju, foto: Tanjug/AP Photo/Carolyn Kaster</figcaption> </figure>  Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore. Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi. Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.&nbsp; Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika. <h2>Trinaest država ima više vremenskih zona</h2> Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju. Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat. Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džersiju, Misuriju i Njujorku.&nbsp; U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024110414110_ad910066de2e5db3e08a015a57fe3d998fa64c9821fbcf30195e18e0d9674a6b.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024110414110_ad910066de2e5db3e08a015a57fe3d998fa64c9821fbcf30195e18e0d9674a6b" data-rendition-name="original" width="5184" height="3456" loading="lazy" alt="Glasački listić, izbori, SAD"> <figcaption>Glasački listić, foto: Tanjug/AP Photo/Gillian Flaccus, File</figcaption> </figure>  U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.&nbsp; Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska. Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao neodlučne ili "sving" države. "Sving" države su Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada. <h2>Do sada glasalo 75 miliona glasača</h2> Više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD. To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal Aksios, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja. U američkoj državi Džordžiji već je glasalo više od četiri miliona birača, što je gotovo 80 odsto od ukupnog broja glasača u toj državi na predsedničkim izborima 2020. godine, prema podacima laboratorije za izbore Univerziteta Florida. Na ranim izborima u američkoj državi Severnoj Karolini do nedelje je glasalo više od 4,4 miliona birača, što je 80 odsto ukupnog broja glasača u toj državi na izborima 2020. godine. Oko 100 miliona ljudi glasalo je na ranim izborima u SAD, bilo lično ili putem pošte, 2020. godine. <h2>Biraju se novi članovi Kongresa</h2> Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kojem se usvajaju zakoni. Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20241031201048_f250e57294be774bb28ded1daa8676d63d2beac83088baf55695539fc79fab4b.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20241031201048_f250e57294be774bb28ded1daa8676d63d2beac83088baf55695539fc79fab4b" data-rendition-name="original" width="8499" height="4781" loading="lazy" alt="Izbori, SAD"> <figcaption>Izbori u SAD, foto: Tanjug/AP Photo/Jason Allen</figcaption> </figure>  Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. &nbsp;Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi. Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom. Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi. Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika. <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DtmE5c82fuZE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat. Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu. <h2>Tramp i Haris</h2> Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima. Bivši predsednik SAD <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-se-nece-kandidovati-2028-ukoliko-izgubi-na-predsednickim-izborima-5-novembra">Donald Tramp</a> dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa. Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.&nbsp; <h2>Dve potpuno različite vizije SAD</h2> Tramp i Haris <a href="https://insajder.net/prenosimo/haris-obecava-kraj-rata-u-gazi-tramp-novo-zlatno-doba-amerike">nude dve potpuno različite vizije SAD</a>, počev od ekonomskih pitanja i i reproduktivnih prava do spoljne politike i pitanja o budućnosti američke demokratije i planete, piše Gardijan. Pristup Haris spoljnoj politici sličan je Bajdenovom, sa naglaskom na održavanju globalnih saveza SAD, posebno u NATO-u, kao i podršci Ukrajini i Izraelu. &nbsp;Tramp nije isključio mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, a čak je nagovestio da bi se mogao povući iz drugih saveza. Takođe je više puta isticao da ne bi došlo do ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku da je on bio predsednik SAD.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240920170924_decbd539473cc717bbc67ff860228ee788fac2ccbbdb38ffed99dcfe13209244.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="20240920170924_decbd539473cc717bbc67ff860228ee788fac2ccbbdb38ffed99dcfe13209244" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="Glasanje u SAD, Izbori"> <figcaption>Rano glasanje na predsedničkim izborima u Americi u Mineapolisu, foto: Tanjug/ AP Photo/Adam Bettcher</figcaption> </figure>  Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini prvog dana kada preuzme drugi mandat u Beloj kući, ali nije izneo detalje kako bi to mogao da postigne.&nbsp; Haris je predložila set ekonomskih planova čiji je cilj smanjenje javne potrošnje inflacije, a uključuju i pomoć kupcima koji prvi put kupuju kuću. Ona se takođe obavezala da će smanjiti poreze za desetine miliona porodica sa srednjim i niskim primanjima. Haris takođe podržava Trampov predlog da se ukinu porezi na napojnice.&nbsp; Veći deo Trampovog plana za smanjenje inflacije zavisi od njegovog obećanja da će smanjiti troškove energenata proširenjem bušenja nafte i gasa, iako ekonomisti ocenjuju da bi njegovi planovi za povećanje carina i masovne deportacije migranata zapravo mogli da povećaju troškove. &nbsp;Tramp je takođe bio veoma kritičan prema visokim kamatnim stopama, glavnom sredstvu Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije. <h2>Jedna od ključnih tema - pravo na abortus</h2> Haris je tokom kampanje bila glasni zagovornik prava na abortus, optužujući Trampa za potpuno ukidanje tog prava u pojedinim saveznim državama. Tramp je rekao da pristup abortusu treba da bude prepušten saveznim državama i obećao je da kao predsednik neće potpisati zabranu abortusa na nivou SAD.&nbsp; Haris je u septembru iznela plan za uvođenje strožih kazni za ilegalne migrante, Tramp i republikanci okrivljuju Bajdenovu administraciju za situaciju na granici zbog, kako navode, suviše blage imigracione politike. &nbsp;Tramp je obećao da će, ukoliko osvoji drugi mandat, sprovesti najveću operaciju deportacije migranata u istoriji SAD. Preliminarni rezultati izbora mogli bi da budu poznati već u sredu, 6. novembra, u zavisnosti od brzine brojanja glasova. Izvor: Tanjug/Insajder

Građani SAD sutra biraju predsednika, članove Kongresa i Senata: Dve različite vizije države

U saopštenju se precizira da novi paket dodatne vojne pomoći obuhvata municiju za američko-norveške napredne raketne sisteme zemlja-vazduh (NASAMS), protivvazdušne rakete RIM-7 i "stinger", municiju za raketne sisteme HIMARS.
Navodi se da pomoć obuhvata i artiljerijsku municiju kalibra 155 i 105 milimetara, kao i kasetnu municiju, zatim protivtenkovsko oružje AT-4 i druge protivoklopne sisteme.
"SAD su posvećene podršci Ukrajini sa opremom koja joj je potrebna da ojača svoju poziciju na bojnom polju, odbrani svoju teritoriju i narod od brutalne agresije Kremlja i obezbedi pravedan i trajan mir. Kao što je (američki) predsednik (Džozef) Bajden jasno rekao: Sjedinjene Države i međunarodna koalicija koju smo okupili nastaviće da stoje uz Ukrajinu", poručuje se u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Stejt department: SAD obezbedile hitnu vojnu pomoć Ukrajini od 425 miliona dolara

Ambasador Milan Trojanović rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) da među poginulima i povređenima u Libanu nema državljana Srbije. 
 
Trojanović je naveo da je u Ambasadi u Bejrutu registrovano oko 115 državljana Srbije i 50-60 članova njihovih užih porodica i da se ta lista ažurira svakog dana.
Prema njegovim rečima, Srbija prati reakciju i akcije zemalja sa većim brojem državljana u Libanu, poput Brazila, Turske, SAD i Francuske koje su savetovale svojim državljanima da dok je otvoren internacionalni aerodrom otputuju iz zemlje.
"To isto i mi savetujemo državljanima Srbije", rekao je Trojanović.
Dodao je da Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Ambasada Srbije u Bejrutu razmatraju mogućnost evakuacije.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je apelovalo na državljane Srbije u Libanu da se u slučaju potrebe jave Ambasadi u Bejrutu (+961 922 12 56, +9619221257 mail: <a href="https://beirut.dkp@gmail.com/">beirut.dkp@gmail.com</a>) i dostave svoje podatke, lokaciju, kontakt telefon, imena članova porodice, kako bi mogli da budu kontaktirani u slučaju daljeg pogoršanja bezbednosne situacije. 
 
Ministarstvo je 30. septembra preporučilo državljanima Srbije koji su u Libanu da napuste teritoriju te države zbog pogoršanja bezbednosne situacije.
Izvor: Beta&nbsp;

Ambasada: U Libanu nema poginulih ni povređenih građana Srbije, ponovljen poziv da napuste zemlju

"Naše institucije su u kontaktima sa tim zemljama, naša konzularna predstavništva i naši građani su bezbedni", rekao je Đurić za RTS.
On je kazao da za <a href="https://insajder.net/prenosimo/dve-ambasade-srbije-u-evropi-dobile-pretnje">pretnje upućene srpskim ambasadama</a>, osim osobe "koju su odabrali da vrši te pretnje", moraju da odgovaraju "i oni čija politika dovodi do toga" da se ekstremizam uvodi kao metod političkog pritiska.
"Terorizam je oduvek odraz nemoći i odraz svesti da se gubi tlo pod nogama. Nas ovo neće ni zaplašiti ni sprečiti u našem delovanju. Nećemo se povući pred terorom, naprotiv, ujedinićemo se", rekao je šef diplomatije Marko Đurić.
Izvor: Beta

Đurić: Pretnje dobila i Ambasada u Bernu, građani i konzularna predstavništva bezbedni

"U saradnji sa drugim evropskim bezbednosnim organima se radi na tome da se ove pretnje preduprede i otklone, ali ovo napominjem zbog toga što neko iz Prištine već godinama sistematski radi na stvaranju klime u kojoj je napad na sve što je srpsko prihvatljivo", rekao je ministar Đurić za TV Pink.&nbsp;
Ne želi da iznosi detalje bez konsultacije sa bezbednosnim organima jer, kako je rekao, ne želi da pogoršava poziciju, ali da može da kaže da su jutros <a href="https://insajder.net/teme/hapsenje-vehabija-i-crveni-nivo-pretnje-koliko-smo-bezbedni-posle-subotnjeg-teroristickog-napada-ispred-izraelske-ambasade-video">povišene mere bezbednosti</a> u delu naših diplomatsko - konzularnih predstavništava u Evropi.&nbsp;
"Identifikovan je najmanje jedan počinilac ovih pretnji. Samo, znate kako oni to rade, to je rukopis koji je već viđen osamdesetih i devedesetih godina. Oni izaberu lice koje, na primer, ima istoriju mentalnih problema, onda njega isture da bi to lice izbeglo pravnu odgovornost i ruku zakona, a u pozadini toga se često kriju organizovane grupe koje deluju sa političkom motivacijom", istakao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/duric-pratimo-situaciju-na-bliskom-istoku-gradani-da-izbegavaju-ratna-podrucja">ministar Marko Đurić</a>.
Izvor: Tanjug

Dve ambasade Srbije u Evropi dobile terorističke pretnje

"Kako je to pomoćnik državnog sekretara O'Brajen naveo u svom govoru u februaru 2024. godine: Postoji način da se razgovara o imovini tako što će se o tome govoriti u relevantnim institucijama, ali je polazna tačka i dalje jasna - imovina pripada državi", navodi se u saopštenju. 
U obraćanju Džejmsa O'Brajena iz februara ove godine, na koje se poziva ambasada, ističe se da je BiH Dejtonom zadržala ulogu u međunarodnim organizacijama i sporazumima.
"Godine 2001. BiH je potpisala Sporazum o pitanjima sukcesije bivše Socijalističke Federalne Republike Jugoslavije, kojeg je ratifikovala Parlamentarna skupština BiH i državnu imovinu pripisala Bosni i Hercegovini, a ne entitetima", rekao je tada O'Brajen. 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-gde-pise-da-imovina-pripada-centralnim-vlastima-bih-a-ne-entitetima">Vučić je danas naveo </a>da bi bilo "mnogo glupo" da se američka ambasada u odogovoru pozove na sporazum o sukcesiji, objasnivši da se sukcesijom regulišu prava i obaveze država članica nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, a ne kako će javna svojina ili javna imovina biti raspoređena unutar jedne od država članica nastale raspadom SFRJ.
Izvor: FoNet

Odgovor ambasade SAD u Sarajevu Vučiću: Imovina pripada državi

"Moramo se zajedno i kolektivno angažovati u ovim političkim izazovima. Posebno za Kosovo, pošto ja radim i živim ovde, imamo izazov za repozicioniranje odnosa sa Srbijom. I Kosovo mora da radi zajedno sa Srbijom da pogura agendu napred", kazao je Hovenijer tokom obračanja na Samitu Zapadnog Balkana 2024.
Dodao je da veliki broj američkih zvaničnika, uključujući njega, dosta vremena troše na potrebu da Kosovo i Srbija u potpunosti sprovedu obaveze koje su dobili kroz proces koji je omogućila EU.
"Zaključak ovog procesa mora biti uzajamno priznanje između dve zemlje, jer ništa manje od ovoga ne ispunjava viziju koju imamo za kompletnu, slobodnu, prosperitetnu i mirnu Evropu, posebno imajući u vidu moguću nestabilnost koja može da usledi", kazao je on.
Izvor: Tanjug

Ambasada