Ambasador Ukrajine za Insajder o promeni stava Srbije u UN-u: Nismo naročito zadovoljni tim potezom (VIDEO)

"Nažalost, znali smo da ćemo izgubiti još jednu godinu u ratu. Nastavljamo da branimo svoju zemlju od ruske agresije. Situacija nije stabilna i naglo se promenila za ovih godinu dana. Treba nam sve više oružja za borbu. Naša zemlja nije velika kao Rusija; koja ima 140 miliona ljudi, a mi oko 40 miliona. Veliki broj naših građana je potražio utočište u evropskim i drugim zemljama sveta. Za borbu sa Rusima potrebno nam je i sve više visokotehnološke opreme i naoružanja. Rusija ima milion vojnika na frontu, a mi smo izgubili mnogo boraca i sve nam je teže da branimo našu zemlju. Iako usporeno, i ove godine smo gubili teritoriju. Mnogo toga se promenilo i na političkoj mapi sveta. Donald Tramp se vratio u Belu kuću, a on ima drugačiji pogled na svet u odnosu na svog prethodnika. Mislim da ga dobro razumem i zahvalni smo mu što je pokušao da zaustavi rat i da spreči stradanje naših ljudi. Međutim, moramo da razumemo o čemu se tu radi – da li pokušavamo da postignemo održiv mir za bezbednu Ukrajinu ili treba da kapituliramo? Ruski zahtevi za pregovaračkim stolom liče na zahtev da Ukrajina kapitulira. U tom kontekstu pokušavamo da razumemo položaj naših saveznika. Mogu da kažem da danas svi dobro razumemo da bez Ukrajine nema pregovora o njenoj budućnosti. To je crvena linija za nas. Isto tako nema pregovora o evropskoj bezbednosti bez učešća država Evrope i Evropske unije. Sada je pitanje kako da izgradimo novu evropsku bezbednosnu strukturu u ovim okolnostima. Isto važi i za NATO. Ne težimo Alijansi zato što želimo da budemo moćni, već jer je NATO bezbednosni štit od Rusije za države našeg regiona. Nikada nisam voleo formulaciju 'širenje NATO-a' – jer to nije to. To je pokušaj da se zaštitimo", izjavio je ambasador.

O mogućem miru se razgovara ovih dana. Rusija zahteva da se prihvati stanje na terenu, odnosno priznanje teritorija koje je anektirala od Ukrajine kao njenih. Da li je Ukrajina spremna da se, zarad mira, odrekne svojih teritorija ili je to crvena linija?

"To nije crvena linija samo za Ukrajinu. Naše granice priznaje ceo svet, a potvrdila ih je i Rusija sporazumom iz 1997. kada smo im kao kompromis dozvolili da Crnomorska flota bude stacionirana na Krimu. Ako danas predamo teritoriju Rusiji, to bi bio veoma loš presedan za sve zemlje sveta. U tom slučaju mnoge zemlje mogu da postave isti zahtev drugim državama. To je prljava igra. Zašto govorim o tome kao o prljavoj igri? Zato što oni vrlo dobro razumeju da krše sve principe Ujedinjenih nacija i da bi to bilo potpuno rušenje svetskog poretka. Ukrajina nikada neće pristati na to - naša teritorija je naša, a ruska pripada Rusiji. Zašto Rusi gledaju na Zapad? Zašto ne žele da gledaju na istok? Imaju zapadni i istočni Sibir. Zašto ne koncentrišu svoje finansije tamo", rekao je Tolkač.

Ako su teritorijalne koncesije crvena linija za Ukrajinu, koji je za Kijev prihvatljiv put do mira?

"Postoje lakši i teži načini da se završi ovaj rat. On lako može da se završi ako Rusija povuče svoje trupe sa teritorije Ukrajine. Veoma dobro razumemo da Rusija to neće da uradi i da u tom slučaju moramo da tražimo kompromis. Predaja teritorije nije opcija za nas, a glavna tema sada mora da bude prekid vatre na kojoj insistira i predsednik Tramp. Pokušali smo i to, ali je Rusija nastavila da bombarduje Ukrajinu. Za tri dana smo izgubili mnogo ljudi; samo u regionu Sumi više od 50 Ukrajinaca je poginulo ili je ranjeno. To nisu vojnici, nego civili, deca… Od navodnog pristanka na prekid gađanja energetske infrastrukture, Rusija je samo pojačala pritisak i intenzitet napada na Ukrajinu. Zato sada tražimo reakciju saveznika, pre svih reakciju Amerike", naveo je ambasador Ukrajine u Srbiji.

Predsednik Tramp je objavio da je sporazum o zajedničkoj eksploataciji ukrajinskih resursa usaglašen i spreman za potpisivanje. Kako vidite to da najvažniji saveznik Ukrajinu suštinski uslovljava na taj način; da li se na kraju sve svodi na biznis?

"Čuo sam i da je sklapanje dogovora blizu. Da budem iskren, nekad se pitam šta bi se desilo da smo deo vlasništva u našoj imovini, pre svega ogromnu čeličanu u Marijupolju ustupili međunarodnim kompanijama. Da li bi Rusija uništila čeličanu i u tom slučaju? Videli smo da je Rusija pažljivija prema objektima od kojih interes ima međunarodna zajednica i strane kompanije. Zbog toga mislim da je danas, u ovakvom svetu, to jedan od načina da se obezbedi naša država. Moramo da podelimo naše resurse sa drugim zemljama. Mi pokušavamo da se integrišemo u Evropsku uniju, a jedan od načina je da damo naše resurse na korišćenje evropskim i američkim kompanijama. Ovaj dogovor sa Sjedinjenim Državama o našim resursima je jedan od načina za to", kazao je Tolkač.

Od Srbije se 17 godina traži da prizna nezavisnost Kosova, da se odrekne dela svoje teritorije. Da li vidite neke sličnosti u ova dva slučaja - u slučaju Srbije i u slučaju Ukrajine?

"Kada govorimo o teritorijalnom integritetu, to je jedan od principa na kojem počiva svet i zato treba da ga štitimo. U suprotnom - doći će do haosa u svetu. Ukrajina od 1999. godine, ne odbacuje taj princip u vezi sa Kosovom. Od početka pokušavamo da igramo aktivnu ulogu u rešavanju tog problema. Tadašnji ukrajinski ministar Boris Teresjuk je lično došao kod predsednika Miloševića tokom NATO bombardovanja, kako bi pronašli kompromis za problem Kosovo. Posle sastanka je rekao da nije doneo mir Srbiji, ali da tokom tri sata pregovora bar nije bilo bombardovanja. Rusija pokušava da iskoristi slučaj Kosova, ali na veoma loš način. Kažu da žele da zaštite prava ljudi koji govore ruski u Ukrajini. Niko ne zna šta to znači. Ja govorim ruski kao i svi stariji Ukrajinci i nikada nisam tražio od Rusa da dođu da brane moja prava. U svemu tome Rusija pokušava iskoristi slučaj Kosova bez imalo srama a zarad svojih interesa", istakao je ukrajinski ambasador.

Krajem februara, tačnije 24. februara - kada je obeležena godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, u Ujedinjenim nacijama se glasalo o Rezoluciji kojom pruža podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu. Najpre je Srbija glasala ZA Rezoluciju, ali je onda predsednik Vučić rekao da je to bila greška. Moskva je pozdravila tu izjavu, a naposletku je Srbija preinačila svoj glas iz ZA u UZDRŽAN. Kako Kijev vidi taj postupak Srbije?

"Naši principi su jasni. Podržavamo teritorijalni integritet Srbije. Ponekad zbog toga imamo praktične izazove, recimo, kako da pomognemo našim građanima na Kosovu ako nemamo zvanične veze sa vlastima. Kada je reč o ovom slučaju, mogu da kažem da nismo naročito zadovoljni promenom glasanja Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Jedan od razloga je i što se o Rezoluciji glasalo 24. februara, na godišnjicu početka ruske agresije. Mi ne možemo da naređujemo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ili ministru spoljnih poslova Marku Đuriću kako da glasaju u Ujedinjenim nacijama. Koliko znam, ministar Đurić je promenu glasa iz ZA u UZDRŽAN obrazložio nekim promenama i da je u tom slučaju u interesu Srbije bilo da izmeni stav. Bilo bi mi interesantno da razumem koje su to promene uticale na Srbiju. Ipak, mogu da kažem samo ovo – možemo da pitamo, ali ne možemo da utičemo na samostalne odluke Srbije. Da, nismo baš zadovoljni ovim, ali ćemo tu odluku Srbije uzeti u obzir", rekao je Tolkač.

Imajući u vidu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji tokom tri godine rata i ovaj slučaj iz Ujedinjenih nacija, imali naznaka da se menja raspoloženje Ukrajinaca prema Srbiji? Proteklih godina su poslanici Vrhovne rade istacilu tu, kako su je nazivali, nedoslednost Srbije

"Mislim da dobro razumete da je našim ljudima na koje svakodnevno padaju bombe veoma teško da razumeju poziciju Srbije – jer je stav Srbije da bude neutralna. Za Ukrajince koji su izgubili rodbinu u ovom ratu, decu i žene, muževe, sada ceo svet ima dve boje - crnu i belu. Veoma je teško Ukrajincima da vide neku sivu zonu. Sada na primer neki poslanici u Ukrajini pokušavaju da iskoriste situaciju jer vide nezadovoljstvo dela birača potezima Srbije. Ono što mogu da vam kažem je da moramo da tražimo neke tačke koje nas spajaju i da ponovim ono što sam vam rekao i pre godinu dana: Veoma cenimo podršku Srbije", izjavio je za "Svet i mi" ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač.

Novinar Žikica Stevanović